srpskinacionalisti.com

Срцепарајућа исповест сестре Јефимије

Форумска правила
Обавезно прочитајте Правилник о понашању на Форуму и форумски бонтон пре учешћа у дискусијама!
Аватар
Krstan Dj. Kovjenic
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 653
Приступио: сеп 2004
Место: Ljubljana - Slovenija

Срцепарајућа исповест сестре Јефимије

Порука Krstan Dj. Kovjenic 22.1.2006. 0:35

СРЦЕПАРАЈУЋА ИСПОВЕСТ СЕСТРЕ ЈЕФИМИЈЕ


Даме и господо,

У предвечерје врелог каснојулског дана на замолбу мог школског друга, био је толико побожан, смеран и духовно вазнесен да смо га још у богословским скамијама сви звали "поп Јова из Ниша", људине од које бејах и јесам толико различит по свему, поготово темпераменту, глагогољивости и неустрашивости, чији душевни мир, испосничка, готово светачка, физичка шпатност и топли, влажни и прожимајући поглед којем је немогуће рећи нешто што није истина су ме фрапирали још у јуношким данима, сада архимандрита у једном српском манастиру, да га посетим ми је деловало као нестварност. Поготово његове речи: „Брате Крле, пратим твој бој са ДОС-манлијама и имам нешто да ти покажем како би им поглавицу раскринкао.” Готово јецајући сам му узвратио: „Не читај то, бре, саблазниће те моје псовке” насмејао се и узвратио: „Онај ко осећа Господа у души ништа не може саблазнити, а понајмање речи брата његовог. Долази ! Средио сам код Његовог високопреосвештенства митрополита Амфилохија да преко своје сестре Зорице Радовић утиче на Коштуницу да повуче потерницу коју су ДОС-манлије за тобом лани издале. Све је сређено. Дакле !?”

Нисам имао куда, већ следећег дана сам се обрео у мени добропознатом српском манастиру чије зидине, гле чуда, су ми тог дана деловале некако топлије, лепше и достојанственије. Имах осећај да ме је чак и шкрипа огромних капијских врата топло поздрављала. Мада све беше на свом месту, исто као тако давно док сам још овде данима созерцавао, ипак ми се причини да је све имало готово позлаћену боју, миомирис тамјана и анђеоско-мелодични пој богуугодности. Већ на први куцај резе на прегломазним дверима пред мојим очима се створила смерна подоба српског старца који ми и не чекајући да изустим било што братски готово скочи у загрљај. Био сам помало збуњен, но видећи мени тако познат поглед „попа Јове из Ниша” смирио сам се. Нисмо дуго ћаскали јер време за бденије се је незауставиво приближавало. Напустивши ме за неколико трептаја ока вратио се је водећи за руку видно погрбљену старицу. Мислим да сам први промумлао нешто слично као : „Помаже Бог !”, но нисам сигуран да ми је старица на то узвратила. На моју испружену руку није се ни осврнула. Није ме чак ни једним погледом удостојила. Дрхтећи као јагње које воде на заклање села је, заправо шћућурила се ту на домак моје деснице. Срце ми је тутњило као бим-бо у Саборној Ср.Карловачкој цркви, месту где ми је чука увек некако чудно лупала. Тајац који је убијао својом неизвесношћу су прекунуле „Јовине” речи: „Кћери, ово је брат Крстан човек о којем ти ономад причах.” На те речи, Бог ми је сведок да су ми речи истините као анђеоски шапат, скочила је са свог седала, братски ме загрлила и кроз плач прозборила: „Добро дошао, брате Крстане !” Не знам да ли су те речи, а поготово неочекивана сцена, бар за јоту узнемириле „попа Јову”, на његовом лицу нема места за емоције и тешко је закључити његово расположење, но да мене јесу није потребно ни наглашавати.

