mali soso 9.6.2016. 12:39
Усташе и Митини збораши су овде третирани исто као и припадници СС Вафен у читавој Европи - за њих нису важила суђења, предаје, аболиције, помиловања ...
Једноставно је сама припадност некој од тих организација сматрана довољном за ликвидацију на лицу места, без обзира што неки конкретни појединац можда није ни буквално мрава згазио.
Домобрани, четници и многи остали нису тако третирани. Само од '44, па до краја НОБ-а, дакле када се исход рата добро могао наслутити, 1.963 домобранска и 727 четничких официра је приступило НОБ-у. То су само официри, војника је било на десетине хиљада.
Многи од њих су и после рата наставили војничку каријеру, многи су догурали и до генералских чинова итд.
Један од познатијих примера је Влада Зечевић - четник, па још и поп. А после рата министар унутрашњих послова и још на многим високим функцијама.
Е сад, питате се ви ...
Како то да је четник, па још и поп, Влада Зечевић постао министар, а неког другог четника, деду од неког форумског говнета овде, стрељало?
Да ли су комуњаре бацале новчић (круна-писмо) да одлуче којег четника ће да стрељају , а којег да гурају до министарске позиције, чина генерала исл?
... Па наравно да нису ...
Одговор је врло прост - Влада Зечевић и слични нису клали жене и децу, нису продавали рањене партизане Италијанима и Немцима за паре да би их ови стрељали, нису пљачкали, нису силовали, нису палили цивилима куће итд.
Ови други то јесу радили.
Четник и поп Милорад Вукојичић-Маца није стрељан зато што је био четник и поп, већ зато што је клао жене у Пљевљима.
И што је још врло значајно - нису их комуњаре разврставале, већ они сами међусобно ...
Крајем рата, а након позива њиховог краља из Лондона, након три објављене Титове аболиције, након приступања стотина њихових официра и хиљада војника партизанима, након сазнања о хиљадама покланих жена, деце и стараца под њиховим обележјима, након што је постало очигледно да се рат приводи крају и ко ће бити победник, након „легализације” код Недића, након срамне сарадње њиховог комаданта и министра војног са Немцима, Италијанима, усташама ... итд ... итд ... итд ... у четницима је могао да остане добровољно, или да покуша да бежи преко границе, само онај чије руке су биле умазане крвљу невиних жртава, јер је врло добро знао каква казна му следи за почињене злочине.
Тада поштен и честит четник ту више није имао апсолутно шта да тражи.