SlobodnaKrajina 18.7.2012. 15:23
Ово је доктрина православног хришћанства и историјске цркве чији континуитет представља православна Црква. Бог створитељ свега видљивог и невидљивог је Света Тројица. Пошто је Бог заједница између Оца, Сина и Духа Светога, Он никад није сам него је увијек у љубави, то јест у хармонији. Пошто смо ми људи створени по Божијем лику, ми исто тежимо ка тој хармонији и љубави, без тога осјећамо празнину душе. Ми смо створени да будемо у заједници са Богом, зато свак ко је сам осјећа духовну празнину што је јако болно, тужно и непријатно стање. Зашто је нама потребан духовни отац да би се могли исповједати, што се не би ми могли само исповједати Богу без присуства свештеника? Нама је потребан духовни отац да би се могли, не њему, него Богу исповједати! Јер тамо гдје су двоје у заједници, тамо је Бог трећи, Он је тамо присутан. Значи нама треба неко, да би ту могао бити и Бог. Света тајна брака нама нуди оквир да будемо у заједници са Богом и то је врхунац наше животне среће. Зато сви требају поштовати брачна начела, јер брак је једна јако важна институција у којој човјек може да испуни циљ свог живота, а то је заједница са Богом. Увијек треба имати у виду да Бог није сам, него Он је Отац, Син и Дух Свети који су спојени у љубави. Тако човјек и човјечица у тренутку кад испуне свету тајну брака у Божијем храму, кад постану муж и жена, они су већ једна заједница (породица) без обзира што још немају дјецу. Чим муж и жена напусте цркву након свете тајне брака, са њима је Бог, јер гдје се налазе двоје људи у заједници, у љубави, само тамо је Бог присутан. Неограничена љубав спаја жену и мужа, као што што су Отац, Син и Свети Дух у љубави спојени. Зато треба озбиљно схватити да је брак једна СВЕТИЊА која је потребна да би ми људи могли бити спашени помоћу Божијег духа. Сваки човјек би морао тежити ка заједници са Богом. Зато требамо вапити за браком, јер у оквиру брака заједница с Богом се може остварити.
Девичанство (невиност) је створено од Бога, да би се брачна веза могла учврстити. Бити невин до брака је брачно начело, као што је то напримјер бити вјеран својој супрузи/свом супругу. Кад полне односе прије брака ти си учинио велики гријех, гријех прељубе, јер си у том тренутку издао свог будућег брачног партнера и Бога. У том случају ниси тежио ка заједници са Богом, него си се одлучио да упражњаваш егоистичке блудне страсти. Кад човјек навикне на гријех, односно кад гријех зацари у срцу, онда само губиш у животу, јер ће те напустити Божија благодат, савјест, и анђео чувар кога си добио током свете тајне крштења. Зато немој да се одлучимо за егоизам и страсти, него за љубав и заједницу са Богом.
Све што радимо то морамо радити заједно са Богом. Полни однос прије брака и мјењање партнера као и други грехови, остављају дубоке трагове на души, што је и психологија константовала. Јер кад дође до растанка са партнером с којим је вршен секс, то има негативне посљедице на психичко стање, зато што је секс једна јако интимна ствар која не спаја само тијело, него и душе. Поред психичких болести, полни однос брака (мјењање партнера) проузрокује и полне болести. Дакле, прељуба (секс прије брака) ништи наше физичко и духовно здравље и одваја нас од Бога. Данас има много депресивних људи и пропалих бракова, зато што је постало нормално да се чини прељуба.
Полни однос прије брака више се не квалификује као прељуба у нашем отпалом друштву и негативне посљедице овог деструктивног понашања се игноришу. Због тога се депресија поготово међу младима шири као епидемија, а бракови пропадају. Млади данас чине прељубу и то оставља дубоке трагове на души. Кад такве особе ступе у брак оне своје трауме пренесу једна другој.