Mogu li hrišćani da budu nacionalisti?

[Đorđo Napolitano]

Reših da pokrenem ovu temu, da bismo počeli da razbijamo neke tabue. Pitanje je sledeće: da li je (verujućem) hrišćaninu preča vera ili nacija? Naravno da mu je vera najvažnija, zato što mu ona omogućava spas od večnih muka i večni život u rajskim naseljima posle smrti. Ako je vera iznad nacije (a jeste prema hrišćanskom učenju), da li vam je onda bliži verujući npr Grk nego nekršteni Srbin ili Srbin neke druge vere? Hoću da kažem, dolazi se do jednog (neobičnog) zaključka da su hrišćani u biti - internacionalisti! Kako vi to objašnjavate i da li se slažete sa mojim zaključkom?

[жерар]

Reših da pokrenem ovu temu, da bismo počeli da razbijamo neke tabue. Pitanje je sledeće: da li je (verujućem) hrišćaninu preča vera ili nacija? Naravno da mu je vera najvažnija, zato što mu ona omogućava spas od večnih muka i večni život u rajskim naseljima posle smrti. Ako je vera iznad nacije (a jeste prema hrišćanskom učenju), da li vam je onda bliži verujući npr Grk nego nekršteni Srbin ili Srbin neke druge vere? Hoću da kažem, dolazi se do jednog (neobičnog) zaključka da su hrišćani u biti - internacionalisti! Kako vi to objašnjavate i da li se slažete sa mojim zaključkom?

За те праве верујуће си, чини ми се, у праву. И на овом форуму имамо доказа за ту тврдњу, Сергиан и остали хардкор верници говоре да су бог и остале зезанције изнад свега и да нам нема националног опоравка без неких вуду зајебанција под окриљем њихових гуруа и њиховог пророка, спаситеља кога ли већ. Дакле, према таквим пајсерима вера је изнад свега. Исто је сигурно и са ИПМ (Истински Правоверним Муслиманима), и осталим до сржи верујућима. Међутим, они људи који верују у бога, али посматрају то хришћанство (или било коју другу религију, веру, секту, култ итд) на неки српски начин, вероватно не одвајају национално од религијског, па им је можда и та религија у националној служби.

Мада право питање је да ли вера у душу, бога и остале зајебанције иде уопште скупа са здравим разумом.

[Трећи]

Мада право питање је да ли вера у душу, бога и остале зајебанције иде уопште скупа са здравим разумом.

Право питање би било - да ли је то вера или веровање.
Јер, вера и веровање су два различита појма.

[жерар]

Мада право питање је да ли вера у душу, бога и остале зајебанције иде уопште скупа са здравим разумом.

Право питање би било - да ли је то вера или веровање.
Јер, вера и веровање су два различита појма.

Вера као нешто попут религије а веровање као одређена мисао коју нека особа о нечему (рецимо о богу или души, итд) поседује? Или мислиш на неко друго разликовање?

[peconi]

Помаже Бог, браћо и сестре.
Бог је већ поодавно дао све одговоре на питања која муче душу човекову. Та питања су иста вековима, ништа се не мења. Одговори се налазе у књигама Светих отаца, духовним поукама, житијама светих, православним беседама и другим православним ризницама.
На ово питање је одговор дао свети Николај Жички тридесетих година прошлог века.

Једном патриоти који каже:
Довољно је бити добар Србин а вера је споредно

И ја кажем: довољно је бити добар Србин, али по угледу на најбоље и најславније Србе, који су се јавили на изложби људи у овоме свету за минулих хиљаду година. Но не смем да кажем као ти: вера је споредно! Јер би ме сви Срби утерали у лаж.
Добар си Србин, ако имаш слатку душу краља Владимира, издржљивост Немањину, христољубље Савино, ревновање Милутиново, кротост Дечанскога, смерност Урошеву, пожртвовање Лазарево, витештво Страхињино, правдољубље Марково, срце Југовића мајке, поуздање Миличино, благост Јевросимину, милост Косовке девојке, трпељивост поробљеног робља, видовитост слепих гуслара, мудрост српских попова и калуђера, стидљивост народних девојака, надахнуће народних певача, даровитост народних занатлија, отменост народних ткаља и везиља, јасноћу народних пословичара, умереност и одмереност српских сељака, сјај крсне славе свих крштених Срба.
Но није ли све ово од вере? Ваистину, и основа и потка свему набројаном јесте вера Христова. Ако ли ти немаш у себи ниједну од побројаних врлина славних ти предака а ипак се називаш Србином, онда си само једна чувена фирма на празном дућану. А то, мислим, не желимо ни ја теби ни ти себи.
Рећи некоме: буди добар Србин а вера је споредно, исто је што и рећи једној овци: буди ти само угојена а паша је споредно!
Не може нико бити добар Србин а да пре свега није добар човек. У свету пак нити је било нити има икакве силе, која може човека учинити савршено добрим, осим силе вере Христове.
Немој, дакле, желети Српство без садржине.
Не био ти човек без памети путовођ ни Србин без вере ортак.
То ти желим и поздрављам.

