srpskinacionalisti.com

Празници наше Свете Цркве

Форумска правила
  • Овај форум је за дискусије о Православљу; одлазак у цркву, исповест, значење Литургије, свети Оци и њихова учења, славски обичаји итд.
  • Овај форум је за размену мишљења о екуменизму, приоритетима Цркве, улози Цркве у друштву итд.
  • Овај форум НИЈЕ за обелодањивање појединачних преступа црквених лица, нити за опште пљување по Цркви.
  • Учесници су обавезни да се пристојно изражавају и културно односе према другима. Сваки преступ, независно од теме, биће санкционисан.

Обавезно прочитајте Правилник о понашању на Форуму и форумски бонтон пре учешћа у дискусијама!
Аватар
Lurking
Војвода
Војвода
 
Порука: 1185
Приступио: феб 2008
Место: Страдија

Re: Празници наше Свете Цркве

Порука Lurking 7.8.2014. 15:14

Контраш ::Шта је бре доказано? Литература за проучавање словенске митологије нису памфлетићи за раднике и сељаке са Википедије, још мање популарна издања "Лагуне", и никако неопаганска лупетања "родоверних".

Само у српској науци имаш више становишта, од Чајкановића и његовог Дабога као врховног српског бога, преко "присталица" Световида па до Слободана Зечевића који тврди да је пантеон нејасан и да се не може са поузданошћу утврдити и да је једино што је заједничко демонологија.

На све то додај још и историјске изворе који сви пате од чињенице да су их писали острашћени хришћански фанатици са жељом да "раскринкају" пагане као обожаватеље "демона" па да циркус буде комплетан.

А ту су и увек дежурни фалсификатори и фабрикатори типа аутори "Велес књиге", разни идеолози и "просветитељи", фантазери, преписивачи, каријеристи и бедна пискарала, сензационалисти итд. итд.

Али ти наравно "све знаш" :roll:


Чајкановић помиње Перуна за којег ти изричито тврдиш да не постоји. Помиње и остале богове за које такође тврдиш да не постоје. Који је од њих тачно био врховни је мање битно, врло вероватно да то ни међу самим Словенима није било увек и свуда доследно.
Од Велике Србије до дај шта даш
Republikanac
Војвода
Војвода
 
Порука: 2856
Приступио: феб 2014

Re: Празници наше Свете Цркве

Порука Republikanac 9.8.2014. 14:23

ДејанНационалистa ::Не љутим се ја Републиканац на тебе. Твоје је право да пишеш такве ствари, али ћеш морати за њих да одговараш онда када за то буде било време. Било је у тим речима нечег подругљивог и поспрдног, али као што већ рекох...


Да, наравно, спрдао сам се са хришћанима који се ругају паганској “затуцаности“ а и они сами верују у ствари које баш није могуће рационално објаснити.

Што се небеског суда тиче, о том потом...
Жилко, пуши га!.
Аватар
Ружица
Војвода
Војвода
 
Порука: 2122
Приступио: јан 2012
Место: Београд

Re: Празници наше Свете Цркве

Порука Ружица 27.9.2014. 17:56

Воздвижење Цасног Крста - КРСТОВДАН (27. септембар)
krstovdan.jpg
krstovdan.jpg (16.63 КиБ) Прегледано 7336 пута

Овога дана празнују се два догађаја у вези са часним Крстом Христовим: прво проналазак часног Крста на Голготи, и друго повратак часног Крста из Персије опет у Јерусалим.
Обилазећи Свету Земљу света царица Јелена намисли да потражи часни Крст Христов. Неки старац Јеврејин, по имену Јуда, једини знаде мјесто где се Крст нахођаше, па присиљен од царице изјави, да је Крст закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар Адријан. Царица нареди, те порушише тај идолски храм, па копајући у дубину нађоше три крста. Док царица бјеше у недоумици, како да распозна Крст Христов, пролажаше мимо тога мјеста пратња са мртвацем. Тада патријарх Макарије рече, да мећу на мртваца редом један по један крст. Када метнуше први и други крст, мртвац лежаше непромењено. А када ставише на њ трећи крст, мртвац оживје. По томе познаше, да је то часни и животворни Крст Христов. Метнуше га по том и на једну болесну жену, и жена оздрави.

