Republikanac 22.12.2015. 16:43
Интелектуални узори Марин Ле Пен (по њеном сопственом признању): Жан Пјер Шевенмен (суверенистички левичар), Шарл Де Гол, француска Нова десница, Алаин Сорал (радикални левичар који подржава НФ), Жан Жаре (француски социјалиста убијен 1914), Бертолт Брехт, Џорџ Орвел, Жорж Марше (бивши генскек француске КП), Серж Халими (левичарски оријентисани новинар), Пјер Мендес Франс (социјалиста и бивши премијер, једно време заговарао самоуправљање), Франклин Делано Рузвелт, Емануел Тод (леви интелектуалац некад члан КП Француске), Морис Алај (леви либерал, економиста и критичар глобализације), Жан Клод Мише (радикално леви интелектуалац и противник идеја о фузији социјализма и либерализма), Ева Перон, програм Националног савета отпора из 1944 (у оно време прилично левичарски оријентисан јер је заговарао национализацију банака, енергије, транспорта и комуникација) итд.
Шта је сад овде занимљиво?
Па то што огромна већина „интелектуалних узора“ долази са левице. А чак и они који долазе са деснице нису чисти десничари већ нека врста симбиозе левице и деснице (Де Гол је био „леви католик“ тј. социјални хришћанин који се отворено залагао за „удруживање рада и капитала“ и „партиципацију радника у профиту, власништву и одлучивању“ док се француска Нова десница отворено хвали тиме како за многе своје ставове инспирацију црпи са левог спектра).
Шта је још занимљиво?
Па то да кад би неки наш „десничар“ навео и неке левичаре као своје „интелектуалне узоре“ одмах би у року од 30 секунди био проглашен „комуњаром“ и „бандом црвеном“ те експресно запечатио своју политичку каријеру. Ипак смо ми Балкан, код нас нема или-или...
Жилко, смрдиш.