Сећања - Слободан Милошевић

[Zola]

Свака капиталистичка прича тако почиње кренуо од шугаве гараже и слично и радио 25 сати и постао милионер,милијардер и сл. Јбг остало су што би рекли у Америци loosers тј 70% остале глупе популације која не зна да прави паре.

[origin]

Али ово није капиталистичка прича већ социјалистичка.

[ЕКОНОМИСТА]

Oво велико заглавље ЦИА баш делује уверљиво
Зашто би Американци који управљају и целом Немачком делили ишта са њима.

Свако узима своју сферу утицаја на основу онога што га највише интересује. Хрвати су вечито били германски коњушари и улизице, дочекивали њихове тенкове са цвећем и певали "Danke Deutschland". У крајњем случају Немци су им измислили нацију. Управо зато им Американци допуштају да се бакућу са њима, а они су концентришу на најважнију територију на овим просторима: Косово и Метохију. У Хрватској немаш ни једног америчког војника, на Космету је Бондстил.

Одакле је овај Слобин цитат? Делује ми да је измишљен...

Неколико извора је потврдило да је та реченица из јесени 1998. године део пресретнутог разговора (од страних служби) Милошевића и једног његовог блиског сарадника. Зато, наравно не могу да потврдим 100%, тако да ако лажу мене, лажем и ја вас.

Немој тако Марко је поштено зарадио дискотеку "Мадону" тада највећу на Балкану и Бамбиленд у Пожаревцу носећи гајбице и дан и ноћ.

Укупна вредност целокупне те имовине је око 100.000 данашњих евра. ДОС-овци су из ове земље након 2000те године изнели преко 100 милијарди долара. Али ти имаш своју рачуницу, само она никако не одговара чињеницама.

[Zola]

Али ово није капиталистичка прича већ социјалистичка. :l

Слоба је увео капитализам јбг не разумем сад исчуђавање на све те америчке приче које су реализоване у Србији,расплакао сам се кад сам гледао промо филм о Карићима, Мишковићу и сличним а такве филмиће праве и о Бил Гејтс и свима њима и сомине се ватају на то као дебили,само овде код нас имаш један део још глупљих сомина који верују да у Европи и Америци све то последица искључиво напорног рада а ови наши јели све лопови и шљам. Што се не би и Маркић обогатио и после вам пласирао срцепарајућу причу о гајбицама.

[Republikanac]

Гледам и слушам Владана Глишића код Марића. Каже Владан како је он 5 октобра био против Милошевића и како га је деведесетих критиковао али да је у међувремену дијаметрално променио мишљење и да данас сматра да је Милошевић био позитивна фигура која се у тешким унутрашњим и међународним околностима борила за српске националне интересе. Спомиње у позитивном светлу Дејтон и Резолуцију 1244. Сматра да је 5 октобра „Србија изгубила последње елементе свога суверенитета“ и да је „Милошевић у готово немогућим условима успео да сачува језгро српске привреде“.

Мени се наравно све то допада, не зато што Глишић признаје да се зајебао, већ зато што видим да полако али сигурно долази до консензуса између српске деснице и српске левице у вези Милошевићеве улоге у историји (није Глишић усамљени десничар у том погледу, ту су и Слободан Антонић и Миша Ђурковић, делимично и Бошко Обрадовић па и онај Родољубов Ненад Пиваш. И многи други који нису познати али их свакодневно срећемо на улици и са њима размењујемо мишљења). Допада ми се и јер сматрам да на Слобу треба гледати као на над-идеолошку фигуру (као што и Французи данас гледају на Де Гола и као што многи данас гледају на Милорада Додика који је, као што сви знамо, по званичном идеолошком определењу социјалдемократа). Приче о „злом Слоби комунисти, бољшевику и стаљинисти“ који је од Србије „хтео да направи нову Северну Кореју и Кубу“ треба оставити драшковићевцима и остацима остатака СПО-а и сличне банде који у суштини и нису десница већ некакви про-европски либерали у стилу Весне Пешић и Чеде Прашка...

