srpskinacionalisti.com

24. МАРТ 1999. ДА СЕ ЗЛОЧИН НЕ ЗАБОРАВИ !

Форумска правила
Обавезно прочитајте Правилник о понашању на Форуму и форумски бонтон пре учешћа у дискусијама!
Аватар
Милош Обилић
Војвода
Војвода
 
Порука: 2570
Приступио: окт 2004

Re: 24. МАРТ 1999 - 2006.

Порука Милош Обилић 28.3.2006. 11:22

Dragoljub Mihailovic posthumous awarded with Legion of Merit, by U.S. President Harry S. Truman, 1948
Аватар
maler
Националиста
Националиста
 
Порука: 225
Приступио: мар 2006

Порука maler 28.3.2006. 14:54

Jesi i uspeo da skines filmove ili moses samo da ih gledas preko neta
Faramir
Четник-почетник
Четник-почетник
 
Порука: 22
Приступио: мар 2006

Порука Faramir 28.3.2006. 19:39

Pozdrav iz Moskve!
Pogledajte fotografije sa mitinga podrske Srbima 25.03.2006 godine u Moskvi
http://www.srpska.ru/article.php?nid=4426
http://na-kontrol.ru/photogallery.php?album=16
http://pyc-foto.by.ru/Calibrate_Album_files/Photos/
Аватар
ЛУКАШЕНКО
Војвода
Војвода
 
Порука: 5960
Приступио: јан 2005

Re: 24. МАРТ 1999 - 2006.

Порука ЛУКАШЕНКО 30.3.2006. 10:07

Izvinite što ste nas bombardovali

Značajan deo opozicione elite je, po inerciji, i za bombardovanje 1999. nastavio da optužuje Miloševića. Ili, u najboljem slučaju, da odgovornost ravnomerno raspodeljuje između njega i NATO-a

POLITIKA
29. mart 2006

U zgusnutom programu martovskih, više ili manje istorijskih i kontroverznih, obletnica jedan datum se izdvaja kao posebno osetljiv i delikatan, iako, bar na prvi pogled, ne bi morao, niti smeo biti takav. Zapravo, moglo bi se reći da je upravo tog 24. septembra 1999. udaren temelj dubinskog nesporazuma između srpskog društva i srpske postpetooktobarske društvene elite, i da se od tada ovaj nesporazum obnavlja i produbljuje sa svakom neadekvatno obeleženom godišnjicom.

Tokom gotovo čitave prethodne decenije, srpska, više ili manje demokratska (opoziciona), javnost imala je pred sobom tehnički složen, ali vrednosno i kognitivno jednostavan zadatak. Znalo se na kojoj su strani dobro, pravda i istina, i podrazumevalo se da Milošević, odnosno „režim”, stoji uvek nasuprot tome. Slika je bila crno-bela, oštrih ivica, bez nijansi, i u suštini predstavljala je samo obrnuti odraz modela „patriote izdajnici” koji je izdašno plasiran sa režimskih medija i ekrana. Ovoga puta, međutim, stvari su stajale drukčije. U trenutku kada je NATO bombardovanje počinjalo, Milošević je verovatno bio neviniji nego bilo kad tokom svoje političke karijere, i prvi put od raspada SFRJ i početka obračuna na prostoru bivše Jugoslavije bilo je očigledno da nije bio glavni, niti jedini krivac. Ali kombinacija političkog i životnog oportunizma dovela je do toga da je značajan deo opozicione elite gotovo prespavao NATO intervenciju i nekako po inerciji nastavio da i za to optužuje Miloševića. Ili, u najboljem slučaju, da odgovornost ravnomerno raspodeljuje između njega i alijanse. Narod, međutim, tu priču nikada nije progutao, bez obzira na to što je, razočaran i izmoren njegovim „pobedama”, naredne godine ipak oborio Miloševića.

Posle 5. oktobra stvari su u tom pogledu postale još gore. Delom pod pritiskom sve brojnijih, znanih i neznanih, zvaničnih i nezvaničnih, „međunarodnih predstavnika”, ali još više samoinicijativno, u neukusnoj revnosti podanika prema često i neizrečenim željama gospodara, sećanja na 24. mart, nepravedno bombardovanje i faktička otmica Kosmeta, sistematski su potiskivani na margine medijske pažnje i kolektivne svesti. I to na takav način i u tolikoj meri, koju, ubeđen sam, niko „spolja” zapravo nije ni tražio, niti očekivao, a koja je predstavljala pravi božji dar za, u to vreme, gotovo nokautirane srpske radikale. Udvorički refleks, s jedne, te nečista savest i goli interes, s druge strane, dovodili su do, katkad, otužnih i tragikomičnih posledica, kao što je, na primer, uzdržavanje naše delegacije prilikom glasanja o zabrani oružja sa osiromašenim uranijumom u UN, neukusno paradiranje Atlantskog saveta po Saveznoj skupštini i medijima, ili situacije u kojoj čelnik DOS-a pred američkim senatorom Vojnovičem brani nužnost NATO intervencije.