Тада патријарх уздиже крст, да га сав народ види, а народ са сузама пјеваше: Господе помилуј! Царица Јелена направи ковчег од сребра и положи у њ часни Крст. Доцније цар Хозрој освојивши Јерусалим, одведе многи народ у ропство и однесе Крст Господњи у Персију. У Персији Крст је лежао 14 година. 628. године цар грчки Ираклије побједи Хозроја и са славом поврати Крст у Јерусалим. Ушавши у град цар Ираклије ношаше Крст на својим леђима. Но на једанпут стаде цар и не могаше ни корака крочити. Патријарх Захарија виде ангела, који спречаваше цару да у раскошном царском одјелу иде под Крстом и то по оном путу по коме је Господ, бос и понижен, ходио. То виђење објави патријарх цару. Тада се цар свуче, па у бједној одјећи и босоног узе Крст, изнесе га на Голготу, и положи у храм Васкрсења, на радост и утеху цјелог хришћанског свјета.

http://www.vasilijeostroski.no/index.ph ... &Itemid=18
Заклињем се са три прста са овога Светог Крста живот дајем за спас Србства!
Аватар
Ружица
Војвода
Војвода
 
Порука: 2122
Приступио: јан 2012
Место: Београд

Re: Празници наше Свете Цркве

Порука Ружица 14.10.2014. 11:24

Данас је празник Покров Пресвете Богородице
14. октобар 2014.
1.jpeg

Од увек је црква прослављала Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу рода хришћанскога, која својим ходатајственим молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута показала се очигледно помоћ Пресвете Богородице како појединцима тако и народима, како у миру тако и у рату, како у монашким пустињама тако и у многољудним градовима. Догађај који црква данас спомиње и празнује доказује само то постојано покровитељство Пресвете Богородице над родом хришћанским. 1. октобра 911. год. у време цара Лава Мудрога (или Философа) било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Народа је била пуна црква. У позадини цркве стајао је св. Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи појави се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покриваше народ.
2.jpeg

Беше обучена у златокрасну порфиру и сва блисташе у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Св. Андреј видећи то јављање показа руком Епифанију блаженом, и упита га: „видиш ли, брате, Царицу и госпођу над свим, како се моли за сав свет?“ Одговори Епифаније: „видим, оче, и ужасавам се!“ Због тога се установи ово празновање, да нас подсети како на тај догађај тако и на стално покровитељство Пресвете Богородице, кад год ми то покровитељство, тај покров њен молитвено иштемо у невољама.
Заклињем се са три прста са овога Светог Крста живот дајем за спас Србства!
Аватар
Ружица
Војвода
Војвода
 
Порука: 2122
Приступио: јан 2012
Место: Београд

Re: Празници наше Свете Цркве

Порука Ружица 14.10.2014. 11:26

Молитва Пресветој Богородици
1.jpg

О, Пресвета Дјево, Мати Господа вишњих Сила, Царице неба и земље, свемоћна Заступнице града и земље наше! Прими ово похвално и благодарно појање од нас недостојних слугу Твојих и молитве наше узеси ка престолу Бога Сина Твога да милостив буде нама грешнима и да благодат Своју распростре на оне што поштују свечасно Име Твоје и клањају се са вером и љубављу чудотворној икони Твојој. Јер ми нисмо достојни да се Он смилује на нас, ако Га Ти, Владичице, не умилостивиш за нас, пошто Ти све можеш код Њега. Зато прибегавамо Теби као сигурној и брзој Заступници нашој: услиши нас који се молимо Теби; заклони нас свемоћним покровом Својим и измоли у Бога, Сина Свога, пастирима нашим ревност и бригу за душе наше, градоначелницима – мудрост и силу, судијама – правду и непристрасност, наставницима – разум и смиреноумље, супрузима – љубав и слогу, деци – послушност, злостављанима – стрпљење, увредиоцима – страх Божији, тужнима – благодушност, радоснима – уздржљивост, а свима нама дух знања и побожности, дух милосрђа и кротости, дух чистоте и правде.

О, Пресвета Госпођо, смилуј се на немоћне људе своје: расејане сабери, заблуделе на прави пут изведи, старост подржи, младеж оцеломудри, децу васпитај и погледај на све нас погледом милостивог заступништва Твог, подигни нас из дубине греховне и просвети очи срца нашег да гледају на спасење; милостива нам буди овде и тамо: у крају где ћемо се налазити после пресељења са земље и на Страшном Суду Сина Твог, а оце и браћу нашу што су се у вери и покајању преставили из живота овог, уврсти у вечном животу са анђелима и са свима светима. Јер Ти си, Госпођо, слава небеских и земаљских бића, Ти си по Богу нада и заступница свију нас који Ти са вером прибегавамо. Теби се дакле молимо и Теби, као свемоћној Помоћници, предајемо сами себе, и један другог, и сав живот свој, сада и увек и кроза све векове.

Амин!
Извор: Светосавље, Светигора, Башта балкана
Заклињем се са три прста са овога Светог Крста живот дајем за спас Србства!
Аватар
Ружица
Војвода
Војвода
 
Порука: 2122
Приступио: јан 2012
Место: Београд

Re: Празници наше Свете Цркве

Порука Ружица 27.10.2014. 12:36

Данас је Света Петка
Sveta-Petka.jpg
Sveta-Petka.jpg (39.9 КиБ) Прегледано 7254 пута

27. октобар 2014.
Православни верници и СПЦ славе дан Свете Петке, заштитнице жена, болесних и сиромашних. Верници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља.Српска православна црква празнује дан Преподобне мати Параскеве – Свете Петке, заштитнице жена, светитељке која је помагала болесне и сиромашне.
Култ Свете Петке негује се вековима у југоисточној Европи, а поштују је и неки нехришћански народи на истоку.
Верници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља. Поред храмова Свете Петке често се налазе извори лековите воде коју људи узимају верујући да ће им залечити ране и заштитити их од болести.
Параскева је рођена у Епивату, код града Каликратије у Малој Азији, при крају десетог или почетком 11. века.
По предању, света Петка је многе године провела у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање даље каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.

На њеном гробу, каже легенда, догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен 1238. године по једнима је отео, по другима једноставно пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново.

Кад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.Кнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану.
Султан Сулејман Други пренео је мошти свете Параскеве 1521. у Цариград. Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу који их је пренео у Јаши и положио у цркву Света три јерарха, где су и данас.
http://www.magacin.org/2014/10/27/danas ... more-27247
Заклињем се са три прста са овога Светог Крста живот дајем за спас Србства!
Аватар
Боки_СРС
Војвода
Војвода
 
Порука: 1048
Приступио: авг 2008
Место: Царство Небеско

Re: Празници наше Свете Цркве

Порука Боки_СРС 28.10.2014. 1:07

ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНЕ МАТЕРЕ НАШЕ ПАРАСКЕВЕ - ПЕТКЕ

