Српски манастири

[НенадЦ]

Одличне су слике!

[mladja]

[Апостол]

ПРЕОБРАЖЕЊЕ-овчарскокабларско


Једна од најлепших клисура у Србији налази се на Западној Морави недалеко од Чачка,између планина Овчара и Каблара!Од осталих крајева у Србији ову клисуру издвајају многобројни манастири на левој и десној обали Мораве.По њима овај цео крај назива се Српска Света Гора.
Ретко где на тако малом простору саграђено је десет манастира.На десној страни Мораве су Ваведење,Вазнесење,Преображење,Сретење и Св.Тројица,а на левој Благовештење,Илиње,Јовање, Никоље и Успење.
Манастир Преображење налази се на првом километру од Овчар Бање изнад ауто пута,на јужној страни Овчара.Садашњи манастир је новијег датума,док се старо Преображење налазило на левој обали Мораве,недалеко од Никоља.
Стари манастир је саграђен у XV веку.Вук Караџић га је посетио 1820 године и забележио је да манастир чува неколико старих рукописа.Октих из 1579,два минеја,за јул и август,Месечник из 1576 и Дела апостолска,преписана у Благовештењу 1646 године.
Вук је навео да је манастирска црква 1811 године обновљена,пошто је више од сто година била пуста.
Недалеко од манастира налази се пећина Турчиновца,где се крио народ за време Турака.Поред пећине је и извор Савина Вода,везан за Светог Саву.
Слика





С Благословом братства Преображења,24.априла 2010.године

[Апостол]

СРЕТЕЊЕ-Овчарскокабларски манастир


На око 800 метара надморске висине под самим Овчаром налази се манастир Сретење.До њега се може доћи путем из правца Чачка или пак пешачком стазом поред манастира Преображење,предели су фантастични.
Први писани документ у коме се помиње Сретење је из 1571 године.Опустошен и порушен од стране Турака,манастир је у доба сеобе под Арсенијем Чарнојевићем био напуштен.Када је јеромонах Никифор завршио са обновом старог Преображења,дошао је у Сретење 1818 године и почео његову обнову.Овај велики градитељ и ктитор сретењски обновио је цркву,подигао конак и оградио порту зидом.По жељи Кнеза Милоша произведен је за архумандрита тог манастира,а касније хиротонисан за Епископа Ужичког.Никифор Максимовић се упокојио 1853 године и сахрањен у сретењској цркви.Он је за живота купио и поклонио манастиру зграду у центру Чачка.После рата комунистичка власт је одузела ту кућу и манастир се издрзава од сопственог имања.


Последње велико страдање Сретење доживљава 1941 године када су га бомбардовали Немци и уништили конак,капелу,богату библиотеку и архиву.
Од старина овде се чува јеванђеље,поклон из Русије,бакропис који представља стари изглед манастира као и три рукописне књиге.Иконе су добро очуване,а издвајају се престоне ИСУСА ХРИСТА и БОГОРОДИЦЕ СА ХРИСТОМ.Тематски је занимљива олтарска фреска која приказује свештеника коме је анђео везао руке јер је недостојан да врши службу.Јединствен је и иконостас који се не може наћи у околини.
У порти је у новије време израђен велики конак и капела посвећена ПОКРОВУ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ.
ОД 1948 године Сретење је женски манастир.
Сретење Господње је слава манастира и празнује се 15 фебруара(2 по православном календару),а слава капеле ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ је 14 октобра(1 октобра по православном календару)
Литургију служе монаси манастира Преображење сваке недеље и празником у 8 часова.