Нека Вам је на здравље и спасење.
С Богом

[Трећи]

Било је 'јуче' (јутрос!) мало касно да се упуштам у ово, па ето, да пробам сад...

Вера као нешто попут религије а веровање као одређена мисао коју нека особа о нечему (рецимо о богу или души, итд) поседује? Или мислиш на неко друго разликовање?

Хе хе... Ово ми баш дође 'ко кец на десетку'.

Ај'мо мало да размрсимо и то клупко! Дакле, неко верује - неко не верује...
И сад онај што верује је, као, верник (не разматра се - у шта верује! овде на форуму се подразумева - у Бога; наравно, оног 'јеврејског'; дакле - „јединог“), а онај што не верује - атеиста. Добро.

Верници су, наравно (па то се ваљда „зна“! и не доводи се у питање - о, јереси!), сви благе нарави, смерни, доброћудни, добронамерни... Барем се (на речима!) тако представљају. Поготово они који су затурили (морално) огледало, или се у њега не усуђују погледати из страха да ће се шлогирати од оног што буду видели у том огледалу.

А 'ови ате(ј)исти'... И куку, и леле!! Да те Бог сачува - сви одреда сатанисти!! Злоће невиђене! Комуњаре (то се, наравно, „подразумева“), либерали, анархисти, антихристи, помодари, дилери (дроге), макрои, педери, лопови, убице (ма ко би се свега и сетио!!)! Јесу, јесу - такви су... 'Мајке ми' (што би рек'о онај Цигић са клипа)...
(Невоља је, што је то веома често и истина... )


Него, да покушамо прво да мало 'размрсимо' неке појмове...
- Веровање
Има људи који верују у постојање већ споменутог (оног 'јеврејског' - „јединог“) Бога, али има их који верују(?) и у неке друг(ачиј)е богове. И не само у богове... Има их који верују у, рецимо, вампире! Или у вукодлаке, караконџуле, виле, разноразне духове и утваре, у вештице, мађије (има тога кол'ко ти душа 'оће)...
Дакле, и они - верију (у шта год)! Да ли их то по 'default'-у чини верницима и недодирљиво позитивним особама??
Не бих рекао...
Као што рекох, веровање је једно, а вера - сасвим друго.

- Вера
Шта је заправо вера??
Вера је у основи нечије непоколебљиво убеђење у исправност својих ставова и поступака! То је вера...
Сваки верник који уради било шта што је у складу са његовим убеђењима (вером), никад не осећа ни трунку кајања, и нема никаквих проблема (моралних дилема) са својом савешћу!
Шта год да уради, он ће у својој вери наћи оправдање за то...

Е сад... И вера има разних...
Рецимо, и инквизитори су били апсолутно уверени да чине исправну ствар, и били су безрезервно одани својој вери; ништа их није могло поколебати. А готово свима се 'диже коса на глави' кад схвате шта су све чинили...
Иста ствар је и са Хитлеровим нацистима (пре свега СС трупама). И комунистима. Сви они су били темељно индоктринисани, и апсолутно уверени да поступају исправно (они су заиста веровали у то)!
Дакле - верници; у правом смислу те речи. Па - јесу ли поступали исправно? Далеко од тога...
(Али највећи број људи приљуби нос уз дрво, и гледајући у стабло испред себе, описује како изгледа шума.)

Ево пример са 'муслиманском вером'...
Током задњег рата, Срби муслиманске вере су се жестоко (немилосрдно!) разрачунавали са православним Србима. Њима су се придружили и муслимани из разних других држава; а све - 'у име Бога (Алаха)'. И сви су били убеђени (вера - уверени!) да су на правој страни, и да поступају исправно! Православци - такође. Подстакнути нечијом (и о њима ћемо; без бриге...) невиђеном сатанизацијом Срба, (скоро) сви су се окомили на Србе православце! Они који нису, углавном су 'окретали главу на другу страну'. Кад су Срби већ „такви“...

И да зло буде веће, тај исти сатанизовани народ после рата себи за власт бира ликове који су немерљиво гори чак и од онаквих Срба каквим су их представљали ови што су их сатанизовали!!!! Мени памет стала - нисам могао да поверујем...
И ето - оде мени више од 20 година живота у вражју матер због људске глупости, себичности, малодушности, пасивности (можда ипак боље - кукавичлука), дволичности... А коме да се жалим?? Богу?
Јес'... Пуно ће ми то помоћи...

Постоји још једна група фатаничних верника! Старозаветних. Она која је Исуса разапела на крст, а сад је себи увртела у главу да пороби цео свет. На њих сам посебно киван, јер по свему судећи, они су 'идејни творци', распиривачи, финансијери и посредни(!!) учесници скоро целокупног савременог зла које коси народе и државе.
Они су нас и сатанизовали.

Да, да... И они су верници! Чак фанатични. Ни на тренутак не застану да се запитају - 'да ли се сва та зла која чинимо по свету заиста могу оправдати циљем који смо себи поставили'? Нее... Они у то ни једног тренутка не сумњају. Убеђени су да ће за све што чине наћи оправдање и подршку код свог Бога - истог оног („јединог“!) коме се моле сви хришћани и муслимани. Није ли то парадокс?