ОВА славна, равноангелна светитељка беше српскога порекла, рођена у граду Епивату, између Силимврије и Цариграда. Родитељи свете Петке беху имућни и побожни људи: живљаху у свему по заповестима Божјим и живот свој украшаваху милостињом и добрим делима. Осим Петке они имађаху и једнога сина, Јевтимија. Децу своју они васпитаваху у побожности: учаху их свакој врлини и животу по Богу. Једном Петка као десетогодишња девојчица, када с мајком беше у цркви, чу речи Божанског Еванђеља: Ко хоће за мном да иде нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном иде (Мк. 8, 34). И ове јој се речи дубоко урезаше у срце. По изласку из цркве она срете просјака, и кришом од мајке она скиде са себе своју скупоцену хаљину и даде је просјаку, a caма обуче његове дроњке. Када дође дома и родитељи је угледаше у дроњцима, они је изгрдише и строго јој запретише да то више не чини. Но она продужи и даље то чинити. На грдње због тога, она је родитељима одговарала да она другачије не може живети.
Брата Петкиног Јевтимија родитељи дадоше на школе. Жељан савршенијег живота духовног Јевтимије се, уз пристанак родитеља, замонаши. Као монах он се прочу због свог подвижничког живота, и би изабран за епископа Мадитског. Као епископ он се прослави врлинама и борбом са јеретицима. Упокоји се у дубокој старости, и би сахрањен у саборној цркви. За живота и после престављења он сатвори многа чудеса.
По смрти родитеља девица Петка, вазда жељна подвижничког живота Христа ради, одаде се строгим подвизима: угледајући се на живот светитеља, она постом и бдењем умртвљиваше тело своје и потчињаваше га духу. Но сва горећи жељом да живи само Господу и ради Господа, она не могаде дуго остати у многометежном свету, него напусти родитељски дом, остави свет, и отпутова у Цариград да се поклони тамошњим светињама. Обилазећи те светиње, она срете многе ревносне подвижнике и доби многе драгоцене поуке од њих. И по њиховом савету она се настани у Ираклијском предграђу при цркви Покрова Богородице, и ту проведе у молитвама, посту и сузама пет година.
Испуњавајући своју давнашњу жељу она отпутова у Палестину, и поклонивши се светим местима, освећенима Спаситељевим животом, она се настани у Јорданској пустињи. И ту провођаше равноангелни живот. Подражавајући Боговидца пророка Илију и Јована Крститеља, она се храњаше једино пустињском травом, у врло малој количини, и то по заласку сунца. Постепено се топећи и од жеге и од мраза, она упираше очи само к Јединоме Боту који смирене срцем може спасти од малодушности и од буре. Ко би могао исказати све трудове, и патње, и муке, и искушења демонска, која претрпе света Параскева у току многих година? Ко би могао знати колико је она суза пролила, и колико уздаха к Богу послала? Ко би могао описати њене свакодневне борбе које је са телом, са помислима, и са ђаволима водила док их није потпуно победила? - Једино свевидећи Бог, јер је само Он могао видети и знати све њене подвиге. Тамо у ње не беше бриге о таштим стварима овога света: она се бринула једино о очишћењу своје душе о одговору на будућем суду, и о сусрету са Небеским Жеником. "Тебе, Жениче мој, тражим", - говораше преподобна Параскева, и стално имађаше на уму речи из Песме над песмама: Покажи ми се ти кога љуби душа моја (1, 6). Њена главна и непрекидна брига беше: како украсити жижак свој, и с мудрим девојкама изаћи у сусрет Женику Небеском, и чути слатки глас Његов, и насладити се гледањем красоте Његове. Да, само се око тога она пашташе, и говораше: Кад ћу доћи и показати се лицу Божјем? (Пс. 41, 3).
