Беретка је рекао за Госпић (у време када су се многе паравојне формације гурале да "ратују" преко Дунава, Ђорђе води Гарду у Госпић остављен и од државе и од ЈНА на милост и немилост усташама) и за Тополу. Ја бих само подсетио на пробијање полицијског кордона на Тргу 9. марта 1991.
Мудрост: био је елоквентан, начитан, са изузетно великим талентом за стране језике. Имао сам привилегију да завирим у његову библиотеку (надам се да је његова мајка и сестра још увек чувају) - соба отприлике 4х3, зидови сви у полицама, а међу књигама мислиоци и класици - сваки на свом језику: Достојевски на руском, Шо на енглеском... На маргинама исписани Ђорђеви коментари (подразумева се, на одговарајућем језику). Ту су и две дипломе: са ДИФ-а и са Сорбоне (француски језик, култура и књижевност). Док је лежао у затвору у Француској, уместо да дангуби, искористио је програм за ресоцијализацију осуђеника, студирао и дипломирао.
Говорник, бриљантан. Имао је харизму, сугестивност, рођени вођа у најпунијем значењу те речи, који ништа од тог свог талента није искористио за себе.
О његовом брањењу слабијих од угњетавања јачих такође је већ писано, има по читавом Београду жена и деце који га памте са захвалношћу (има жена, тадашњих девојака, које га лепо памте и по другом основу - нпр. угледна колумнисткиња тадашње "Дуге" која је егзалтирано писала о "мирису вождовачких дуња са ормана", да би по његовој погибији брже-боље полетела да опере руке сврставши га у својој колумни међу остале "ратне криминалце и профитерски шљам" - има, дакле и таквих жена, али на једну такву сигурно долази бар десет којима је пружио заштиту онако братски, без тражења противуслуга

).
Својствена му је била та црта бунта против неправде и угњетавања, која му је очигледно умногоме трасирала животни пут и одредила његов крај. Јер захваљујући њој, прво га је ДБ заврбовао у његовим пубертетским годинама, а касније је (свакако и због гриже савести) решио да се ангажује у Српској гарди и оде у "тамо неки" Госпић за који га ама баш ништа лично није везивало, уместо да каже "ово се мене не тиче" и оде у Америку (чији је држављанин био и где је имао лепе некретнине наслеђене од оца).
Све у свему, необична, сложена личност коју је тешко сместити у било који од наших уобичајених "калупа" за људске профиле.