Nije, razume se, bilo realno očekivati da velike sile, na čelu sa SAD, tek tako javno priznaju svoju grešku, ali isto tako nije bilo nikakvog razloga da srpske demokratske vlasti tek tako amnestiraju „međunarodnu zajednicu” za ono što je ovaj narod doživeo 1999. godine. Nezavisno od toga šta je bilo presudno za ovakvo držanje srpske politike posle Miloševića – pokušaj da se Vašington i Brisel pridobiju na svoju stranu u borbi za prevlast unutar DOS-a, iskrena želja da se otvori nova stranica u odnosima sa svetom, zahvalnost za pomoć pri rušenju Miloševića – ono je u očima velikog dela srpske javnosti bilo sramno i suštinski ponižavajuće. Povrh toga, takvim de fakto unapred i blanko amnestiranjem međunarodne zajednice, koje je u nekim ekstremnim slučajevima išlo gotovo do mazohističkog „izvinite što ste nas morali bombardovati”, propuštena je možda poslednja prilika da se odnosi između Srbije i sveta postave na zdravu i obostrano realističniju osnovu. A ne da se, kao što je trenutno slučaj, stvara lažna slika o tome kako mi (kao) žarko želimo u Partnerstvo za mir i NATO, a oni nam, eto, stalno postavljaju neke nove uslove, koje mi, avaj, nikako da ispunimo.

Stranci su, verovatno, u početku bili malo iznenađeni, ali su lako i rado prihvatili po njih povoljnu i opravdavajuću interpretaciju, koja se, uostalom, dobro uklapala u već postojeći obrazac njihovog javnog mnjenja, kao i vizuru uticajnog dela srpskog nevladinog sektora. Tako je „međunarodna zajednica” nastavila sa starim pritiscima i novim zahtevima – od Haga, preko Međunarodnog monetarnog fonda, do Kosmeta – koji su, i pored nesumnjivo dobre volje srpskih vlada, sve teže mogli biti ispunjeni. Pri tome je stvoren ključan i potencijalno tragičan zaplet: kao vrhunsku nagradu za sve, iz ovih ili onih razloga, bolne i teško ispunjive političke i ekonomske uslove, međunarodna zajednica nudi „ubrzan pristup evro-atlantskim integracijama”, koje bi (naročito u svom „atlantskom” delu) za Srbe, nakon svega što se dešavalo na relaciji Srbija–NATO tokom devedesetih godina, u najboljem slučaju, mogle biti privlačne samo kao instrument i pomoćno sredstvo za ostvarenje nekog od strateških nacionalnih ciljeva. I to nema nikakve veze sa, dakako, neophodnim „okretanjem ka budućnosti” i „oslobađanjem od Miloševićevog nasleđa”.



Đorđe Vukadinović
Glavni urednik časopisa
„Nova srpska politička misao”
Священная война- Svyaschennaya voina
Ако нам неко дође главе, биће то мангупи у сопственим редовима !
Аватар
odisej
Војвода
Војвода
 
Порука: 4921
Приступио: мар 2005

Re: 24. МАРТ 1999 - 2006.

Порука odisej 31.3.2006. 8:13

"... али још више самоиницијативно, у неукусној ревности поданика према често и неизреченим жељама господара, сећања на 24. март, неправедно бомбардовање и фактичка отмица Космета, систематски су потискивани на маргине медијске пажње и колективне свести. И то на такав начин и у толикој мери, коју, убеђен сам, нико „споља” заправо није ни тражио, нити очекивао,...
Удворички рефлекс, с једне, те нечиста савест и голи интерес, с друге стране, доводили су до, каткад, отужних и трагикомичних последица, као што је, на пример, уздржавање наше делегације приликом гласања о забрани оружја са осиромашеним уранијумом у УН, неукусно парадирање Атлантског савета по Савезној скупштини и медијима, или ситуације у којој челник ДОС-а пред америчким сенатором Војновичем брани нужност НАТО интервенције."



Вероватно да смо савременици једног од најсрамнијих поглавља српске историје и просто је невероватна индолентност српског народа данас.
Да ли смо колективно дрогирани или хипнотисани, не знам, али смо сви подлегли опште-прихваћеној медијској хистерији да је Србија крива за сва зала овог света, а поготово је питање Космета остало некако "недоречено".

Морам ипак овде додати још једну дигресију о "удворицама", али и о онима другима....

Наиме реч је о новосадском "Мосту слободе", који је отворен како је отворен, тачније речено рок за завршетак је пробијен скоро годину дана, а све време радова вијориле су се ту неке заставе страних земаља, истих оних које су га и срушиле '99.
О квалитету радова нећу овом приликом, али ћу само скренути пажњу онима који га прелазе да обрате пажњу на сајле и оне скаламерије, накнадно уграђене, а сви ми знамо какав је рецимо био асфалт на старом мосту, а поготово "спојеви" моста где Вам ауто данас само што не одскочи преко ограде у Дунав! Детаљније другом приликом....

