markourosevic 24.3.2013. 0:47
Отписаније Богољубно
(свом духовнику Никону Јерусалимцу)
... Да зна твоја светиња, откако удостојих се с Богом
познати те, порадовах се весељем духовним. Но за
мало и за кратко би нам виђење, да би ко рекао како
у зрцалу лик угледасмо или у неки сан лаки да
бејах снесена..
И слушах твоје душе Богољубиву нарав и бестелесно
анђеоско пребивање, и оно од нас коначно удаљење.
И веома твоје видети зажелех преподобије, и твојих
медоточних насладити се речи.. Но, даљњег ли нам
растојања, па море и гај...
Јер жељење богатства и сујетна слава, а уједно и сласти,
не остављају нас, који се колебамо у мору овог сујетнога
живота, да узникнемо ка светлости часнога и бестелеснога
пребивања. Јер помрачише се очи муком и метежом
који је у свету. И гле, сада као од некаква сна отргнувши
се, зажелех твоју светлост видети...
И опет се молим твоме преподобију да нам неко олакшање
утешења пошаље и прохлади жеђ туге.
Јер зна твоје преподобије колике буре и метежи и облаци
навикнуше узбуркавати самовољна срца...
Да, тајниче Божји, послушај ме. У свему више реченом
не заповедам, већ се молим трудољубиво и поклањам
лице све до земље. И двоструко да си здраво у Господу
и не презри наше мољење.
МОРЕ МАРКО, НЕ ОРИ ДРУМОВА.. МОРЕ ТУРЦИ, НЕ ГАЗТЕ ОРАЊА!