Илинден има посебно значење у историји македонског народа. Један датум, други август, а два велика празника.
Први је сећање на 02.08.1903. године када је подигнут Илинденски устанак у Крушеву, и други кад је 02.08.1944. године, у манастиру свети Прохор Пчињски одржано Прво заседање АСНОМ-а.
На данашњи дан, 1903. године почео је Илинденски устанак македонског народа против османске власти, који се сматра за један од најзначајнијих догађаја у историји македонског народа. За време устанка водиле су се окршаји код села Смилево, Демирхисарске околине, на Слива и на Мечкином Камену, у близини Крушева, код Карабунице, у близини Кичева, код села Арменско, у близини Лерина, Чаништа- Мариово, као и у Рашанец – околина Охрида. Тамо су били најкрвавији илинденски окршаји.
Након дугачких припрема за почетак Илинденског устанка и коначно, након вишесатне борбе са турским аскером, македонска војска успева да ослободи град Крушево другог августа 1903. године, и да оснује праву македонску републику која је, на жалост била кратког трајања-само 10 дана. На челу Крушевске република стаје револуционар Никола Карев. Највиши огрган цивилне власти био је Савет месне револуциенерне власти.
У бици код Мечкиног камена посебно се истакао војвода влашког порекла Питу Гули!
Четири деценије након Илинденског устанка у манастиру свети Прохор Пчињски је одржано Прво заседање АСНОМ-а, на коме су ударени темељи равноправне, федералне државе Македоније. На заседању је било 115 делегата.
Панко Брашнаров који је отворио заседање је рекао: "Данас је други Илинден, кад се ударају темељи македонске државе". За председника је једногласно изабран Методија Андонов - Ченто. На заседању је донето решење да македонски језик буде службени језик у држави и Декларација о људским правима грађана у демократској Македонији.