Чавезов наследник Мадуро победио у Венецуели

[Republikanac]

Предратна десница (под „предратна“ мислим на двадесете и тридесете године прошлог века) није баш нешто посвећивала пажње радницима, то је историјска чињеница. Знало је да, ту и тамо, буде мало демагогије и про-радничке реторике (у периоду Велике депресије) али се углавном ту „борба за раднике“ и завршавала. Десници су једноставно неке друге вредности биле важније, не улазим ја у то да ли је такав став био исправан или не, само га констатујем.

Ни Мита се није занимао за раднике нити су га радничка питања нешто много оптерећивала. Чак шта више, он је прекоревао раднике што су „уопште и долазили у град“ који је „легло неморала“ и „погубних страних утицаја“ и потицао их на повратак „селу“. А село је (а то је била карактеристика размишљања ондашње европске реакционарне деснице) оличење морала и идеал коме треба тежити. Индустрија и миграција из села у фабричке хале не, Србија као не-индустријализована и аграрна земља да, то је било Митино „вјерују“.

Иначе, карактеристика левице (поред заступања радничко-синдикалних интереса) била је онда (а делом је и данас) борба за што веће социјалне бенефиције („држава благостања“) и борба за што брже смањење неједнакости у друштву. Мита, поред тога што није показивао скоро никакав интерес за радничке проблеме није показивао ни интерес за „државу благостања“ а факат је да се није истицао ни у борби против неједнакости, тако да је рећи како је у економском погледу био „чиста левица“ невиђена глупост...

[Србски ратник]

Предратна десница (под „предратна“ мислим на двадесете и тридесете године прошлог века) није баш нешто посвећивала пажње радницима, то је историјска чињеница. Знало је да, ту и тамо, буде мало демагогије и про-радничке реторике (у периоду Велике депресије) али се углавном ту „борба за раднике“ и завршавала.

Ако под том ,,предратном десницом" подразумеваш разне фашистичке и национал-социјалистичке покрете (где спада и Митин ЗБОР), да знаш да ти је та прича неозбиљна. Нису они никаква ,,десница", сви ти покрети су класична левица. Демагогија, популизам све су то класичне карактеристике левице.

Види овако, карактеристике деснице су- капитализам, економски либерализам и изражени индивидуализам. Карактеристике левице су- популизам, колективизам, што веће мешање државе у економију. Е сад, постоје разни облици левице, од оне које поптпуно укида приватну својину (бољшевизам), преко оне које је дозвољава али настоји максимално да је контролише путем државног апарата (какав је, рецимо, био немачки национал-социјализам) до оне која допушта капитализам, али настоји да га опет регулише и ограничи опет путем државног апарата (то је данашња европска социјалдемократија која постоји у ЕУ).
То што се они разликују међусобно по неким друштвеним и националним питањима (јер, неки су расисти, неки конзервативни, неки су националисти ткз. национална левица, а неки су либерално и космополитиски оријентисани) не мења чињеницу да су сви они левица јер их карактеришу ови елементи левице (попзлизам, колективизам, државна контрола економије). И Лењин и Хитлер су левичари, без обзира што један на шрво место ставља класу, а други расу, обојица су левичари јер су водили социјалистичку економску политику. И јер их карактеришу ови елементи које сам горе навео. Па Хитлер и нацисти су трубили (популчизам) против ,,декадентних капиталиста", одбацивали су капитализам и плутократију (као и Лењинови и Стаљинови бољшевици) и, сем погледа на расно и национално питање, у многим су се стварима заправо слагали. Па један од нацистичких симбола био је срп и чекић. Чиста левица.

Са друге стране, чиста десничарска држава је Америка. У њој су сви ови елементи савремене деснице скоро потпуно спроведени, што је и омогућило да Америка изгради најачи друштвено-економски систем који, без обзира на све његове мане и то што се са временом у неким сегментима и издегенерисао, и даље најефикаснији на свету. И даље најбоље функционише и даље су САД најача економија на свету. У САД су чак и њихови левичари десница у суштини (чак су повремено били много ,,деснији" од америчке класичне деснице).
Е сад, наравно да и на десници постоје разни облици, неки су националисти, неки су либералних схватања, неки конзервативни, неки космополите али су сви десница јер их карактеришу ови основни елементи деснице. Примера ради, и Милтон Фридман и Аугусто Пиноче су десница, иако је један (Фридман) био либералних схватања, док је други (Пиноче) био конзервативац и националиста. Ипак, обиоје су десница, јер су и један и други спровели десничарски економски програм (тј. капитализам).

Ни Мита се није занимао за раднике нити су га радничка питања нешто много оптерећивала.

Нетачно. Мита је итекако инсистирао на класичној левичарској демагогији и попузлизму. Па сам назив ЗБОР (Здружена борбена организација рада) указује да је реч о левици. Имаш Мутине текстове попут ,,Наш социјални национализам" и слично, имаш прогласе ЗБОР-а и пре рата, и у рату, где они отворено говоре о социјалној правди, раднику као ,,сину Отаџбине", а имаш и текстове данашњих неољотићеваца који сви дрндају о социјалној правди, итд.
Дакле, левица чиста, ко је прочитао било шта од Љотића зна да је он био противник капитализма, као што је био противник демократије, комунизма, итд. Дакле, он није био десничар.

А село је (а то је била карактеристика размишљања ондашње европске реакционарне деснице) оличење морала и идеал коме треба тежити. Индустрија и миграција из села у фабричке хале не, Србија као не-индустријализована и аграрна земља да, то је било Митино „вјерују“.

Опет да поновим- ако под том ,,предратном десницом" подразумеваш разне фашистичке и национал-социјалистичке покрете (где спада и Митин ЗБОР), да знаш да ти је та прича неозбиљна.
Иначе, исте ставове о селу је имао и Пол Пот, екстремни комуниста (левичар, дакле) који је село сматрао ,,изворопм народног поштења и морала" а градове сматрао извором декаденције и неморала. Да, Пол Пот би се пре сложио са тим твојим ,,десничарима" него било ко други.

