Republikanac ::Наравно, све што не иде на руку четничкој историографији су фалсификати и сви четнички команданти који су сарађивали са усташама „нису били под Дражином контролом“. Причам ти причу...
Усагласи мало датуме пре него што почнеш да пишеш. Техеранска конференција на којој je Дража пуштен низ воду завршена је 1 децембра, 1943. Конгрес у селу Ба одржан је крајем јануара 1944. Савезничка одлука да се помогну партизани нема везе са Конгресом у селу Ба.
Иначе, ја сам ове партизанско-четничке теме већ протабирио пре твог доласка на форум па ми се не да да сад покрећем нови „циклус“. Имаш она два горња поста, мислим да је то довољно...
Republikanac ::Ма да, нико као четници. Ако Самарџић каже биће да је тако...
Иначе, мени је заиста жао што ми током Другог светског рата нисмо имали једну јаку некомунистичку герилу која не би сарађивала ни са окупатором ни са недићевцима ни са усташама и која би по окончању окупације била способна да преузме власт. Верујем да би боље прошли него овако са комунистима као предводницима јединог истинског покрета отпора. Али хебига, не могу ја сада зато „што је мени жао“ да кривотворим историју и јајаре проглашавам херојима, не иде...
Одговор на твоје питање:http://www.telegraf.rs/vesti/813141-da-se-ne-zaboravi-jastrebarsko-ustaski-logor-iskljucivo-za-srpsku-decu-foto
Republikanac ::О да, свако ко мисли да се речи као што су „покрет отпора“ и „колаборација“ не могу ставити у исту реченицу је „идеолошки острашћен“. Но наравно, четници су били колаборационисти само ради „србских интереса“, љуби их мајка...
Јесте, партизани су били побегуље (узгред буди речено јеси ли ти чуо за „герилски начин ратовања“) и пи.ке али су ето, такви какви су били, имали највеће слободне територије у ондашњој поробљеној Европи. Што је мало контрадикторно, али добро сад, нећемо цепидлачити, јел' тако? Могао би још неко да, не дај Боже, помисли да се „идеолошки пресеравамо“...
Јасеновац? Не знам зашто није ослобођен раније, оно што знам је да то сигурно није било због тога да би што више Срба било истребљено, то је идиотизам српских турбо-националиста. Постоје разне теорије о томе, на српској википедији стоји следеће:
Е сад, шта је од тога истина а шта није ја не знам, остављам свакоме могућност да сам извлачи своје закључке. Било како било, лично верујем да некакав „паклени план“ руководства НОП о што дужем трајању логора да би што више Срба било поклано није постојао и да су то најобичније будалаштине...
ПС. Сарадња четника и усташа и њихова "заједничка борба против комуниста" је веома добро документована, глупо ју је негирати. А то да су четници западно од Дрине од 1943 па до краја рата представљали безначајан фактор зна свако ко је иоле проучавао историју Другог светског рата...
Republikanac ::Ма јесте, партизани и Немци су сарађивали све у шеснаест, зато су их биће Немци онако крвнички прогањали у оним офанзивама (тј. „бежанијама“ како то нео-четници воле да кажу)...
Исто важи и за усташе, толико су се партизани и усташе насарађивали да су власти НДХ и четнички команданти (хе, хе, „који нису били под Дражином контролом“) морали да потписују споразуме о „заједничкој борби против комуниста“ и међусобно се признају...
Dr Ivan Avakumovic, Mihailovic prema nemackim dokumentima, London 1969.
str. 44-46
Tokom februara, marta i aprila 1942, komunisti i ustase izveli su niz napada na Dangiceve cetnike* koji su polako gubili teren pred bolje snabdevenim i jacim neprijateljima. Otpor vecih razmera tek je skrhan kad je jedan odred 714. divizije nemacke vojske uhvatio Dangica (12-IV) i kada su ustase i titovci zajedno nastupili protiv cetnika u Istocnoj Bosni. Ta njihova saradnja Nemcima je bila poznata i zabelezena u nekoliko nemackih vojnih izvestaja 17. Neke od njih je potpisao general Bader, koji je i dalje komandovao nemackim, ustaskim i domobranskim jedinicama u Bosni.