Боже, наместо погрбљене старице пред мојим очима се створи, забатила како би рекао велики српски мислилац, непревазиђени Јустин Поповић, као цвет лепа жена у најлепшим годинама. Дуго сам је гледао, нетремице, изненађено и неверујуће, док је њен ужарени сестрински поглед миловао моју Христом препојену душу. Гледах је тако, гледах све док не запазих сваку пору на њеном испосничком лицу. То што видех пред собом ме дарну у дубину душе. Боре на њном готово преподобно-светачком лицу су одавале њено „хожденије по муках”, лелујави клецаји физичко паћење, осцилација деснице на бројаници њену телесну обогаљеност, али очи. Е, тај поглед је скоро пркосно наговештавао да није сломљена јер је пронашла себе и Христа у себи. Њене речи: „Брате Крстане, твоје речи су глас вопијућег у пустињи. ” су ме скоро вређале јер то својим чињењем нимало не заслужих. Љутио сам се на самога себе што више не пазих на одмереност својих речи, но знајући да такви праведници никада и никога не вређају мислим да сам прозборио. „Није то ништа. Оно најглавније, најјаче, а богме и најболније увек долази на крају !” Сестрински ми се насмешила и прозборила: „Сећаш ли се шта ти је ”Вера„ писала на сајту http://www.revijad.cg.yu/dan !?« »Та ниси ваљда то ти ?” беху моје речи. Кроз свест ми је као небеска муња пролетало много што-шта што написах на том сајту у време ДОС-манлијске „Сабље”, времена када богохули, злочинци, издајници и мафијаши хтеше да утамниче Истину, обрачунају зверски са својим политичким противницима и разоре СРПСТВО и Србију. Ћаскајући о тим оловним, срамним и болећим временима када, чак и у светој земљи Србији, би тешко бити Србин нисмо ни осетили да нас је мој „другар Јова” напусти и отишао на бденије. Насмејали смо се кад нам је црквено звоно својим ударцима ту истину потврдило. Мада о тој праведници, пре него што сам се тамо обрео негде то прочитах, зваћу је сестра ЈЕФИМИЈА јер је у међувремену завршила свој испоснички статус и сада је монахиња са тим именом, знах понешто, а нарочито истину да беше жена Бориса Тадића, највећег издајника, србомрза и криминалца од кад је света и века, „председника” Србије. И ако дођох са једном једином намером да чујем исповест сестре Јефимије Бога молих, видећи је такву каква је, да никада не почне са том својом исповешћу. Знао сам да ће ме њене речи веома болети, али нисам могао ни наслутити да ће тај бол бити толико неподношљив, тако срцеразарајући, тако крвледећи. И сада кад размишљам о томе, као и увек када се тога сетим, а сећам се готово свакодневно сваке речи коју тада чух, осећам како ми жмарци заустављају срце, бол дах, а поток суза мије образе. Све док живим нећу моћи заборавити нити један једини трен који тада видех, чух и доживех. Не знам да ли је све то и сестра Јефимија тада осећала, Биже, да ли и она тада пожеле да ми никада ту своју болну причу, јадиковку младости своје, не исприча !? Залелујала је као осушени лист брезе на ветру, подоба јој се опет вратила у стање погрбљене старице, а речи су добиле призвук дечијег јецаја када је почела да говори о свом „жиоту” са „председником” Србије, изабраног гласовима несрба и непријатеља Срба и Србије. Није плакала, вероватно да јој је већ поодавно пресахло сузано врело, рука на бројаници јој се више није нимало тресла, није чак ни јецала, већ је смиреним, како и доликује бедућој монахињи, гласом прозборила:


„Кад-год би се вратио са свакодневних теревенки са истомишљеницима, накљукан алкохолом и наркотицима до чепа, већ с врата би заурлао:

„Курво српска !” Ако бих му било шта узвратила, понекад само кад бих га случајно погледала, обрушио би се на мене као горопада, јазјарена и крволочна звер. Тукао би ме је све док се не бих онесвестила. Знала сам десетак дана лежати на постељи не могавши ни да ходам. Скоро сви удови су ми били ломљени од батина. Ако би ме неко посетио од мојих морала сам да лажем да сам пала по степеницама, да имам ишијас, или да сам веома јако прехлађена и да због тога не могу да устајем из кревета. За време посета моје родбине Пас (сасвим оправдано је тако назвала тог зликовца) би био веома добар домаћин. Трудио се да нико не примети да се ради о садисти, манијаку и злочинцу. Покушавала сам неколико пута да га напустим, бежала сам, али проналазио би ме и прети смрћу уколико било шта зуцнем. Због њега сам се и обрела овде где сам јер нисам имала више куда да побегнем. Ово је био једини начин да сачувам живу главу. Није ме толико болело његово зверско физичко насиље, свакодневно малтретирање, али болело ме је и боли што је увек, тај његов свакодневни монолог ме и дан-дани веома боли, узнемирава и излуђује, понављао би и понављао да псује моју мајку СРПСКУ, ДА СМО СВИ СРБИ ЦИГАНИ и ДА ЋЕ НАС ОН И ЊЕГОВИ ПРИЈАТЕЉИ СА ЗАПАДА ИСТРЕБИТИ. Сазнала сам, то су радили у нашем стану, да припремају његову лажни биографију из које ће бити избрисано и фалсификовано да је унук усташе ЈУРЕ ФРАНЦЕТИЋ-а. Његов отац, мислим да и ти познајеш Лазића и Терзића јер и они су били богослови у твоје време, и тај двојац су написали оно што је сада објављено у листу „Глас јавност”.


Браћо Срби и сестре Српкиње, како да и камен не заплаче после ове исповести ? Колико је још сличних наших сестра као што је сестра Јефимија које трпе само због свог СРПСТВА у себи ? Учинимо бар нешто да се казне зликовци за своје чињење !

Ваш друг, пријатељ и брат,

Крстан Ђ. Ковјенић




_________________
Крстан Ђ. Ковјенић

С вером у Бога, васколико С Р П С Т В О, уједињење свих земаља С Р П С К И Х и РАДИКАЛНО БОЉЕ сутра за СРБЕ, мајку СРБИЈУ и све друге земље С Р Б И Н О В Е !!!
Аватар
*SHONE*
Млади националиста
Млади националиста
 
Порука: 137
Приступио: окт 2005
Место: Pancevo

Порука *SHONE* 22.1.2006. 17:50

Када се ово десило. Како да се докаже да је Тадић Францетићев унук.
Аватар
Старина Новак
Војвода
Војвода
 
Порука: 1230
Приступио: дец 2005
Место: Београд, Источна Србија

Re: Срцепарајућа исповест сестре Јефимије

Порука Старина Новак 22.1.2006. 18:07

Мало звучи невероватно. Тачно је да се ретардићева бивша жена замонашила, ал да је све овако било... ретардић јесте дебил и јесте плаћеник и издајник, ал не верујум ово за Францетића, а и не изледа ми као садиста и пијанац.

Мало више доказа не би шкодило.
Слика
Аватар
*SHONE*
Млади националиста
Млади националиста
 
Порука: 137
Приступио: окт 2005
Место: Pancevo

Порука *SHONE* 22.1.2006. 21:37

Неко је на форуму Раске области рекао да му је Францетић ујак. Стварно је занимљиво али би нам требали још неки докази.
Аватар
*SHONE*
Млади националиста
Млади националиста
 
Порука: 137
Приступио: окт 2005
Место: Pancevo

Порука *SHONE* 22.1.2006. 22:40

Ево шта каже прим. др. Лаловић


Moj pok. kolega Jovan Raskovic jednom je rekao da su „Srbi lud narod”. Umnogome je bio u pravu. Srbi su naime jedini narod koji je operisan od realnosti (možda zato Tomislav Nikolic ima slogan: Realno). Pogledajmo cinjenice:

1. Boris Tadic je bio jedno vrijeme i moj pacijent (uglavnom ga je lijecila majka Nevenka, koja je takođe psihijatar). Boris ima naglasene psihopatske osobine, karakterno je deformisana licnost, hereditarno opterecen. Da ne ulazim u dublju medicinsku analizu i genezu Borisovog mentalnog poremecaja (još kao student zloupotrebljavao je alkohol i droge), uglavnom, njemu je bila prepisana, za to vrijeme izuzetno dobra terapija: akineton 2X1, moditen 2X1, prazine 3X1, tako da je bolest jedno vrijeme bila pod kontrolom

2. Boris Tadic tuce svoju ženu. 99% psihopata i agresivnih shizofrenicara to radi, i to nije nikakvo iznenadjenje s medicinskog gledista. To se apsolutno nije moglo zatajiti jer postoje brojni svjedoci.

3. Boris Tadic je rekosmo hereditarno opterecen. S jedne strane jak ustaški uticaj majke (Nevenka roj. Francetic, u bliskom srodstvu sa Jurom Franceticem, vodjom hrvatske crne ustaške legije, znaci najkrvolocnijem među ustašama). S druge strane submisivan otac, takođe hereditarno opterecen, pola Jevrej, pola Srbin, raspolucena licnost, ili kako se to danas modernije kaže: hrišćanski cionista.

4. Boris Tadic je preko vatikansko-cionistickih veza svojih roditelja zavrbovan da radi za americki ciu. Razlog zašto to nije uradjeno mnogo ranije je Borisova mentalna bolest kojom je naročito bila pogodjena njegova majka Nevenka, psihijatar.

5. Boris Tadic unistio je sve od oruzja Vojske Jugoslavije, do čega se mogao docepati. Prakticno njegovi radni dani kao ministra bili su posveceni iskljucivo unistenju oruzja, pogotovo raketa tipa Strela kojima su se nasi generali uspjesno odupirali napadima Nato-a (Nato je morao da napada sa visina većih od 15km zbog toga). Kad nije unistavao oruzje Boris je ili jeo, ili spavao (ili tukao ženu Veselinku)

6. Po svom izdajnickom mentalitetu (direktna posljedica karakterne deformacije koja se javlja kod svakog dusevnog bolesnika) Tadic nadmasuje 10-ostruko svog bivšeg mentora Zorana Djindjica. Ja kao psihijatar mogu da vam kažem da je Boris Tadic covjek spreman na sve. Ja bih čak isao dotle da kažem, tacnije tvrdim:

što se tiče mentalnog sklopa, između Jure Francetica i Borisa Tadica NEMA APSOLUTNO NIKAKVE RAZLIKE

prim. dr. Lalovic
Аватар
Златоусти
Војвода
Војвода
 
Порука: 8687
Приступио: окт 2004
Место: Земља која умире од стида јер све је више људских гњида

Re: Срцепарајућа исповест сестре Јефимије

Порука Златоусти 22.1.2006. 23:41

superg :: а и не изледа ми као садиста и пијанац.
Хехе, они се добро крију и претварају.Нико ти неће рећи :"Ја сам пијанац".
Сви пијанци се у друштву показују као узорни домаћини а онда када оду кући....
"Само јуначки одговор на агресију у Првом светском рату коштао је српски народ више од половине мушког рода. Гинули су, углавном, они најбољи, најмлађи, остајући без порода. Остајали су да се размножавају углавном они лошији. Сада беремо плодове те наопаке селекције."

Зато ако буде фрке "горе" ту сам зови ако треба!
Аватар
Старина Новак
Војвода
Војвода
 
Порука: 1230
Приступио: дец 2005
Место: Београд, Источна Србија

Re: Срцепарајућа исповест сестре Јефимије

Порука Старина Новак 22.1.2006. 23:59

Златоусти ::
superg :: а и не изледа ми као садиста и пијанац.
Хехе, они се добро крију и претварају.Нико ти неће рећи :"Ја сам пијанац".
Сви пијанци се у друштву показују као узорни домаћини а онда када оду кући....


