srpskinacionalisti.com

РУСКА РЕЧ - магазин на српском

Форумска правила
Обавезно прочитајте Правилник о понашању на Форуму и форумски бонтон пре учешћа у дискусијама!
Аватар
Vranac
Војвода
Војвода
 
Порука: 10234
Приступио: мар 2006
Место: Београд, Србија

РУСКА РЕЧ - магазин на српском

Порука Vranac 23.5.2012. 17:33

revolucijakojatece
Четник-почетник
Четник-почетник
 
Порука: 4
Приступио: јун 2008

Re: РУСКА РЕЧ - магазин на српском

Порука revolucijakojatece 24.3.2013. 23:44

Стаљинградска битка

Стаљинградска битка




ПРЕДГОВОР


Русија је у фебруару 2013. обележила 70 година победе у Стаљинградској бици. Наиме, 2. фебруара 1943. у Стаљинграду је, захваљујући великој и скупо плаћеној победи Црвене армије, дошло до наглог заокрета у току Другог светског рата, а тиме и у светској историји.

Стаљинградска битка је била један од најстрашнијих и најкрвавијих окршаја у историји човечанства. Трајала је 200 дана и у њој је живот изгубило преко милион совјетских војника и цивила.

„Руска реч“ вам представља саму битку, графиконе војних операција, чувену скулптуру „Мајка Отаџбина зове“ подигнуту на месту некадашњег бојишта, војне анализе и покушаје западних историчара да фалсификују важност ове страшног и херојског догађаја.



Кључне речи

велики отаџбински рат, занимљива русија, историја русије, путин, руска војска, руски градови, совјетски савез, стаљинградска битка, југ русије







Вести и чланци

Волгоград, град Стаљинградске биткеФото-галериja

6. фебруар 2013.Ксенија Бурменко

Волгоград је град страшне и судбинске Стаљинградске битке: она је његова дефиниција, од Мамајевог кургана и Мајке Отаџбине, преко јединог дрвета које је преживело рат, до његових садашњих становника и његових некропола. 4

Путин ратним ветеранима честитао 70-годишњицу победе у бици за Стаљинград

3. фебруар 2013.Росијска газета

Владимир Путин је посетио Волгоград како би учествовао у прослави 70-годишњице победе у Стаљинградској бици.

Волгоград мења име у Стаљинград 6 дана током године

2. фебруар 2013.РИА Новости

Одборници Градске скупштине Волгограда донели су одлуку да званично име града буде „Град-херој Стаљинград“ за време манифестација посвећених његовој херојској одбрани.

Хронологија Стаљинградске битке

2. фебруар 2013.

Совјетске армије су 2. фебруара 1943. у Стаљинградској бици у потпуности уништиле немачку 6. армију. Тиме не само да је заштићен један град, него је започело и масовно повлачење нацистичке војске. Поводом обележавања 70-годишњице Стаљинградске битке „Руска реч“ је припремила интерактивни хронолошки преглед који приказује њене главне етапе. 1

Операција „Уран“, Стаљинградска битка

2. фебруар 2013.

1

Припреме за Стаљинградску битку

2. фебруар 2013.

1

Стаљинград и заокрет у светској историјиГрафикон

2. фебруар 2013.Махмут Гарејев

2. фебруара 1943. у Стаљинграду је, захваљујући великој и скупо плаћеној победи Црвене армије, дошло до наглог заокрета у светској историји. Па ипак, у западној литератури се могу видети покушаји фалсификације важности ове битке. 11

Историјско-меморијални комплекс на Мамајевом кургану

26. децембар 2012.культура.рф

Најмонументалнији од свих споменика посвећених Другом светском рату на свету јесте спомен-комплекс посвећен херојима Стаљинградске битке, која је преокренула ток Другог светског рата, а тиме и судбину целог света.

Стаљинградска битка – прекретница Другог светског ратаФото-галериja

12. децембар 2012. RBTH

Стаљинградска битка трајала је 200 дана. У њој је око милион совјетских војника погинуло или било рањено. 5

Џиновска Мајка Отаџбина

16. октобар 2012.культура.рф

На Мамајевом кургану, брду изнад Волгограда, на месту епске Стаљинградске битке, стоји колосална, моћна и страшна статуа Мајке Отаџбине са мачем дугим 33 метра. Мало људи зна да је споменик дизајнирао Јевгениј Вучетич, вајар српског порекла. 12

mnogo sadrzaja o staljingradskoj bitci

www.ruskarec.ru
revolucijakojatece
Четник-почетник
Четник-почетник
 
Порука: 4
Приступио: јун 2008

Re: РУСКА РЕЧ - магазин на српском

Порука revolucijakojatece 26.3.2013. 23:36

Русија, Индија, Кина и светски поредак
16. март 2013. Дебидата Ауробинда Махапатра
До 2020. Русија, Индија и Кина могле би да заузму три од пет првих места на листи најјачих светских економија. Три велике економије у снажном замаху имају огроман потенцијал да заједно утичу на доношење одлука на глобалном нивоу. Ипак, да би се овај потенцијал реализовао до максимума, потребно је предузети неке додатне кораке.