U desetodnevnom izvestaju, koji je Bader podneo komandi Jugoistoka (20-III), on je skrenuo paznju da ''izmedju hrvatskih komunista, ustasa i iz Crne Gore, nastupajucih delova proleterske brigade izgleda da je postignut sporazum po kome se ove grupe ne bore jedne protiv drugih''. Jedanaest dana docnije, on je javio da se ''ustase, domaci partizani i na kraju nastupajuce bande iz Crne Gore bore ovde (u Istocnoj Bosni - I.A.) rame uz rame protiv borbenih srpskih snaga pod Dangicevom komandom.''
U aprilu 1942. polozaj cetnika u Istocnoj Bosni stalno se pogorsavao. Oni nisu mogli da se odrze u Drinjaci koju su ustase od njih uzeli 8. aprila. Zato je Bader mogao da javi (10-IV) da izgleda da je ''cetnicka grupa Dangic jako razbijena u borbama sa hrvatskom vojskom i ustasama u saradnji sa komunistima, tako da Dangic sada moze da postigne samo lokalne uspehe.''
Sesnaestog aprila izvestaj komande Srbije spominje da je u vise mahova javljeno da ''ustasi i partizani'' zajedno idu, ali da aktivnost ''Dangicevih formacija'' jos nije ''slomljena'', iako su cetnici prinudjeni da se povlace pred partizanima usled nestasice municije. Sutradan nemacki izvestaj je potvrdio vest da ''partizani i ustasi'' zajedno idu protiv Dangica. Dvadesetog aprila Bader je izvestio svog sefa u Solunu o uspesnom napredovanju ''hrvatskog potpukovnika Francetica'' protiv ''glavnine'' Dangicevih odreda i dodao: ''Stanje na srpsko-hrvatskoj granici i dalje nejasno i zategnuto jer se partizani ne bore protiv ustasa nego samo protiv Dangicevih pristalica. Po podnetim izvestajima treba da su se borili sa hrvatskim komunistima protiv Dangica''. Tridesetog aprila Bader je mogao da javi da su neuspesni napadi na Bratunac i Srebrenicu pokazali da ''ostaci'' Dangiceve ''grupe'' sada vise nisu u stanju da postignu ni lokalne uspehe**
Blagodareci ustasko-komunistickoj sprezi ustanak Srba je tada splasnuo u Istocnoj Bosni. Ono sto Pavelic nije mogao da postigne 1941. godine - ustasama je nekoliko meseci docnije uspelo uz pomoc nemacke vojske i Titovih ljudi. Izvestan broj Dangicevih boraca Nemci i oruzane snage NDH zarobili su u samoj Bosni ili prilikom prelaza preko Drine. Drugi su se provukli u neprohodne planine, odakle su nastavili borbu. Treci deo cetnika nalazio je resenja - u neverovanto zamrsenoj vojnoj i politickoj situaciji kada je mnogima u zbegovima i sumama bilo vrlo tesko da se snadju u lavirintu ustasa, Nemaca, partizana, muslimanskih milicija i legija - u primirjima sa lokalnim okupatorskim posadama. Strah od nemackih kaznenih ekspedicija i novih ustaskih pokolja nadovezao se na pometnju u ustanickim redovima posle izbijanja gradjanskog rata izmedju cetnika i partizana u Bosni. Kad su Srbi u Srednjoj i Istocnoj Bosni osetili sta komunisti rade i spremaju, organizovali su puceve u mnogim partizanskim oderdima. Na Ozrenu, Romaniji, kod Zenice, itd. srpski seljaci su oterali ili pobili komuniste koji su pokusali da im nametnu tudja shvatanja i nacin borbe ne samo protiv okupatora nego i protiv onih bosanskih Srba koji su naginjali Mihailovicu***
Oznake za dokumenta
17 T-501-247-001030, 001067, 001120, 001155, 001157, 001163.
*Akcija titovaca protiv cetnika u kojoj su ucestvovale Prva i Druga proleterska brigada vodjene su u duhu naredbe nacelnika Vrhovnog staba partizanskih odreda od 8. februara 1942: ''Svi odredi treba da usaglase svoja dejstva, a to je: da se teritorija Istocne Bosne ocisti od cetnika i bude van cetnickog uticaja. To znaci: glavno dejstvo treba upraviti ka Drini, a ne ka Sarajevu i r.Bosni, kako je do sada bio slucaj'' (N.d., s. 169.) Sarajevo i dolina Bosne bili su u rukama okupatora i ustasa dok su se cetnicki odredi nalazili prema Drini.
