Највећи олош од 2000. до данас - ваше мишљење

[Српски родољуб]

Јел ми добар музички укус?

Вероватно слушаш и "Јасеновац и Градишку Стару" као и "Бојну Чавоглаве".

Ова ми је једна од најдражих!

https://youtu.be/VaRgu3Ylcb8

[M-91]

Кад напишеш нешто озбиљно, на то ћу да одговорим...

То што сам написао је смртно озбиљно и представља туробну реалност сажету у пар реченица.

А зар није нациста?

Свако ко каже да су Срби бели европски народ и да је расно мешање смрт за нацију је нациста???

А наша „деиндустријализација“ је последица свега и свачега.

Санкција и бомбардовања једним делом, али је Слоба 90-их чувао постојеће фабрике и није их уништавао за 1$ .
Чак је у периоду јул 1999-октобар 2000 обновљено много тога што је оштећено бомбама : од далековода и путева, па до фабрика попут Петрохемије, Заставе, САРТИД-а итд., пре свега парама из Кине, Либије и још пар земаља.

Не спорим да је и тада било лоповлука.

И то каквог.

Само што је велико питање да ли је свим тим „гигантима“ реално и било спаса

Итекако је било спаса. Само што западним газдама и њиховим марионетама није одговарао тај спас - хтели су пошто-пото да нас деиндустријализују и доврше започето.

[Зорад]

Санкција и бомбардовања једним делом, али је Слоба 90-их чувао постојеће фабрике и није их уништавао за 1$ .

И то је дискутабилно, шта значи „чувати“? Нема улагања, нема иновација. Ако се и ради, ради се са 30-50% капацитета. Уместо да се одмах пресекло, зарад очувања социјалног мира маси радника су даване плате, иако нису радили. Гомилали се дугови по разним основама. Е па све то је морало кад-тад да дође на наплату, јер није било одрживо у бескрај.

Чак је у периоду јул 1999-октобар 2000 обновљено много тога што је оштећено бомбама : од далековода и путева, па до фабрика попут Петрохемије, Заставе, САРТИД-а итд., пре свега парама из Кине, Либије и још пар земаља.

Кап у мору. Улупаване паре у губиташе зарад куповања социјалног мира на одређени рок.

И то каквог.

Јбг, овде није било лоповлука само тамо након Другог светског рата, када су комунисти стрељали за пар метара украдене жице или канзу пекмеза...

[M-91]

И то је дискутабилно, шта значи „чувати“? Нема улагања, нема иновација.

Какво бре улагање и развијање у ратном стању? Деведесете су биле ратне године. Тако да је и чување и одржавање постојећег премија у таквим условима.

Ако се и ради, ради се са 30-50% капацитета. Уместо да се одмах пресекло, зарад очувања социјалног мира маси радника су даване плате, иако нису радили. Гомилали се дугови по разним основама. Е па све то је морало кад-тад да дође на наплату, јер није било одрживо у бескрај.

Да није било проклетог 5. октобра, све те посрнуле фабрике би биле полако дизане на ноге. До тамо неке 2007. би се вратиле на ниво 1989.

Овако, 5. октобра дођоше марионете, распродаше све по наредби станих газди , остало је историја.

Кап у мору.

Кап у мору обнова оштећених погона, повратак људи у фабрике и редовне плате у истима? Плус скок индустријске производње од +30% у периоду јун 1999-јун 2000. ?

Улупаване паре у губиташе зарад куповања социјалног мира на одређени рок.

Типична жута досманлијска мантра....

[Зорад]

Какво бре улагање и развијање у ратном стању? Деведесете су биле ратне године. Тако да је и чување и одржавање постојећег премија у таквим условима.

Премија вредна 0.
Економски закони не мари за ратно стање и промашену политику, већ само за суве цифре.

Да није било проклетог 5. октобра, све те посрнуле фабрике би биле полако дизане на ноге. До тамо неке 2007. би се вратиле на ниво 1989.
Овако, 5. октобра дођоше марионете, распродаше све по наредби станих газди , остало је историја.

Не липши магарче до зелене траве...

Кап у мору обнова оштећених погона, повратак људи у фабрике и редовне плате у истима? Плус скок индустријске производње од +30% у периоду јун 1999-јун 2000. ?

Читао сам негде да је реална вреднос била неких 5% од уништеног.
Велики скок, само што га је лако направити када се крене са ниске полазне основе.

Типична жута досманлијска мантра....

