srpskinacionalisti.com

Парастос за 3267 српских војника и цивила у Братунцу

Аватар
sablja
Војвода
Војвода
 
Порука: 2779
Приступио: нов 2005
Место: Бањалука, Западна Србија

Парастос за 3267 српских војника и цивила у Братунцу

Порука sablja 14.7.2009. 7:56

Владика зворничко-тузлански Г. Василије служио је данас парастос, на братуначком Војничком гробљу, за 3267 српских жртава из регије Бирач погинулих у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.

После парастоса Владика се обратио присутнима бесједом.

„Не бојте се оних који могу тијело убити, бојте се онога који може душу у паклу огњеноме сажећи, поручује нам Христос Господ. Ево нас данас на овоме светом мијесту гдје је окупљено голготско страдање браће и сестара наших, невино пострадалих, са српскога Подриња лијеве стране Дрине. Окупљени смо да се молитвено присјетимо душа тих праведника који су страдали само због тога што су се звали именом којим се зову, зато што су припадали вјери православној и што су били светосавци. Бранили су светињу својих светиња, светињу својих породичних огњишта, светињу својих гробова. Бранили су све што од искони припада њима а што нису од других узели него су наслиједили овоземаљска добра поред вјере и часног имена србиновог. Јуче је лијепо високи представник рекао: Истина, правда, па помирење. Ми се апсолутно слажемо са тим јер та мисао је извучена из контекста јеванђелске науке али истина може бити само једна, правда може бити само једна и помирење мора бити међу више људи, у овом случају међу више националности. За љубав у животу потребно је бар двоје. За свађу и невољу потребно је такође бар двоје. Ми прихватамо Христово начело да ко је без гријеха нека узме камен и нека се баци на ону блудницу жену коју су каменовали. Прихватамо да смо грешан народ, да сагријешисмо небу и земљи али ми се кајемо и молимо: Покајничка врата отвори нам Христе, Ти који живот дајеш. Прихватамо чињеницу да су на овим просторима многи страдали али не само један народ. Ових дана плачу многе мајке. Плачу мајке муслиманке, плачу мајке Хрватице али плачу и мајке Српкиње. Ове треће нико не спомиње ни од представника међународне заједнице, нико не мисли на њих, и не износи се истина да су Срби бранили голе животе и у Кравици и у Брежанима и у Каменици гдје је оно невино дијете измасакрирано од једне жене, нељудскога бића које не припада нашем роду. Измасакриран је и запаљен човјек везан за постељу. МИ желимо праву истину, праву правду и право помирење. То значи, да сви признамо да смо гријешили и да правда буде за све оне који су чинили гријех који је по Божијем закону недопустив. Осуђују нас, лове нас као дивље звијери док крволоци шетају слободно и пркосе многима. Но, наше није да судимо, наше је да молимо Бога и да кажемо: Господе, опрости им јер не знају шта чине. Наша хришћанска дужност је да опростимо свима али никада да не заборавимо. Ми се молимо за мученике и страдалнике. Молимо се да Бог опрости онима који су према њима неправду чинили. Данас се молимо за оне који нама зло чинише. Молимо се да земаљски судови буду праведни и да се не суди ни по боји коже, ни по националној припадности, ни по вјерском опредјељењу него да на суду, на кантару правде овоземаљске буде иста правда за свакога ко је чинио недјело. Уосталом, овоземаљски живот је кратак. Овоземљаски живот је одскочна даска за вјечни живот на небесима. Ако не буде правде на овоме свијету ми чврсто вјерујемо да је Бог Свеправедни Судија и да ће судити свакоме на небу по правди своје Божанске мисли и свога стваралаштва и а да неће нико имати привилегија на ономе свијету него да ће свако добити по дјелима својим заслуженим у овоме свијету. Не заборављати значи држати у трајном сјећању све оно што је зло у човјеку да нам буде огледало какви не треба да будемо и да гледамо у дубину срца и душе своје какви смо, гдје смо и на каквом мјесту се налазимо. Данас је најтеже породицама невино пострадалих жртава са цијелога Подриња. Бог, који обећава вјечни живот на небу, нека вам буде утјеха што сте имали такве честите, племените, истинољубиве, Богу и Цркви одане саплеменике. Држите у трајном сјећању и молитвеном расположењу успомену на све жртве. Збијајмо своје редове, уједињујмо се, не да би нападали другога него да би чистили сами себе и да би казали: Сачувај нас Господе од рђавих дјела и помисли наших. Завршићу, Господе ти који живот дајеш, Господе, ти који си свемилостиви добротвор, Господе, ти који си свеправедни судија, Господе, ти који све видиш и све чујеш, помози нам да будемо стално људи а никада нељуди. Помози нам да будемо у свему такви чија ће се свјетлост живота свјетлити међу људима. Сваке године нека вас буде на овај дан у ово вриијеме још више. Оставите све своје дневне обавезе и дођите на ово мјесто гдје је сабрано стратиште, великим дијелом, нашега честитога, православног, српског народа. Молите се и за непријатеље своје и кажите: Опрости Боже јер нису знали шта раде. Нека је вјечни покој, слава и хвала прецима нашим, невино пострадалој дјеци, старцима, очевима и мајкама, браћи и сестрама, војницима и војсковођама. Бог да им душе прости и нека их у небесима овјенча неугасивим вијенцем и да се испуни слово великог Његоша: Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити. Бог да им душе прости".

Извор: Епархија зворничко-тузланска
12. јул 2009. године

Ко је тренутно на Форуму?

Корисници тренутно на Форуму: Нема регистрованих корисника и 3 гостију