Republikanac 30.5.2019. 21:18
Мучно је гледати како се садашња власт (уз помоћ својих ботова типа Чеда Јовановић) из петних жила упиње да обезвреди Резолуцију 1244. ДСС је потпуно у праву када каже да ни највећи српски непријатељи укључујући и Харадинаја и Tачија нису то тако здушно радили као Вучић и његови. Брука и срамота, још једном се показало да смо ми себи највећи душмани.
Тако је прво кренула прича, лансирана од можете замислити самог председника нечега што се још увек зове Србија, да се фамозна резолуција не односи на Србију већ на СРЈ. Значи, пуј пике не важи, немамо ми ту шта да се јогунимо и батргамо, резолуција говори о некој другој држави а не о нама па нам стога не преостаје ништа друго него да „погледамо реалности у очи“ тј. признамо косовским Шипцима право на државу. Онда су скочили правници да се буне и да доказују да то није тако па је чак и Шешко (који се током свог скупштинског излагања прилично љигаво улизивао Вучку, толико да је чак и подржао његова лупетања o „разграничењу“) морао да га упозори да се не зајебава са правним континуитетом.
У истом дану Вучко је у покушају да убеди васколико српство да Србија треба добровољно да се одрекне једног дела своје територије лансирао и другу, по мени још монструознију лаж: да је Милошевић прихвативши Резолуцију 1244 прихватио и комплетан Споразум из Рамбујеа, укључујући и чувену ставку о шиптарском референдуму „након 3 године прелазног периода“.
Тако је генијални Вучић, „најбољи“ студент права у историји Балкана а можда и Европе, открио оно што до данас није успео да открије не само ни један шиптарски правник него ни амерички, ни немачки, ни француски, ни британски, у ствари ни један из свих оних земаља које су подржавале Шипце и њихов сепаратизам. Јер да су успели Шипци би имали свој референдум још 2002 а нама би онда сви фино рекли „Па добро, шта се сада буните, ви сте сами пристали на то“. Но, као што знамо није било референдума а једино је данас Вучко тај који заједно са својим ботовима тврди да га је могло бити јер је ето Слоба био глуп па је након свог бомбардовања и све штете која нам је нанета ипак пристао на њега. Вучко је наравно паметнији и од Шиптара и од Американаца и од свих Западњака па њему треба веровати...
А истину је лако утврдити и није потребно бити „најбољи“ студент права у историји Балкана за то. Споразум из Рамбујеа се у Резолуцији помиње само два пута. Први пут у овом чланку:
„4. Олакшавање политичког процеса замишљеног да одреди будући статус Косова, узимајући у обзир споразум из Рамбујеа (С/1999/648);“
Значи овлашћује се Генерални секретар ОУН да „олакша политички процес“ који би требао да „одреди будући статус Косова“. У том „политичком процесу“ Споразум из Рамбујеа се „узима у обзир“. Узети нешто у обзир није исто што и „обавезно имплементирати“. Вучко рецимо може да узме одлуке Светог синода СПЦ „у обзир“ али не значи да је обавезан да их имплементира а још мање значи да је обавезан да сваку тачку тих одлука мора да поштује као да је Свето Писмо. Уосталом, ондашња власт и није имала ништа против тога да се Споразум из Рамбујеа приликом „политичког процеса“ узме „у обзир“, то уопште није било спорно. Споран је био шиптарски референдум а овом ставком резолуције Србија се уопште не приморава да пристане на њега (референдума уосталом није ни било што показује да је овакво тумачење исправно).
Друга ставка где се спомиње Рамбује је ова:
„7. Политички процес у правцу успостављања привременог оквирног спопразума који обезбеђује значајну самоуправу Косову, уз пуно поштовање споразума из Рамбујеа и начела суверенитета и територијалног интегритета Савезне републике Југославије и осталих држава у региону, и демилитаризацију ОВК. Преговори између страна ради постизања договора не треба да одлажу нити да нарушавају успостављање институција демократске самоуправе.“
Дакле и лаику (не мора се бити „геније“ Вучко да се то схвати) је јасно да се овде говори о „пуном поштовању Споразума из Рамбујеа“ само током „политичког процеса у правцу успостављања ПРИВРЕМЕНОГ оквирног споразума“. Овде се не прејудицира коначни договор нити се он условљава прихватањем Рамбујеа. И успут се гарантује СРЈ (данас Србији) „поштовање начела суверенитета и територијалног интегритета“. Та ставка аутоматски искључује било какав референдум о независности, јер како би он био могућ уколико се СРЈ (Србији) гарантују суверенитет и територијални интегритет? То наравно не значи да референдум није био могућ: јесте али само кроз договор обе стране, као део коначног решења о статусу КиМ који се у Резолуцији нити намеће нити прејудицира.
Тако да кад Вучко каже да људи не знају да „смо ми пристали на референдум“ јер „нису ни читали Резолуцију 1244“ лаже као пас. Читали су, наравно да су је читали. Читају је и данас...
ПС. Није Резолуција 1244 ни перфектна ни безгрешна али има за нас неколико изузетно позитивних ставки и да Вучко није издајник фокусирао би се на њих а не измишљао топлу воду...
Жилко, смрдиш.