Ма био Сартид најјача фирма у Европи (за производњу печурки), али зли Ђинђић га ето уништио.
То што је и осамдесетих када је направљен правио губитке наравно нема везе у целој причи.

[M-91]

Премија вредна 0.

Како год, 2000. годину је Србија дочекала са каквим-таквим остацима технологије и фабрикама. Могло је да се ради и гради уз пуно труда, то би већ неке 2007. дало резултата.

У поређењу са 2000. ми смо данас бедни робови, без игде ичега.

Читао сам негде да је реална вредност била неких 5% од уништеног.

То у страначком билтену ДС-а, ДСС-а,, ЛДП-а или Г17+?

Велики скок, само што га је лако направити када се крене са ниске полазне основе.

Твоји ДОС-овци нису били у стању да направе ни +3-4 % раста индустрије са ниске полазне основе.
Чак штавише, 2003. и 2005. је дошло до пада индустријске производње, док је скоро свуда у околини расла индустријска производња.

Ма био Сартид најјача фирма у Европи (за производњу печурки), али зли Ђинђић га ето уништио.

То са печуркама је најкласичнија жута-досманлијска мантра. Истина је да је тамо већ од 1994. правио доста челика, чак и алате и куполе за тенкове.

Наравно, НАТО је погодио бомбама ту фабрику као и многе друге, управо да би снизио цену пред продају и обуставио производњу. Типични примери су и Застава Крагујевац, фабрике цигарета те Слобода Чачак.

[Зорад]

Како год, 2000. годину је Србија дочекала са каквим-таквим остацима технологије и фабрикама. Могло је да се ради и гради уз пуно труда, то би већ неке 2007. дало резултата.

У поређењу са 2000. ми смо данас бедни робови, без игде ичега.

То у страначком билтену ДС-а, ДСС-а,, ЛДП-а или Г17+?

Где год, али ту је негде цифра.

Твоји ДОС-овци нису били у стању да направе ни +3-4 % раста индустрије са ниске полазне основе.
Чак штавише, 2003. и 2005. је дошло до пада индустријске производње, док је скоро свуда у околини расла индустријска производња.

Све је то релативно, растао је БДП, не мора све да се гледа кроз раст индустријске производње. И што је важније расле су и плате и оно што је за исте могло да се купи.

То са печуркама је најкласичнија жута-досманлијска мантра. Истина је да је тамо већ од 1994. правио доста челика, чак и алате и куполе за тенкове.

Врло добро се сећам како се Матковић на РТС хвалио тим „пословним подухватом.“

Наравно, НАТО је погодио бомбама ту фабрику као и многе друге, управо да би снизио цену пред продају и обуставио производњу. Типични примери су и Застава Крагујевац, фабрике цигарета те Слобода Чачак.

Шешељ је тада лепо био казао – „Да смо ту индустрију на време приватизовали, не би била уништавана.“

[M-91]

Све је то релативно, растао је БДП

Досманлијско улепшавање статистике + гомила упумпаног новца у потрошњу од 2004. до 2008. , што од приватизација, што од потрошачких кредита.

Е када је то пресушило, када су паре од народне имовине претворене у говна, онда је кренуло задуживање код ММФ-а и вађење душе на памук.

Да смо ту индустрију на време приватизовали

Жути, Драшковић и остали неолиберали би 90-их приватизовали по Јељциновом или Туђмановом рецепту - тотална деструкција коју су они и спровели након државног удара 5. октобра 2000.

[Зорад]

Досманлијско улепшавање статистике + гомила упумпаног новца у потрошњу од 2004. до 2008. , што од приватизација, што од потрошачких кредита.

Нико Преподобном није бранио да узме кредите од Северне Кореје, Кубе или кога већ ко би био расположан да му их да. И кредити су нормална ствар ако се нормално троше, а не сасипају у празно.
Можда је било потрошачких кредита, али и то је ваљда нормална ствар, неће ваљда да се расписује зајам за привредни препород Кипра, као што је то било рађено.

Е када је то пресушило, када су паре од народне имовине претворене у говна, онда је кренуло задуживање код ММФ-а и вађење душе на памук.

Овај, како да ти објасним, спољни дуг је у периоду 2000-2008. био у опадању и у апсолутном износу и у односу према БДП-у, не у порасту као деведесетих и након 2008. Случајно или не, СПС је у оба момента активно учествовао у власти.

[Коста]

- другосрбиiанац? - не сери.