Па добро, заиста није битно како мени изгледа, у праву си да изглед може да преври, није ми проблем да суочен са аргументима променим мишљење, ал цела ова прича ми изгледа, да будем благ, фантастично. Поготову речник сестре Јефимије. :roll:

@Шоне, ко је овај Лаловић?
Последњи пут изменио Старина Новак дана 23.1.2006. 0:04, измењено укупно 2 пута.
Слика
Аватар
Златоусти
Војвода
Војвода
 
Порука: 8687
Приступио: окт 2004
Место: Земља која умире од стида јер све је више људских гњида

Порука Златоусти 23.1.2006. 0:03

*SHONE* ::Ево шта каже прим. др. Лаловић


Moj pok. kolega Jovan Raskovic jednom je rekao da su „Srbi lud narod”. Umnogome je bio u pravu. Srbi su naime jedini narod koji je operisan od realnosti (možda zato Tomislav Nikolic ima slogan: Realno). Pogledajmo cinjenice:

1. Boris Tadic je bio jedno vrijeme i moj pacijent (uglavnom ga je lijecila majka Nevenka, koja je takođe psihijatar). Boris ima naglasene psihopatske osobine, karakterno je deformisana licnost, hereditarno opterecen. Da ne ulazim u dublju medicinsku analizu i genezu Borisovog mentalnog poremecaja (još kao student zloupotrebljavao je alkohol i droge), uglavnom, njemu je bila prepisana, za to vrijeme izuzetno dobra terapija: akineton 2X1, moditen 2X1, prazine 3X1, tako da je bolest jedno vrijeme bila pod kontrolom

2. Boris Tadic tuce svoju ženu. 99% psihopata i agresivnih shizofrenicara to radi, i to nije nikakvo iznenadjenje s medicinskog gledista. To se apsolutno nije moglo zatajiti jer postoje brojni svjedoci.

3. Boris Tadic je rekosmo hereditarno opterecen. S jedne strane jak ustaški uticaj majke (Nevenka roj. Francetic, u bliskom srodstvu sa Jurom Franceticem, vodjom hrvatske crne ustaške legije, znaci najkrvolocnijem među ustašama). S druge strane submisivan otac, takođe hereditarno opterecen, pola Jevrej, pola Srbin, raspolucena licnost, ili kako se to danas modernije kaže: hrišćanski cionista.

4. Boris Tadic je preko vatikansko-cionistickih veza svojih roditelja zavrbovan da radi za americki ciu. Razlog zašto to nije uradjeno mnogo ranije je Borisova mentalna bolest kojom je naročito bila pogodjena njegova majka Nevenka, psihijatar.

5. Boris Tadic unistio je sve od oruzja Vojske Jugoslavije, do čega se mogao docepati. Prakticno njegovi radni dani kao ministra bili su posveceni iskljucivo unistenju oruzja, pogotovo raketa tipa Strela kojima su se nasi generali uspjesno odupirali napadima Nato-a (Nato je morao da napada sa visina većih od 15km zbog toga). Kad nije unistavao oruzje Boris je ili jeo, ili spavao (ili tukao ženu Veselinku)

6. Po svom izdajnickom mentalitetu (direktna posljedica karakterne deformacije koja se javlja kod svakog dusevnog bolesnika) Tadic nadmasuje 10-ostruko svog bivšeg mentora Zorana Djindjica. Ja kao psihijatar mogu da vam kažem da je Boris Tadic covjek spreman na sve. Ja bih čak isao dotle da kažem, tacnije tvrdim:

što se tiče mentalnog sklopa, između Jure Francetica i Borisa Tadica NEMA APSOLUTNO NIKAKVE RAZLIKE

prim. dr. Lalovic

Где си ископао ово?