До 2020. Русија, Индија и Кина могле би да заузму три од пет првих места на листи најјачих светских економија. Извор: Shutterstock/Legion Media.
Независна агенција Euromonitor International, позната по стратешком истраживању потрошачких тржишта, пре извесног времена објавила је извештај у коме се наводи да ће до 2020. Русија, Индија и Кина ући у првих 5 највећих светских економија (Русија тренутно заузима шесто место на тој скали).
Интензиван привредни раст у овим земљама, иако се остварује уз извесне потешкоће, утицаће на светски поредак. У глобализованом свету после Хладног рата, где економска моћ има превагу над војном снагом и политичким ставовима, развојни пример троугла Русија-Индија-Кина имаће дугорочне импликације на цео свет. Према поменутом извештају, „до 2020, три [Русија, Индија и Кина] од пет највећих светских привреда биће земље у развоју, са учешћем од 30,4% у глобалном БДП, узимајући у обзир паритет куповне моћи (ПКМ)“.

БРИКС за нову архитектуру светске економије
Русија и земље БРИКС-а желе да поправе стање светске економске архитектуре. Русија ће током председавања Г-20 предложити мере за повећавање инвестиција и нове моделе решавање проблема презадужених земаља.
Извештај садржи податак да је Индија по ПКМ надмашила Јапан још 2011. Док у случају Индије привредни раст подстичу раст потрошачког тржишта и инфраструктурна улагања, али и успон средње класе, у Русији економски развој (за сада) генеришу њени енергетски ресурси. У извештају стоји и да ће Кина до 2020. бити највећа светска привреда са 19% учешћа у глобалном БДП. Руска привреда ће привреду Немачке превазићи до 2016. године. Касније ће Кина, према истом извештају, морати да се суочи са повећаним трошковима рада, проблемима загађења животне средине, могућим „ефектом мехура“ на тржишту некретнина, као и убрзаним „старењем популације“. На сличан начин, и привредни раст Индије и Русије суочиће се са нуспојавама које ће ове две земље морати да савладају. Али, сасвим је природно да интензиван економски развој има последице са којима се треба ухватити у коштац. Међутим, то није нешто о чему треба бринути у непосредној будућности.
Оно што треба поново нагласити јесте да ће ове три земље бити међу првих пет најјачих светских економија, док ће преостала два места заузети САД и Јапан. У извештају се даље наводи: „Суперсиле међу привредама у развоју, посебно земље БРИКС-а, преузимају позиције развијених економија. Овај процес је додатно убрзан глобалном економском кризом 2008-2009“. Извештај предвиђа и да ће „ове промене утицати на глобалну политику, пословна окружења и проток инвестиција“, док ће „пораст значаја потрошачких тржишта у земљама у развоју расти у складу са ширењем средње класе“.
Претварање економске у политичку моћ
С обзиром на убрзани привредни раст у поменуте три земље, оне треба да координирају своје позиције и да разреше несугласице како би преузеле значајнију улогу на међународној сцени. Русија и Индија су закључиле споразум о стратешком партнерству, али то партнерство није чврсто у области економије. Ово је председник Индије истакао током посете делегацијe руских посланика Њу Делхију. Индијски председник изјавио је и да Русија и Индија раде на уходавању политичких механизама како би удвостручиле обим трговинске размене на 20 милијарди долара до 2020. године.
Ако се упореде са односима Индије и Русије, односи Индије и Кине показују супротан проблем: иако ове две земље имају развијене трговинске односе, политичке и културне релације нису на одговарајућем нивоу, што треба исправити.
Такође, потребно је изменити карактер билатералних економских односа, јер су они до сада остваривани претежно у војном домену, а потребно их је развити и у другим областима. Преувеличана је тврдња да су међусобни економски односи двеју земаља искључиво засновани на трговини оружјем. Сарадња се мора проширити и на друге секторе попут енергетике, инфраструктуре и робе широке потрошње. У том контексту, најава да ће Русија и Индија сарађивати у лансирању индијске орбиталне станице Чандрајан-2 ради заједничког проучавања Месеца представља одличан пример из палете различитих могућности.
Такође, посебну пажњу треба посветити и везама међу народима. У односима Индије и Кине постоји супротан проблем. Иако ове две земље имају развијене трговинске односе, политичке и културне релације нису на одговарајућем нивоу, што треба исправити.