[Апостол]

СВЕТА ТРОЈИЦА



Од Чачка кроз село Дучаловиће стиже се до манастира Света Тројица.До манастира се може доћи и пешачком стазом од Преображења поред манастира Сретење за непун сат хода.Обићи три тако значајна манастира у једном дану кроз прелепе пределе вредно је труда.
Комисија Кнеза Милоша је 1836 године имала задатак да попише манастире у Србији,па доноси закључак да је Св.Тројица стара колико и Благовештење,које датира 13 век.Оно што је сигурно манастир су градили сретењски монаси.
По лепоти манастир Тројице издваја се од осталих овчарских манастира.Црква са два звоника,конаци и зид око порте страдали су нешто због трошног тла ,а нешто од поплава.Црква је обнављана у више наврата док коначно због своје трошности није запустела,1896 године.После 40 година Владика Жички Николај уз помоћ сретењског игумана Атанасија обнавља манастир.Велика разарања манастир је доживео у бомбардовању 1941 године,а коначан облик је из 1979 године.Црква је пример средњовековног стила рашке школе.
Посебну вредност грађевини даје кубе са богато украшеним прозорима.Иконостас је рад Николе Марковића,из 1868 године.Од живописа сачуване су две фреске из 17 века, на уласку у храм представа Свете Тројице,а у унутрашњем делу Богородице са Христом.
Заслугом архимандрита Варнаве,ова светиња данас је жива и уређена.
Храмовна слава Силазак Светог Духа на Апостоле празнује се педесети дан по Васкрсу.
Света литургија се врши суботом,недељом и празником.

[Боки_СРС]

Позадина за рачунар: Манастир Рукумија који је један од последњих бедема Православља.

Манастир Рукумија 2010

viewtopic.php?f=12&t=11803&p=190145#p190145

[Vlajko]

Летовање у Грчкој сам искористио и за посету некима од наших православних светиња у овој земљи. Једна од њих је и манастир Каково на 7-8 км од Јерисоса. Каково је метох Хиландара и тренутно највећи извор дрвене грађе за обнову Хиландара.

Свима који ће овог лета ићи тамо где смо добродошли, топло препоручујем посету овог манастира.

[SRBOGORAC]

Храм св. Георгија у Пљевљима
Освештао га патријарх Иринеј 29.5.2011.

hram sv. Georgija, Pljevlja

[Милчићи]

http://www.google.com/url?sa=t&source=w ... ag&cad=rja
Манастир Светог Јована Крститеља у Љуљацима

[јесаул]

Помаже Бог браћо,

ево први пут пишем на форуму, те вас све братски поздрављам.
Кад је већ отворена тема о србским манастирима, мислим да је поред ових наших дивних старих манастира потрбно да се упознамо и са нашим новим манастирима који никоше након почетка безаконог прогона владике Артемија и верног свештенства и монаштва из ЕРП.

Тако браћо данас има неколико, што би Руси рекли, дејствујућих, манастира широм Србије настањених монаштвом у егзилу. Ови манастири и монашке обитељи постадоше места окупљања верујућег народа и духовног укрепљења, али и места на којој се православни спремају за борбу која нам предстоји али и која траје од кад разапеше Господа и Бога нешег Исуса Христа.

На првом месту трба поменути манастир светог Јована претече и крститеља у Љуљацима, дивну задужбину покојног оца Томе. У овом манастиру највећа је обитељ монаха који се сабарше након отпочињања преузимања ЕРП од стране здружених снага НАТО, КПС, РОСУ, и викарног епископа липљанског Теодосија Шибалића (оцеубица) уз здушно садејство СА Синода СПЦ и МУПаРС. У овом манастиру настојатељ је отац Варсануфије. Ту су и "деда" Антоније, монах Кипријан (кога слуге режима ухапсише јер је носио крст пред патријаршијом, а који је са великим крстом у рукама пробио два кордона слугу режима на содомској паради 10.10.2010.), и остали витезови духа који војују у овом свету за спасење душе али и за веру православну. Ту су и оци и браћа из других епархија који исповедише своју веру срцем и устима и придружише се Богом спасаваној епархији рашко призренској која просија у свим српским крајевима.
Затим трба поменути сада већ славни манастир светог преподобног аве Јустина ћелијског у Барајеву, који одолева бројним насртајима и искушењима, на који навалише попови из Шумадијске епархије са својим следбеницима, истим онима који запалише кућу и катакомбу оца Небојше у Крагујевцу. У том манастиру настојатељ је протосинђел отац Наум. Душица једна хришћанска, узор хришћанских врлина послушности, смерности и кротости, али који се показа лавом кад на храм божији навалише попови Јованити са бандом следбеника да провале у свети олтар и прекину свету литургију. Који не устукну пред том гомилом безбожника већ пред њима исповеди своју веру, чувеним речима, недозвољавајући да се започета литургија прекине - "КРВ ЋЕ ПАСТИ ЛИТУРГИЈА ЋЕ СЕ СЛУЖИТИ" (мислећи на своју крв, јер бејаше спреман да крв пролије чувајући достојанство светиње поверене му од Бога).