- поука: кључ за препознавање другосрбиiанаца и даље iе исти, после свих тих година. Другосрбиiанци мрзе Слобу, и мрзе Шешеља.

- ништа ново под капом небеском...

[Зорад]

Мајмуне: одiеби.

[ЕКОНОМИСТА]

Србија се током владавине Слободана Милошевића није кредитно задуживала у иностранству. Пре увођења економског ембарга, Србија са Црном Гором, 1992. године имала је обавезе према иностранству у износу од 7,1 милијарде долара ( око 5,4 мил. евра ) с тим што су овом износу придружена и спорна средства која су била предмет сукцесије. Маја 2000. године савезни министар финансија Верољуб Дугалић предочио је податак да је дуг нарастао на 8,6 милијарди долара иако се Србија није кредитно задуживала, јер је обрачун камата на дуг из 1992. године настављен упркос томе што је отплата дуга била под ембаргом – забрањена.

* Што се саме теме тиче, за мене су све владе после петог октобра подједнако катастрофалне за Србију и Српски народ, али издвојио бих власт Бориса Тадића од фебруара 2008. до маја 2012 године: хапшење и испорука Радована Караџића и генерала Ратка Младића, довођење Еулекса на Космет, потписивање ССП-а, наставак приватизације и гашења домаћих предузећа, медијски мрак, прогон политичких неистомишљника, хапшење новинара и гашење опозиционих новина, узурпација комплетне судске и извршне власти, 800.000 незапослених, урушавање животног стандарда, пљачка и уништавање Београда од стране Ђиласа, укидање војног рока, потписивање споразума о интегрисаном управљању административним прелазима, разбијање опозиционих странака, промоција ријалити програма (Велики брат, фарма) итд.

[Batistuta]

Србија је била само једна од класичних прича само после 2000.године како је било у осталим источноевропским земљама,маса заједно са апаратом силе је решила да скења државу зарад неких потрошачких дрангулија и за тих првих око 7-8 година је све распордато убачено у потрошњу и тад је стварно било супер цене су биле далеко ниже а примања су расла и онда почиње повратак у реалност а то је данашње време кад је евро тренутно 120,цене су веће ако узмемо 2000 за 600 до 1000 посто и зато сад само град Београд је кратак за 200 ГСП возача да не помињем обичне раднике који сад већ иду чак и у Чешку и Словачку да раде а чика Вучић би радо довео и пола милиона страних радника али јбг није привлачно више ни овима из Азије и Африке да нпр возе за 40.000 или 45.000 или још горе да раде по овим фабрикама за 25.000 до 35.000 јер је то већ нешто што има и добар део Азије и Африке а неки и више.Отприлике то је само логичан низ нема неких одскакања и одступања.сад једино ако је некоме баш несимпатичан неко посебно па ето сад неки прожути који не схвата законитост данас мрзи Вучића а провучић мрзи нпр Динкића или Ђинђића или Воју Коштуницу.

[origin]

Радници ,сељаци и поштена интелигенција.

[bogdan]

Србија се током владавине Слободана Милошевића није кредитно задуживала у иностранству. Пре увођења економског ембарга, Србија са Црном Гором, 1992. године имала је обавезе према иностранству у износу од 7,1 милијарде долара ( око 5,4 мил. евра ) с тим што су овом износу придружена и спорна средства која су била предмет сукцесије. Маја 2000. године савезни министар финансија Верољуб Дугалић предочио је податак да је дуг нарастао на 8,6 милијарди долара иако се Србија није кредитно задуживала, јер је обрачун камата на дуг из 1992. године настављен упркос томе што је отплата дуга била под ембаргом – забрањена.

* Што се саме теме тиче, за мене су све владе после петог октобра подједнако катастрофалне за Србију и Српски народ, али издвојио бих власт Бориса Тадића од фебруара 2008. до маја 2012 године: хапшење и испорука Радована Караџића и генерала Ратка Младића, довођење Еулекса на Космет, потписивање ССП-а, наставак приватизације и гашења домаћих предузећа, медијски мрак, прогон политичких неистомишљника, хапшење новинара и гашење опозиционих новина, узурпација комплетне судске и извршне власти, 800.000 незапослених, урушавање животног стандарда, пљачка и уништавање Београда од стране Ђиласа, укидање војног рока, потписивање споразума о интегрисаном управљању административним прелазима, разбијање опозиционих странака, промоција ријалити програма (Велики брат, фарма) итд.

Тадић је први пут изабран за председника председника Србије 27. јуна 2004.