Црквенословенски језик - језик Анђелâ

[Србски ратник]

Ма не ради се ту о Вуку, него и неистинама које си изнео. Ето, опет кажеш да је то Вукова поезија, а није то његова поезија, већ је то поезија коју је он сакупио. Као кад би рекао да је све оне народне песме и приповетке које је сакупио заправо његово дело и да је он то писао.

Тачно тако!
И сад, да сам злобник као што нисам, требао бих написати: „Боки, синко, Вук је само прикупио 'поезију православних верника' (тада није било комунизма...); и ништа више“! Али нећу; нисам ја так'и...

Па да. Ако је таква ,,поезија" још тада постојала код дела наших људи (нећу да кажем свих, јер мислим да није цео народ био заражен тиме) онда је на нама да се замислимо пред том чињеницом, а не да оптужујемо Вука да је ,,первезрњак и не знам шта све не, иако човек није писао ниједну од тих песама.

Но, да не спамујемо Бокију тему, тема је о црквенословенском језику.

[Боки_СРС]

Прво: У средњем веку се није говорило данашњим српским језиком. Одвалио си и остао жив. У средњем веку се говорило старословенским, касније српскословенским, који је иначе мања редакција старословенског. Песме о Лазару и Милошу, ко зна како су звучале када су написане. Народ је то усмено преносио тако да је се то и мењало са језиком. Такође је погрешно представљати старословенски неким "другим језиком". То није други језик илити неки страни језик. То је језик којим су сви Словени говорили пре 1.200 година. То је наш језик од пре 1.000 година. То је древни српски језик, а ово модерни српски језик.

Друго: Не знам Шешељев став о Вуку, али знам свој став о Вуку. Бавим се језиком и књижевношћу и ставови су ми поприлично утемељени. Не градим их на основу ставова неких ауторитета, него на основу чињеница уз помоћ разума.

Треће: Ту порно поезију није певао православни народ, већ је швапски перверзњак многе своје фикс материјале прошверцовао под народним именом. Ако је то народно, зашто данас нико не зна за тако нешто? Чак и данашњи људи се зграну кад то прочитају. Вук је био један врло прогресивни перверзњак.

Мада то није толико ни битно, колико је битна "његова" ужасна реформа која је продуковала одвајање српског од руског језика и удаљавање српског идентитета од својих старословенских корена и још много хаоса.
Више можете да прочитате овде: http://borbazaveru.info/content/view/7893/33/.

Ајде да мало и цитирамо Копитара:
“СПЦ чувањем старог језика Светог Саве, жели сачувати и језичку разлику између римокатоличких и православних Јужних Словена, те би стога, више него икад, Беч морао подржати реформу Вука Караџића, јер се њоме та разлика поништава, а главна препрека за превођење Срба у римокатоличанство биће заувек уклоњена. Овим ће нам Београд, временом, сам од себе пасти у руке”
Да се закључити много тога из овог текста.

[Србски ратник]

Прво: У средњем веку се није говорило данашњим српским језиком. Одвалио си и остао жив. У средњем веку се говорило старословенским, касније српскословенским, који је иначе мања редакција старословенског. Песме о Лазару и Милошу, ко зна како су звучале када су написане. Народ је то усмено преносио тако да је се то и мењало са језиком. Такође је погрешно представљати старословенски неким "другим језиком". То није други језик илити неки страни језик. То је језик којим су сви Словени говорили пре 1.200 година. То је наш језик од пре 1.000 година. То је древни српски језик, а ово модерни српски језик.
.

Ти не умеш да читаш или шта је. Обичан народ говорио је језиком који је Вук узео као основу за своју реформу. То је србски народни језик, језик на коме су настале све србске народне песме, о Вуку, Лазару, Косову, Милошу, Видовдану, итд. Зато се Вук томе језику дивио. Мислим, још само фали да почнеш да причаш како смо пре Вука сви говорили црквенословенски или србскословенски.

Види овако, црквенословенски је био руски. А србскословенски је био мешавина србског, руског и црквенословенског где је свако мешао шта је хтео. Али, то није био србски народни језик, језик обичног народа.