Иначе, карактеристика левице (поред заступања радничко-синдикалних интереса) била је онда (а делом је и данас) борба за што веће социјалне бенефиције („држава благостања“) и борба за што брже смањење неједнакости у друштву. Мита, поред тога што није показивао скоро никакав интерес за радничке проблеме није показивао ни интерес за „државу благостања“ а факат је да се није истицао ни у борби против неједнакости, тако да је рећи како је у економском погледу био „чиста левица“ невиђена глупост...

Да, јесте за што веће социјалне бенефиције, али не и за што већу друштвену једнакост. Јер, СССР је био све само не ,,држава једнакости". Исто ни Трећи Рајх, а ни други левичарски режими нису били познати по залагању за друштвену једнакост (сем демагогијом, јер левица пршти од популизма).
Па Трећи Рајх је давао највеће могуће социјалне бенефиције. То је факт. Сад што су те бенефиције важиле само за ,,Аријевце", а не и за Јевреје, Цигане или противнике нацизма не мења факт да је систем у Трећем Рајху био левичарски. Исто, баш и нисам сигуран да су у СССР-у сви били ,,једнак", напротив.
Тако да, Мита није био десничар. Био је левичар, конзервативни и национални левичар.

[Republikanac]

'Ајд мало да разјаснимо неке појмове, пошто видим да ти нису јасни.

Као прво, нисам у тексту мислио ни на фашисте ни на нацисте. А кад смо већ код њих потребно је прецизно дефинисати неке ствари. Прво, оригинални фашизам (а то је онај италијански) није био ни левица ни десница. Имао је и своје лево крило (састављено углавном од бивших национал-синдикалиста) и своје десно крило (које је чинила национално свесна буржоазија) а сам Мусолини је мало шврљао час десно час лево у зависности од ситуације. Сам фашизам Дуче је карактерисао као покрет коме су битни „акција“ и „моћ“ а не идеологија. Тако је рецимо у фашистичкој Италији било нормално да фашисти у исто време Италију називају „пролетерском нацијом“ (док су западне демократије оцењивали као плутократске), да критикују „буржоаске вредности“ и слично али да у исто време пљују и по социјализму, марксизму, социјалдемократији, комунизму и свему што је онда личило на левицу.

Друго, свака левица промовише „социјалну једнакост“ или барем „смањење неједнакости у друштву“, без тога једноставно нема левице. Италијански фашисти са своје стране су сматрали да су неједнакости добре и позитивне ствари јер тамо где их има на површину испливавају увек најбољи и најспособнији док тамо где их нема владају медиокритети. Слично мишљење имали су и нацисти.

Дакле, фашисти нису веровали у „социјалну једнакост“ али јесу у „класну сарадњу“ па су вероватно због тога направили тридесетих година једну од првих европских „држава благостања“ где су радници добили одређене повластице и социјалне бенефиције. Чак су и многи италијански левичари и критичари фашизма оног времена били импресионирани Дучеовим „социјалним законима“. Што само потврђује да италијански фашизам није био ни левица ни десница већ да је имао елементе и једне и друге идеологије.

Нацисти су са своје стране имали веома јако лево крило (тзв. „штрасеристи“) који су искрено желели успоставу неке врсте „расног социјализма“ у Немачкој. Побијени су у „Ноћи дугих ножева“ и од тада власт чврсто држи десно крило НСДАП. Сам Хитлер није веровао ни у какав социјализам што не значи наравно да је био поборник некаквог фридмановског либералног капитализма. Али социјалиста (у оном изворном тумачењу тог термина) није био, тако да и за нацисте важи дефиниција „neither right nor left”.

Што се Мите тиче то што је он у пар неких својих текстова нешто мало споменуо раднике не значи апсолутно ништа. Чиста демагогија. Мити је борба за радничко-синдикалне интересе била задња рупа на свирали а право његово мишљење о радницима огледа се у оним његовим текстовима где им .ебе матер што су и уопште долазили у град. Митино размишљање је иначе било карактеристично за тадашњу европску реакционарну десницу а то је она десница која је презирала републиканске вредности, глорификовала монархију а село сматрала оличењем морала и идеал коме треба тежити (таква десница била је нарочито заступљена у Француској) . Због тога је Мита и беснео на „фабричке агенте“ који „наивне сељаке на превару воде у градове“ који су иначе „легла неморала и погубних страних утицаја“ и због тога је Мита био подозрив према индустријализацији („сељачка задружна држава“ је била идеални облик државног уређења). За разлику од италијанских фашиста који су имали јаке синдикалне утицаје и који су вероватно и због тога донели читав низ „социјалних закона“ Миту та питања нису занимала (не постоје некакви његови дубоки текстови посвећени тој проблематици). Због својих ставова о религији, монархији, селу и радницима ЗБОР се и сврстава у „реакционарну десницу“ и не сматра се класичним фашистичким покретом (који је у суштини био револуционаран и одбацивао је како стање пре француске буржоаске револуције тако и стање настало након ње док је Мита рецимо стање пре 1789 идеализовао).

А то што је у неком тексту споменуо раднике... А чуј, чувени Гетулио Варгас, диктатор Бразила од 1930-1945 је сваки свој говор започињао са „Радници Бразила“ па га нико због тога данас не сматра левичарем...

[Србски ратник]

'Ајд мало да разјаснимо неке појмове, пошто видим да ти нису јасни.

Биће да ипак теби нису јасни. Ево да поновим:

Десница- капитализам, економски либерализам и изражени индивидуализам.
Левица- популизам, колективизам, што веће мешање државе у економију.

Дакле, то су темељни елементи за разликовање да ли је неко лево или десно. Све остало- да ли је монархиста или републиканац, националиста или космополита, конзервативац или либерал, расиста или антирасиста, итд -све је то надградња и све то могу имати и леви и десни.

