Republikanac ::Људи моји па ми већ више од три деценије нисмо избацили ни једног навалног играча светске класе (последњи је ваљда био Пикси). И о чему ми онда причамо, чему се надамо? Земља која више од тридесет година не може да избаци макар једног нападача светске класе није за фудбал...
Пољаци имају Роберта Левандовског који је руку на срце један од најбољих европских и светских нападача. И где су они на овом СП? Испрашени већ у прва два кола од Сенегала и Колумбије, данас с Јапаном играју реда ради. Са друге стране, Грци освојише ЕП са Ангелосом Харистеасом који није био ни просечан нападач. Дакле, није до тога што немамо нападача светске класе.
Republikanac ::Ми не само да немамо лигу већ немамо ни школу фудбала. Некад је постојала препознатљива југословенска школа фудбала која је ту и тамо знала да избаци неког светског аса, где је данас српска школа фудбала? Нема је, не постоји а хтели би да као будемо неко и нешто у фудбалу...
Овде се у потпуности слажем. Ми немамо никакав систем рада у ФСС и то је један од основних разлога неуспеха наше репрезентације. Озбиљне репрезентације кроз млађе категорије уигравају играче у одређеним системима и када они дођу у А тим тачно знају шта се од њих очекује. Код нас се не зна ни ко пије ни ко плаћа на терену... Нема озбиљног скаутирања играча, што ће се тек показати у наредним годинама као проблем. На ред долазе генерације рођене деведесетих и двехиљадитих година, велики број њих је читав живот провео у Аустрији, Немачкој, Швајцарској, скандинавским земљама, Северној Америци, Аустралији,... Никакви кампови се тамо не организују, макар не на озбиљном нивоу и ми те играче губимо. Додуше, криви су и родитељи једним делом јер на децу не преносе осећај припадности нашем народу, што је тема за расправу не само када је у питању спорт. Усташе нпр. са тим немају проблема.

Недостаје нам континуиран рад једног селектора који ће водити репрезентацију у неколико циклуса. Недостаје нам нормалан руководећи кадар у ФСС. Недостаје нам храбрости на великим такмичењима, недопустиво је да кључни играчи попут нпр. Матића не преузму одговорност на терену. Ми смо можда и једина репрезентација која у "великим" утакмицама прима голове које не би смела деца ни у петлићима (оно Костино да се наши килави Радовани усе*у и буду гори него иначе) - Хрвати нам 2013. на Максимиру дали гол тако што су оба штопера кренула напред (што се не ради никада), против Швајцарске оставимо Џаку самог на шуту иако свако ко је гледао бар две његове утакмице у Швајцарској или Арсеналу (пре Борусија Менхенгладбах) зна да он има јак ударац, Бразил нам синоћ дао први гол тако што је њихов нападач на себе навукао обојицу штопера, други нам дали из прекида иако смо највиши тим на првенству,... Недопустиво.
Ми играмо спор, досадан фудбал. На овом првенству нисмо више од 5-6 пута за 270 минута променили страну. Значи, попречан пас с десног на леви бок или обрнуто. Тако можеш против Молдавије, али на СП не. Када се на то надовежу касне и дилетантске измене селектора који нема никакав систем - можеш само да се спакујеш и идеш кући.
На крају крајева, чини ми се да фудбал волимо више него што он воли нас - често прецењујемо нашу репрезентацију која је поприлично лимитирана.
Republikanac ::ПС. На мечеве наше лиге долази у просеку по хиљаду људи, ако и толико. У другим земљама, чак и са не толико квалитетним лигама, ситуација је далеко боља. Наша публика је размажена, навикла је да гледа Лигу шампиона преко ТВ-а па је мрзи да прошета до стадиона. Што је и један од разлога зашто "немамо лигу". Дакле, немамо лигу, немамо школу фудбала, немамо навијаче и зато смо ту и где јесмо...
Лига је лакрдија, нерешена власничка структура, распади (али буквално) од стадиона, "стручњаци" на клупама који су били у свим тимовима Суперлиге и Прве лиге Србије, играчи који чекају да што пре побегну... Па исто тако и "стручњаци" који дођу на РТС и продају му*а за бубреге, причају неке алиби приче уместо да објективно анализирају проблеме у игри репрезентације и клубова.