Друго: Не знам Шешељев став о Вуку, али знам свој став о Вуку. Бавим се језиком и књижевношћу и ставови су ми поприлично утемељени. Не градим их на основу ставова неких ауторитета, него на основу чињеница уз помоћ разума.

Шешељ каже да је Вук био антиклерикалац, али не и антиправославац. Шешељ каже, а он се ослања на дела Лазе Костића, да је Вук био искрени Православац који је веровао у Васкрсење Христово, иако је имао антиклерикалне ставове. А што се тиче твог става о Вуку, мислим да је твој став о Вуку највише под утицајњм оног Самарџићевог памфлета ,,Тајне Вукове реформе", просто када читам твоје коментаре као да поново читам ту књигу.

Треће: Ту порно поезију није певао православни народ, већ је швапски перверзњак многе своје фикс материјале прошверцовао под народним именом. Ако је то народно, зашто данас нико не зна за тако нешто? Чак и данашњи људи се зграну кад то прочитају. Вук је био један врло прогресивни перверзњак.

Ма јел? А јел имаш ти неки доказ за то или си тек тако дошао до тог закључка?

Мада то није толико ни битно, колико је битна "његова" ужасна реформа која је продуковала одвајање српског од руског језика и удаљавање српског идентитета од својих старословенских корена и још много хаоса.

Ма шта ми рече? Него, да те питам ако је тако а што је онда Русија Вуку давала пензију и то пензију која је износила више него што је Вук икада зарадио у Бечу? Да ли хоћеш да кажеш да су Руси толико ненормални да су давали пензију неком ,,бечком агенту" који је хтео да ,,покатоличи" Србе и да их одвоји од Руса?
Наравно, то су све глупости, нити је Вук био ,,бечки агент", нити је био ,,перверзњак", нити је хтео да ,,покатоличи Србе", све су то бесмислице. Вук се само борио да србски књижевни језик буде језик обичног србског народа, народни језик, а не руски, или неки други. Вук није позивао на уништење ових језика, него је говорио да и њих треба чувати, али да народни језик мора да буде књижевни. Вук је био националиста, народњак, зато се готово фанатично борио за народни језик свог народа. Е сад, правио је он у тој реформи грешке, нема сумње, али далеко је то од ових теорија завере о тој реформи као ,,пакленом плану" да се Срби одвоје од Руса. Наравно да ни Руси то нису тако гледали, зато су Вуку и његовом раду одали признање том великом пензијом.

Ајде да мало и цитирамо Копитара:
“СПЦ чувањем старог језика Светог Саве, жели сачувати и језичку разлику између римокатоличких и православних Јужних Словена, те би стога, више него икад, Беч морао подржати реформу Вука Караџића, јер се њоме та разлика поништава, а главна препрека за превођење Срба у римокатоличанство биће заувек уклоњена. Овим ће нам Београд, временом, сам од себе пасти у руке”
Да се закључити много тога из овог текста.

А можеш ли да даш неки извор за то? У суштини, идеја да је Вук творац југословенства, да је кроз све хтео да покатоличи Србе, настала је након појаве већ поменуте књиге ,,Тајне Вукове реформе". О чему се ради? Вук није био никакав Југословен, нити је идеја југословенства њему била блиска. Вук је био Србин и србски националиста. Вук се борио за србски језик као подлогу за србско уједињење. Тек касније, југословенска идеологија стварала је митологију о Вуку као ,,Југословену", борцу за југословенско уједињење, говорила да је његова реформа била у сврху југословенства. Просто, југословенство је хтело да се легитимише позивајући се на Вукову реформу. Тако је стварало идеологизовану и митологизовану слику Вука Караџића, а та слика нема везе са стварним Вуком. Стварну слику о Вуку, као Србина и борца за србско уједињењ, чуваала је србска четничка емиграција и тамо се о Вуку само позитивно говорило. А књига ,,Тајна Вукове реформе" настала је након распада СФРЈ и под утицајем њене верзије Вука која је, такође, била идеологизована и митологизована, и која је причала причу да је Вук ,,родоначелник југословенства", што није тачно и нема везе са Вуком и његовим делом. На крају крајева, ако неко пљује Вука, то су Хрвати, нарочито због његове књиге ,,Срби, сви и свуда", где га оптужују да је он као ,,агент СПЦ" који хоће да ,,посрби" Хрвате. И ,,аргументи" су им врло слични неким Србима који тврде да је Вук био ,,бечки агент". Али и једни и други су насели на причу да је Вук ,,родоначелник југословенства". Све то, како рекох, међутим нема никакве везе са чињеницама и са самим Вуком и његовим делом, јер је он био Србин и србски националиста, борац за србско уједињење на бази јединственог србског језика.