Такозвани ,,трећи пут" није ни постојао, ти који су себе сматрали ,,трећим путем", заправо су били левичари.

Као прво, нисам у тексту мислио ни на фашисте ни на нацисте.

Него на кога?

А кад смо већ код њих потребно је прецизно дефинисати неке ствари. Прво, оригинални фашизам (а то је онај италијански) није био ни левица ни десница. Имао је и своје лево крило (састављено углавном од бивших национал-синдикалиста) и своје десно крило (које је чинила национално свесна буржоазија) а сам Мусолини је мало шврљао час десно час лево у зависности од ситуације. Сам фашизам Дуче је карактерисао као покрет коме су битни „акција“ и „моћ“ а не идеологија. Тако је рецимо у фашистичкој Италији било нормално да фашисти у исто време Италију називају „пролетерском нацијом“ (док су западне демократије оцењивали као плутократске), да критикују „буржоаске вредности“ и слично

Фашисти су били чиста левица. Све основне карактеристике левице они имају- колектицизам, популизам, мешање државе у економију (и сваку сферу личног живота појединца). Чим нека идеологија иде на гушење индивидуалних слобода и чим се држава меша у економију и регулише је - топ је левица. Дакле, фашисти су левица. И то баш италијански. Мусолини је, чини ми се, и почео као члан неке социјалистичке партије.

Иначе, у чему се огледа ,,десничарство" Мусолинија? То не постоји.

али да у исто време пљују и по социјализму, марксизму, социјалдемократији, комунизму и свему што је онда личило на левицу.

Били су протиц марксизма тј. комунизма, али не и против социјализма као таквог. Комунизам није једина идеологија на левици. И то треба схватити, ако је неко против комунизма не значи да он аутоматски није левичар.

Друго, свака левица промовише „социјалну једнакост“ или барем „смањење неједнакости у друштву“, без тога једноставно нема левице. Италијански фашисти са своје стране су сматрали да су неједнакости добре и позитивне ствари јер тамо где их има на површину испливавају увек најбољи и најспособнији док тамо где их нема владају медиокритети. Слично мишљење имали су и нацисти.

Не, човече, левица не жели нужно да укине све неједнакости. Зависи ком идеолошком спеклтру припада. Ако су националисти или расисти, онда ти левичари своју нацију или расу уздижу изнад других.
Али, фашисти и нацисти су успоставили социјалну једнакост међу Немцима тј. Италијанима. Нацизам је давао огромне социјалне бенефиције (дакле, водио изразиту социјалну политику) Немцима. Зато они јесу леивца.

Дакле, фашисти нису веровали у „социјалну једнакост“ али јесу у „класну сарадњу“ па су вероватно због тога направили тридесетих година једну од првих европских „држава благостања“ где су радници добили одређене повластице и социјалне бенефиције. Чак су и многи италијански левичари и критичари фашизма оног времена били импресионирани Дучеовим „социјалним законима“. Што само потврђује да италијански фашизам није био ни левица ни десница већ да је имао елементе и једне и друге идеологије.

Управо све што си изнео доказује да фашисти јесу били левица.

Нацисти су са своје стране имали веома јако лево крило (тзв. „штрасеристи“) који су искрено желели успоставу неке врсте „расног социјализма“ у Немачкој. Побијени су у „Ноћи дугих ножева“ и од тада власт чврсто држи десно крило НСДАП. Сам Хитлер није веровао ни у какав социјализам што не значи наравно да је био поборник некаквог фридмановског либералног капитализма. Али социјалиста (у оном изворном тумачењу тог термина) није био, тако да и за нацисте важи дефиниција „neither right nor left”.

Није било никаквог ,,левог крила", ткз. ,,штрасеристи" нису били неко ,,лево крило", већ су били само екстремнија струја у једној левој партији. Они су, на пример, хтели потпуно укидање приватне својине и прелазак свега у државне руке. Они су били слични бољшевицима. Дакле, они су били само екстремисти. Али, били су левичари, као и остатак НСДАП. То што је Хитлер ликвидирао штрасеристе и што није хтео у потпуности да укида приватну својину, већ да је грубо регулише, уређује и контролише путем државног апарата не значи да Хитлер није био левичар.
Хитлер није имао појма о економији и као свака незналица у том пољу, био је одушевљен социјализмом, нарочито у социјалистичким идејама Готрфида Федера, такође једне незналице кад је поље економије у питању.

Што се Мите тиче то што је он у пар неких својих текстова нешто мало споменуо раднике не значи апсолутно ништа. Чиста демагогија.

Социјализам и јесте тешка демагогија, тежак популизам. То је темељни елемент социјализма и левице уопште.

. Мити је борба за радничко-синдикалне интересе била задња рупа на свирали а право његово мишљење о радницима огледа се у оним његовим текстовима где им .ебе матер што су и уопште долазили у град.

Немаш појма, вероватно никад ниси ни читао шта је Мита писао, него си о томе читао из титоистичке читанке. А ту ниси могао да нађеш да је, на пример, прве радне акције (по чијем, су узоору рађене касније радне акције у Титиној Југославији) организовао Збор Мите Љотића. И сам Љотић је у младости био велии присталица социјалистичких идеја.

Митино размишљање је иначе било карактеристично за тадашњу европску реакционарну десницу а то је она десница која је презирала републиканске вредности, глорификовала монархију а село сматрала оличењем морала и идеал коме треба тежити (таква десница била је нарочито заступљена у Француској) .

Какав одвратна комунистичка фраза ,,реакционарна десница". То су комунистичке пароле, мада и њихова левичарска сабраћа нацисти су у својим песмама певали да се боре против ,,реакције" и ,,реакционара".
Елем, све то што си навео нема везе са десницом. Неко ако је за монархију не значи одмах да је десница. Амерички десничари су републиканци, рецимо, а они како им само име каже, нису за монархију. Везе то са тим нема.

