Чавезов наследник Мадуро победио у Венецуели

[Republikanac]

Venecuela je los primer revolucije. Bolivija dobar. Ja bih radije kod druga Moralesa.

Inace i u opozicionom bloku su levicarske, pa cak i jedna komunisticka partija. Nije bas sve tako crno-belo.

Naravno, uprkos tome, mozemo konstatovati da je vlast ili kako ga ti nazivas rezim - antiamericke, a opozicija proUSA provenijencije.

Ja znam za koga cu navijati 6. decembra. Znas li ti druze Republikanac?

Да, Моралес је паметнији. Не иживљава се над приватним сектором а и фискално је одговорнији (није му буџет врећа без дна).

Кажеш режим је анти-амерички? Па како то да тако страствени анти-Американци нису у ових 17 година обуставили продају нафте Јенкијима? Хебо ја такав анти-Американизам где се Јенкијима хебе матер пред ТВ камерама али им се зато свакодневно шаљу танкери нафте (од чега Венецуела како сам већ објаснио и живи јер су Јенкији једини који плаћају у кешу).

Помињеш навијање? Па не навија се на утакмицама где је судија (у венецуеланском случају Изборна комисија) поткупљен...

[roadrunner]

Republikanac, time što si samo potvrdio moje stavove, da u Vencueli postoje multimijaliarderi i milioneri (povezani ili ne sa vlašću), i veoma mala srednja klasa, samo si se još više ukopao i potvrdio da to u Venecueli tzv crony kapitalizam kako to zovu Ameri. To je upravo samo verzija kapitalizma (kome u zadnje vreme kreće i USA), i veze sa komunizmom nema. Staljin kad je umro, ostavio je ćerki dve i po radničke plate u banci i lične stvari i garderobu (uglavnom proste vojniče šinjele, i cipele, čak ni tu nekakve svile i kadife i od super skupih modnih kreatora). To je radikalna levica.

[Republikanac]

Staljin kad je umro, ostavio je ćerki dve i po radničke plate u banci i lične stvari i garderobu (uglavnom proste vojniče šinjele, i cipele, čak ni tu nekakve svile i kadife i od super skupih modnih kreatora). To je radikalna levica.

Стаљин је био радикална левица 20 века а ови идиоти у Венецуели су радикална левица 21 века.

Но и поред „модернизације“ имају доста сличности са радикалном левицом 20 века. Рецимо, главни циљ старих радикалних левичара био је уништење мрске буржоазије што је укључивало не само крупне капиталисте већ и „ситносопственичку“ средњу класу (па макар то економски урнисало земљу). У Венецуели је то добрим делом испуњено, хиљаде крупних капиталиста је било присиљено да затвори своје пропале фирме, над једним делом је извршена експропријација, један део је запалио из земље а што се тиче „ситносопственичке“ средње класе она је, као што сам и рекао у једном од прошлих постова, скоро у потпуности сјебана. Наравно, стару буржоазију је умногоме заменила „нова класа“ но о томе је друг Ђидо писао још далеке 1957...

[Republikanac]

Да ме не би неко погрешно разумео: немам ја ништа против левице уколико је иоле разумна и уколико је посвећена економском развоју. Управо зато ми је и био симпатичан Лула да Силва који је на веома успешан начин комбиновао „редистрибуцију богатства“ са економским развојем. Управо зато и браним одређена достигнућа СФРЈ јер је у добром делу свога постојања та држава, каква год да је била, инсистирала на развоју економије (нико не може да оспори да је уз све грешке у СФРЈ ипак извршена импресивна индустријализација). Чак шта више: симпатичне су ми све партије и покрети који у својим програмима (и у свом деловању) садрже одређене левичарске елементе. Због чега и подржавам Марин Ле Пен док рецимо њеног оца, који је био класични неолиберал, нисам.

