Republikanac 26.4.2016. 19:57
Хвала Србски ратниче на труду, доста си тога фино објаснио.
Мени су и православни попови говорили да не схватам Стари завет буквално те су само одмахивали руком на нека моја питања али ја морам признати да нисам био задовољан са таквим приступом.
Океј, слажем се да не треба схватати буквално многе ствари из Старог завета. Али то да један део Старог завета није био „богонадахнут“ док други јесте ми се чини мало опортунистичким. Дакле оно што нама одговара је Божија реч а оно што нам не одговара није. Када Бог каже „побијте све до последњег увета“(карикирам) па чак и домаће животиње онда то није „богонадахнуто“ а када каже нешто што се мање-више слаже са нашим моралним принципима онда јесте. Хм...
Ја морам да признам да не знам много о службеним канонима Православне цркве (организована религија ми никада није била привлачна јер забрањује оно што ја највише волим да радим а то су питања, преиспитивања, сумње у догме итд.). Али ово што си ти написао даје за право никоме другоме до – муслиманима! Пази муслимани (они прави не тамо неки фанатизовани кретени) верују да је Библија света књига али да се током времена „корумпирала“ то јест да је свако ту додавао и узимао како је хтео па да стога Библија не представља „праву реч Божију“. Или што би ти рекао није „богонадахнута“. С друге стране они мисле да је Куран супериоран управо зато што је од прве до последње речи „богонадахнут“. Нема додавања, нема одузимања, нема произвољних интерпретација, нема један део јесте „Божија реч“ а други није већ је све од првог до задњег слова од Бога изречено. Овај став о „богонадахнутости“ само неких делова Старог завета им даје за право ( а не мислим да је то намера иједног хришћанина а поготово православаца)...
Што се Аврама тиче све је то што си рекао ОК и све сам ја то знао али оно са чиме ја имам проблем је сам тај захтев. Замисли сад да теби неко каже „Србски ратниче да би доказао своју лојалност и љубав према мени мораш да рокнеш свога сина“. Колико год тај неко био супериорно биће у односу на тебе или човечанство ти би га вероватно послао у три лепе пичке материне, је ли тако? Значи сам тај захтев је болестан и граничи са психопатским иживљавањем. Океј, Бог се предомислио и поштедео је Аврамовог сина али свеједно не схватам зашто је тај екстрем уопште и био потребан (добро, ја сам само обичан смртник па можда и због тога али то ме неће спречити да постављам неугодна питања)...
Што се жртвовања људи тиче ниси у праву. Далеко после Аврама неки Јеша се у Старом завету обавезао да ће „принети Богу као жртву прву особу на коју наиђе“ уколико му Бог помогне да добије неку битку. Кад је Јеша поразио непријатеља прва особа на коју је након тога наишао била је његова ћерка. Типу је наравно било жао али ју је свеједно спалио као жртву Богу. И Бог га у томе није спречио а писац који сву ту трагедију описује (богонадахнут или не) има пуно разумевања за лудог Јешу...
Што се мог поређења са Трећим рајхом тиче мислио сам не толико на правне норме колико на уопште „богонадахнути“ дух ондашњег времена где су Израелци били“ Аријевци“ а сви остали стока с којом се није требало мешати ни по коју цену и коју је требало побити до последњег детета у колевци а ни „неаријевске“ домаће животиње нису биле поштеђене...
Елем, да закључим: огромне су разлике између Бога из Старог завета и Бога из Новог завета. Толике да има и људи (као један мој пријатељ нпр.) који тврде да то није исти Бог и да је разноразним фалсификатима новозаветни Бог (који је наравно онај „прави“) изједначен са оним старозаветним. Ја се с таквим мишљењима не слажем, мислим да јесте исти (сви новозаветни списи упућују на то) и зато сам и збуњен и већ годинама покушавам да нађем неко рационално објашњење. Но можда то и јесте моја највећа грешка јер рационално размишљање и религија никада не иду заједно (приде што ја патим од болести анализирања свега и свачега и онога што треба и онога што не треба)...
Жилко, смрдиш.