Ето браћо то су за сада само два поменута нова манастира, али у којим цвета и плод доноси дивна лоза светога Саве србског. Ту су још бројне обитељи широм србадије. За сад ћу само поменути и стубове данашњег исповедништва православља - катакомбе на канонској територији ЕРП (Косово и Метохија и Рашка област) у којима дејствују оци наши православни - чије тескобе на путу исповедништва само Бог зна. Ето примера хришћанских и у наше време! Е да би дао Господ и нама да следимо оце наш који узмогоше снаге да не падну у малодушност или не дај Боже јерес екуменизма, те да заједно са светима задобијемо царство небеско.

[Милчићи]

Бог помого!
Ево снимка литургије на Цвети у Манастиру Преподобног Јустина Ћелијског. Предивно, слава Богу!
http://www.youtube.com/watch?v=penKhgv0JmA

[јесаул]

Помаже Бог браћо!

Сила божија показује се у немоћи! Зар то није дивно! Као што неко рече, када су Владика Артемије и остало монаштво, од стране КПС, РОСУ и МУПа РС, били избачени из манастира Дубоки поток и осталих манастира ЕРП, над собом су имали само небо. А данас богу хвала они су они који ништа немају али ни у чему не оскудевају! Па Господ се брине за сваку птичицу небеску шта ће јести, и за сваки цвет у овоме свету, а да се не побрине за угоднике Своје! Господ их је укрепио и дао им да служе широм Србадије. Дивног ли чуда како ничу нови манастири и како се окупља стадо кад су непријатељи наши помислили да је мртва вера у Србаља и да ћемо се сви поклонити архијеретику римском! Ти нови манастир то су наше тврђаве свете! Е да да добри Бог да се и остали Срби дозову памети и да се поврате на пут Светог Саве, а по најпре да Господ уразуми свештенство СПЦ! Да се и у нашим славним манастирима опет роје вредне монашке пчелице и да верни народ хране духовним медом светог Православља!

[јесаул]

Помаже Бог браћо и сестре!

у прилогу је апел за помоћ у изгредњи манастирског конака са капелом на Брезовици.

"Браћо и сестре,
По благослову Епископа епархије рашко-призренске у Егзилу Г. Господина Артемија, братство манастира Светих Архангела у Егзилу
 почело је изградњу конака са капелом за Манастир - Катакомбу Св. Архангела у Егзилу на Шар Планини, у Сиринићкој Жупи. Позивамо све који су у могућности да на било који начин помогну изградњу овог манастира, да контактирају братију која се налази у катакомби на Брезовици. 
Контакт телефон је: +381(0)290 73 468".

преузето са сајта Епархије рашко призренске и косово метохијске у егзилу.

[Милчићи]

http://www.facebook.com/media/set/?set= ... 277&type=1

[redimontenegro]

http://www.google.me/url?sa=t&rct=j&q=s ... yhcwvVFZaw
svima srecan praznik a slavljenicima srecna i blagoslovena krsna slava