Тек ће се у будућности сагледати сва оштроумност и српски понос прожет у једном наизглед неодговорном поступку, а ту мислим на градоначелницу Новог Сада, Мају Гојковић и њено "ненајављено" пуштање у промет саобраћаја преко већ поменутог моста.

Хтела је та "петооктобарска", "удворичка", "прозападна", "продемократска" (а ја кажем про-идиотска и говнарска) елита да черечи анус својих "газда" свечаним отварањем овог моста, кад оно "цврц": Сјебали се у корацима (читај спотакла их Маја), а нису ни свесни све одурности оне накнадне "шетње" по мосту и оних "објашњења" извођачима радова зашто нема кидања траке и "крканлука"!

А сада поента приче: А шта мислите ко је финансирао обнову овог моста и колико је то коштало?

Сада ће неко да каже да су то они французи или немци са табле која је онако "пркосно" мењала рок за завршетак радова пролонгирајући га за скоро годину дана!

Мало морген, странци као главни извођачи радова, јесу покупили кајмак од финансија и наплатили свој рад, а сада ће Србија ту "донацију" да отплаћује кроз дуг и камате годинама (све је то лепо обрачунато у оних 15,4 милијарди дуга) само што нама то још нико са Б-92 није објаснио!

А када једног дана неко сабере све колико је коштао мост, вероватно смо могли да направимо још један, а можда и два?

Живи били па видели, сетићете се врло брзо овога што сам написао!
Препреке не постоје да нас зауставе, већ да нас упуте у правом смеру!
Аватар
odisej
Војвода
Војвода
 
Порука: 4921
Приступио: мар 2005

Re: 24. МАРТ 1999 - 2006.

Порука odisej 31.3.2006. 11:05

ЛУКАШЕНКО ::Ugašena „večna vatra”

Sredinom juna 2000. godine, odlukom tadašnje republičke vlade, u novobeogradskom Parku prijateljstva podignut je obelisk nazvan “Večna vatra” u spomen poginulim braniocima i svim zrtvama NATO agresije.
Na postamentu spomen-obeležja, su stihovi pesme “Jugoslavija” Branka Miljkovića.

Spomenik, kako je, na otkrivanju rečeno, predstavlja simbol “našeg otpora protiv agresije velikog broja zemalja, koje su se godinu dana ranije, ustremile na naš narod”.

Dolaskom DOS - NATO demokrata na vlast, vatra је ugašena, slova razbijena, a na postamentu je ispisano mnoštvo grafita čiji sadržaj verovatno nije za novine.
Tekovina Dos-demokratije!


Овде бих додао још нешто, али одмах наглашавам да се то односи на неко будуће време када се Србија ослободи протектората и када поново будемо живели у слободи и без страха.

Лично, мислим да се свако место где је пала бомба или ракета мора јасно обележити, да будућа покољења знају шта је било '99.-те.

А не да се једног дана објашњавамо, као данас са неким да ли су и зашто "савезници" бомбардовали Београд и Србију 1944. или нису!?!


Мора на Мосту слободе у Новом Саду стајати табла као "билборд" велика и да ту стоји адекватан текст, Рецимо:

"Мост слободе, порушен у НАТО-агресији 1999.!
Реконструкција моста завршена 2005. године!"

У Буђановцима се мора направити споменик и јасно обележити место где је пао у сремску њиву невидљиви Ф-117, врхунац америчке технологије и памети!


Ово се односи на сва места у Србији где је НАТО извршио злочин, а није их мало!

Покушао сам мало да "гуглам" о НАТО злочинима 1999. и био сам поприлично изненађен да о томе има више текстова (нормално на енглеском) у иностранству него код нас!

Да ли има неко неки линк према неком нашем сајту где су обједињени сви злочини НАТО-а, почињени 1999. у Србији, али да постоји и превод на енглески језик, па да цела планета може то да "изгугла" и види шта су звери радиле?
Препреке не постоје да нас зауставе, већ да нас упуте у правом смеру!
Аватар
ЛУКАШЕНКО
Војвода
Војвода
 
Порука: 5960
Приступио: јан 2005

Re: 24. МАРТ 1999 - 2006.

Порука ЛУКАШЕНКО 31.3.2006. 21:38

odisej ::
А не да се једног дана објашњавамо, као данас са неким да ли су и зашто "савезници" бомбардовали Београд и Србију 1944. или нису!?!

"Мост слободе, порушен у НАТО-агресији 1999.!
Реконструкција моста завршена 2005. године!"

...па да цела планета може то да "изгугла" и види шта су звери радиле?


Beograd je od USA-NACI Air Force bombardovan:
20. oktobra 1943,
16. i 17. aprila 1944. (uskršnje bombardovanje),
24. aprila, 7. maja, 18. maja, 6. juna, 3. jula, 2, 3, 6, 8. i poslednji put 18. septembra 1944. godine

Broj žrtava "savezničkog" bombardovanja Beograda nikada nije utvrđen. Prema podacima koje je izneo jugoslovenski ambasador u Londonu B. Jeftić, u uskršnjem bombardovanju Beograda sravnjeno je sa zemljom 687 zgrada, 16. maja 1944. ispod ruševina je izvučeno oko 1.100 leševa, a broj teško ranjenih iznosio je oko 1.400.