Али не подносим левицу која је радикална и претерано популистичка (одређена доза популизма је можда и ОК али се не сме претеривати) нити ону која је фокусирана искључиво на једну класу (било да се ради о радницима или сиротињи). Не подносим ни марксистичку левицу која и дан-данас понавља Марксове глупости о „класној борби“ као „мотору прогреса“. Класна борба не показује прогрес једног друштва већ његову болест како је то фино рекао Сун Јат Се, иначе оснивач Куоминтанга. Не волим ни левицу која само прича о „редистрибуцији“ а никад о економском развоју. Као ни ону која би попут венецуеланских идиота да се иживљава на приватном сектору па макар то одвело земљу у пропаст (нема економског развоја без својеврсног савеза државе и капиталиста, свиђало се то неком или не). А не волим ни левицу која рецимо мисли да је привредни развој у капитализму загарантован и да само треба бринути о „редистрибуцији“ (што је иначе стари став тзв. умерене левице). Историја нас учи да ни један систем не гарантује апсолутно ништа па ни економски развој.

Не волим наравно ни ортодоксну, реакционарну десницу која исто тако инсистира на „класној борби“ само у обрнутом смеру и чији се смисао постојања састоји искључиво у одбрани привилегија богатих. Као ни ону која мисли да је економски развој загарантован уколико се капиталистима да неограничена слобода деловања и уколико се држава повуче у запећак и не таласа превише јер нас историја учи да ни претеране економске слободе ни „не таласање“ државе не гарантују економски развој. Но добро, десница овде није тема, о том потом...

[gatorlale]

Данас су избори у Венецуели видећемо шта ће бити.

[Sekretar]

Прве информације са терена не говоре добро...

Но, причекајмо.

[vaffanculo]

Republikanac, je l možeš da prokomentarišeš pobedu Lopeza tj.opozicije i kalva budućnost čeka Venecuelu pošto vidim da se dosta razumeš u politiku? Da li će slediti sudbinu Balkana i postati zavisna od Zapada s obzirom da je opozicija nastrojena ka SAD-u. Zabrinut sam jer imam dosta prijatelja iz Venecuele, a za opoziciju su uglavnom glasali ljudi koji nose evropska prezimena, studenti, ljudi iz inostranstva i srednja-viša klasa. Plaši me da se ne dogodi nešto poput "Otpora" kod nas. A u državi kao što je Venecuela, gde je dosta njih siromašno, po internet stranicama se reklamiraju anonymous-u tj. dosta je para uloženo za vrhunske propagadne za koje smatram da nisu mogle izaći na videlo bez nečije pomoći sa strane. Isto tako je čudno da su najveće pobune i incidente protiv Madura pravili studenti (takođe slično kao ovde 5.oktobra). Molim za mišljenje. Srdačan pozdrav

[Sekretar]

Proamericka alijansa je zabelezila ubedljivu pobedu.

Drug Maduro je priznao poraz.

Trenutan rezultat 99>46. Cekaju se podaci za jos 22 mesta.

Amerikanci imaju natpolovicnu vecinu, a trenutno im fali 13 mesta za dvotrecinsku, pomocu koje bi mogli da menjaju sudije, ogranicavaju prava predsednika, obaraju veto, menjaju Ustav...

Izlaznost 74%.

Nije bilo vecih poteskoca, zabelezeno je svega sedam ozbiljnijih prekrsaja, zbog kojih su podnete krivicne prijave.

[Republikanac]

Maduro je priznao poraz.

Kључну улогу је одигала војска.

Око 18 часова било је јасно да режим поново покушава да покраде изборе (не би сад да улазим у техничке детаље ). Но, за разлику од ранијих изборних процеса иначе пословично пи.каста опозиција је упозорила да неће прихватити никакве намештаљке.

Око 19.30 на телевизији се појављује министар одбране окружен са члановима Генералштаба и кратко изјављује: „Воља народа ће се поштовати“. И то је било то. Крај приче.

Да не буде забуне војска је у ранијим изборним процесима увек активно учествовала као логистичка подршка режимским изборним крађама но изгледа да је и њима више дозлогрдило. А вероватно нису баш ни умирали од жеље да масакрирају народ...

До крађе је ипак дошло мада не оне масовне која је била планирана. Опозиција би освојила далеко више мандата (за сада колико видим 112 од 167) него што је освојила да није било крадуцкања но добро, ипак је то Венецуела а не Швајцарска.