Док такав живот у пустињи вођаше преподобна Параскева, лукави враг јој завиђаше на врлинама и покушаваше да је сањаријама и привидима заплаши. Често пута узимајући на себе обличје разних звери, он кидисаше на свету подвижницу, еда би је омео на путу подвига. Али дивна невеста Христова Параскева "изабра Вишњега себи за уточиште" (Пс. 90, 9), и Његовом помоћи, а знамењем светога крста, одгоњаше враге и као паучину кидаше све ђаволове замке, и потпуно победи ђавола. Јер она, при женској природи својој, стече мушки разум, и победи ђавола као Давид Голијата. Украсивши душу своју таквим подвизима и врлинама, света Параскева постаде возљубљена невеста Христова, те се на њој испуни пророчка реч: Цару ће омилети лепота твоја (Пс. 44, 12). Јер се тај Цар усели у њу са Оцем и Светим Духом и пребиваше у њој као у светој цркви Својој. Јер света Параскева, сачувавши душу своју од греха и оскврњења, заиста начини себе црквом Бога живога.
Тако, живећи дуги низ година у пустињи, преподобна Параскева, када једне ноћи по обичају свом стајаше на молитви и са умилењем пружаше руке своје к небу, угледа ангела Божија у облику пресветлог младића који дошавши к њој рече: Остави пустињу, и врати се у твоје отечество; потребно је да тамо предеш своје тело земљи, а душом да се преселиш Господу. Удубивши се у смисао овога виђења, преподобна разумеде да је то наређење од Бога. И радоваше се она што ће се ускоро разрешити од тела, али и туговаше што ће се растати са пустињом: јер ништа тако не очишћава душу и не приводи је к Прволику као пустиња и усамљеничко молитвено тиховање. Но, покоравајући се небеској вољи, преподобна крену у своје отечество. Допутовавши у престони град Цариград она посети дивну цркву Свете Софије; исто тако посети и цркву Пресвете Богородице што је у Влахерни, и поклонивши се чудотворној икони Богоматере, отпутова у своју постојбину Епиват. Ту она проживе још две године, не мењајући начин свог пустињског живота, него проводећи сво време у труду, посту и молитви. А када дође време њеног одласка к Богу, преподобна се усрдно помоли Богу за себе и за сав" свет и тако у молитви предаде Богу блажену душу своју. Тело њено би од стране верних сахрањено по хришћанском обичају, али не на општем гробљу, већ одвојено, као тело странкиње која никоме не беше казала одакле је. Бог, хотећи да прослави угодницу Своју, откри свете мошти њене после много година, и то на следећи начин. Близу места где преподобна мати Параскева беше сахрањена подвизаваше се на стубу у молитвеном тиховању неки столпник. Догоди се да тамо би таласима избачено тело некога морнара који се за време пловидбе тешко разболе и умро. Од тога леша стаде се ширити страховит смрад, да је просто било немогуће проћи тим путем. Смрад тај није могао трпети чак ни столпник, те због тога би принуђен да сиђе са стуба и да наложи неким људима, да ископају дубоку рупу и усмрдели леш закопају. Копајући рупу ти људи, по промислу Божјем, нађоше нетљено тело где лежи у земљи, и зачудише се томе. Али као прости и невјеже, они не обратише на то потребну пажњу и не схватише како треба. И говораху међу собом: Када би ово тело било свето, Бог би то открио преко каквих било чудеса. - Са таквим расуђивањем они поново затрпаше нетљено тело земљом, бацивши тамо и смрдљиви леш, па отидоше својим кућама. А кад паде ноћ, један од њих, неки Георгије, човек христољубив, мољаше се Богу у својој кући. И заспавши пред зору он виде у сну неку царицу где седи на пресветлом престолу, а около ње стоји велико мноштво светлих војника. Видевши то, Георгија обузе страх, и он паде на земљу, пошто не беше у стању гледати тај сјај и лепоту. А један од тих светлих војника узе Георгија за руку, подиже га и рече му: Георгије, зашто тако омаловажисте тело преподобне Параскеве и погребосте поред њега смрдљиви леш? Сместа извадите тело преподобне и положите на достојном месту, јер Бог хоће да слушкињу Своју прослави на земљи, - Тада и та светла царица рече Георгију: Похитај те извади моје мошти и положи их на чесном месту, не могу више да трпим смрад онога леша. Јер и ја сам човек, и постојбина је моја Епиват, где ви сада живите.
