1. SVEST. MUC. IGNJATIJE BOGONOSAC
Bogonoscem nazvat je ovaj sveti muz zato sto je stalno u srcu i na jeziku nosio ime Boga zivoga. A jos, po predanju, nazvat je on Bogonoscem i zato sto je bio uzet rukama Boga vaplocenog Isusa Hrista. U one dane kada Gospod ucase ucenike svoje smernosti, uze jedno dete i stavivsi ga medju njih rece im: ko se ponizi kao dijete ovo onaj je najveci u carstvu nebeskome (Mat. 18,4). To dete bio je Ignjatije. Docnije Ignjatije bese ucenikom u sv. Jovana Bogoslova, zajedno s Polikarpom episkopom Smirnskim. Kao episkop u Antiohiji on upravljase crkvom Bozjom kao pastir dobri, i prvi uvede antifonski nacin pojanja u crkvi, tj. pojanja za dve pevnice tako da kad pojanje na jednoj strani prestane na drugoj pocinje. Takav nacin pojanja otkri se sv. Ignjatiju medju angelima na nebesi. Kada car Trajan prolazase kroz Antiohiju iduci u rat protiv Persijanaca, doznade za Ignjatija, prizva ga k sebi i poce savetovati, da prinese zrtvu idolima, pa ce mu on dati zvanje senatora. Kako uzaludni ostase i saveti i pretnje careve, Ignjatije sveti bi okovan u gvozdje i u pratnji deset nemilosrdnih vojnika poslat u Rim, da bude bacen pred zverove. Ignjatije se radovase stradanju za Gospoda svoga i samo se moljase Bogu, da zverovi budu grob njegovom telu, i da ga niko ne spreci u toj smrti. Posle dugog i teskog putovanja iz Azije preko Trakije, Makedonije i Epira, Ignjatije prispe u Rim, gde bi bacen pred lavove u cirkusu. Lavovi ga rastrgose i izedose, ostavivsi samo nekoliko vecih kostiju i srce. Postrada ovaj slavni ljubitelj Gospoda Hrista 106 god. u Rimu za vreme hristobornog cara Trajana. Javljao se vise puta iz onoga sveta i cinio cudesa pomazuci sve do danas svakome ko ga priziva u pomoc.
2. SV. DANILO ARHIEP. SRPSKI
Sin bogatih i bogoljubivih roditelja. U mladosti dobro vaspitan. Kralj Milutin ga uzeo na svoj dvor, no on iz velike ljubavi prema Bogu odbegne i zamonasi se u Konculskom manastiru ukraj Ibra. Docnije bio iguman Hilendara i pretrpeo mnogo od pljackaskih latinskih krstonosaca. Bio episkop Banjski, potom Humski i najzad arhiepiskop Srpski. Od pocetka pa do kraja bio strogi podviznik. Imao narociti dar suza. Izmirio kralja Dragutina i Milutina, potom Milutina i Stevana Decanskog. Borio se krepko protiv latina kao i protiv bogumila. Pod njegovim nadzorom zidani manastiri Banja i Decani. Obnovio i sazidao mnoge crkve. Napisao Rodoslov srpskih kraljeva i svetitelja. Neumoran u sluzbi Bogu do kraja zivota on se upokojio mirno u vreme cara Dusana nocu izmedju 19 i 20 decembra 1338. god. Veliki jererh, veliki podviznik, veliki trudoljubac i veliki rodoljub.
1
Рођен је пола године пре Христа (24. јун/ 7. јул, Ивандан), живео је у јудејској пустињи, где је постио и Богу се молио. Позивао је људе да се покају, јер се приближило царство небеско. Много народа је долазило да га слуша, и када би чули шта он говори било би им жао што су Бога вређали и кајали су се. Покајнике би свети Јован крстио у реци Јордан. Видевши Исуса, Јован рече: “ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени?” (Матеј 3;14), тада му Исус одговори: “пусти сада, јер тако треба да испунимо сву праведност” (Матеј 3;15). После овога Јован пристаде да крсти Исуса. Он потопи Исуса у реку и крсти. Кроз тај чин се показа и мисија Христова у свету и пут нашега спасења, јер Господ узе грехе читавог човечанства и под њима умре (потапање) и оживе (излазак из воде).
Свети Јован Претеча завршио је свој овоземаљски живот тако што му је, на захтев зле царице Иродијаде, одсечена глава. Иродијада је била мајка од лепе плесачице Саломе, која је својим плесом зачарала Ирода а овај је за узврат морао да јој испуни сваку жељу (јер су се тако договорили), под мајчиним утицајем затражила је Саломе главу Јованову, због прекора који је он упућивао њеној мајци, јер се удала за цара Ирода, иначе брата њеног мужа Филипа, који још беше жив. Дан смрти Светог Јована обележава се празником Усековање (29. август/ 11. септембар), на тај празник хришћани посте без обзира у који дан пада.
Због тога што је Јованова главна улога у животу одиграна на дан Бојогављења, Црква је од старине посветила дан по Богојављењу спомену његовом. За овај дан везује је још и догађај са руком Претечином. Јеванђелист Лука пожелео је да пренесе тело Јованово из Севастије, где је велики пророк и посечен био од Ирода, у Антиохију, своје родно место. Но успео је само да добије и пренесе једну руку која се у Антиохији чувала до десетог века, па је после пренета у Цариград, одакле је и нестала у време Турака. Свети Јован прославља се неколико пута у години, но највише свечара има 20. јануара. Међу личностима јеванђелским, које окружавају Спаситеља, личност Јована Крститеља заузима сасвим засебно место, како по начину свога доласка у свет, тако и по начину живота у свету, и по улози крштавања људи за покајање и крштења Месије, и тако најзад по своме трагичном изласку из овог живота. Он је био такве моралне чистоте да се, ваистину, пре могао назвати ангелом, како га Свето писмо и назива, него ли смртним човеком. Од свих осталих пророка свети Јован се разликује нарочито тиме што је он имао ту срећу да је могао и руком показати свету Онога кога је пророковао. За руку светог Јована прича се да ју је сваке године на дан светитељев архијереј износио пред народ. Понекад се та рука јављала раширена, а понекад и згрчена. У првом случају означавала је родну и обилну годину, а у другом неродну и гладну.
Српска православна црква слави га 7. јануара по црквеном, а 20. јануара по грегоријанском календару. Црква такође слави и обретење главе светог Јована Крститеља.
Овај текст или један његов део је преузет из охридског пролога светог владике Николаја Велимировића.
.Због тога што је Јованова главна улога у животу одиграна на дан Бојогављења, Црква је од старине посветила дан по Богојављењу спомену његовом
Корисници тренутно на Форуму: Нема регистрованих корисника и 5 гостију