Republikanac ::Стално брате слушам о томе како смо требали остати у Тројном пакту јер "да није било 27 марта" Хитлер нас не би дирао пошто нам је обећао ово и оно... Али нико озбиљан да се запита: ко гарантује да би се Хитлер свих тих обећања и придржавао? Па он је био познат по томе што је погазио сва споразуме које је потписао и сва обећања која је другима давао: зашто сада ми мислимо да би ми и једино ми били изузетак? Е, то ми никако није јасно...
Не би нас дирао, јер није једноставно хтео да се задржава у Југославији пошто му је циљ био да јуриш на СССР. Није хтео да троши војску ни на коју више другу земљу. Зато је нама обећао тако добар пакт. Не зато што нас је ценио или било шта, већ зато јер је знао да ће, уколико ратује на Балкану, ту морати да се задржи и да одуговлачи планове за напад на СССР.
Е сад, он би прекршио уговоре са нама, по мом мишљењу, једино у случају да добије рат. Да је победио СССР, тада би све уговоре прекршио, не само са нама, већ вероватно и са другима. Кренуо би у спровођење оних лудачких идеја о уништењу Словена као ,,ниже расе", итд. Међутим, има ту једна ствар око које се слажу скоро сви историчари- Хитлер никада није могао да добије рат. Једноставно, залетео се и превише, направио је многе катастрофалне и лудачке потезе и грешке (које је и сам критиковао у Мајн Кампфу, рецимо критиковао је рат на два фронта и сматрао да је зато Немачка изгубила у Првом светском рату, а и сам је ратовао на два фронта, итд) због којих је цео његов подухват био осуђен на пропаст. Жалост је што је све то однело милионе живота, али факт је да Хитлер није могао да добије рат.
На крају, све и да је Хитлер у једном тренутку решио да прекрши пакт са Југославијом, не би сигурно прекршио 1941. већ вероватно 1943. или можда чак 1944. године, значи онда када је већ почео увелико да пропада. До тад би ми били у миру, без страдања народа и кад Хитлер прекрши споразум и почне да пропада, ми би се лако прикључили победничкој страни (Русима тј. Совјетима) и изашли из рата без минималних жртава. Да не говорим да би се избегао усташки геноцид, што је по мени најважнија ствар у целој причи. Прошли би ко Бугари који су са минималним жртвама изашли из рата, тако што су били са Хитлером све док он није почео да пропада, а онда се прикључили Русима.
Дефинитивно, 27. март је био велика грешка и заблуда, јер после Првог светског рата и погибије Срба у истом, свака србска глава требала је да нам буде злата вредна. Нажалост, није се тако размишљало и последице осећамо и данас. Наша демографска катастрофа данас јесте последица силних ратова које смо водили у прошлом веку.