Е сад, које се поуке могу извући из свега овога?

Прва, народ увек казни неспособну и корумпирану власт.

Друга, народ не воли кад су му страни агенти председници па макар били и кубански.

Трећа, народ не занимају превише ни идеологије ни поделе на левицу и десницу уколико нема ни за леба и уколико му његови најближи умиру због несташице лекова.

Четрврта, прича о режимском „анти-американизму“ више не пије воду. Неко ко Јенкијима прода дневно милион барела нафте и ко строго пази да испоруке не касне ни минута нема баш кредибилитет да себе назива „анти-Американцем“. Поготово уколико добрим делом живи од дотичне продаје.

Пета: левица (она ортодоксна) мора да научи да живи са капиталистима. Не можеш ти приватнике хебати у мозак, хапсити кад ти се дигне она ствар, слати им инспекције сваких пет минута, ударати им драконске казне, терати их да послују са губитком – и онда се бунити што не инвестирају и не производе. Хоће они и инвестирати и производити али у некој другој земљи. Лула да Силва је то знао па је научио да коегзистира са приватницима а научили су то, након почетног несналажења, и Рафаел Кореа и Ево Моралес. Једино Мадуро и његова банда то никако да науче ваљда зато што су глупи ко к****.

[Republikanac]

Да не буде забуне: извршна власт и даље остаје чврсто у рукама Мадура и његових криминалаца. У Венецуели није на снази парламентарни већ председнички систем, не постоји функција премијера.

Али више неће моћи баш да ради шта хоће и да доноси законе по својој вољи, на то може да заборави. Као и на "јачање социјалистичке револуције" и сличне будалаштине. Осим ако не заведе отворену диктатуру тј. изврши државни удар.

Најновија вест је иначе да Изборна комисија покушава да мазне опозицији пар мандата тако да не би имала двотрећинску већину у парламенту. Вероватно ће им то поћи за руком, стари су то лопови...

[Šutko]

Парадокс овог форума су наслови тема и садржаји на последњим странама (у последње време). Прочиташ наслов, отвориш задњу страну и добијеш потпуну супротност. И код Мадура који побеђује и код Кијева који одбија ЕУ.

[ЈАРОМИР]

Док је Чавез био жив постојао је какав-такав систем, послије његове смрти потоп.

[Sekretar]

http://www.1prime.ru/energy/20160203/823394624.html

Венецуела је почела да УВОЗИ нафту из САД.


Добро сте прочитали. Да је УВОЗИ.

[Republikanac]

EУ им нуди слање хуманитарне помоћи (храна и лекови).

75 посто национализованих фирми није оперативно.

Инфлација 20 посто месечно.

Званични долар 6,3 боливара, на црном тржишту хиљадарка.

У току "револуције" два милиона Венецуеланаца емигрирало.

ПДВСА, некад друга нафтна компанија света (у доба мрског капитализма) у стању колапса.

Бивши министри тврде како су припадници режима у стране банке на своје приватне рачуне за 10 година пребацили 300 милијарди долара.

Прошле године криминал однео 27 хиљада живота. Каракас, најопаснији град Латинске Америке.

Ето то су све успеси венецуеланских марксиста и "социјалиста 21 века".

Сад уз помоћ Врховног суда покушавају да заведу отворену диктатуру и обесмисле опозициони парламент а нелегално су опозицији већ мазнули три посланика (да не би имали двотрећинску већину)...

ПС. Минимална плата у Венецуели (мерена по црном курсу) је 9,6 долара и прима је барем 70 посто запослених. Минимални трошкови једне породице су око 170.

ПС2: Сећам се кад су се кретени код нас ложили на венецуелански систем...

[mali soso]

^

А пре Чавеза, до '98, у успешном капитализму су им цветале руже - 20% није имало приступ питкој води, 60% их је по стандардима СЗО било неухрањено, само 15% пензионера је имало право на пензију, пола их било неписмено ... али је "газда Мишко", тргујући природним ресурсима земље, правио годишњи профит од зилион некаквих долара, па кад се тај зилион подели по глави, у просеку су сви имали сваки дан да једу сарму.