[Republikanac]

Никола Шаиновић, Милошевићев изасланик на Косову, у "Политици" прича о преговорима 1999-е. Следи текст:

"Одбили смо окупацију, бомбардовање се није могло избећи.

Некадашњи потпредседник владе Југославије Никола Шаиновић наводи да се на Париској конференцији „од Београда очекивало да прихвати да снаге Нато дођу у земљу, да носе оружје, лишавају слободе кога хоће”


Некадашњи потпредседник владе Југославије Никола Шаиновић оцењује да је Париска конференција која је почела на данашњи дан 1999. године као наставак преговора у Рамбујеу, била још једна неискрена понуда међународне заједнице да се реши косовска криза, после чије пропасти је уследило бомбардовање Србије.

Према његовим речима, скуп у Паризу који је пропао после само четири дана, био је још тужнији од Рамбујеа који је представљао крај једног процеса.

Како каже, у Рамбујеу није било преговора, а у Паризу није било ни разговора.

Бомбардовање Србије је било извесно, закључује Шаиновић. Требао им је изговор – српско одбијање мировног споразума и у Паризу, а који ни Албанци нису потписали у Рамбујеу, где су претходно вођени преговори под окриљем Контакт групе за Балкан.

„Косову ни под претњом нисмо могли да дамо суверенитет као ни да истим потписом прихватимо окупацију целе земље”, рекао је Шаиновић за Танјуг и подсетио да је српској делегацији управо понуђен такав документ.

Он је подсетио да се тада „од Београда очекивало да прихвати да снаге Нато пакта дођу у земљу, да носе оружје, лишавају слободе кога хоће, да га изведу пред службеника, не пред суд”, што су све, како каже, елементи окупације.

„Само две реченице испод у документу који је требало да потпишемо, писало је да би тако било три године, а после тога би међународна конференција одлучивала у складу са вољом народа”, навео је Шаиновић.

Шаиновић је подсетио да је тадашња државна секретарка САД Мадлен Олбрајт рекла да је одбијање Србије да потпише такав текст споразума предуслов за бомбардовање.

„Ни тада нисмо, а не бисмо ни данас могли да потпишемо тај папир и то је историјска чињеница. Из дана у дан стизале су нам све лошије понуде. У Паризу нам је нуђено то исто зато што се знало да ништа не можемо да прихватимо”, рекао је он.

Годину дана након бомбардовања, стигла је нова потврда да су тврдње српске стране да циљ преговора у Рамбујеу није био тражење решења, већ начин да се бомбардује Србија, чињеница и то из Беле куће од човека кога је 15 година касније, за заслуге, одликовала косовска председница Атифете Јахјага.

Портпарол Стејт департмента и један од главних сарадника Олбрајтове Џејмс Рубин је изјавио да циљ Вашингтона није био постизање мировног договора.

„Стварна намера САД била је да започне рат у који ће увући Европу, руководећи се циљем да се југословенска делегација доведе у положај да просто не може да потпише документ. Сви званичници укључени у процес веома јасно су ставили до знања да се Срби морају учинити одговорним како би се прешло у војну акцију”, рекао је Рубин.

Цео дотадашњи процес обећавао је могућност да се криза ублажи и да не дође до оружаног сукоба, али у лето 1998. САД мењају страну што потврђују и у Женеви, каже Шаиновић.

Он додаје да је управо слика Ричарда Холбрука из Јуника, са човеком са калашњиковом, догађај који потврђује да је Албанцима обећана држава.

Речено им је да ће САД извршити такав притисак на Милошевића да промени Устав да би Косово добило независност, наводи Шаиновић и додаје да је истовремено порука била „одатле, па надаље онај ко води процес води га у рат”.

„Зато је Раумбује био осуђен на политички неуспех”, каже Шаиновић.

Он је подсетио и на то да је први човек САД Бил Клинтон рекао делегацији америчких Срба да оно што је дато Милошевићу, ни он не би потписао, а да би прекид бомбардовања довео у питање кредибилитет Нато, САД и председника САД.

Скуп у Паризу, последња рунда преговора о Косову почела је 15. марта, а окончан неуспехом после свега четири дана. Две делегације су 18. марта потписале различите споразуме."

[Србски ратник]

. Допада ми се и јер сматрам да на Слобу треба гледати као на над-идеолошку фигуру (као што и Французи данас гледају на Де Гола и као што многи данас гледају на Милорада Додика који је, као што сви знамо, по званичном идеолошком определењу социјалдемократа).

Човека који је вршио репресију над сопственим народом, слао тенкове и кордоне смрти на Србе који се нису слагали са њим, човека који је правио контрамитринге где је долазило не само до туче, већ и до међусобног убијања, човека чије су фанатизоване присталице убијале Србе неистзомишљенике, чија је ДБ убијала Србе- неистомишљенике по списковима његове жене, човека чија је породица и најближи сарадниџи опљачкала ову земљу и осиромашила овај народ, човека који је продао Крајину, пљувао крајишке Србе да су ,,кукавице", слао свог удбаша и криминалца Аркана да шамара и бије Србе који су очајно бежали пред усташким злотвореима- тог човека би ти прогласио некаквом ,,над-идеолошком фигуром" око које Срби треба да се ,,окупљају". Прво, тај човек никада није ни изјавио за себе да је Србин, упитно је да ли је Србе сматрао својим народом.

И сад је он неко ко, по теби, треба да буде узор Србима и још га поредиш са једним Де Голом. Па шта даље да човек каже на све то? Фанатизам вас присталица Злободана је забрињавајућ. Да неко може, упркос свим чињеницама, тако да размишља и говори - то је стварно забрињавајуће.

[Зорад]

Преподобног је најбоље поклонити Загребу или Приштини, да му подигну маузолеј, с обзиром да има највеће заслуге за остваривање њихових вековних снова...

[Republikanac]

.ебига, моји Жилко и Жилков ратниче, у малеру сте, данас и десничари све више цене Слобу. Једини који га још увек пљују су жути, Манити и поклоници лика и дела Весне Пешић...

Шта да се ради, време није на вашој страни...

[Зорад]

ПК

[ДејанНационалистa]

Отишла нам баба Јула:
http://www.politika.rs/scc/clanak/42739 ... a-Markovic

[ЕКОНОМИСТА]

МИЛОШЕВИЋ ЈЕ ТОГ ДАНА БЕСНО ГРМЕО У ХАГУ, А У СУДНИЦИ ЈЕ БИО ТАЈАЦ! Ево шта је рекао о Косову, албанским терористима, Уједињеним нацијама, спаљеним црквама... СВИ СУ ЋУТАЛИ И СЛУШАЛИ ГА

Некадашњи председник Србије и Југославије Слободан Милошевић одржао је у Хагу 2001. године говор о Косову и Метохији који многи нису чули а који се поново врти на друштвеним мрежама и Јутјубу.

Милошевић је тада буквално грмео у судници о стању у јужној српској покрајини.

"Посебно не могу да разумем да неко може да се дрзне да овде говори о Косову имплиците као о нечему што није део Србије. Косово је Србија и Косово ће остати Србија. И ова ситуација трајаће тачно онолико колико буде трајала ова нелегална окупација Косова и Метохије. Нелегална зато што је до ње дошло злоупотребом Уједињених нација и резолуције 1244. СБ УН која предвиђа присуство безбедносних снага УН. Међутим те су снаге узурпирале овлашћења УН, дозволиле даље дивљање албанских терориста, хиљаде Срба и других неалбанских становника Косова су убијени и отети... Десетине хиљада српских кућа је запаљено, више од стотину цркава је срушено и запаљено, све под окриљем међународних снага које су дошле да гарантују свима безбедност", рекао је Милошевић.