**Po Svetozaru Vukmanovicu Tempu, cetnici su u jednoj borbi protiv ustasa kod Zljebova imali ''oko 100 mrtvih i ranjenih'' (''Zbornik'', IV-3, 1952).
***Po jednom istoricaru partizanskih odreda u Bosni ''cetnicke kolovodje'' ''uspjele su da razbiju iznutra vecinu partizanskih i dobrovoljackih jedinica u Istocnoj Bosni i da ih privedu na stranu cetnika'' (Sarajlic, n.d., s.139.)
Наравно, руководство партизанског покрета није се ничим другим бавило током Другог светског рата него мишљу како да што више Срба страда и како да усташама што више олакшају посао истребљења српског народа. Устајали су и ишли на спавање са том мишљу. Мени само није јасно како до дана данашњег нико није нашао нити један једини релевантни доказ који би потврдио тај „паклени комунистички план“ али добро, ко што рекох, нећемо сад цепидлачити...
Четничка стратегија „дал' ћу каким ил'ћу пишким“ је иначе била веома паметна, просто генијална. Могла би да се образложи у неколико тачака. Прва: ми нећемо да се боримо против окупатора али ћемо Савезнике да лажемо да хоћемо. Друга: онај други покрет отпора, онај прави који хоће да се бори, ми ћемо напасти и уништити. Трећа: тражићемо од окупатора и квислинга да нам дају оружје. А и од Савезника. Тако ћемо да муземо обе стране јербо смо ми много паметни. Код квислинга ћемо део наших снага да „легализујемо“ јер је много лепше бити легални покрет отпора него илегални. Четврта: сарађиваћемо и са усташама али ћемо то крити од народа а за нашег вођу тврдити да нема везе с тим. Пета: са окупатором ћемо ићи у заједничке војне операције али ћемо и даље пред савезницима глумити лојалност. Шеста: ако комунисти почну да нас претерано гузе примићемо у наше редове и отворене квислинге (недићевце).
Седма: све наше акције правдаћемо бригом за „србски народ“. Чак и када самим Србима на правди Бога будемо резали вратове говорићемо да је то за њихово добро. Итд, итд.
Генијална стратегија, ко што рекох, која би требала да се изучава на свим војно-историјским институтима света.
Зашто су савезници овакве мајсторе војне и политичке тактике 1943 пустили низ воду заиста ми није јасно.
Republikanac ::Е тако ти је то, мој Ратниче. „Покрет отпора“ који превише калкулише те не зна „оћел' да пишки ил' ће да каки“ обично га на крају испуши...
Тако и наш Дража. Хтео човек да буде добар и са окупатором и са квислинзима и са Савезницима и са Богом и са ђаволом и на крају пуко. Једноставно, нису била времена за то. Други светски рат је тражио одлучне људе, спремне на жртве. Партизани су то били, четници нису и зато се и све завршило како се завршило. Дража је веровао да ће му чекање „одсудног тренутка“ и летаргија омогућити да на белом коњу ујаше у Београд што само показује колико је био наиван и колико није схватао тренутак у коме се налази...
11. marta oficir u stabu Nemackog opunomocenog generala u Zagrebu sacinio je u vecernjim casovima zabelesku o razgovoru koji je vodio sa pukovnikom Pfapfenrotom, povodom predloga partizanske delegacije. Izmedju ostalog u tacki 4. pise:
4. Oni izjavljuju da se ne bore protivu hrvatske drzave, i ni u kom slucaju protiv Nemaca, vec iskljucivo protiv cetnika. Oni su spremni da sa oruzjem u ruci istupe protiv svakog neprijatelja na kojeg mi ukazemo, pa isto tako i protiv Engleza prilikom iskrcavanja....
Martovski pregovori 1943. Miso Lekovic, str 93
Arhiv VII, mikrofilm NAV-N-T-501, r.267, s. 528-9
Е сад, ја разумем данашње нео-четнике... Њима је јадницима криво што је њихов ђенерал испао пи.ка те сарађивао са окупатором, Недићем а „испод стола“ и са усташама па се сад из петњих жила упињу да докажу да су и партизани радили то исто.