Кинески зид више није потребан
Руска Федерација и Кина су два значајна суверена центра, а таквих центара је данас у свету мало. Руско-кинески односи данас су бољи него икада, а најављено руско окретање Азији огромним делом заправо значи окретање Кини.
Три велике економије у снажном замаху имају потенцијал да утичу на доношење одлука на глобалном нивоу. Овде се поставља питање: у којој мери њихови лидери виде ову ситуацију као повољну и колико три земље међусобно координишу своје потезе? Има неких позитивних назнака у том смислу. Потврду за то представља недавни сусрет лидера три државе у Москви. Тада се разговарало о проблему Авганистана и изражен је заједнички став да та земља не треба да потоне у хаос и екстремизам. Све три земље имају значајне интересе у Авганистану и забринуте су да не дође до ширења екстремизма ван његових граница. Ситуација је тамо веома неизвесна, пошто нема назнака да ће земља очувати стабилност када Међународне снаге за безбедносну помоћ, које предводи НАТО, напусте њену територију. Подршка коју уживају Талибани и подривање режима председника Карзаија изазива страх од повратка талибанског режима, што ни једној од три земље не одговара. Не само што им је стало до мира и стабилности Авганистана, већ и до економског развоја те државе. Авганистан се налази у суседству Пакистана, Кине и Централне Азије - областима које се налазе у интересној сфери и Русије и Индије, и то додатно појачава важност мира и економског развоја свих ових земаља.
Индија, Русија и Кина део су многобројних форума, попут троугла Русија-Индија-Кина (RIC), групе БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужноафричка Република) и групе Г-20. Ове три земље могу оформити језгро за настанак већих групација и утицати на правац развоја међународне политике. Како би се то остварило, морају изградити заједнички оквир путем дијалога и размене мишљења. Трипартитни састанак у Москви, чија је тема била ситуација у Авганистану, представља позитиван корак у том смеру. Ове земље могу одиграти одлучујућу улогу и у реформисању међународних институција попут Уједињених нација или Међународног монетарног фонда – али и у решавању проблема значајних на светском нивоу, као што су религијски екстремизам и тероризам, транснационални криминал и трговина дрогом и међународни сукоби – тако што ће умањити међусобне разлике и повећати међусобно разумевање.
Др Дебидата Ауробинда Махапатра је политички аналитичар из Индије. Области његовoг интересовања су односи Индије и Русије, сукоби и мировна решења, као и стратешки аспекти евроазијске политике.

http://www.ruskarec.ru
revolucijakojatece
Четник-почетник
Четник-почетник
 
Порука: 4
Приступио: јун 2008

Re: РУСКА РЕЧ - магазин на српском

Порука revolucijakojatece 26.3.2013. 23:41

revolucijakojatece
Четник-почетник
Четник-почетник
 
Порука: 4
Приступио: јун 2008

Re: РУСКА РЕЧ - магазин на српском

Порука revolucijakojatece 29.5.2013. 15:17

„Косово је последња фаза сукоба између двају светских центара“
25. мај 2013. Руска реч
Новинар Александар Коц, један од иницијатора ослобађања српских држављана из заробљеништва у Либији, у ексклузивном интервјуу за „Руску реч“ прича о Србима и Србији, магловитој будућности Либије, зашто се Косово више не труди да изгледа муслимански, перспективама ове покрајине, свом истраживању трговине органима, али и о поруци коју „влада Косова“ има за Русију.


Редакција „Руске речи“ објавила је репортажу руског листа „Комсомолска правда“ о томе како су 2011. новинара овог листа започели акцију спасавања петорице грађана Србије које су били заробили либијски побуњеници. Новинар Александар Коц, један од учесника тих догађаја, у ексклузивном интервјуу за „Руску реч“ прича о Србима и Србији, Косову и људима који га сада насељавају, перспективама ове покрајине, свом истраживању трговине органима, али и о поруци коју „влада Косова“ има за Русију.

