Горан ::Ја никада нисам гласао за ДСС па чак ни кад је Коштуница био на челу ДСС.
Прошло је доста година од када Коштуница није на власти и ДСС и могу да каже да је Коштуница последњи српски државник. Није идеалан али за ове данашње господин.
Време чини своје покољења дела суде.
Никада у Србији није била толика слобода медија као за време власти ДСС али никада. Медији су били потпуно слободни па више су то време радикали тј опозција гостовали по телевизијама него Коштуница као премијер владе. Могао си да нападаш власт миле воље.
Највећа заслуга Коштунице је доношње Устава 2006 године и убацивање преамбуле у Устав да је Косово и Метохија у саставу Србије! Државнички потез!
И то је највећи проблем Вучића, да није преамбуле Вучић би одавно потписао, овако референдум је обавезан и народ има последњу реч, свако донешење решења без референдума је државни удар и може избити грађански рат.
Треће, Коштуница је највише заслужан што је Србија купила Телеком Републике Српске и на тај начин Србија економски ушла у Републику Српску. Данас Додик то често спомиње.
Захваљујући Коштуници трагови издајника се виде- СВАКИ ДАН СПОМИЊУ ПРОМЕНУ УСТАВА СВАКО МАЛО! ИЗДАЈНИЦИ!
Влада Војислава Коштунице је учинила велике ствари за очување националног идентитета. За време Коштунице донет је Закон о речнику и Закон о Српској енциклопедији.
И ко данас највише прича о ВОЈНОЈ НЕУТРАЛНОСТИ? Па СНС и Вучић!
Пут неутралности је пласирао Војислав Коштуница.
Сетите се на шта је личио унутрашњи дијалог поводом доношења Устава 2006 године, постигнуто је државно јединство и Патријарх Павле је гласао на референдуму. А погледајте на шта личи дијалог који води Вучић и СНС!
Све тачно и на месту. Поготову ово за медије. Па је****, замисли данас да на "Пинку" сваки дан иде нешто налик на ондашњи серијал "Никад извини" (који је укунут тек када су стварно превршили сваку меру). Избори 2007. су били најслободнији и најдемократскији од обнове вишестраначја, а ДСС на њима заврши тек на трећем месту, иако су били власт. Није било ни чудо што је после Коштуница потучен, јер једноставно није имао никакву медијску залеђину иза себе, а могао је да је направи.
Наравно и Коштуница је правио грешке, и то не мале:
Предуго је наивно веровао да нас у ЕУ заиста хоће, чини ми се да сам својевремено качио онај летак ДСС где 2006. године пише да је "улазак у ЕУ гарант очувања Космета у Србији"

Али када су се карте коначно отвориле, он се није двоумио шта је приоритет, чак и по цену да изгуби власт, што се и десило.
Изручио је део војног и полицијског врха Хагу и то је велика мрља. Али, докле год је Коштуница био премијер, а Раде Булатовић на челу БИА (мало ко се сећа да је ДСС када се правила друга влада 2007. са демократама ту остао непопустљив) и Караџић и Младић су били сигурни, то је и Санда била касније отворено признала.
Највећи број афера везаних за приватизације догодио се док је Бубало био министар. Али је тај период 2004-2007. истовремено остао запамћен по највишим износима просечне зараде од распада СФРЈ до данас, која је из годину у годину расла, а то што је тада достигнуто у динарима (да не помињем у еврима) за многе је данас мисаона именица после свих "привремених умањења."
Све у свему, ако се данас свршава на Преподобног и жали за његовим временима, за Коштуницом би требало да се жали најмање десет пута више.