Па се стога форсирају некаква браћа Рукавина, инсистира на сарадњи усташа и партизана у Источној Босни (иако интерна партизанска комуникација показује да никакве сарадње ту није било) и иде се чак толико далеко да се измишљају некакве фантомске заједничке операције партизана и Немаца.
Лупета се како су партизани били „никаква војска“ (а та никаква војска је по уласку у најјаче четничко упориште Србију ко из пи.ке поразбијала брадоње да не спомињем сад опет Неретву) која практично и није ратовала већ је углавном била заокупљена мишљу како да што више Срба изгине. Али проблем нео-четника је што је доказа за њихове тврдње нема а на другој страни их има и то охо-хо. И то је оно што највише боли и пече...
Nemacki proglas od 17. novembra 41.u kom nemacki general Beme kaze:
-Sa ustanicima pregovora nema.
-Svi zatečeni ustanici bilo komunisti ili Mihailovićevi četnici imaju se uništiti.
-Povesti računa da se neki Mihailovićevi ljudi ne prebace u redove Koste Pećanca i Milana Nedića. Takve pojave sprečiti.
-Ko se zatekne sa oružjem u ruci ili se dokaže da je pomagao ustanike, streljati.
-Voditi računa da se među ustanicima ne gone četnici Koste Pećanca, proveravati isprave, legitimacije i slično.
-Svakog uhvaćenog sa legitimacijom pustiti.
AVII, Nemačka arhiva, 43/34-1
Početkom novembra 1941.nemačka Komanda daje ovakve karakteristike ustanika:
„Mihailovićev pokret: Stanovništvo podržava Mihailovićeve četnike u svakom pogledu. Uopšte narod u ustanicima (komitama) vidi narodne junake. Četnici Draže Mihailovića nalaze svuda podršku, dok komunističke bande stoje u suprotnosti sa stanovništvom.
(Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom 12, knjiga 1, strana 566).
Nekoliko meseci kasnije (9-II 1943), sef nemacke vojne Obavestajne sluzbe za Istocnu Evropu general Gelen napisao je referat u kome je istakao da
Питаш ме зашто су Немци хапсили и стрељали четнике? Па зато пријатељу што је Шваба ипак Шваба. И Шваба, ригидан какав јесте, није допуштао на територији под његовом командом никакве "нелегалне" војне формације ма колико биле пријатељски настројене. Но то не значи да сарадње четника и нациста није било, она је неспорна.
А за „никакву војску“ Нојбахер тврди да је била „боље организована и дисциплинованија од четничке“ док за вођу „комунистичких бандита“ каже да је „заслужио победу јер се за њу бескомпромисно борио“ те да му ту победу „нико није поклонио“ . Чак наводи и жаљење Химлера што нема барем „туце таквих људи“. Признаћеш да се ради о занимљивом мишљењу о војсци и њеном вођи који према некаквој нео-четничкој митологији нису били ни за к....
Nekoliko meseci kasnije (9-II 1943), sef nemacke vojne Obavestajne sluzbe za Istocnu Evropu general Gelen napisao je referat u kome je istakao da
‘’Medju raznim ustanickim pokretima koji sve vise zadaju brige u prostoru bivse jugoslovenske drzave pokret Draze Mihailovica stoji na prvom mestu sto se tice vodjstva, naoruzanja, organizacije I aktivnosti…pristalice D.M. dolaze iz svih slojeva drustva I sada obuhvataju oko osamdeset odsto srpskog naroda. Nadajuci se oslobodjenju od ‘stranog jarma’ u jednom boljem novom poretku I jednoj novoj ekonomskoj I drustvenoj ravnotezi, njihov broj stalno raste…Stvaranjem D.M. pokreta sacinjena je jedna organizacija koja je zasnovana na fanaticnoj volji svakog pojedinca I koja moze da dobije kao revolucionarni pokret znatan politicki I vojni znacaj u kriticnim danima na Balkanu. Sjajno poznavanje terena od strane boraca I pozitivan stav vecine srpskog naroda koriste pokretu’’.