Руска реч: Г. Коц, реците нам са киме сте конкретно разговарали у амбасади и каква је била њихова реакција?

Дмитриј и ја (Дмитриј Стешин, види блок - прим. ред.) смо добили потребан телефон од нашег преводиоца из белоруске амбасаде. Једноставно смо испричали шта се десило и издиктирали сва имена и презимена. Службеник амбасаде нам се дуго захваљивао и рекао да ће они хитно предузети све мере за спасавање тих људи. Касније смо сазнали да је неко из српске дипломатске мисије убрзо, можда већ сутрадан, отишао на аеродром, а укључио се и Црвени крст, и захваљујући њиховим напорима петорица Срба нису постали жртве „лова на вештице“ који је тих дана као цунами преплавио Либију.

Да ли вам се неко из Србије званично захвалио за то што сте ви фактички спасли њихове грађане? Желите ли сада да се сретнете са тим људима и да напишете чланак о њима?
Од Косова до Либије

Специјални дописници „Комсомолке“ Александар Коц и Дмитриј Стешин заједно су обишли мноштво ратних жаришта, носиоци су државних награда Русије. Три пута су као извештачи одлазили у Либију за време грађанског рата, побуњеници су их заробили заједно са другим руским новинарима, али захваљујући напорима руске дипломатије пуштени су на слободу, после чега су поново отпутовали у Либију, где су им се путеви укрстили са заробљеним Србима. Два пута су писали репортаже са Косова и Метохије.

А.К.: Није било званичних израза захвалности, али ми имамо много пријатеља и у Србији и у Републици Српској – њихове искрене речи захвалности топлије су од свих званичних писама. Уосталом, наша заслуга у спасавању тих момака и није тако велика. Прави јунаци су они што су водили преговоре са земљом која данас практично ни са ким не преговара. Не могу ни да замислим колико напора је требало уложити да се ти људи извуку. Русија и поред свег њеног међународног ауторитета није успела да ослободи двојицу својих грађана, од којих је један у Либији осуђен на доживотну робију.

Наравно, било би занимљиво срести се са тим момцима у њиховој земљи. За ове непуне две године ми смо се распитивали за њих код наших српских пријатеља.

Колико су иначе код нас у Русији читани текстови о Србији, какво је Ваше искуство? Амбасадор Србије у Русији недавно је изјавио да је неопходно да Руси боље упознају српски народ.

Не бих рекао да се у Русији текстови о Србији могу сврстати у такозвани медијски мејнстрим. То су више неки чланци који се објављују само онда кад постоји озбиљан медијски повод. Србија интересује грађане Русије у контексту спора око Косова и Метохије, али не може се говорити о неком масовнијем „конзумирању“ вести из Србије. Осим, наравно, када се ради о растеривању геј-параде у Београду или о сукобима са албанском полицијом у Митровици.

Како повећати интересовање грађана Русије према Србији? То могу бити заједнички програми омладинских организација, а не треба губити из вида ни туристички потенцијал. Ви немате море, али ја се, на пример, много боље проведем сваки пут када дођем у Београд и друге градове Србије, него када одем на море.

Како је долазило до идеје да се путује на Косово? И иначе, какав је однос редакције „КП“ према српским темама?

Како су руски новинари спасли петорицу Срба
Почетком недеље су се из либијског ратног заробљеништва вратила петорица српских радника, које су револуционари пре готово две године прогласили за „сараднике Гадафија“. Ипак, не знају сви да је ослобађање „пустињских заробљеника“ почело интервенцијом двојице дописника руског дневника „Комсомолска правда“.

А.К.: Ми обично сами налазимо теме. Вероватно се наши читаоци сећају какав ефекат је изазвало објављивање књиге Карле дел Понте, где се између осталог говори и о трговини људским органима на Косову. Одлучили смо да лично одемо на Косово и покушамо сами да пронађемо трагове тих злочина. За непуне две недеље обишли смо практично све српске енклаве у Покрајини, разговарали са многима и прикупили посредне доказе за оно о чему Карла дел Понте говори у својој књизи. По повратку смо припремили огроман филмски материјал у три дела под насловом „Косовски касапи“. То је на просторима бившег СССР-а имало великог одјека.

Можете ли нам рећи како сте се припремали за прво путовање на Косово?

Не би се баш рекло да смо обављали неке озбиљне припреме за прво путовање. У раду на репортажи о пресађивању органа помагали су нам многи људи чија имена не бих да помињем. Наш возач и преводилац био је Душко из Грачанице, заиста диван момак. Кад год је наша истрага у појединим удаљеним деловима Косова доспевала у ћорсокак, увек смо тражили помоћ у најближем православном храму.

