Sekretar 23.11.2015. 0:49
Тектонске промене у Аргентини. Уместо перониста који су дуго владали овом латиноамеричком земљом, од сутра ће њоме управљати десница! Држава која је претпрела неколико банкрота је последњих 15-ак година имала на власти брачни пар Киршнер. Њихова политка је била левичарска и антиимперијална. Супротстављали су се Америци колико су могли, отварали земљу ка Кини i Iranu, правили стратешка партнерства са Русијом. Путин је у Аргентину улагао новац и слао позајмице, док је Раша Тудеј отворила прошле године у јеку кримске кризе представништво баш у Буенос Аиресу и тако почела да ради и на шпанском језику.
Киршнерова је водила политику конфорнтације са Вашингтоном, иако прилично увијено јер једноставно зависи од њихових старих позајмица и јер су њихови велики дужници. Ипак, иако је Аргентина и под Киршнеима остала привилеговани партнер НАТО пакта и иако су у СБ УН осудили анексију Крима, њихова политика јесте била рад на стварању мултиполарног света и слабљење утицаја САД.
Аргентина је последњих 15-ак година остварила чврст савез са Кубом, Боливијом и Венецуелом. Нарочито су односи са Каракасом били добри, а до јачања односа је дошло и са Лулиним лево оријентисаним Бразилом. Киршнерова није имала неке односе са ЕУ, док су са Британијом водили политику оштре конфронтације због Фокланда/Малвина.
Ипак, Киршнерова није успела да пре две године прогура промену Устава, па је морала ове године да напусти место председника. Да све неће ићи по плану за њу и њеног наследника Скиолу, било је јасно након првог круга, када перонисти јесу забележили релативну победу на парламентарним изборима, али су на много битнијим председничким неочекивано отишли у други круг (тамо је и 45% довољно за победу у првом, компликован систем).
У другом гругу се Скиоли, перонистичком и умерено антиамеричком кандидату, супротставио отворено проамерички кандидат Маурисио Макри. Макри је предводник широког ,десног опозиционог блока, који је отворено позивао на раскид са перонистичком прошлошћу. Чувен је по записима Викиликса, који кажу да је у америчкој амбасади у Аиресу, замерао Американцима да су "преблаги" према аргентинским властима и да им превише попуштају. Што се спољне политике тиче, најавио је да ће задржати блиске односе са Бразилом, али и да ће прекинути са политиком савеза са Венецуелом, док се тамо не десе промене. Најавио је да ће у Јужној Америци градити савез са Чилеом, док ће гледати да стратешког партнера пронађе у САД. Провлачио је и да ће започети са преговорима о успостављању зоне слободне трговине са ЕУ, како је то већ учинио Еквадор, који је последњих година начинио приличан заокрет од отворено антизападне, ка прагматичној држави.
Такође је нагласио и да ће гледати да побољша односе са Британијом и да спор око Фокланда/Малвина остави по страни. Нешто слично се умало десило и у Бразилу прошле године када је Дилма Руселф ипак за длаку победила Аешио Невеша, мада је политичка ситуација у тој земљи остала крајње нестабилна. У Уругвају су десничари након дуго времна ушли у други круг (и тамо ипак изгубили), Куба је направила заокрет који је већ познат, док је у ГВајани проамеричкa кoalicija pobedila komuniste i tako prekinula вишедеценијску левичарску власт у тој земљи.
Како ви другови гледате на ове промене? Иде ли Југ својевољно у наручје грингосима, након што су пробали да се одметну и изграде свој систем?