U jednom ranijem izveštaju Kraljevskoj vladi u Londonu stoji:
"...... da su "bombe bacane po svim krajevima grada, čak su pogođene bolnice i sanatorijumi. Vojna bolnica, u kojoj su se nalazili naši zarobljenici povratnici radi lečenja, bila je pogođena. Dalje, srušene su sledeće ustanove: Klinika za unutrašnje bolesti, dečja klinika, državna bolnica, opštinsko porodilište, zavod za izbeglu decu i mnogobrojne privatne zgrade". Dalje, on u depeši navodi da je najviše stradala Slavija, deo oko Tehničkog fakulteta i studentskog doma, Terazije, Nemanjina, ulice Miloša Velikog, Kraljice Natalije i Sarajevska ulica... "Na ulicama leševi žrtava svuda prisutni. Oni koji su preživeli ovo, razbegali su se na sve strane. Čitave ulice bile su u plamenu. Prva pomoć odmah je prestala da funkcioniše. Još uvek leševi se nalaze na ulicama. Posledice ovog bombardovanja daleko su gore od onog 6. aprila 1941. godine. Beograd koji je dao 27. mart nije zaslužio ovo"....

Eto, tako izgleda americko-englesko "sveznistvo" i tradicionalno prijateljstvo!


Слика-I tako do dana danasnjeg!
Священная война- Svyaschennaya voina
Ако нам неко дође главе, биће то мангупи у сопственим редовима !
Аватар
Трећи
Војвода
Војвода
 
Порука: 12571
Приступио: сеп 2004
Место: Јужнобачки округ

Re: 24. МАРТ 1999 - 2006.

Порука Трећи 1.4.2006. 0:40

odisej ::Да ли смо колективно дрогирани или хипнотисани, не знам, али смо сви подлегли опште-прихваћеној медијској хистерији да је Србија крива за сва зала овог света

Јес'...
Кад би се за*ебавали...
Чак и они који јесу подлегли 2000-те хистерији, полако се трезне (овде расол не помаже - само гласање за радикале).
Вук на овцу своје право има
ка' тирјанин на слаба човјека.
Ал' тирјанству стати ногом за врат,
довести га к познанију права,
то је људска дужност најсветија!
Аватар
ЛУКАШЕНКО
Војвода
Војвода
 
Порука: 5960
Приступио: јан 2005

Re: 24. МАРТ 1999 - 2006.

Порука ЛУКАШЕНКО 2.4.2006. 11:35

Слика

Обезвређивање херојског отпора и одбране земље

Седам година после
• Уникатни рат у историји ратовања • Трајни печат срамоте за северноатланску Алијансу • Отпор и одбрана који су пробудили свет • Место и улога колаборационистичке власти у остваривању циљева НАТО-а без употребе оружја • Како су стварани услови за отимање Косова и Метохије • Жртвовање за род и отаџбину није узалудно ако спречимо заборав

Прошло је седам година од почетка уникатног рата у историји човечанства – агресије Северноатлантског савеза на Савезну Републику Југославију. Мада је временска дистанца још увек недовољна за објективну историјску процену узрока и последица рата, има довољно чињеница за анализу и предвиђања могућег коначног расплета пре седам година започетог пројекта, јер он још увек, у измењеном облику, траје. Можда су садашње анализе само закаснеле реакције, али и такве, оне су потребне да би се сачувала веродостојност чињеница и историјског сећања народа на време када су државе чланице НАТО-а, употребом свих оружаних ефектива, желеле да га униште.
Дакле, рат који је почео пре седам година, био је заиста јединствен по многим параметрима и сигурно је да ће их, и поред покушаја прикривања, историја као такве забележити, а војни теоретичари изучавати.
Агресија НАТО-а на СРЈ била је само наставак пројекта свођења српског националног простора на предкумановску територију и са тог аспекта, сасвим су логични поступци етничког чишћења српског народа са других територија. Узроци су многобројни, почев од историјских, геополитичких, идеолошких, економских, верских и других, и за сваки од њих је потребно посебно истраживање. Српски народ је имао несрећу што су се у једном историјском тренутку поколопили интереси две силе, на истом правцу али супротних смерова, на његовој националној територији. С једне стране, сила новог светског поретка је журила ка “срцу Евроазије” а с друге, сила исламског xихада је журила у освајање Европе. Антисрбизам их је у том историјском тренутку претворио у савезнике.
Један од најбитнијих параметара суи генерис рата Алијансе против српског народа је дужина, интензитет и начин вођења обавештајне, психолошке, информативне и пропагандне операције. Они превазилазе све што је до сада у историји ратовања изведено у тим областима, па су зато војни врхови чланица НАТО и планирали да оружана агресија буде краткотрајна, као дефинитивна “овера” циљева остварених њиховим извођењем.