Због тога је Мита и беснео на „фабричке агенте“ који „наивне сељаке на превару воде у градове“ који су иначе „легла неморала и погубних страних утицаја“ и због тога је Мита био подозрив према индустријализацији („сељачка задружна држава“ је била идеални облик државног уређења).

Екстремни левичар, комуниста Пол Пот је спроводио те идеје Мите ,,десничара" у дело. Толико о томе.

Због својих ставова о религији, монархији, селу и радницима ЗБОР се и сврстава у „реакционарну десницу“ и не сматра се класичним фашистичким покретом (који је у суштини био револуционаран и одбацивао је како стање пре француске буржоаске револуције тако и стање настало након ње док је Мита рецимо стање пре 1789 идеализовао).

Ко га свестава? Левичарски интелектуалци и академици који ведре и облаче не само по Србији, него и у целој ЕУ? Њихова писањија и све ,,академске радове" треба бацити у канту за смеће јер ту ничег паметног нема.

Види, друже, десничари су ти тад били британски конзервативци рецимо. Винстон Черчил је био десничар у то време, а не Мита Љотић, Бенито Мусолини, Хитлер и слични.

А то што је у неком тексту споменуо раднике... А чуј, чувени Гетулио Варгас, диктатор Бразила од 1930-1945 је сваки свој говор започињао са „Радници Бразила“ па га нико због тога данас не сматра левичарем...

Па тај је био тежак левичар. Човек био у Лабуристичкој партији, и ми причамо неке приче. А нацистичка партија се званично звала Национал-социјалистзичка немачка радничка партија и сад они као нису левица? Славили 1. мај, давали социјалне бенефицвје, регулисали привреду државним апаратом и сад као нису левица.
Како да не...

[Republikanac]

Аха, Мита је био социјалиста. Можда чак и социјалдемократа. Како да не...

Што се саме левице тиче поновићу пошто изгледа нисам био јасан: левица је пред Други светски рат желела социјално нивелисање, социјалне реформе (оно што се након рата звало „држава благостања“), национализацију (или само стратешких индустрија или у екстремним случајевима свих средстава за производњу) и повећање радничких права.

Ништа од тога није било код Мите. Он је највише волео да мантра о Богу, монархији и „сељачкој држави“ а у економији се залагао за корпоративизам (систем који је ондашња левица жестоко нападала). Болео га је стојко за све карактеристике левице које сам навео у претходном пасусу. Због тога ваљда и није имао никакву подршку међу радницима (то мало подршке што је имао углавном је долазило са села).

На кога сам мислио? На десницу типа „Француска социјална партија“ (до 1940 била најјача француска партија десног центра), на британске „One nation conservatives“, на тзв. "патерналистичке конзервативце" (нарочито гласне током Велике депресије), на немачке конзервативце, ондашње европске аграрне партије, хришћанске странке, итд.

Што се пак саме деснице тиче пре Другог светског рата постојала је јасна подела на тзв. модерну и реакционарну десницу. Модерна је била она која је прихватала стање настало након француске буржоаске револуције. То је оно о чему ти мантраш, либерализам итд. Реакционарна је била носталгична према „Аncien regime“ и желела је повратак на стање пре 1789-е. За реакционарну десницу (којој је припадао и Мита), француска буржоаска револуција била је катастрофа и зачетак пропасти европске цивилизације. Ту је можда и главни идеолошки сукоб са фашистима: фашисти су и те како били кртитични према стању насталом након 1789-е („помахнитали либерализам“ итд.) али су јасно назначавали да нема ни говора о некаквом повратку на „пред-револуционарно“ стање које је по њима такође било пуно недостатака. Сам Дуче је то у неким својим говорима јасно нагласио. Јер не заборави: фашисти, за разлику од Мите, нису били конзервативци већ револуционари. Са конзервативцима су (невољно) морали да склопе дил након доласка на власт ради стабилности система али су на њих увек гледали с подозрењем. Мусолини је негде пред крај рата признао да му је пактирање са конзервативцима била једна од највећих грешки током политичке каријере...

Фашисти наравно нису били никаква левица али јесу имали леве елементе у својој идеологији (утицај националних-синдикалиста) за разлику од Мите Богомољца који их није имао. Једна од темељних разлика са левицом је била та што фашисти нису сматрали да су „сви људи једнаки“ и што су били изричито против социјалног нивелисања, чему је иначе левица склона. У економији су подржавали приватну својину (у чувеној „Повељи рада“ из 1927 јасно је стајало да је „приватна својина најбољи и најефикаснији облик својине“). Били су изричито и против национализације (што су онда чак и социјадемократе заговарале мада не тако радикално као комунисти) мада је Дуче током Велике депресије био принуђен да национализује одређене секторе италијанске економије (који би иначе пропали да није) али је то урађено куповином акција (а не декретима или с пушком у руци) и са објашњењем да ће „након што се консолидују“ национализована предузећа бити приватизована. Сам циљ национализације је дакле био консолидација и модернизација стратешких привредних грана а не радничка права, „индустријска демократија“, социјализам и слично. Рат је наравно прекинуо свако размишљање о приватизацији...

Фашисти су дакле били покрет који није био ни левица ни десница тј- који је садржавао елементе и једне и друге идеологије. Највише присутни елементи десне идеологије били су можда веровање у ред (што је иначе карактеристика све деснице) и строгу хијерархију. И наравно отпор било каквом социјалном нивелисању ("разлике међу појединцима" су по фашистима биле позитивне за нацију ). Слично је и са нацистима с том разликом што они нису били корпоративисти а нису ништа ни национализовали (немачка индустрија је ипак била јача од италијанске па јој није требала помоћ државе).

Гетулио Варгас није био ни социјалиста ни социјалдемократа, био је популиста и националиста (због тог популизма и назив странке). Као и сви латиноамерички популисти имао је одређене леве елементе мада наравно нема ни говора о томе да је човек припадао некаквој класичној левици (коју је бај д веј прогонио).