[Боки_СРС]

Ти не умеш да читаш или шта је. Обичан народ говорио је језиком који је Вук узео као основу за своју реформу. То је србски народни језик, језик на коме су настале све србске народне песме, о Вуку, Лазару, Косову, Милошу, Видовдану, итд. Зато се Вук томе језику дивио. Мислим, још само фали да почнеш да причаш како смо пре Вука сви говорили црквенословенски или србскословенски.

Реци ми једну ствар. Колики су Ћирило и Методије били лудаци ако су преводили толике књиге Србима на неки страни језик који би они морали да уче? Јел говорио неко тим старословенским или су то измислили Ћирило и Методије? Да нисмо случајно ми некад говорили језиком који се данас назива "старословенски"? Или су можда Срби увек говорили језиком који се говорио у Вуково доба?

Колико ја знам, црквенословенски нико никад није ни покушавао да наметне као књижевни. То је богослужбени језик словена што и само име каже. Покушавали су да наметну тај фамозни славеносербски. Али то је друга прича. Због таквих замлата је Вук (читај: швабе) и добио простор да ровари. Да је пре њега неки нпр. неки Петар извршио бољу реформу. Нико данас не би ни причао о њему и његовим будалаштинама. Вук би био само један заборављени перверзњак (који љуби швабе) и ништа више. На нашу велику жалост, швабе су искористиле наш метеж, искористиле гужву и доста нас пореметиле такво радикално либералном реформом.

Ја јесам за народни језик. Али сматрам да је Вукова реформа била јако штетна јер се ту не ради само о књижевном језику, него о много чему (као нпр. правопису).

Вук нам је направио рез у језичком континуитету као што су нам комуњаре нпр. направиле рез у духовном континуитету и сад смо тотално ошамућени. Боже нам ти помози!

Види овако, црквенословенски је био руски. А србскословенски је био мешавина србског, руског и црквенословенског где је свако мешао шта је хтео. Али, то није био србски народни језик, језик обичног народа.

Ма шта ми наприча? Стварно си невероватан. Црквенословенски није руски него старословенски на који је утицај вршила Црква (прилагођаван је верским потребама) и мањи утицај руска редакција старословенског тзв. рускословенски. А црквенословенски је иначе увек имао утицај и на народни језик и то код свих православних словена. Донекле је срасо са народним језицима и углавном захваљујући томе се словени и дан данас прилично разумеју. Његов велики значај је у историјској вредности (као класични језик), у његовој духовности, православности и у његовом повезивању браће православних словена.

То што ти називаш србскословенски је уствари славеносербски. А српскословенским се назива прелаз од старословенског ка савременом српском, нарочито почетне фазе. Пун назив му је српска редакција старословенског језика. Осим српске постојале су још и руска и бугарска. Све те редакције су мало одступале једна од друге и све је било сасвим разумљиво. И доста добро се одржавало све до великих реформи језика које су махом потпириване од Турака и Латина.

Сви ти језици које набрајаш, да узмеш једну фину реченицу и упоредиш на свим ти језицима, видео би колико је смешно раздвајати их и називати посебним језицима. То су само мало различите форма српског, варијанте.