Историчари и војни аналитичари могу навести много примера појединачне сарадње, помоћи и усмеравања деловања терористичких структура од стране чланица НАТО-а од којих је свакако најкарактерсистичнији случај Ал Каиде. Међутим, први пут је комплетна структура Алијансе била у савезу са једном терористичком организацијом и заједно са њом ратовала по истом оперативном плану и у име истих циљева. Подсећања ради, преговори у Рамбујеу су вођени између представника југословенске државе и заједничког тима представника Алијансе и шиптарске терористичке организације; натовски официри су обучавали шиптарске војне терористичке формације; Алијанса им је пружала обавештајну, пропагандну и логистичку подршку; заједно су два пута неуспешно покушали извођење копнене операције са простора Албаније; и као круна савезништва објављена је фотографија приштинског сусрета Солане, Кларка и Xексона са терористичким вођама Тачијем и Чекуом.
Оно што рат НАТО-а и СРЈ чини јединственим у историји ратовања је однос снага. На основу величине земаља које су извршиле агресију, броја становника, економске моћи, бројног стања оружаних снага, економског стања, бројности и могућности борбених система и других показатеља, био је то најнеравноправнији могући рат. Зато су изгладали логични планови и очекивања војног дела команде Алијансе да ће рат трајати три до четири дана, после чега ће уследити капитулација и окупација. Пошто је са аспекта војничке части такав однос снага показатељ бешчашћа агресора, може се поставити питање разлога инсистирања САД да у агресији учествују све земље чланице Алијансе, уз беспоговорну сарадњу оних које су до тада биле у програму “Партнерство за мир”. Можда позната дилема америчког сенатора Лугара - “НАТО- или изван области деловања или изван посла”, објашњавају зашто је Алијанса, на педесетогодишњицу свог постојања, напала српски народ, кршећи при томе сва међународна правна документа, своја оснивачка документа, конкретно 5. члан Вашингтонског уговора, и уставноправну регулативу сваке чланице понаособ.

Геноцид НАТО Алијансе

Свакако да је агресија без одлука релевантних међународних институција
и без објаве рата сама по себи сраман чин, али оно што ју је учинило још бесрамнијом јесте употреба уранијумске муниције, касетних бомби, агенаса за тровање воде и земљишта и дејство по петрохемијским објектима. Та димензија НАТО агресије биће заувек упамћена, јер су последице трајне.
Без обзира што се појмом геноцида бесрамно и нетачно манипулише у контексту крвавог расплета југословенске драме, многе чињенице указују да је Северноатлантска алијанса у агресији на српски народ имала геноцидне намере , од којих је неке нажалост и остварила. То најбоље илуструје изјава једног од америчких генерала, главнокомандујућег ваздухопловства које је три месеца разарало Србију, да “Србима треба одузети храну, воду, струју и здрав ваздух”. Неколико хиљада убијених, рањених и осакаћених цивила, неколико стотина уништених и око хиљаду тешко оштећених цивилних објеката, поменута употреба забрањених борбених средстава и много чега другог, указује на јасну намеру физичког уништења српског народа. Посебно је оптужујућа чињеница што су управне, полицијске и војне структуре НАТО-а, заједно са шиптарском терористичком организацијом као савезником, у послератном периоду протерале са Косова и Метохије неколико стотина хиљада Срба, опљачкале српску имовину и уништиле културну баштину и друге доказе о српској тапији на Космет.

Српски народ и војска нису желели рат и ниједним својим поступком га нису изазвали. Међутим, херојски отпор народа и одбрана коју је извела наша војска, постали су главна колективна особина која се, као својеврсни феномен, изучава у многим земљама света, укључујући и оне које су извршиле агресију. Највише захваљујући фанатичном родољубљу које је произвело изванредну и ретко виђену моралну чврстину, храброст и одлучност, војска је сачувала част отаџбине, спречила окупацију и сачувала себе од уништења. Професионализам старешинског кадра и оспособљеност војничког састава, дошли су до пуног изражаја. Ефикасно командовање, вешти маневри, одговарајући стратегијски, оперативни и тактични поступци, добре процене и предвиђања, самоиницијатива и инвентивност, упркос великој материјалној, техничкој и бројној инфериорности, сачували су људе, борбене системе и ратне материјалне резерве, наносећи противнику неочекиване губитке. Наша војска је у неравноправној тромесечној борби срушила дуго стварани мит о надљудским способностима натовских војних професионалаца и неодбрањивости од њихове високо софистициране технике. То доказују минимални губици наше војске у односу на време трајања агресије и употребљене снаге и средства непријатеља. Подсећања ради, војска је истовремено осујетила покушаје копнене операције са простора Албаније и разбила јаку оружану терористичку формацију на Косову и Метохији. Због тога ће се искуства наше војске још дуго изучавати у теорији ратоводства као пример могућности супротстављања малих народа предводницима глобалистичког похода на свет.
Дакле, после три месеца оружане агресије Северноатлантска алијанса нити је остварила своје ратне циљеве нити је имала снаге за свеобухватну копнену операцију која би гарантовала успех. С друге стране, припадници наше војске су прижељкивали копнену операцију, јер су сматрали да ће услови за извођење непосредних борбених дејстава бити равноправнији.
Као што је познато, после преговора са двојцем Черномирдин – Ахтисари, председник Слободан Милошевић прихватио је прекид непријатељстава под условима који су дефинисани у Резолуцији Савета безбедности 1244 и Војнотехничком споразуму из Куманова. Ова два документа, издвојивши их из контекста конкретних друштвено-историјских услова, нападају и они који су тада били на власти и они који су тада сарађивали са НАТО-ом, па их је он због тога касније и довео на власт. И једни и други их називају капитулантским актима или актима српског пораза. А да ли је баш тако?