ПС. У „титоистичким читанкама“ о ЗБОРУ није могло скоро ништа да се нађе (осим флоскуле о „фашизму“), тек толико да знаш...

[Србски ратник]

Не, са тобом је свака расправа у суштини бесмислена јер очигледно је да не познајеш неке основе тј. боље рећи учио си из погрешних извора, а тврдоглаво инсистираш на томе да си ти ипак у праву, иако све упућује на супротно.

По теби, неко није левица само зато јер се не залаже за потпуно укидање приватне својине тј. ако није комуниста. По твојој причи, само су комунисти у суштини левица, док све друго није. Тако су ти нацисти и фашисти ,,нешто треће", иако сви докази, па и они које си сам поставио, указују да је реч о класичним левичарским политичким покретима, пошто то ,,нешто треће" не постоји.
Види се да си много читао марксистичко-лењинистичку литературу и да из ње црпиш све ово што пласираш овде. А рекох, ту сву марксистичку интелектуалну и академску литературу треба бацити у канту за смеће, јер ту ничег паметног нема. Жали Боже потрошеног папира.

ПС: Тај твој Бразилац је био левичар, мислим лик је био у бразилској лабуристичкој партији, о чему даље да причамо; и он је прогонио комунисте које ти опет изједначаваш са целокупном левицопм уопште.

[Republikanac]

'Ајде не лупетај молим те...

По марксистичкој литератури којом ти мени трљаш нос италијански фашисти су били „екстремна десница“ а ЗБОР је био „фашистичка организација“. А ја тврдим управо супротно: да италијански фашисти нису били ни левица ни десница тј. да су имали елементе и једне и друге идеологије а да је ЗБОР био класична реакционарна десница, она која је желела повратак на стање пре француске буржоаске револуције. Тога у марксистичкој литератури нема...

Ти си вероватно читао текстове америчких ултра-конзервативаца који иначе воле да изједначавају фашизам са левицом па сад овде просипаш памет. Мани те јенкијевске приче, они то раде због унутрашњих потреба, хоће пошто-пото да докажу да је Демократска странка (која је у Америци као „левица“) фашистичка.

Гетулио Варгас је ко што рекох био популиста и националиста а то што му се странка звала Лабуристичка не значи да је био социјалиста и да је копирао британске лабуристе, свашта и с тобом. Као и сваки популиста човек је подилазио радницима (нема латиноамеричког популисте који то не ради) па је зато своју странку назвао „лабуристичком“ али систем у Бразилу за његовог вакта везе благе није имао са социјалдемократијом. Основни циљеви Гетулија Варгаса били су индустријализација и стварање „националне буржоазије“ а не некакав „лаборизам“ европског типа. Своју идеологију иначе он је звао „национално-развојном“. А прогонио је све левичаре не само комунисте...

Ја сам ти иначе објаснио који је минимум да би нешто било левица, не знам шта ти ту није јасно. Комунисти? Комунисти су били екстремна левица али не и једина левица. У Митино доба постојали су и социјалисти и социјалдемократе (тзв. „демократска левица“). Нити Мита нити фашисти нису испуњавали услове да буду левица (ни демократска ни екстремна) мада су фашисти (они оригинални, италијански) као што сам рекао имали у својој идеологији левих елемената што је био продукт утицаја национал-синдикалиста који Мита није имао у свом покрету.

Иначе за тебе је сигурно и Франциско Франко био левичар. Човек је регулисао економију до јаја, имао мали милион државних предузећа и чак форсирао планску индустријализацију. Ха, ха, по теби сигурно довољно да га сместимо "на лево". Шта тек рећи за једног Никсона који је такође, за јенкијевске појмове, прилично оштро регулисао економију (по сопственом признању био је „кензијанац“ а Јенкијима је чак и регулисао цене неких производа што је иначе анатема за либерале и либертаријанце). Је ли онда и Никсон био левичар? Можда Алфредо Стреснер коме је (нео)либерализам био прилично стран и коме такође рука није дрхтала кад је требало да интервенише у привреди. Стреснер левичар? То би стварно била вест дана. Британски „One nation conservatives” који су били све само не неолиберали а владали су (уз пар прекида због победа лабуриста) све до доласка Тачерке на власт (која је ту врсту конзервативизма и искоренила у странци)? Видео сам људе који те „one nation conservatives” сматрају у ствари „центром“ али још ни једног који их сматра левицом...

Можда јужнокорејски диктатор генерал Парк? За његовог вакта Јужна Кореја је имала планску привреду. Копирао човек Стаљина, мош мислит. Претио тајкунима да ће да их похапси, наређивао им шта ће да производе, уцењивао их са кредитима... Ако то није "левица" онда хе, хе, не знам шта је...

[Раде Дерикоња]

Тај тзв. "Трећи пут" настаје као понуда на политичкој сцени тог времена, као једини спасоносни (у политичком и идеолошком смислу) начин да се избегне демократија и комунизам.
ЈНП ЗБОР није ни левичарска ни десничарска организација, иако има у себи и једних и других идеја, већ класични народни покрет који баштини органску идеју државног и народног колективизма и заједништва.
Односно, то је противтежа индивидуалистичкој мисли демократије и комунизма јер ове идеологије стављају интерес појединца изнад интереса заједнице а правилно (и здраво) је само да интерес заједнице буде изнад интереса појединца. То гарантује опстанак државе и друштва на дуги рок.
Наравно, овај покрет има и својих заблуда (нпр. југословенство, итд.).

Занимљиво је и то да су управо народи Југославије већински изабрали на изборима (пре ДСР) идеје про-фашизма које је заговарао Милан Стојадиновић и његова странка ЈРЗ. Његови тзв. "браонкошуљаши" су имитирали хитлеровске СА трупе, салутирали по улицама као нацисти, а Југославија се у то време политички више окренула ка Хитлеру него ка Британији, због чега је и Стојадиновић касније и пао са власти а и због личне корупције.
На пример, данас кажу: "Љотић је добио смешан проценат на изборима, народ није хтео фашизам!" а управо је супротно јер Љотић је тада био за неутралност Краљевине Југославије док је Стојадиновић био за приближавање Хитлеру (да ли искрено или не, то је друга прича) и добио је већину на изборима.
Љотић је без икаквог разлога оклеветан, јевреји не могу да му опросте његову памет.