(Trials of War Criminals before the Nuerenberg Military Tribunals, vol. XI (Washington, D.C. : U.S. Government Printing Office, 1950), p. 1016, 1020
U izveštaju od 13. oktobra 1942. godine, general Fortner, komandant 718. nemačke posadne divizije, o četnicima u "Nezavisnoj Državi Hrvatskoj" piše:
Četnici uopšte nisu za ozbiljne protivnike uzimali hrvatske domobrane, nego su ih delimično čak i trpeli na svojoj teritoriji. Nasuprot tome, nastavljali su svim sredstvima ogorčenu borbu protiv ustaša...
Sporazumi (četnika i domobrana - prim. aut) se više ne uzimaju ozbiljno. Ovde polako ali sigurno ponovo počinje ratno stanje između četnika i hrvatskih domobrana. Između četnika i ustaša nije nikad ni prestajalo.3
3 Zbornik dokumenata, tom XII, knjiga 2, 788-789.
Sve pаrtizаnske optuzbe dа je Mihаilović fаšistа i dа sаrаđuje sа okupаtorimа potpuno su neosnovаne, а potiču isključivo od nаstojаnjа dа se ocrni Mihаilović kod srpskog stаnovništvа i onemoguće gа dа kаdа dođe momenаt uzme vlаst u zemlji.
Generаl Mihаilović je od početkа borbi lojаlno sаrаđivаo sа sаveznicimа i niko mu ne može ništа zаmeriti ni kаo sаvezniku ni kаo predstаvniku jugoslovenske vlаde u zemlji. Isto tаko lojаlno držаnje je konstаtovаno kod svih njegovih sаrаdnikа u zemlji. Nije, međutim, isključeno dа je držаnje nekih sаmostаlnih trupа koje su se izdаvаle zа Mihаilovićeve iskorišćeno od Titа zа njegovu kаmpаnju.
AJ, Londonsko poslаnstvo 1941-1943, Izbegličkа vlаdа, zаbeleškа аtаšeа zа štаmpu u Kаiru
Pero Simić, Draza Mihailovic - Na krstu sudbine, str 424-425
Да ли је, како то ти тврдиш, Дража знао и да запуца по Немцима? Јесте, али ретко. И у акције против нациста углавном је кретао невољно и то само онда када је био претерано притиснут савезничким позивима „да делује“. Мало, млако и недовољно због чега је на крају и одхебан...
ПС. 'Ајд буди љубазан па дај малом соси листу логора које су четници ослободили. Да видимо и он и ја и то чудо...
Republikanac ::Хе, хе, мартовски преговори. Кад год се нео-четници нађу у проблемима крене прича о мартовским преговорима...
Мартовски преговори су одржани су у једном тешком моменту за НОП када су партизани били у шкрипцу и опкољени са свих страна. Шта год да је тамо речено и о чему год да се разговарало партизани од Немаца нису добили оружје (као онај други, лажни покрет отпора). Није било заједничких акција партизана и Немаца као што је било четника и Немаца. Мартовски преговори су представљали само епизоду у току Другог светског рата док је четничка сарадња са окупатором била дуга и континуирана.
Четничке и окупаторске снаге заједно дејствовале, партизанске и окупаторске никад.