Шта би било да није склопљен мир?

Чак и површна анализа садржаја поменутих докумената и упоређивање са пројектованим циљевима НАТО-а указују на супротно. Наиме, Алијанса ни после тромесечне агресије није остварила циљеве који су дефинисани у Рамбујеу и операционализовани у војним плановима и то се врло јасно види из два поменута документа. Свакако да је велика енигма какав би био исход наставка рата да није било резолуције Савета безбедности и Кумановског споразума, иако су припадници војске прижељкивали наставак оружане борбе на копну. Нажалост, главни актер преговора о престанку рата Слободан Милошевић је убијен у хашком казамату па се сада само може претпоставити које су монструозне претње представљале алтернативу прекиду рата, резолуцији и споразуму. Међутим, елементарном војничком проценом, ценећи однос снага и поступке противника за време агресије, лако је закључити какве би биле последице. Пошто НАТО није имао довољно снага за копнену операцију, до њиховог довођења, наставило би се са жестоким дејствима ваздухопловних снага, тежишно по неоштећеним инфраструктурним објектима и градовима, притом наносећи велике цивилне губитке српском народу како би га деморалисао у већ постојећој жељи пружања отпора копненим снагама. Сама копнена операција би дуго трајала, са великим бројем људских жртава на обе стране и наставком разарања. Материјални ресурси војске су у таквим условима омогућавали вођење рата за још пар месеци. Осим моралне подршке слободољубивог света, која ни до тада није била спорна, ратно савезништво није било изгледно.
Према томе, резолуција Савета безбедности и Војнотехнички споразум из Куманова су, у постојећим условима, били оптимално решење, не рачунајући одредбе о напуштању покрајине од стране југословенских снага безбедности. Два су важна елемента у тим споразумима која их суштински разликују од ултиматума из Рамбујеа. Први је гарантовање територијалног интегритета и суверенитета над покрајином без везивања за референдумску вољу албанске мањине, а други је спречавање окупације земље.
Пошто је петооктобарски преврат изведен са обећањем да ће се Косово и Метохија вратити под пуни уставноправни суверенитет Србије, обзиром да је проблем демократске а не националне природе, поставља се питање какво је стање шест година после преврата и седам година после агресије?
Спољнополитичка активност, ако се о њој може уопште говорити у условима колаборационизма, само је појачала изолацију Србије, тако да смо, у тренутку када хоће силом да нам отму Косово и Метохију, усамљенији него икада и без савезника.
Наиме, власт је окренула леђа онима који су Србији могли бити савезници, док је они којима се удвара на желе за савезника. Њихови се интереси не поклапају са интересима српског народа.
Разбијена је Савезна Република Југославија, противуставно и противзаконито наравно, а створен је државноправни провизоријум чији је једини циљ стварање формалноправних услова за осамостаљивање Црне Горе. Тако ће се остварити онај део пројектованих циљева о “спречавању Срба да изађу на море”.
Систематским и планским активностима власти, конвертита из војске и страних војних тимова, у потпуности је дерегулисан систем одбране и разбијена војска. Тако је Србима одузета моћ да бране своје како кажу “ превелике националне територије”. Читав низ кампања актуалне власти о цивилном служењу војног рока, откупљивању и амнестирању, довело је до тога да “српски младићи одбијају позиве за одслужење војног рока и мобилизацију”. Јединствени систем команде је поодавно разбијен, само што је ту чињеницу тек сада, као део предреферендумских активности, председник Црне Горе обелоданио.
Колаборационистичка власт је низом мера амнестирала извршиоце злочина за време НАТО агресије. Прво је сваке одговорности ослободила терористичке убице, потом оне који су избегли и одбили позив да бране угрожену отаџбину, укључујући и дезертере, да би кулминација владиног “милосрђа” била амнестија страних наредбодаваца и извршиоца злочина. У току је свеобухватна кампања кривотворења историјских чињеница о агресији која се најјасније видела у пропагандном стампеду поводом смрти Слободана Милошевића. С тим у вези, генерали који су се налазили на најзначајнијим дужностима за време противтерористичке борбе на Косову и Метохији и агресије НАТО-а, оптужени су пред хашким трибуналом по оптужницама које представљају сраман збир неистина, а онима који се неким чудом нису тамо нашли, прете специјалним судовима. Тако данас злочинци и они који су се борили против злочина замењују улоге, па данас злочин и неправда суде врлини и правди.
Истовремено се приводи крају и транзициона пљачка државне и народне имовине, па се тиме остварује и део пројекта о “разарању српске економије у циљу онеспособљавања Србије да брани превелике јој територије”.