На другом путовању смо обилазили српске енклаве аутомобилом који смо изнајмили у Београду. Пријатељи су нам говорили да смо луди: „Ви са београдским таблицама хоћете да путујете на Косово? Ви сте самоубице“. Али нисмо имали проблема, ако се не рачуна то што сам ја у Београду напунио резервоар бензином, а ауто је био дизелаш. Кад су радници на пумпи схватили да смо из Русије и спремамо се да путујемо на Косово, брзо су организовали „операцију спасавања“, тј. испумпали су из резервоара бензин и наточили дизел.



Ја бих посаветовао европским пријатељима госпође Тахири да оду на српско гробље у албанском делу Косовске Митровице. Тамо ће схватити да земља у којој се скрнаве православна гробља и руше надгробни споменици још увек није спремна да постане пуноправни члан светске заједнице.

Мислим да многи Срби данас имају стереотипне ставове о Косову, исто као што их и грађани Русије имају о Чеченији или Дагестану. Ми често претерано демонизујемо те регионе.

Реците нам какви су Ваши лични утисци о Србији и Србима.

Ја се у Србији осећам лагодно. И атмосфера је таква, а и однос према нама, Русима. Свиђа ми се лагани ритам вашег живота. На улицама се углавном срећу предусретљиви и добродушни људи. Срби су увек по менталитету били нама близак народ. У понечему смо веома слични.

Сећам се свог првог доласка у Косовску Митровицу. Дошли смо аутобусом рано ујутро, око 5 сати. Рецепција хотела још није била отворена, али ресторан јесте. Сели смо за сто, у шест сати су се појавили први посетиоци. Сви су наручивали по чашицу ракије и кафу. „И ја ћу исто“, рекох, да се не издвајам.

И кад се већ сећам својих путовања у Србију, не могу да заобиђем кухињу. То је прави празник меса. За врло мале паре (у поређењу са московским ценама) добије се невероватно велика порција. Ја сам обично наручивао „мешано месо“. У Београду се то месо сервира у толикој мери да испада из тањира. А тек на Косову! Тамо пада и са стола. Немојте ми замерити због ове гастрономске носталгије, али много волим добро припремљено месо, а то нико не уме да уради као што умеју Срби.

Будући да добро познајете савремену Либију, шта мислите, којим ће путем она кренути? Да ли ће потонути у радикализму и унутрашњим конфликтима као Ирак, или ће Запад овом приликом имати више успеха у смиривању духова које је сам призвао да би свргавао Гадафија?



У будућности, по мом мишљењу, Либију чека „сомализација“ и ми ћемо још чути за либијске пирате који оперишу у Средоземном мору.

А.К.: Одавно нисам био у Либији. Последњи пут сам био управо у време када смо у аеродромском затвору случајно срели петорицу Срба. Наравно, ја ипак пратим оно што се тамо дешава. Не мислим да ту земљу чека светла демократска будућност. Либију сада потресају племенски сукоби. Гадафијева џамахирија свакако није била рај на Земљи. Она је била окружена многим митовима. У суштини, то и није била држава, него конгломерат племена која су мирно коегзистирала захваљујући незнању и затворености друштва. Али у доба Фејсбука и Твитера постало је јасно да у земљи нешто не ваља. Зашто у суседном Египту туризам цвета и доноси милијарде, а у Либији, чија је морска обала дуга 1700 km, има свега неколико плажа? И да ли је сада ситуација боља?

Сада су племенски сукоби дошли до изражаја и земља је фактички подељена на четири дела од којих сваки има своје наоружане групе. То је источни део са центром у Бенгазију, централни део је Мисурата, западни је Триполи, а јужни су племена која још увек са носталгијом помињу Гадафија. Додајте томе и озбиљно присуство радикалних исламиста који извозе хаос у друге регионе, на пример у Мали и Сирију. Они у те регионе шаљу и наоружање и борце који су већ прошли озбиљну обуку на фронту. Мислим да је хаос реч која најбоље описује ситуацију у данашњој Либији. И тај хаос не прети само Северној Африци, него и Европи. У будућности, по мом мишљењу, Либију чека „сомализација“ и ми ћемо још чути за либијске пирате који оперишу у Средоземном мору.