Он је нагласио да "вајни српски посланици долазе авионом из Београда, да врше своју функцију посланика, и под војном пратњом улазе у свој тзв парламент."

"То ће стање трајати колико буде трајала окупација. То је стање трајало и под турском окупацијом читавих 500 година, ова неће моћи толико да траје. Али оног тренутка кад се она заврши Косово ће опет бити потпуно под српском контролом. А није реч само о Косову већ и о Србији, јер ће и Србијом поново и ускоро управљати патриоте али ће патриоте управљати и другим земљама уместо ове шеме новог колонијализма и постављања разних марионетских влада."

[Зорад]

Баш диван говор, само се поставља мало питање, ко је том окупатору уопште допустио да на Космет дође...

[ЕКОНОМИСТА]

Речник српског језика:
окупација (л.occupatio),
поседање, заузимање, освајање; вој.поседање војском једне стране земље у циљу присилног задобијања или признања неких захтева или услова; прав.узимање у посед неке ствари која је дотле била без господара; фиг.запосленост, заузетост, посао, занимање

Синоними:
анексија, припајање, одузимање, освајање, освојење, прикључење, заузимање, спајање, запоседање, припојење, запоседнуће, одузимање територија, заузеће, рет. узеће рет., присаједињење рет.

[ЕКОНОМИСТА]

ЗБОГОМ, ПРЕДСЕДНИЧЕ! ПРЕМИНУО МОМИР БУЛАТОВИЋ: Умро бивши председник Црне Горе и Владе СР Југославије

Бивши председник Црне Горе и премијер СРЈ Момир Булатовић је преминуо данас од срчаног удара у 63. години живота.

Остаће упамћен као неко ко се на реалан и аргументован начин противио поделама које је наметао милогорски режим у Црној Гори.

Недавно је, гостујући на једној београдској телевизији у свега неколико реченица "објаснио" зашто ћирилица, упркос напорима србомрзачког режима у Подгорици, никада неће бити протерана из Црне Горе.

- У Црној Гори је ћирилица протерана свуда, осим са једног места, а то је гробље. Нико се од ових савремених Монтенегрина - Црногораца не сахрањује, када дође његова потоња ура, а да не стави ћирилицу. Не можете, то је просто писмо које припада Црној Гори, не можете бити Црногорац на латиници, тако да све ће то да прође и доћи на своје - казао је он и додао да "место на ком неприкосновено побеђује ћирилица јесу надгробни споменици".

Момир Булатовић је био један од ретких доследних политичара на овим просторима, који се истински борио за заједништво Србије и Црне Горе. Био је први изабрани, од народа, председник Црне Горе.

Булатовић је рођен 1956. године у Београду, основну школу и гимназију похађао је у Задру, у Хрватској. Економски факултет је завршио у Подгорици, где је и магистрирао 1986. године. Докторску дисертацију из области менаџмента одбранио је на Европском универзитету у Београду 2006. године. На истом универзитету је изабран у звање редовног професора.

Објавио је више десетина научних и стручних радова из политичке економије и међународних односа. Написао је и више књига. Последња је Економија и демократија – држати главу изнад (Подгорица, 2011). У области публицистике, аутор је књига: Мање од игре – више од живота (1991); Црна Гора – еколошка држава (1996); Правила ћутања (2004) и Неизговорена одбрана (2006).

Био је председник Председништва СР Црне Горе од 1990. до 1992, председник Републике Црне Горе од 1993. до 1998. и председник Савезне владе Савезне републике Југославије од 1998. до 2000. године.

Оснивач је ДПС-а, СНП-а и НСС-а, а из политике се повукао 2001. године. Након бављења политиком посветио се приватном бизнису и стручном усавршавању.

Вјечнаја памјат