Те исте ноћи имађаше такво исто виђење и једна благочестива жена, по имену Јевтимија. Сутрадан они обоје испричаше свима о својим виђењима. Када то чу благочестиви народ, сви са свећама похиташе к моштима преподобне Параскеве и, извадивши их са великим страхопоштовањем из земље, радоваху им се као неком скупоценом благу. Свете мошти бише свечано положене у цркви светих и свехвалних апостола Петра и Павла, у Епивату. Молитвама преподобне Параскеве даваху се од светих моштију њених многа исцељења болесницима: слепи прогледаху, хроми прохођаху, разноврсни болесници и бесомучници добијаху здравље.
Два века после престављења преподобне матере наше Параскеве Цариград и околина беху под завојевачком владавином крсташа папских. Године 1238. благочестиви бугарски цар Јован Асен реши да свете мошти преподобне Параскеве ослободи из руку тиранске власти крсташа. И када цар Асен достави крсташима своју намеру да свете мошти преподобне Параскеве пренесе у своју престоницу Трново, крсташи одмах пристадоше да му их даду, јер се бојаху моћнога цара. Тада цар посла блаженог Марка, митрополита Перејаславног, са многим епископима и свештеницима, да свете мошти преподобне пренесу у Трново. У Трнову свете мошти бише свечано дочекане и положене у придворној цркви, где оне, почивајући нетљено, точаху разноврсна исцељења свима који им са вером притицаху.
После доста времена, када турски султан Бајазит заузе Трново, тада све драгоцености и светиње бише разграбљене. Тада чеоне мошти свете Параскеве бише пренете у Валахију. А када Турци освојише и Валахију 1396 године, на заузимање српске царице Милице код султана Бајазита ове свете мошти бише пренесене у Србију у Београд. У Београду је затим подигнута црква Свете Петке која и до данас постоји (у Калемегданској тврђави), у којој се налази и извор Св. Петке са чудотворном водицом. Побожни Београђани и други верници одлазе често, а особито петком, у храм и на извор Св. Петке и добијају од ње благодатну помоћ по вери својој.
Године 1521. султан Сулејман II, заузевши Београд, заплени и чесне мошти преподобне Параскеве, пренесе их у Цариград и постави у својим палатама. И ту биваху многобројна чудеса од богосилних светих моштију, те се света мати Параскева слављаше не само међу хришћанима него и међу муслиманима. Али то и узнемири муслимане, и они бојећи се да се вера у чудотворну силу светих моштију свете Параскеве не прошири још више међу муслиманима, а и због молбе и заузимања хришћана, они предадоше ове свете мошти цариградским хришћанима, и ови их чесно положише у Патријаршијској цркви.
Године 1641 благочестиви Василије Лупул, војвода и господар земље Молдавске, добивши вест да се свете мошти преподобне Параскеве налазе у патријаршијској цркви у Цариграду, свим срцем жељаше да се оне чесно пренесу у његову православну државу. Ову жељу његову потпоможе Господ, прослављан у светима Својим, и желећи да и у Молдавији прослави светитељку Своју, Он стави у срце Цариградском патријарху Партенију мисао да изађе у сусрет жељи Молдавског господара. Тада патријарх, уз сагласност целог свештеног сабора и пристанак других пресветих патријараха, посла чеоне мошти преподобне матере наше Параскеве благочестивом господару, војводи Василију, у престони град његов Јаш. Тамо, са великим слављем и уз огромну радост житеља целе Молдавије, свете мошти бише положене у цркви Три Света Јерарха, дана 14. октобра 1641 године. Дивним чудесима својим ове свете мошти непрекидно прослављају Господа, увек дивног у светима Својим.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/A ... Svetih.htm
"ОПАСНЕ СУ КОРЕ ОД БАНАНЕ"
Аватар
Ружица
Војвода
Војвода
 