Пљачка народа, окупација медија...

Поред свега тога, и српски медијски простор је у потпуности окупиран, те су створени сви услови за манипулативну тортуру грађана ове државе, јер им се жели импутирати поданичка свест која ће потом без отпора прихватити циљеве који се нису успели остварити оружаном агресијом од пре седам година.
На основу оваквог укупног стања у држави, бројни су они који оправдано тврде да је Србија окупирана земља. Додуше, осим многобројних тимова, још увек нам нису стигле стране војне јединице, али је актуелна власт и за то већ обезбедила услове потписивањем више понижавајућих споразума. Значајније и од овога је питање о стању на Косову и Метохији, седам година после агресије и преузимања надлежности од стране управних, полицијских и војних снага ОУН-а.
Протерано српско и друго неалбанско становништво, није се вратило на Косово и Метохију. Коалборационистичка српска власт је учествовала у стварању уставног оквира и реализацији изборних активности. Тиме је активно помогла Албанцима у косовском путу у независност, али и дала легитимитет шиптарској власти која је главни реализатор пројекта о независном Косову и Метохији. Снаге безбедности се нису вратиле у покрајину јер ни то српска влада никада није тражила, смисливши причу о учешћу у мировним операцијама у Авганистану, Ираку и другим земљама у којима је у току “увођење демократског и слободног државног уређења”.
Шиптарска терористичка организација трансформисана је у оружане снаге, које, захваљујући разбијању наше војске, могу да “овере” границе Велике Албаније. Терористички команданти постали су посланици, министри, преговарачи о “коначном статусу Косова”, а врхунац зла је достигнут у именовању великог крвника Срба на Косову и Метохији за председника владе.
Српска имовина, државна, црквена и приватна је опљачкана, а културна баштина нам се на Косову и Метохији бесомучно уништава, без готово икаквог значајнијег протеста актуелне српске власти. Комуникација са међународним чиновницима на Космету је само пропагандни трик којим се грађани Србије обмањују, јер ти исти чиновници нису они који доносе одлуке, па према томе нису ни одговарајућа адреса за српску власт. Уз подршку најмоћнијих субјеката западних држава, а на очиглед српске владе али и целе српске јавности, извршене су припреме за проглашење независне терористичке државе, а албанско руководство је већ, истина дискретно, најавило и следећу етапу албанске борбе – стварање Велике Албаније.

ДОС-НАТО окупација

Дакле, овако ствари стоје седам година после оружане агресије НАТО-а на српски народ и неуспелог покушаја да се војска брзо уништи и окупира земља. Све чињенице говоре у прилог томе да Северноатлантски савез остварује сада оно што 1999. није могао. Поставља се питање јесу ли жртве у тромесечној епопеји отпора биле узалудне? Ако је народ бирао актуелну власт, па макар то била и четвртина целокупног народа, вреди ли жртвовати се за род и отаџбину ако опет затреба?
Жртве никада нису узалудне јер стварају темељ националног и државног достојанства и јединства, а само такве државе и народи постају цењени и поносни субјекти светске историје и стварности. Само заборав може да учини узалудном жртву, а овај текст је позив да се жртве хероја за одбрану наше слободе и части, никад не заборави. •


Брижит Бардо, глумица
“Стидим се што сам Францускиња и што сам против своје воље одговорна за подметнуто држање моје владе према нашој европској браћи”.

Архиепископ грчки Христодулос:
“Ерупција криминалног понашања НАТО-а и насиље против недужних људи Југославије, показују сву отупелост западне хришћанске свести, која игнорише веру и историју читавог једног народа. Над народом Југославије врши се прави геноцид”.

Клаус Пејман,
немачки редитељ:
“Стидим се као Немац због немачких торнада над небом Београда и Југославије. Стидим се, јер су не тако давно очеви и деде ових пилота који сада тамо лете и бацају бомбе, заједно са хрватским усташама убили више од милион људи”.
Священная война- Svyaschennaya voina
Ако нам неко дође главе, биће то мангупи у сопственим редовима !
Аватар
Старина Новак
Војвода
Војвода
 
Порука: 1230
Приступио: дец 2005
Место: Београд, Источна Србија

Порука Старина Новак 2.4.2006. 12:09

Faramir ::Pozdrav iz Moskve!
Pogledajte fotografije sa mitinga podrske Srbima 25.03.2006 godine u Moskvi
http://www.srpska.ru/article.php?nid=4426
http://na-kontrol.ru/photogallery.php?album=16
http://pyc-foto.by.ru/Calibrate_Album_files/Photos/


Хвала Руској браћи!
Слика
Аватар
Buda
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 571
Приступио: мар 2006

Ko je vlasnik Trepcinih rudnika - G. Soros

Порука Buda 3.4.2006. 17:28

S.H. ::
odisej :: Да ли се испод данашње америчке базе "Бонстил" налази нека "тајна" руда која је неопходна за развој најновијих напредних технологија?