У својим детаљним репортажама са Косова описали сте друштво пуно 
трагова насиља, новца који не може да се потроши и злослутних прича о 
тешким злочинима. Па ипак, ова држава је једна од финансијски
 најподржаванијих на свету. Зашто том свету треба таква држава, и шта 
по твом мишљењу свет жели са таквом државом? Зашто ЕУ, САД, Саудијска 
Арабија и друге земље подржавају Косово такво какво је? Да ли оно можда може 
да измакне њиховој контроли?



Према проценама руске наркополиције, годишњи обрт албанских нарко-картела је двоструко већи од буџета целе покрајине.

А.К.: Појава Косова као независне државе на политичкој карти света (а ми - Русија - такво Косово, као што је познато, не признајемо) представља последњу фазу у сукобу између двају светских центара. То је последица краха Совјетског Савеза и губитка његових интересних сфера и утицаја, између осталог и на Балкану. То је сликовит пример фамозних „двоструких стандарда“, када је једнима све дозвољено, а другима све забрањено.

Када смо први пут дошли на Косово, покрајина се много трудила да изгледа муслимански. Дуж путева су свуда грађене џамије и богомоље за новац из Саудијске Арабије, и то тако што су практични Албанци фотографисали фасаде са куполама и минаретима да би то приказали спонзорима као доказ о утрошеном новцу, а у дворишту су уствари отварали перионице аутомобила, продавнице ауто-делова и ауто-отпаде. Затим је извор саудијског новца очигледно пресушио и они су одлучили да „промене дресове“, па су изградили огромну католичку катедралу у Приштини. То је био израз поштовања према католичкој Европи због помоћи „малом угњетеном народу“.



Извор саудијског новца за Косово је пресушио и они су одлучили да „промене дресове“, па су изградили огромну католичку катедралу у Приштини. То је био израз поштовања према католичкој Европи због помоћи „малом угњетеном народу“.

Албанцима је потребна независна економија да би се могли отарасити контроле својих покровитеља. Али реците ми шта Косово данас производи? Наведите бар пет њихових крупних индустријских објеката. Можда они имају много ситних фабрика и предузећа, можда је развијен средњи и мали бизнис? Наравно, развијен је, рећи ће вам свако у Приштини. Доказ је мноштво супермаркета од стакла и бетона у сваком албанском селу, где се продају кока-кола и семенке. То су заправо огромне веш-машине у којима перу новац и локални и европски предузимачи.

Зато је Косово данас највећа база за транзит хероина из Авганистана. Замислите само, према проценама руске наркополиције, годишњи обрт албанских нарко-картела је двоструко већи од буџета целе покрајине.

Уосталом, не треба заборавити интересе САД на Балкану. Косово се потпуно уклапа у њихову стратегију „тињајућих конфликата“ којима се може управљати и који САД у случају политичке и геополитичке потребе могу да распале за трен ока.

Какав је однос косовских Албанаца према Русима?

А.К.: Искрено говорећи, ми нисмо претерано истицали да смо Руси, тако да практично нисмо ни осетили неку нетрпељивост Албанаца према нама. Напротив, приштински функционери су у разговору са нама демонстрирали изразиту учтивост и осећање такта. Изузетак: када смо одлучили да фотографишемо некакав митинг протеста ветерана „ОВК“ (они су извршили своју рушилачку мисију и новим властима више нису потребни), па кад су чули да говоримо руски, неко од њих је грубо рекао „Губите се“.

Разговарали сте са Едитом Тахири, „потпредседницом владе Косова“. 
Она је наступила са „обраћањем Русији“, тј. позвала је Москву да допринесе 
светском миру тако што ће признати њену „државу“. Да ли сте стекли утисак да она 
то стварно мисли и заиста види Косово као карику у светском миру и светском правном поретку?

А.К.: Да, она апсолутно верује у оно што говори. Знате, Приштина ми изгледа као нека држава у држави. Споља је то потпуно европски град, у коме ништа не подсећа на страшне догађаје с краја 90-их. Управо то и виде међународне делегације када допутују на Косово. Светски званичници ретко излазе на улицу, и још ређе путују изнајмљеним аутомобилима по читавом Косову. Ја бих посаветовао европским пријатељима госпође Тахири да оду на српско гробље у албанском делу Косовске Митровице. Тамо ће схватити да земља у којој се скрнаве православна гробља и руше надгробни споменици још увек није спремна да постане пуноправни члан светске заједнице.

Разговор водили: Иван Николајев и Никола Лечић.

http://www.ruskarec.ru

Ко је тренутно на Форуму?

Корисници тренутно на Форуму: Нема регистрованих корисника и 1 гост