[Србски ратник]

'

Види, ја разумем да ти сем Маркса и Лењина ниси ништа друго читао, јбг, такво било време, али мораш схватити да постојењ и они који су читали и неке друге компетентније ауторе, пошто се Маркс и Лењин нису баш прославили својим идејама и стратегијама (све су пропале).

Тако да. Даклем, свака политичка опција која заговара колективизам, која заговара социјализам у било ком облику јесте чиста левица. То ,,нешто треће" не постоји, ти који су себе означавали као ,,нешто треће" у ствари су били левица. Ту и Мита спада. Ево мало нешто о томе: http://katalaksija.com/2014/06/30/fasizam-1/

Ту можеш прочитати све што је о ,,фашизму" битно и можеш видети да је то само други, другачији облик социјализма. Дакле, ,,фашизам" је социјализам, само другачији. Комунисти су, вештом манипулацијом, годинама приказивали то као ,,десницу" и ,,екстремни облик капитализма", заправо намерно су користили реч ,,фашизам" и за оно што је било у Трећем Рајху, иако је тамо владао национал-социјализам. Дакле, социјализам. Левица и тамо и овамо само на другачије начине реализована.
Када ти држава све наређује и регулише, ти онда немаш ту ни ,,к" од капитализма, него је то чист социјализам. Е тако је било у Трећем Рајху, фашистичкој Италији и другим фашистичким режимима.

ПС: Ови амерички примери што си навео- тачно је било је, ајде тако да кажем, и код Амера тих ,,левих скретања", било је протекционизма, али ни близу овоме што се дешавало у Европи у комунистичким и фашистичким (национал-социјалистичким) системима; амерички примери су били скретања појединих председника ,,улево" али систем је увек, без обзира на све проблемје и дегенерацију, остао десни, капиталистички, док је систем у комунизму и фашизму одувек био леви, социјалистички.

[Србски ратник]

Тај тзв. "Трећи пут" настаје као понуда на политичкој сцени тог времена, као једини спасоносни (у политичком и идеолошком смислу) начин да се избегне демократија и комунизам.

Раде, не постоји ,,трећи пут", на политичком спектру партије ни покрети деле се на левицу и десницу. Од тога на ком су пољу зависи од осноса према економији и економском уређењу. То треба схватити као аксиом у политичкој науци.
Ти покрети могу се разликовати по идеологији, могу баштинити разне идеологије, али то није мерило по ком се деле дал су лево или десно.

ЈНП ЗБОР није ни левичарска ни десничарска организација, иако има у себи и једних и других идеја, већ класични народни покрет који баштини органску идеју државног и народног колективизма и заједништва.

Значи, левица. Чим баштине колективизам значи да су левица. Све лењвичарске идеологхије су колективистичке и популистичке. Пуна су им уста ,,народа", па све комунистиичке државе су биле некакве ,,народне републике" и слично.

Односно, то је противтежа индивидуалистичкој мисли демократије и комунизма јер ове идеологије стављају интерес појединца изнад интереса заједнице а правилно (и здраво) је само да интерес заједнице буде изнад интереса појединца. То гарантује опстанак државе и друштва на дуги рок.

Раде, да ли се ти то зезаш? Комунизам производ индивидуалистичке мисли? Нема радикалнијег противника индивидуалистичке мисли од комунизма. Комунизам је колективистичка идеологија до сржи, сва права појединца и све индивидуалне слободе комунизам, настоји силом да угуши. У комунизму, појердинац практично не постоји. Комунистичка идеологија говори о ,,пролетеријату", ,,радном народу", ,,широким народним масама", о појединцима и индицидуалним правима нењма ни речи.

Индивидуалистичку идеју, што је карактеристика десница, олчичавала је у хладном рату САД, док је колективистичку идеју означавао СССР. СССР је био последње упориште колективизма у Европи. Сад ЕУ све више клизи ка неком новом колекктивизму, што није ни чудно јер левица доминира у ЕУ и она све више постаје социјалистичка. Нису џабе Британци одлучили да изађу.

Па чак и демократија вуче на колективизам, јер она говори о ,,владавини народа", опет колективизам. Иначе, Анмерика није демократија, што се овде често погрешно мисли, Америка је република. Да је било по ,,вољи народа" победила би Клинтонка, а не Трамп. Дакле, не поштује се берзезевно ,,воља народа"#, иако је то итекако слободно унутрашње уређерње где су највише развијена индивидуална права.

Наравно, овај покрет има и својих заблуда (нпр. југословенство, итд.).

Није само југословенство, него и све остало.

Да, ево још један податак и за тебе и за друга Републиканца- и збораши су себе ослвљавали са ,,друже". И они су били ,,другови". Као и фашисти и нацисти.

[Republikanac]

Ма јесте Ратниче, где год погледаш све сами левичари. Фрижидер кад отворим испадају из њега...

Ево ти на пример Конрад Аденауер. Чист левичар, практично комуњара! Увео човек у све велике немачке фирме радничке савете. Еј бре, радничке савете! Па још у предузећима измислио функцију радничког директора. А да не спомињем оно залагање за "социјално-тржишну привреду", какво бре "социјално", то мени одмах заудара на неко тешко левичарење...

Или Чанг Кај Шек. Левичар до јаја, већи од Франка и Мите заједно. За његовог вакта државних (и партијских) предузећа по Тајвану ко шаше. Амен што тамо није било неког индивидуалисања, кур мој, сви индивидуални интереси били су подређени државним. Прво Тајван па онда све остало. Чиста левица, ко и онај јужнокорејски генерал Парк који је јебавао тајкуне и наређивао им шта ће да производе...