Да ли на Космету има нафте (неко каже где има угља, има и нафте)?


Moj otac je dobar deo radnog veka proveo na Kosmetu kao geolog, tako da mogu ukratko da razjasnim ove nedoumice -

1. Rudnih bogatstava ima i isplati se eksploatisati ih. Ne samo to, moguća je eksploatacija i ukrasnog kamena, što se kod nas nikad nije radilo, a za šta šiponje tek nemaju pameti.
2. Postoje ležišta uglja, ali je on različitog kvaliteta; nafte ima, ali je loša i neisplativa za eksploataciju - ovo se često spominje kao argument za otimanje Kosova, ali jednostavno nije istinit. Tamošnja nafta nije isplativa.
3. Tajne rude su priča za Treće oko, kao i one nekakve zemaljske čakre i energetska ukrštanja.



Ocigledno je da George Soros i njegovi partneri nisu pitali tvoga tatu
za savet kada su odlucili da postanu vlasnici Trepcinih rudnika.


Buda
detektiv
Аватар
Buda
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 571
Приступио: мар 2006

Re: 24. МАРТ 1999 - 2006.

Порука Buda 3.4.2006. 17:41

ЛУКАШЕНКО ::Слика

Обезвређивање херојског отпора и одбране земље

Прошло је седам година од почетка уникатног рата у историји човечанства – агресије Северноатлантског савеза на Савезну Републику Југославију. Мада је временска дистанца још увек недовољна за објективну историјску процену узрока и последица рата, има довољно чињеница за анализу и предвиђања могућег коначног расплета пре седам година започетог пројекта, јер он још увек, у измењеном облику, траје.



Sadasnja vremenska distanca sasvim je dovoljna za osnovne istine i zakljucke, a to su:


1) da americki narod placa poreze i izdrzava ogromnu vojnu masineriju
2) da Globalni Cionisti, americka elita koja hara americkom politikom i
finansijama, koristi tu vojnu masineriju, prakticno besplatno, radi
realizacije svojih korporativnih ekonomskih ciljeva:

a) pljacke prirodnih bogatstava zemalja koje ne uspeju da se odbrane
od njihove agresije
b) pljacke privrednih resursa tih zemalja

bilo putem

a) fizickog zauzimanja teritorije, ili
b) putem divljacke privatizacije unosnih drzavnih firmi.


Buda
istoricar-detektiv
Аватар
Златоусти
Војвода
Војвода
 
Порука: 8687
Приступио: окт 2004
Место: Земља која умире од стида јер све је више људских гњида

Порука Златоусти 3.4.2006. 17:46

maler ::Jesi i uspeo da skines filmove ili moses samo da ih gledas preko neta
То и мене занима.
"Само јуначки одговор на агресију у Првом светском рату коштао је српски народ више од половине мушког рода. Гинули су, углавном, они најбољи, најмлађи, остајући без порода. Остајали су да се размножавају углавном они лошији. Сада беремо плодове те наопаке селекције."

Зато ако буде фрке "горе" ту сам зови ако треба!
Аватар
maler
Националиста
Националиста
 
Порука: 225
Приступио: мар 2006

Порука maler 3.4.2006. 19:09

Златоусти ::
maler ::Jesi i uspeo da skines filmove ili moses samo da ih gledas preko neta
То и мене занима.

Провалио сам, када путиш гледање аутомацки скида филм у my doc\my video\google video
Аватар
ЛУКАШЕНКО
Војвода
Војвода
 
Порука: 5960
Приступио: јан 2005

Re: 24. МАРТ 1999 - 2006.

Порука ЛУКАШЕНКО 4.4.2006. 0:10

Buda ::Sadasnja vremenska distanca sasvim je dovoljna za osnovne istine i zakljucke, a to su:

[b]
1) da americki narod placa poreze i izdrzava ogromnu vojnu masineriju
2) da Globalni Cionisti, americka elita koja hara americkom politikom i
finansijama, koristi tu vojnu masineriju, prakticno besplatno, radi
realizacije svojih korporativnih ekonomskih ciljeva:

a) pljacke prirodnih bogatstava zemalja koje ne uspeju da se odbrane
od njihove agresije
b) pljacke privrednih resursa tih zemalja

bilo putem.........



.......путем разарања објекта чију функцију одмах преузме италијански телеком:

СликаСлика

.....и тако само за кратко време покрао десетине милиона долара !

Фото архива учинка новофашиста-спонзора ДОСовских проститутки:
http://www.balkanpeace.org/library/gallery/index.shtml
Священная война- Svyaschennaya voina
Ако нам неко дође главе, биће то мангупи у сопственим редовима !
ПретходнаСледећа

Ко је тренутно на Форуму?

Корисници тренутно на Форуму: Нема регистрованих корисника и 1 гост