слср: "Весьма бы мені пріскорбно было, ако бі я кадгод чуо, что ты, мой сыне, упао у пянство, роскошь, безчініе.."
срб: "Веома би мени тешко било, ако би ја кадгод чуо, да си ти, мој сине, упао у пијанство, разврат, неваљалство.."

Главна поука јесте да је добро знати свој древни језик. Грци имај старогрчки, Французи латински, а ми Срби? Јесмо ми тиква без корена? Јесмо ми тада гроктали? Не него смо имали супериоран али диван и мелодичан стари језик који се данас назива старословенски или црквенословенски (Old Church Slavonic).
У српским гимназијама учи се латински, а не старословенски. Зашто се у Француским гимназијама не учи старословенски? Зато што ни нас не интересује, а камоли Французе. То је греота и срамота!

[SMUK]

Вук је троноги хохштаплер и куплермајстор!

[Боки_СРС]

Вук био искрени Православац

Вук се венчао се у римокатоличкој цркви, жена му је била римокатоличке вере (Немица, Ана Краус). Венчао их је латински свештеник Фердинад Фис у цркви Светог Рока у Бечу, 28.1.1818 г. Деца су му живела и умрла као римокатолици. Кум му је био католик (Словенац).

О каквом искреном православцу ти причаш?

Горе наведено нико не доводи у питање. А питање је да се није и он крстио у католичанство с обзиром да римокатоличка црква није дозвољавала мешовите бракове све до 1960-их.

Размисли мало пре него што поченеш да млатиш празну сламу!

[SMUK]

Вук био искрени Православац

Вук је био римокатолик и умро као римокатолик и почасни грађанин Загреба.

[Боки_СРС]

Што се тиче црквенословенског, нашег древног и свештеног језика, са радошћу обавештавам све да је отворена
ШКОЛА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОГ ЈЕЗИКА при манастиру Ваведење у Београду. Заинтересовани се тамо могу пријавити, а манастир је иначе на адреси Љубе Јовановића 6.

[-Цар Душан-]

Да ли је ово тачно?

Ту имамо у виду да старословенски назив слова Б јесте БУК, што значи БОГ (Свезнајући), као и да је сам облик слова Б величанствен. Наиме, оно је сачињено из слова О и Г, тако да када се саставе сва три слова добијамо реч БОГ.

И да ли буквар Инок Саве спада у црквенословенски или старосрп/бски?

[Боки_СРС]

Тачно је да свако слово има дубоко значење, да је граматика црквенословенког језика изузетно усавршена, да је прецизност правописа толика да садржи и акцентовање (што је било својствено само грчком, службеном језику у свету тога доба). Тачно је да и облик слова често много тога говори о симболици смисла. На пример слово Б, из њега "о" се рађа, а "Г" исходи (као у догмату о Светој Тројици где се Син рађа а Дух Свети исходи); а добија се реч БоГ. Прво и задње слово је велико, што означава да је Бог без почетка и без краја.

Сви ти језици: старосрпски, српскословенски, црквенословенски итд. јесу варијанте старословенског, али нису посебни језици. Разлика међу њима је мизарна колико и разлика између српског у Србији и српског у Босни. Сви су некако потпуно природни у историјском континуитету словенског језика. Главни раскол је настао превише радикалном Вуковом реформом правописа. Тада је намерно направљен хаос (по пројекту Шваба), да бисмо били одсечени од своје средњовековног духа и културе.

Да мало направимо преглед међу тим варијантама:
Главни мотив у свој тој причи јесте искључиво правопис. Све остало је занемарљиво. Тако на пример, за разлику од црквенословенске азбуке, старословенска
не садржи слово Й (уведено од Руса), а садржи 4 слова више: Ѥ , Ѩ , Ѫ , Ѭ .
Док српскословенски има и слово Ꙉ, румунска варијанта има и слова Џ и Ꙟ . Осталих 43 слова су остала идентична, и језик је био средство за неометану комуникацију међу свим словенима и најдубље изражавање православне теологије.

Приложићу мало текста, да можете стећи представу како изгледа стари језик. Кад бисмо га знали читати, језик од пре хиљаду година, разумели бисмо 90%.