А шта тек рећи о послератном Јапану? Ако Либерално-демократска партија Јапана није била левичарска онда не знам ко је био. У Јапану без државе ниси смео ни да прднеш. Јапанско Министарство индустрије и трговине интервенисало у привреди као да се ради о совјетском Госплану. Какав к**** индивидуализам, слободно тржиште и друге либералне мантре, то си онда у Јапану могао да окачиш мачку о реп. Чиста левица, не толико комуњарска ко онај Аденауер али ипак левица...

Ма и онај јенкијевски Александар Хамилтон ми је сад након твојих постова сумњив и он је нешто тртљао против слободне трговине, говорио како држава треба да помаже индустрију и сличне богохулне ствари, биће да је и он био неки прикривени социјалиста (утопијски вероватно)...

Поента: појма ти немаш. А немаш јер си у потпуности прихватио англо-саксонски поглед на свет где је све што није за регановски и тачеровски "laissez faire" капитализам "левица". То данас додуше и јесте преовлађујући став јер је комплетна данашња десница неолиберална, дакле прихватила је англо-саксонско виђење ствари тако да ти ту ниси нешто много ни крив. Но капитализама је у прошлости било разних, од оних либералних до оних где се држава и те како "уплитала" и ти други капитализми су били вођени од стране људи и партија који су били све само не левица (могли бисмо рећи да су неки од њих имали "леве елементе" али да су били левица не).

Исто важи и за ово просеравање да су фашисти били "левица", то је измишљотина америчких ултра-конзервативаца који је користе за чисто унутрашњу политичку употребу (да би као доказали како су њихове демократе некакви "фашисти").

Што се ЗБОРА тиче, ту смо већ установили да се радило о малој аграрној партији реакционарне деснице носталгичне за временом пре француске револуције која са левицом благе везе није имала (пар демагошких флоскула је недовољно да би Миту прогласили "националним левичарем" како га ти назва).

[Раде Дерикоња]

Ратниче, колико знам сви националисти су од Другог светског рата дошли на политичку линију ЗБОРА. Можда неки још то не желе тврдоглаво да признају али то је чињеница. Све оно што је Љотић говорио пре ДСР, Дража (тј. ЈВуО) је махом одбацивала али су на крају рата ипак дошли на исту линију. Не постоје више разлике између (правих) националиста. Не би требало.

Ја немам проблем са тим називањем "друже" јер то је хришћански поздрав још из древне Цркве ("да љубимо друг друга" итд) нити имам проблем са неким појавним облицима фашизма (нпр. румунски легионари). Дакле, само ако је хришћански освештано. Комунизам који се појавио већ је био обезбожена идеја. Демократија може донекле да прође, нисам искључив.
Ипак, идеје ЗБОРа (као трећи пут за то време) је био светлост у тунелу. Није ту само у питању аграрна политика већ идеја о свеобухватној духовној и моралној обнови.

Што се тиче индивидуализма: па комунисти само теоретишу о заједништву а пракса је показала да је све то велика лаж и да су у служби само једне класе, тј. да стварају класне борбе за разлику од демократије која ствара партијске борбе. То је супротно од органске мисли.
Читај дела Љотића, да не тражим сада линкове, он је ту лепо описао зашто је то све индивидуализам.

[Republikanac]

А шта ћемо ли Ратниче тек са Сингупуром?

Пази, у Сингапуру је Влада својевремено национализовала скоро сво земљиште, онда на том земљишту изградила државне станове па их потом под веома повољним условима и прилично јефтино продала својим грађанима. Захваљујући томе огромна већина људи тамо има решен стамбени проблем.

Здравствени систем није у потпуности бесплатан али је генерално узевши доступан свима и сматра се једним од најбољих и најефикаснијих у свету.

Двадесет и два посто БДП-а Сингапура долази од стране државних предузећа а поједини економисти сматрају да се, кад се урачунају све оне фирме где држава има акције, та цифра пење и до 60 посто (у ЕУ је просек око 8-9 посто, у Аргентини је нпр. 4,5 посто). Авио-линија је рецимо у већинском државном власништву (и једна је од најбољих у свету).

Ту је и јавни транспорт.

Јеси ли чуо за Темасек холдинг? Највећи државни холдинг у свету, Бог зна колико је фирми у њему. Вредност се мери стотинама милијарди долара а на челу холдинга један владин министар.

Нема додуше планске привреде као што је било у Јужној Кореји за време генерала Парка али је сингапурска Агенција за развој ипак током историје добрим делом плански привлачила стране инвестиције (у оне секторе које је држава сматрала најпрофитабилнијима и најпереспективнијима ).

И шта ћемо сад, сингапурску власт прогласити за левичарску а сингапурски капитализам за социјализам? Зар то не би био идиотизам?

Оно што можемо је у крајњем случају рећи да су паметни и практични Сингапурци од социјализма позајмили пар фора али проглашавати их некаквим левичарима... Е, то је већ мало тежи случај.

[Србски ратник]

ту смо већ установили

Мислим да једино што смо овде установили јесте то да си много читао Маркса и Лењина и да зато имаш такве грешке у погледу на ова питања о којима расправљамо. Јер, Маркс и Лењин су испромашивали све то су писали и говорили а и сви рецепти и стратегије који су осмислили, пропало. Ништа то је засновано на Марксу и Лењину није било успено, све се показало катастрофално.

Елем, игнорисао си текст од два дела (иначе аутор је економиста, човек једноставно зна о чему пише) где ти је аргументовано и темељно показано због чега се фаизам и сви његови појавни облици не могу сматрати ничим другим до обликом социјализма и социјалистичког организовања друтва. То је једноставно очигледно, чим ти као приватник и власник не можеш да мрдне без државе, чим ти партија на власти одређује све, па и коме ћеш да продајеш и по коликој цени, ту нема ни к од капитализма. И није то било ето тек тако, него је фашистичко друштво од почетка тако конципирано. Никаквог слободног тржита није било, све је држава регулисала. Од почетка до краја. Власник је могао да преживи и буде успешан само ако је ,,добар" са партијом и њеним челницима. А то, извини молим те, није капитализам. Чак овај аутор иде толико да каже да је и смисао антисемитизма нациста био тај што су они имали паре, па је нацистима циљ био да им силом отму паре, радње, банке, а да су расизам и теорије о ,,јеврејској завери" било покриће да се код Немаца оправда класична пљачка. Исто као што су и комунисти дрндали о ,,класној једнакости" и тако правдали своју пљачку коју су починили над приватним власницима. Да би народ њихову пљачку прихватио као ок, комунисти су дрндали о ,,социјалној правди и једнакости". Да је борба пртотив ,,тлачитељске буржоазије" само изговор да се комунисти напљачкају. Јер, социјализам и јесте пљачка, и то силом. Социјализам не познаје слободу, он зна само за силу, насиље. Зато последице социјалистичких режима и јесу толики милиони мртвих које је он, у било ком облику, оставио за собом.
Ту нема дилеме. Ти овде дајеш примере неких капиталистичких система где су њихови поједини лидери имали ,,лева скретања". Сам признаје да је то све било својевремено, повремено, индицидуално дође неки лидер па скрене улево неким својим потезима. Да, то није спорно, али то су била појединачна скретања улево али системи су били капиталистички. Остали су такви. Ми овде говоримо о систему који је од почетка социјалистички (фашизам), и који никад није ни ишао ка неком капитализму. У ствари, сами нацисти су говорили да су отворено против капитализма, ,,плутократије" и слично. Дакле, јасно су ставили до знања да су они антикапиталистичка опција. Тако да џабе си се трудио да ниже ове примере кад си промашио поенту.

И да, зашто ти ја кажем да си ти под утицајем марксизма-лењинизма иако то негираш? Зато што су они тврдили да је фашизам ,,најгори облик капитализма" и то да су фашисти у ствари ,,десница" они су темељили на томе јер је фашизам дозвољавао приватну својину, није је потпуно укинуо, на томе што су фаисти имали неке конзервативне погледе (хијејархија, ред, прогон либералних и прогресивних идеја), што су били расисти и то су били националисти. Иако ти не тврдиш да су они десница, већ ,,нешто треће", ипак сви ,,десни елементи" које ти видиш у фаизму су управо исти ови које су видели и комунисти. А то је грешка, јер -левица-десница се не поларизују по том критеријуму. Онај критеријум по којем се то поларизује јасно упућује да је фаизам био левица, јер је то био социјалистички облик уређивања друштва.

Уколико то не увидиш, онда се ми џабе расправљамо.

[Србски ратник]

Ратниче, колико знам сви националисти су од Другог светског рата дошли на политичку линију ЗБОРА. Можда неки још то не желе тврдоглаво да признају али то је чињеница. Све оно што је Љотић говорио пре ДСР, Дража (тј. ЈВуО) је махом одбацивала али су на крају рата ипак дошли на исту линију. Не постоје више разлике између (правих) националиста. Не би требало.

Искрено да ти кажем, ја стварно не знам ко данас баштини идеје Мите Љотића? Сем што су се сви сложили да је комунизам био велико зло, колико ја знам нико се није залагао за сталеко друштво, скуптину сталежа, укидање демократије, итд? Нити се ико данас за то залаже. Чак ни Двери, који су заиста почели као покрет који је делио многе Митини идеје, данас не заговара скоро па ништа од тога.
Тако да се не бих сложио ту са тобом. Не постоји ниједна већа национална опција на нашој политичкој сцени која је за скупштину сталежа, за укидање демократије и остало што се ЗБОР заслагао.

Што се тиче индивидуализма: па комунисти само теоретишу о заједништву а пракса је показала да је све то велика лаж и да су у служби само једне класе, тј. да стварају класне борбе за разлику од демократије која ствара партијске борбе. То је супротно од органске мисли.

Далеко је то било од теоретисања. Комунизам је био екстремно колективистичка идеологија и они су се до краја држали својих колективистичких принципа. Сад, то су за колектив који се држе изабрали класу, а не расу или народ, не значи да су они колективисти. Мада, ти кад погледаш историјски, комунисти су држали класног колективизма само док нису дошли на власт. Кад су доли на власт, свуда где су владали комунисти су прихватили оберучке и националистички колективизам. Ретко који комунистички режим је остао веран интернационализму и класној борби, сви су прешли на националистички колективизам.

Свеједно, комунисти јесу били колективистички оријентисани. Иначе, колективизам се заснива на чистој сили, он гуши слободу појединца и заснован је на лажима. Јер, индивидуализам није ,,отуђење и мржња према заједништву и заједници", како то колективисти воле да предсстављају. Индивидуализам је кад појединац сам, својом вољом, бира да припада оној заједници којој жели, кад сам одабере да буде део Цркве, народа, странке, итд. Индивидуализам се заснива на слободној вољи појединца, док је колективизам заснован на сили и грубом кршењу слободне воље људи. Колективизам значи да те утерују у неки тор који ти не желиш и који ти се не свиђа, али мора јер те пуком силом терају тамо. А то онда ствара људе који су силом утерани у неку ,,заједницу" а заправо је мрзе и не желе ту да буду. Зато колективистичка друштва нису трајно одржива.

Читај дела Љотића, да не тражим сада линкове, он је ту лепо описао зашто је то све индивидуализам.

Читао сам Љотића давно, он је углавном све испромашивао, о индививидуализму и колективизму није знао нита тј. све је погрешно разумео.
Био је једино у праву то се тиче тога да је комунизам велико зло, али није схватао да његова алтернатива ништа боља није, јер је то била алтернатива слична оној којој се он у рату придружио (фашизам) а и она је била крајње погубна и опасна и нанела толико зла и нашем народу, а и човечанству у целини.