Поготову речник сестре Јефимије.
Једино што је до сад доказано у овом тексту је да је Тадићева бивша жена стварно замонашена на КиМ..А сада идемо да доказујемо остало :)
"Само јуначки одговор на агресију у Првом светском рату коштао је српски народ више од половине мушког рода. Гинули су, углавном, они најбољи, најмлађи, остајући без порода. Остајали су да се размножавају углавном они лошији. Сада беремо плодове те наопаке селекције."

Зато ако буде фрке "горе" ту сам зови ако треба!
Аватар
odisej
Војвода
Војвода
 
Порука: 4921
Приступио: мар 2005

Порука odisej 23.1.2006. 15:36

*SHONE* ::Ево шта каже прим. др. Лаловић


Moj pok. kolega Jovan Raskovic jednom je rekao da su „Srbi lud narod”. Umnogome je bio u pravu. Srbi su naime jedini narod koji je operisan od realnosti (možda zato Tomislav Nikolic ima slogan: Realno). Pogledajmo cinjenice:

1. Boris Tadic je bio jedno vrijeme i moj pacijent (uglavnom ga je lijecila majka Nevenka, koja je takođe psihijatar). Boris ima naglasene psihopatske osobine, karakterno je deformisana licnost, hereditarno opterecen. Da ne ulazim u dublju medicinsku analizu i genezu Borisovog mentalnog poremecaja (još kao student zloupotrebljavao je alkohol i droge), uglavnom, njemu je bila prepisana, za to vrijeme izuzetno dobra terapija: akineton 2X1, moditen 2X1, prazine 3X1, tako da je bolest jedno vrijeme bila pod kontrolom

2. Boris Tadic tuce svoju ženu. 99% psihopata i agresivnih shizofrenicara to radi, i to nije nikakvo iznenadjenje s medicinskog gledista. To se apsolutno nije moglo zatajiti jer postoje brojni svjedoci.

3. Boris Tadic je rekosmo hereditarno opterecen. S jedne strane jak ustaški uticaj majke (Nevenka roj. Francetic, u bliskom srodstvu sa Jurom Franceticem, vodjom hrvatske crne ustaške legije, znaci najkrvolocnijem među ustašama). S druge strane submisivan otac, takođe hereditarno opterecen, pola Jevrej, pola Srbin, raspolucena licnost, ili kako se to danas modernije kaže: hrišćanski cionista.

4. Boris Tadic je preko vatikansko-cionistickih veza svojih roditelja zavrbovan da radi za americki ciu. Razlog zašto to nije uradjeno mnogo ranije je Borisova mentalna bolest kojom je naročito bila pogodjena njegova majka Nevenka, psihijatar.

5. Boris Tadic unistio je sve od oruzja Vojske Jugoslavije, do čega se mogao docepati. Prakticno njegovi radni dani kao ministra bili su posveceni iskljucivo unistenju oruzja, pogotovo raketa tipa Strela kojima su se nasi generali uspjesno odupirali napadima Nato-a (Nato je morao da napada sa visina većih od 15km zbog toga). Kad nije unistavao oruzje Boris je ili jeo, ili spavao (ili tukao ženu Veselinku)

6. Po svom izdajnickom mentalitetu (direktna posljedica karakterne deformacije koja se javlja kod svakog dusevnog bolesnika) Tadic nadmasuje 10-ostruko svog bivšeg mentora Zorana Djindjica. Ja kao psihijatar mogu da vam kažem da je Boris Tadic covjek spreman na sve. Ja bih čak isao dotle da kažem, tacnije tvrdim:

što se tiče mentalnog sklopa, između Jure Francetica i Borisa Tadica NEMA APSOLUTNO NIKAKVE RAZLIKE

prim. dr. Lalovic


Код ових досманлијских изрода више ништа не може да изненади!
Немам никакву информацију о овоме, али их волео да се објаве извори, који се могу проверити!
Препреке не постоје да нас зауставе, већ да нас упуте у правом смеру!
Аватар
bobby
Војвода
Војвода
 