Дакле, људи, видели смо да није довољно веровати да би се неко назвао верником, а ни бити верник (само по себи - било какав) не може увек служити сваком вернику на част. А ко је какав, ја ипак радије гледам кроз 'моралну призму' и расуђујем о томе с ово мало памети што ми је природа дала, него да се поведем за тумачењима разних 'духовних предводника' чија 'духовност' тако често зна да падне на испиту живота.

И ја кажем: довољно је бити добар Србин, али по угледу на најбоље и најславније Србе, који су се јавили на изложби људи у овоме свету за минулих хиљаду година. Но не смем да кажем као ти: вера је споредно!

Не - није довољно! Мора и вера - необично јако убеђење да је то што чиниш исправно.
Зашто? Па чекај брате, да одахнем мало, не мерем све одједаред; је л' те...

[ландсер]

Могу да буду. Многи хришћани јесу били националисти и многи националисти јесу били хришћани. Мада постоје различите врсте национализма... Ако је национализам свест о националном идентитету и вредностима, онда сваки хришћанин може бити националиста.

[malena]

Па, да! Могу да буду а, и не морају..... они који, на основу хришћанске догме, себе сматрају истинским, правим верницима - требало би по некој логици да воле све нације подједнако. Овде видимо да, они који се тако представљају, ипак тврде да су националисти и не признају Србина који није истински, прави хришћанин нити истинског, правог хришћанина - који није Србин. Убеђана сам да је то потпуно погрешно, да не треба поистовећивати ове ствари ( као што је Трећи то лепо објаснио ), већ увек треба гледати да ли је неко моралан, обзиран и захвалан човек и као таквог га прихватати .Вера, обреди и обичаји су код свих верника укључени у целовит начин живота ( догма ) и то се код хришћана прилично разликује (цркве, секте). Многи од нас не могу да прихвате целу догму у "пакету" и зато смо изложени критици ових других. Ја, рецимо, не могу да прихватим целокупну догму јер се коси са мојим другим убеђењима, односно веровањима. У суштини, мислим да човек мора да "надиђе" религију, да је мало "удаљи" од вере и да веровање претпостави свестности и отвореном уму. То, наравно, подразумева многе предуслове о којима не може да се пише у овако кратким порукама.

[Sergian]

Nisam nikakav "hardkor vernik" niti imam gurue, već sam Hrišćanin.
Naravno da je spasenje bitnije od svega na ovom svetu, i naravno da +Bog ne gleda ko je ko (po nacionalnosti) već sudi po delima i pripadnosti pravoj veri.
Medjutim, ovo postavljeno tematsko pitanje nije ispravno iz prostog razloga što ne postoji hrišćanin koji nije ujedno i nacionalista (tj.patriota) jer ne može neko da voli Boga a da ne voli svoj narod, svoju naciju.

Dakle, pravo pitanje bi bilo: može li neko da bude hrišćanin a da nije nacionalista?..Ja mislim da to ne može, tj. taj se onda lažno predstavlja da je hrišćanin.

[Трећи]

Nisam nikakav "hardkor vernik" niti imam gurue, već sam Hrišćanin.
Naravno da je spasenje bitnije od svega na ovom svetu, i naravno da +Bog ne gleda ko je ko (po nacionalnosti) već sudi po delima i pripadnosti pravoj veri.

Па не бих баш рекао... Листајући Стари завет, пре бих рекао да је био тееешки шовиниста; за разлику од Назарећанина који се представљао као његов син, и био сушта супротност - тај није гледао ко је ко, него ко је какав.

Dakle, pravo pitanje bi bilo: može li neko da bude hrišćanin a da nije nacionalista?..Ja mislim da to ne može, tj. taj se onda lažno predstavlja da je hrišćanin.

А може ли хришћанин бити расиста?

[Протомајстор]

Мада право питање је да ли вера у душу, бога и остале зајебанције иде уопште скупа са здравим разумом.

Мислим да је вера у здрав разум тек тешка зајебанција.

[Трећи]

Па немој баш тако...
Веровање (у све и свашта) не иде баш 'руку-под-руку' са здравим разумом; а вера (чврсто убеђење у исправност својих ставова и поступака) - зашто не. Ја бих тако нешто

Мислим да је вера у здрав разум тек тешка зајебанција.

пре рекао за „прагматичност“. Под тим термином нам се најчешће сервира крајњи неморал.

[Đorđo Napolitano]

Našao sam neki tekst na nekom, valjda evangelističkom sajtu, u kojem se govori o veri i naciji, znam da je ovo podforum pravoslavlje, ali uglavnom se koristi argumentacija iz citata iz novog zaveta.
http://siont.net/u-hristu/clanci/vera-nacija.php

[SMUK]

После љубави према Богу,долази љубав према Нацији и Отаџбини!

[Опричник]

Господин Адолф рече 1933. у Минхену да је национализам саставни део друге божје заповести "Љуби ближњег свог" !