Pritom su formacije Glavnog štaba Hrvatske činile zločine nad srpskim civilima poput ustaša. Ovde je i doslovce dolazilo do bratske saradnje komunista i ustaša, jer su komandant Glavnog štaba Hrvatske, Ivo Rukavina, i ustaške Crne legije, Juco Rukavina, bili rođena braća.83
Tako, kada je 1.500 crnolegijaša krenulo preko Korduna i Like, partizani su povučeni sa pravca njihovog puta i pozvani na "narodni zbor" u selo Kunić:
I dok su "partizanski heroji" igrali kolo i veselili se, dotle su ustaše nesmetano vršile svoj krvavi pir. Koliki je bio plen, lov na Srbe, videlo se najbolje po vrsti ubijanja. Plen je bio toliki, da ustaše nisu imale vremena po njihovom urođenom principu, žrtve najpre sadistički mučiti a potom ubiti, već su im samo presecali vratove. Najveći zločin počinjen je u Tržiću i Primišlju a potom u Veljunu i Perjasici. Mnoge žrtve, koje nisu odmah umrle, prevezene su volovskom upregom na četničku teritoriju u Plaški, gde im je ukazana prva pomoć. Za celo vreme pokolja nije ispaljena ni jedna partizanska puška na ustaše.84
Kapetana Ilija Popović, oficir američke obaveštajne službe OSS, poslat kod komunista u vreme Teheranske konferencije, video je ustaškog komandanta Jucu Rukavinu kao gosta na večeri u jednom partizanskom štabu. Partizanski komesar pozvao je Popovića na večeru, na Petrovoj Gori, i evo šta se potom događalo:
Došao sam u jednu kuću i za stolom video kako sede dvojica ustaša (poručnici) i major Rukavina (isto ustaša). Taj major Rukavina imao je na sebi nemačko odelo i gvozdeni krst. Ja sam onda komesaru rekao: `Nisam došao u Jugoslaviju da sedim i jedem sa krvopijama koje su ubijale srpski narod. Ja sam došao da se protiv njih borim`. Četiri puta sam ulazio u Jugoslaviju i nikada nisam video da su se partizani borili protiv Nemaca. Iz Jugoslavije sam izneo mnogo ranjenika u Italiju i svaki mi je kazao da njegove rane nisu od neprijatelja, nego: "Moje su rane od moga brata"
IZVOR:
82, 83, 84 M. Pešut, Revolucija u Lici, 217-218, 180, 181.
Четници су као што сам и рекао током рата пуцали на вране док су партизани пуцали по окупатору. То што је Дража, ту и тамо, крајње млако и невољно, знао да изведе и по коју акцијицу против окупатора и то само онда када би осетио да су Савезници спремни да га одхебу четнике не чини покретом отпора.
General Jodl, nacelnik Operativnog odeljenja nemacke Vrhovne komande saopstio je Hitleru na vojnoj konferenciji 12. Decembra 1942. godine :
‘’U Beogradu se stalno vrse hapsenja. Moze se reci da se svakog dana prosecno strelja izmedju 15 I 30 Mihailovicevih pristalica’’
(H. Heiber (urednik), ‘’Hitlers Lagebestrechungen’’, Die Protokollfragmente seiner Konferenzen, 1942-1945, Stuttgart, 1962
Зна се врло добро шта је то „покрет отпора“. Отиђи било где у бели свет и питај било кога за дефиницију покрета отпора и свако ће ти рећи: оружана формација која се бори против окупатора. Не која сарађује са њим, не која од њега добија оружје, не која чека „одсудни тренутак“. Ја нисам крив што ви који браните Дражине четнике не знате ни дефиницију покрета отпора, то није мој проблем.
Неке велике борбе четника против мрског нам окупатора иначе има али само у књигама Вука Манитога и оног лудог Самарџића. А мени је морам признати најсмешније када видим очајничке покушаје да се негирају заједничке акције четника и Немаца против партизана а доказа за то на тоне (нешто од тога има и на оној теми Руже Четникуше па сад немам намеру да тиме и овде затрпавам тему).
Или кад се од Драже прави некакав велики борац против окупације а он сам говорио да нема намеру да се бори против Немаца. 'Ајде будите већ једном људи па признајте да сте сарађивали са окупатором и да нисте хтели да се борите, вадите се на то да је то било у „интересу србског народа“ и због „борбе против комуниста“ па ће онда и ова наша расправа мало добити на квалитету. Уместо да се препиремо око тога ко је био прави покрет отпора (а ту су ствари прилично јасне и за нас а и за земље које су биле чланице анти-хитлеровске коалиције) моћи ћемо да табиримо о томе шта је било а шта није у интересу „србског народа“ и да ли је борба против комуниста оправдавала колаборацију.
Добро, значи четници нису ослободили ни један логор (за Јадовно и сам тврдиш да није било ослобођено већ „угашено од Италијана“), партизани су ослободили Јастребарско тако да партизани воде са један нула.
ПС. Смири се мало, много си ми се узбудио, не би волео да те стрефи нека срчка или шлог, нису ове твоје четничке јајаре вредне тога...
Корисници тренутно на Форуму: Нема регистрованих корисника и 6 гостију