Порука: 2122
Приступио: јан 2012
Место: Београд

Re: Празници наше Свете Цркве

Порука Ружица 21.11.2014. 15:09

Данас је Сабор Светог Архистратига Михаила Архангела – Аранђеловдан
21. новембар 2014.
sv-arhangel-mihail.jpg

По црквеном предању, анђео Михаило је први ступио у борбу са злим духом, и то име по црквеном тумачењу означава „оног који је као Бог“. На грчком језику реч „архи“ значи главни, први, а „ангелос“ значи весник, анђео.
Према књизи „О небеској јерархији“ Светог Дионисија Ареопагита, ученика апостола Павла, војвода анђелске војске је архистратиг Михаило, јер је својим деловањем спасао многе анђеле отпале од Бога, које је Луцифер повукао са собом у пропаст.
Веровање каже да тај анђео није умро и да и даље по потреби силази међу људе, на земљу – као путник или просјак
Заклињем се са три прста са овога Светог Крста живот дајем за спас Србства!
Аватар
Ружица
Војвода
Војвода
 
Порука: 2122
Приступио: јан 2012
Место: Београд

Re: Празници наше Свете Цркве

Порука Ружица 21.11.2014. 15:10

Чудо светог архангела Михаила

Спомен чудеса светог архангела Михаила
У Фригији беше једно место звано Хони (погружење) недалеко од Јерапоља; и у том месту извор воде чудотворне. Када апостол св. Јован Богослов са Филипом проповедаше Јеванђеље у Јерапољу, он погледа на оно место и прорече, да ће се на том месту отворити извор чудотворне воде, од које ће многи добити исцељење, и да ће то место посетити велики Архистратиг Божји Михаил.
Ускоро за тим испуни се ово пророчанство, отвори се извор воде, који се прочу на све стране због своје чудесне силе. Неки незнабожац у Лаодикији имаше кћер нему, и због тога беше у великој жалости. Но у сну му се јави Архангел Михаил, и упути га да води кћер своју на тај извор, па ће оздравити. Отац одмах послуша, одведе кћер своју и затече на води тој много народа, који дође да тражи спасења себи од разних мука. То беху све хришћани.
Тада тај човек упита, како треба искати исцелење, а хришћани му рекоше: „у име Оца и Сина и Светога Духа треба молити Архангела Михаила”. Човек се онај тако и помоли, и кћер своју напоји оном водом, и девојка поче говорити. Тада се онај незнабожац крсти заједно са ћерком и целим домом својим, и сагради код извора онога цркву у име Архангела Михаила. Доцније се на том месту настани један дечак, по имену Архип, и подвизаваше се ту тврдим подвигом поста и молитве.
Незнабошци му чињаху многе пакости, јер им не беше по вољи, што од хришћанске светиње толика сила исхођаше и народ многи к себи привлачаше. Па у злоби својој навратише оближњу реку, да потопи и цркву и извор. Но по молитви Архиповој јави се св. Архангел и отвори у стени крај цркве једну расулину, у коју се погрузи навраћена река. Тако се спасе оно место, и назва се Хони – погружење – јер се река погрузи у отворену провалију. Св. Архип подвизаваше се ту до 70. године своје и упокоји се мирно у Господу.
Тропар (глас 4):
Војсковођо небеских војски, непрестано те молимо ми недостојни, да нас твојим молитвама заштитиш као заклоном крила твоје непропадљиве славе. Чувај нас који падамо на колена и усрдно вапијемо: Избави нас од беда као поглавар вишњих сила.
Заклињем се са три прста са овога Светог Крста живот дајем за спас Србства!
Аватар
Ружица
Војвода
Војвода
 
Порука: 2122
Приступио: јан 2012
Место: Београд

Re: Празници наше Свете Цркве

Порука Ружица 21.11.2014. 15:15

Молитва Светом Архангелу Михаилу (света молитва на помоћ)
Господе Боже велики Царе беспочетни, пошаљи Господе
Архангела свога Михаила у помоћ рабу своме (ИМЕ),огради ме од непријатеља видљивих и невидљивих.
О господњи Архангеле Михаиле, излиј мира благога на раба свога (ИМЕ).
О Господњи велики Архангеле Михаиле, демона срушитељу, запрети свим непријатељима који се против мене боре, затвори их као овце и сакрупи их као прах пред лицем ветра.
О, Господњи велики Михаиле Архангеле шестокрилати, први војводо небеских сила Херувима и Свих Светих, о чудесни Архангеле Михаиле, чувару неизречени, буди ми на помоћи у свему, у увредама, у тугама, у пустињама, на распућима, на рекама и на морима тихо пристаниште.
Спаси ме велики Архангеле Михаиле од сваке превлести ђаволске, увек ме чуј грешног раба свога (ИМЕ) који ти се моли и призива име твоје свето, пожури ми у помоћ, чуј молитву моју.
О велики Архангеле Михаиле, победи све противнике моје силом часног и животворног Крста Господњег, молитвама Пречисте Богородице и Светих Апостола и Светог великог Николаја Чудотворца и Светог Пророка Илије и Светог Великомученика Никите, Јевстатија и Преподобних Отаца и свих Светитеља и Светих мученика и свих Светих небеских сила. Амин.
О велики Архангеле Михаиле, помози ми грешном рабу своме (ИМЕ), спаси ме од земљотреса и потопа, од огња и мача и од напрасне смрти, и од сваког зла, и од врага обмањивача, и од буре неукротиве и од лукавога.
Спаси ме велики Михаиле Архангеле Господњи свагда, сада и увек и у векове векова, амин!

