


Бесједа протојереја-ставрофора Слободана Лалића, недеља 06.09.2009. године
Ваше Преосвештенство, уважени оци, драга браћо и сестре,
пуних двадесетпет година је прошло од када је, у то вријеме Патријарх српски, Његова Светост господин Герман, на позив администратора Епархије славонске, Његовог Високопреосвештенства Митрополита загребачко-Љубљанског господина Јована, дошао на освећење овога храма у коме смо данас сабрани. Наиме, од Другог свјетског рата када је порушен велепни храм посвећен Рођењу Светог Јована Крститеља који православни Срби ове парохије саградише 1775. године, постојала је насушна потреба, не само вијерника ове јасновачке парохије, већ и шире, да се подигне храм Божији у славу Његову и невиних жртава овог логора. Због тога је ова годишњица и прилика да се свега овога присјетимо.
1973. године благослов у то вријеме Епископа славонског Емилијана означио је почетак подизања нове цркве. Ипак, и поред велике жеље цијеле Цркве да ови радови што прије буду и окончани, у то безбожно вријеме, потребне дозволе је било изузетно тешко добити. Па ипак, година за годином су пролазиле и подигнут је овај храм по пројекту архитекте др. Драгомира Тадића, трудом и залагањем блаженопочившег Владике Емилијана, честитог свештенства Епархије, прилозима и Љубављу вијерника са свих крајева планете од Аустралије, Америке, Канаде, до Европе и наше земље, који су својим прилогом своје име заувијек уписали у повијест овог храма. Присјећамо се данас и Живана Миленковића из Крушевца, чије дјело иконостаса краси ову цркву. Уз иконостас ту је и рељефни приказ Косовке дјевојке на сјеверном зиду цркве, који заједно са положеним дијелом моштију Светог великомученика кнеза Лазара Косовског указују и повезују Косовски завјет и ондашње страдање са овим новим које се десило. На иконостасу су иконе надалеко чувене иконописачке радионице манастира Жиче.
Остало је забиљежено да је блаженопочивши Патријарх Герман са осам архијереја Српске православне цркве, седам свештеника и седам ђакона, осветио овај храм у присуству на десетине хиљада вијерника за које нити овај храм нити порта храма нису довољно мјеста пружали, већ су стајали по околним улицама само да би били присутни на овој служби и видјели и свједочили тај величанствени догађај.
Четврт вијека касније, благословом Епископа славонског господина Саве и ми се исто тако окупљамо у истом овом храму. Нажалост, данас у далеко мањем броју. Истина, далеко мање је православних Срба у Епархији славонској након последњег рата, па ипак мука нас обузима када видимо да нас овдје нема ни онолико колико нас уствари има. Као да смо заборавили на ово мјесто страдања. Као да нам мотив није нити вјера, нити љубав, нити жеља да се поклонимо на овај дан овом светом мјесту, да се помолимо заједно Господу Богу и Новомученицима за душе наше и наше спасење. Да се усрдно Господу молимо да се оваква зла више нигдје и никада не дешавају.
Једину радост нам увијек чине браћа преко ријеке Саве, који дођу кад год су овдје службе, посебно о великим празницима и својим доласком и пјесмом нас увјек радују. Стога је наш Владика управо данас одабрао једну од сестара које су дошле из Бања Луке, сестру нашу Наду, да буде овдје на један начин домаћин и да ломи славски колач. У вези са тим, позивам и питам има ли ко да се јавља да догодине припреми славски колач и жито у славу Божију и светих Новомученика и да овдје буде, ако Бог да у здрављу, заједно са нама у прву недељу мјесеца септембра 2010. године? Нека се јави и понесе четвртину славскога колач за благослов свога дома. Ево сестра Недељка из Бања Луке се јавила пред свима нама. Догодине да нас буде више, да не тражимо изговоре и оправдања, попут оних из јеванђелске приче, да се не изговарамо пословима и обавезама. Није добро да недељом радимо те послове, неће свијет пропасти ако их за један дан запустимо, већ ће уродити већим плодом у сваком погледу, ако недељу посветимо Господу, а данашњу светим Новомученицима. Треба да их памтимо, треба да их се сјећамо. На нашу жалост прије смо их заборавили него што смо нове стекли.
Десет је пуних година од када је наш Владика Сава благоизволио да ово мјесто, овај храм прогласи манастиром. И данас су исте његове молитве, да ће се јавити неко спреман, од мушкараца или жена, да своје животе посвећене Господу проводе у овом манастиру. Да буду овдје, да се Богу моле, пале кандима и свијеће, пјевају тропаре у славу Божију.
Исто тако, сваке године настојимо да оживимо, што је више могуће, ово славље и празновање данашњег дана, али и храмовне славе Ивањдана. Ове године, Владика као домаћин у овом Манастиру, припремио је за све вас који сте били на служби послужење, тако да сте сви добродошли и позвани да око трпезе љубави проведемо вријеме заједно у разговору о будућим сусретима.
Свако Вам добро, а молитве Светог Јована Претече и Светих Новомученика нека Вас прате у вијекове вијекова. Амин.
Корисници тренутно на Форуму: Нема регистрованих корисника и 8 гостију