Sekretar :: Maduro je priznao poraz.
Kључну улогу је одигала војска.
Око 18 часова било је јасно да режим поново покушава да покраде изборе (не би сад да улазим у техничке детаље ). Но, за разлику од ранијих изборних процеса иначе пословично пи.каста опозиција је упозорила да неће прихватити никакве намештаљке.
Око 19.30 на телевизији се појављује министар одбране окружен са члановима Генералштаба и кратко изјављује: „Воља народа ће се поштовати“. И то је било то. Крај приче.
Да не буде забуне војска је у ранијим изборним процесима увек активно учествовала као логистичка подршка режимским изборним крађама но изгледа да је и њима више дозлогрдило. А вероватно нису баш ни умирали од жеље да масакрирају народ...
До крађе је ипак дошло мада не оне масовне која је била планирана. Опозиција би освојила далеко више мандата (за сада колико видим 112 од 167) него што је освојила да није било крадуцкања но добро, ипак је то Венецуела а не Швајцарска.
Е сад, које се поуке могу извући из свега овога?
Прва, народ увек казни неспособну и корумпирану власт.
Друга, народ не воли кад су му страни агенти председници па макар били и кубански.
Трећа, народ не занимају превише ни идеологије ни поделе на левицу и десницу уколико нема ни за леба и уколико му његови најближи умиру због несташице лекова.
Четрврта, прича о режимском „анти-американизму“ више не пије воду. Неко ко Јенкијима прода дневно милион барела нафте и ко строго пази да испоруке не касне ни минута нема баш кредибилитет да себе назива „анти-Американцем“. Поготово уколико добрим делом живи од дотичне продаје.
Пета: левица (она ортодоксна) мора да научи да живи са капиталистима. Не можеш ти приватнике хебати у мозак, хапсити кад ти се дигне она ствар, слати им инспекције сваких пет минута, ударати им драконске казне, терати их да послују са губитком – и онда се бунити што не инвестирају и не производе. Хоће они и инвестирати и производити али у некој другој земљи. Лула да Силва је то знао па је научио да коегзистира са приватницима а научили су то, након почетног несналажења, и Рафаел Кореа и Ево Моралес. Једино Мадуро и његова банда то никако да науче ваљда зато што су глупи ко к****.
"Не постоји срећан просјак ни богата колонија", Слободан Милошевић.