Онај човек који прочита ову молитву, тога дана неће му се приближити ђаво, нити зао човек, нити ће се саблазнити срце његово, ако ли човек умре тога дана, ни пакао неће примити његову душу. Ова молитва је преписана са древне иконе у манастиру Дивјејево, била је написана на зиду у храму Чудотворног манастира у Москви, који је подигнут у сећање на чудо Архангела Михаила у Хони.
Заклињем се са три прста са овога Светог Крста живот дајем за спас Србства!
Аватар
Ружица
Војвода
Војвода
 
Порука: 2122
Приступио: јан 2012
Место: Београд

Re: Празници наше Свете Цркве

Порука Ружица 28.11.2014. 15:44

Данас почиње Божићни пост
1 post.jpg
1 post.jpg (42 КиБ) Прегледано 7111 пута

28. новембар 2014.
За православне вернике данас почиње шестонедељни Божићни пост, који претходи најрадоснијем хришћанском празнику Рођењу Христовом – Божићу. Припрема за Божић, који се прославља 7. јануара, је потпуна ако верник на крају шестонедељног поста приступи светим тајнама исповести, покајања и причешћа.
Пост је темељ хришћанског пута и прва неопходност на путу спасења, па Црква пост сматра за веома важну и значајну установу за духовни живот својих верника, али и веома моћно средство за постизање пуног спасења.
Према тумачењу Светог владике Николаја Велимировића, пост се састоји у уздржавању од мрсне хране, злих мисли, похотних жеља и рђавих дела, као и у умножавању молитава, доброчинстава и ревносном упражњавању хришћанских врлина, јер је подвиг поста телесни и духовни.
Циљеви су, поучава владика Николај, „очишћење тела, јачање воље, уздизање душе изнад тела, а све ради прослављања Бога и поштовања његових светитеља“.
Пост се заснива на примеру самог Исуса Христа, који је на хлебу и води постио 40 дана пре него што се суочио са сатаном.
Током овог поста уље и вино су дозвољени свим данима, осим среде и петка, када се једе храна спремљена на води.
Риба и вино се могу употребљавати сваке суботе и недеље, као и на празник Ваведења Пресвете Богородице (4. децембра), Светог Николе (19. децембра) и Светог Игњатија Богоносца (2. јануара), чак и ако празник падне у среду или петак.
Последња седмица пред Божић пости се строжије, без употребе рибе и уља, са поврћем спремљеним само на води.

http://www.magacin.org/2014/11/28/danas ... #more-5802
Заклињем се са три прста са овога Светог Крста живот дајем за спас Србства!
Аватар
Ружица
Војвода
Војвода
 
Порука: 2122
Приступио: јан 2012
Место: Београд

Re: Празници наше Свете Цркве

Порука Ружица 6.1.2015. 18:20

Слика
Заклињем се са три прста са овога Светог Крста живот дајем за спас Србства!
Аватар
Ружица
Војвода
Војвода
 
Порука: 2122
Приступио: јан 2012
Место: Београд

Re: Празници наше Свете Цркве

Порука Ружица 6.1.2015. 18:22

Слика
Заклињем се са три прста са овога Светог Крста живот дајем за спас Србства!
Аватар
Ружица
Војвода
Војвода
 
Порука: 2122
Приступио: јан 2012
Место: Београд

Re: Празници наше Свете Цркве

Порука Ружица 6.1.2015. 18:24

Срећно Бадње вече... Христос се роди!
Слика
Заклињем се са три прста са овога Светог Крста живот дајем за спас Србства!
Аватар
Ружица
Војвода
Војвода
 
Порука: 2122
Приступио: јан 2012
Место: Београд

Re: Празници наше Свете Цркве

Порука Ружица 7.1.2015. 16:11

Божићни поздрав безбожницима
Станите ви, верни мало у страну. Вама се обраћамо свакога Божића. Ви знате шта је милост и истина, па се само трудите да тиме живот свој осветљавате.
А сад хоћемо да проговоримо реч отпалим од вере наше, барјактарима безбоштва, браћи по крви и језику но туђинцима по духу и мислима.
Ви заглушисте свет виком, да је вера опијум народа, али за доказ тога не показасте од своје стране ништа друго до крв, окове и тирјанлук.
1 lenjin-staljin.jpg

Цео текст:
http://srbinaokup.info/?p=54191
Заклињем се са три прста са овога Светог Крста живот дајем за спас Србства!
ПретходнаСледећа

Ко је тренутно на Форуму?

Корисници тренутно на Форуму: Нема регистрованих корисника и 4 гостију