Порука: 2628
Приступио: јун 2004

Re: Срцепарајућа исповест сестре Јефимије

Порука bobby 24.1.2006. 22:24

Bas se zabavljate.Ko ce da poveruje u ovo.
Мисли глобално, делуј локално!
http://www.youtube.com/watch?v=c8Ej0ADbGNY

"Вредност националне идеје најјасније се мери количином мржње коју непријатељи и издајници једног народа испоље против ње." В. Шешељ
Аватар
odisej
Војвода
Војвода
 
Порука: 4921
Приступио: мар 2005

Re: Срцепарајућа исповест сестре Јефимије

Порука odisej 25.1.2006. 8:26

"Нисам имао куда, већ следећег дана сам се обрео у мени добропознатом српском манастиру..."

У ком манастиру?
Тема је сувише озбиљна да се дају непотпуне информације!
Распитао сам се о овоме, али нико нема појма и не може да да неку релевантну чињеницу!
Препреке не постоје да нас зауставе, већ да нас упуте у правом смеру!
Аватар
Златоусти
Војвода
Војвода
 
Порука: 8687
Приступио: окт 2004
Место: Земља која умире од стида јер све је више људских гњида

Re: Срцепарајућа исповест сестре Јефимије

Порука Златоусти 25.1.2006. 13:09

odisej ::"Нисам имао куда, већ следећег дана сам се обрео у мени добропознатом српском манастиру..."

У ком манастиру?
Тема је сувише озбиљна да се дају непотпуне информације!
Распитао сам се о овоме, али нико нема појма и не може да да неку релевантну чињеницу!
Чини ми се да је у Пећкој патријаршији. Негде на КиМ јесте сигурно!
"Само јуначки одговор на агресију у Првом светском рату коштао је српски народ више од половине мушког рода. Гинули су, углавном, они најбољи, најмлађи, остајући без порода. Остајали су да се размножавају углавном они лошији. Сада беремо плодове те наопаке селекције."

Зато ако буде фрке "горе" ту сам зови ако треба!
Аватар
*SHONE*
Млади националиста
Млади националиста
 
Порука: 137
Приступио: окт 2005
Место: Pancevo

Порука *SHONE* 25.1.2006. 13:53

Било би лепо да нам се Крстан јави и да нам објасни неке ствари.
Аватар
odisej
Војвода
Војвода
 
Порука: 4921
Приступио: мар 2005

Порука odisej 25.1.2006. 14:16

*SHONE* ::Било би лепо да нам се Крстан јави и да нам објасни неке ствари.


Не знам зашто се то крије ако је истина, па само "СМС" акцијом по медијима може се покопати овај квази-прешједник ако је ово истина!
Препреке не постоје да нас зауставе, већ да нас упуте у правом смеру!
Аватар
ЛУКАШЕНКО
Војвода
Војвода
 
Порука: 5960
Приступио: јан 2005

Re: Срцепарајућа исповест сестре Јефимије

Порука ЛУКАШЕНКО 25.1.2006. 17:55

odisej ::"Нисам имао куда, већ следећег дана сам се обрео у мени добропознатом српском манастиру..."

У ком манастиру?
Тема је сувише озбиљна да се дају непотпуне информације!
Распитао сам се о овоме, али нико нема појма и не може да да неку релевантну чињеницу!


Тадић не припада галерији политичких ликова према којима имам симпатије али и када нападаш противника треба имати мере.
Може му се свашта приговорити но никако да је алкохолик.
Пре ће бити да је ово проблем Дугопрстана Ковјенића.

Изгледа да је одговор овде:

Link
Священная война- Svyaschennaya voina
Ако нам неко дође главе, биће то мангупи у сопственим редовима !
Следећа

Ко је тренутно на Форуму?

Корисници тренутно на Форуму: Google [Bot] и 96 гостију