Ѿрицающымъ бытїе Божїе и ѹтверждающымъ, ꙗкѡ мїръ сей єсть самобытенъ, и всѧ въ немъ без꙽ промысла Божїѧ и по слyчаю бываютъ: АНАѲЕМА [трижды]

Глаголющымъ Бога не быти духъ, но плоть: или не быти єго праведна, милосерда, премудра, всевѣдуща, и подѡбнаѧ хулєнїѧ произносѧщымъ: АНАѲЕМА [трижды]


Дерзающымъ глаголати, ꙗкѡ сынъ Божїй не єдиносyщный и не равночестный ѻтцу, такожде и духъ свѧтый, и исповѣдающымъ ѻтца, и сына, и свѧтаго духа, не єдинаго быти Бога: АНАѲЕМА [трижды]

То су анатеме (проклињање јеретика и богохулника), које се и дан данас читају у Недељу Православља. Научивши 10 слова, свака српска баба ово може да преведе.

Оно што је задивљујуће, и за сваку похвалу јесте то што се наш стари језик сада може писати у пуној форми на рачунару. Коме год треба захвалити за то, хвала му.

П.С.
Драги моји Срби, стварно је срамота да не знамо прочитати
гробове својих прађедова.

[-Цар Душан-]

Научивши 10 слова, свака српска баба ово може да преведе.

Да, то сам провалио, кад сам ступио у контакт са човеком који доста познаје наше старо писмо. Научио ме је само једно слово како се чита и после читајући неке старе натписе доста речи сам разумео, мислим да је било у питању слово које подсећа на слово ћ али доле су му спојена ова два ногарца са водоравном линијом. Рекао ми је да се то слово чита као: ие

Лепо је знати наше старо писмо, нема шта.

[Боки_СРС]

Лепо је знати наше старо писмо, нема шта.

За све оне који би волели да науче читање, ево једне лепе таблице:

[-Цар Душан-]

[Боки_СРС]

Занимљиво је да су браћа Румуни писали искључиво ћирлицом све до 1860-те године. Ево како је изгледао Оченаш на румунској ћирилици:

Татъль ностру кареле єщй ꙟ черюрй, сфинцаскъсе нумеле тъу: Віе ꙟръръціѧ та: фіе воѧ та, пре кумь ꙟ черю, ши пре пъмѫнть. Пѫйнѣ ноастръ чѣ де тоате зилеле, дънеѡ ноаѡ астъзй. Ши не ꙗртъ ноаѡ даторійле ноастре пре кумъ ши ной єртъмь даторничилѡрь нощрй: Ши ну не дуче пре ной ꙟ испить, чи не избъвѣще де чель ръу. Къ ата ꙗсте ꙟпъръціѧ, ши Путѣрѣ, ши мърирѣ ꙟ вѣчй, аминь.

После су им увели кукице и квачице:

Tatăl nostru, carele ești în ceriuri, sfințascăse numele tău: Vie înprărățiia ta: Fie voia ta, pre cum în ceriu, și pre pământ. Pâinea noastră cea de toate zilele, dăneo noao astăzi: Și ne iartă noao datoriile noastre pre cum și noi ertăm datornicilor noștri: Și nu ne duce pre noi în ispită, ci ne izbăveaște de cel rău. Că ata iaste înpărățiia, și Putearea, și mărirea în veaci, amin.

И кроз неко време, ћирилица је заувек нестала.

[Боки_СРС]

Нашао сам фонт за целокупну па и румунску ћирилицу зове се Ponomar 1.1 .

Ево најтачније могуће верзије румунског Оче-наша која је урађена према документу из 1850-те године. Две словне грешке исправљене и правилно акцентовање, испоштоване традиционалне лигатуре.



За колекционаре и историчаре да се одушеве, јер ово неће наћи овако правилно и аутентично. Латини су уништили скоро све трагове.

Ево мало наше лепе православне духовне музике, песма
Покајанија отверзи ми двери: