sex pre braka?

[vukjovanov]

Zabranjuje li nama naša vera pravoslavna sex pre braka?

[Срб]

Нама наша вера ништа не забрањује... "све нам је дозвољено, али нам није све на корист" каже апостол Павле.

Црква нас учи да је секс прије брака грех блуда и да требамо чувати своју девственост и чедност. Но не само физичку девственост, но и душевну, јер сама по себи физичка девственост не значи ништа и може чак да доведе и до неких психичких компликација ако у томе нису укључени душа, срце и ум.
Црква такође учи да је и самозадовољавање грех блуда (онанија или рукоблуд) и да иако се чини безазлен, њега се најтеже решити и зато је често опаснији од других врста блуда (содомија, педераситја, лезбејство итд.).

Но као што знамо, због времена у ком живимо, голотиње, разврата и тешког неморала на све стране, моноги од нас често падају и заиста су ретки они који чувају девственост до брака. Многи од нас секс прије брака сматрају за нешто сасвим нормално и природно, те би многи рађе пристали на било шта само да се не одрекну секса прије брака. То је показатељ колико смо дубоко упали у тај грех, јер смо све спремни учинити да би се оправдали а скоро ништа да би сачували девственост до брака.

Но Бог није неки тиранин који само чучи иза ћошка и чека кад ће неког ухватити у безакоњима па да га казни... наш Бог је милостив и стрпљиво чека наш преображај, те свако ко се искрено покаје и исповеди свој грех, биће ослобођен тог греха.
Слушао сам једно предавање владике Порфирија где је рекао да чак и они који су имали телесне односе прије брака, ако у тај брак ступају из чисте љубави, они ступају девствени у брак јер су се тим чином и том љубављу одрекли ранијег нечистог начина живота.

Дакле, враћамо се на почетак... све нам је дозвољено, али нам није све на корист. Наше је да се боримо и трудимо колико можемо, а какви ћемо стати пред Богом то само Он зна.


Надам се да сам бар мало помогао објашњењем.

[S.H.]

А шта је са сексом у браку који нема за циљ прављење деце?

[Марија]

Не бих могла да замислим брак у којем се имају односи САМО када се праве деца. Мислим, ни случајно да је нека друга ''прљава'' намера у питању.
Мада, Црква и не учи да се имају односи само ради деце.
Ипак је БРАК, тј љубав мужа и жене на првом месту, па тек онда ђеца.

[LiJA]

Не бих могла да замислим брак у којем се имају односи САМО када се праве деца. Мислим, ни случајно да је нека друга ''прљава'' намера у питању.
Мада, Црква и не учи да се имају односи само ради деце.
Ипак је БРАК, тј љубав мужа и жене на првом месту, па тек онда ђеца.

Деца су на првом месту увек.
Ако треба бирати између мужа и деце, бирам децу. Она су будућност.

[LiJA]

А шта је са сексом у браку који нема за циљ прављење деце?

Мислим да у браку (по хришћанству) сваки секс има за циљ прављење деце. Зато се некада и рађало по десеторо деце у једном браку.

[Марија]

Деца су на првом месту увек.
Ако треба бирати између мужа и деце, бирам децу. Она су будућност.

Ја ''бирам'' мужа на првом месту, јер брак је Света Тајна, а не родитељство. Брак је изнад родитељства (ако уопште може тако да се пореди).
Никад деца на првом месту јер се тако разара брак.

[LiJA]

Деца су на првом месту увек.
Ако треба бирати између мужа и деце, бирам децу. Она су будућност.

Ја ''бирам'' мужа на првом месту, јер брак је Света Тајна, а не родитељство. Брак је изнад родитељства (ако уопште може тако да се пореди).
Никад деца на првом месту јер се тако разара брак.

Значи, када потоне брод па се даве: муж и двоје деце, ти ћеш децу оставити да се удаве, а мужа ћеш спасавати....

[vodnik]

Уффффф, ево има слична тема на Видовдану, разговор са оцем Јустином !

http://www.vidovdan.org/topic1183.html

[vukjovanov]

Posto sam Vam postavio pitanje jos sam malo potrazio odgovoge i na drugim mestima i evo sta nam savetuju nasi duhovino oci.Cisto da bi znali drugi sta je ispravno a s ta ne
Драги...?

Што се не бисте сложили да је данас секс пре брака грешка ("блуд" - заблуда у својој одлуци)? Има ли било шта да то може да оспори - камо среће?!

Бог је замислио човека пре свега бестрасног и светог, и његов полни живот требало је да буде свет, те потреба само за рађањем, јер он тада није имао нужност да упражњава секс ради "уживања". Уживања у чему - у блату? У психи ондашњег бесмртног човека полни акт је био бесмислен, јер није са собом носио страст, тако да му не би било јасно зашто то мора да ради а да не планира нови живот, који је опет из предела Божјих. Такво преживљавање уопште није постојало, али постојала је светиња људске личности и заједничког живота, где се тело физички није малтретирало нити скрнавило мењањем партнера ("потражњом праве љубави"), које, по правилу, са собом носи психофизичке последице на нас цео живот. Бог је чувао крајњу интимност за човека (па и после пада), и није дозволио инвазију тела људи који нису планирани да буду део тог једног тела - светиње Тајне брака. Бог жели да ничим не умрљамо праву љубав у светом браку. Наравно, Он то жели - а ми мудрујемо преко Његових жеља. После сазнања да је човек постао го, његов Творац уређује норму правилног живота - Закон, и ми треба да га у послушању поштујемо.

Мени уопште није јасно зашто је данашњи факултет мерило успешног живота, или пак гарант доброг а пре свега правилног живљења? Ми смо нација са великим степеном "образованости" (читај: размажености), која у свом свом гордом сазнању није способна да креира економију, а још мање способна да се врати на економију наших природних потенцијала ("на опипљиво"), а што је најжалосније и апсурдно, то је да ти "образовани" људи илузорно живе у великим материјалним ишчекивањима да ће их неко са стране економски спасти (да им се просто да). Неко други треба да дође и поправи све наше проблеме - која гордост и лењост; које нехришћанско схватање живота, а најмање професионално које треба да пружи једна реална образованост?

Села нам изумиру због каузално повезаних проблема. Млади остављају земљу, и на њу гледају са презиром (и на своја села), и јуре у градове не питајући за цену, а цена је: понизно нуђење, наметање и лутање у немаштини; сналажење у проституцији; удаје из економских разлога а не љубави, и то све за собом носи психофизичке последице и разочарања која се касније лече алкохолом и наркоманијом и тако се завршава у хедонизму. Младом мушкарцу је још теже, јер иако постоји жеља да се организује на опипљивим економским потенцијалима које наша средина ван градова пружа, има врло мале шансе да се ожени и развије стабилну породицу, тако и унутрашњи мир, који му је потребан за даљи успех у свом раду. Не сумњам ни за један трен да данашња Српкиња са својим схватањима успесног живота (тесан једнособан или двособон стан, али у граду) носи велику одговорност за то што духовно, економски и као нација изумиремо. За девојку ван градова то је животни циљ и "каријера" - мало крова над главом и асфалта.

Зар није Господ решио ту Васу дилему? Ако погледате свештену историју рода људског - Свето Писмо, видећете да је Господ знао за тај Ваш проблем, па је благоустановио да се сексуално зреле личности венчавају када им је време ("здраво време"), и девојка од 20 година у свим културама сматрана је за баба-девојку (скоро до јуче), а за мушкарца прва половина двадестих за уседеоца. Данас ће свако рећи, па то је нездраво, а Ви само што поменусте да је "нездраво" да дечка држите за руке до 22 (или 26 ако буде лошији ученик). Зашто тако "рано"? - зато што је већ тешко да се уздржава, јер и св. ап. Павле саветује да је боље да се женимо него да се успаљујемо. То је оно што Бог жели од нас, а друго је шта ми очекујемо и како планирамо овај прекратки живот. Сексуална револуција и феминистички покрети су постепено самоубиство, али њихове последице се откривају касно.

У психи како деце тако и родитеља "факултет" је покушај стварања будућег раја на земљи људским планирањем (мистична реч "каријера") којег никада бити неће, него, напротив, ствара се пакао. И ово Ваше питање садржи неке примесе ада - огорченост, безнађе, љутњу на Бога и на Његову установљену норму нашег живота; страдања у мукама од уздржавања, или блудодејствовања али са осудом савести - то је тај немир који подрива насу душу. Велика су очекивања од овог земаљског живота, и зато постоје огромна улагања, у која многи улажу и своје душе да ли би како створили добру "каријеру". Добар живот је на овој суровој земљи релативан појам, како код богатих тако и код сиромашних, где код сиромашнијих (смиренијих) постоји мирнији живот, јер су мања ишчекивања у већој израженој благодарности Богу, док код богатијих већа су очекивања а мања благодарност Богу, јер се увек тражи више, и више, и ти људи никада нису задовољни. О томе сведоче велика ломљења, тј. самоубиства, и психијатријске терапије чији су клијенти најбогатији овога света, зато што су и поред свега тога што имају и даље несрећни у овом животу без смисла.

Смисао живота је да испуњавамо вољу Божију, да се волимо и у љубави све градимо, а пре свега да схватимо да је ово све пролазно и да не треба такве огромне жртве да се улазу у смртно и трулежно. Ваша младост и љубав су прескупе жртве за ту апстрактну реч "каријера".

Факултет? Ко вам са њим гарантује материјално (каријеру) било где на овој земаљској кугли? Начин размишљања у овом питању мени говори да пишете у "домаћим" условима живота, јер у земљама Запада "студирање" не значи пасивно битисање (а посебно оно вечито студирање), него млади људи од прве године својих студија почињу са самоиздржавањем, и није мали број оних који већ оснивају породицу. Поред студија студирају и навику да раде, и нема те социјалне државе која ће да им "гарантује" посао, него ће га они сами тражити и колико су способни и наћи. Дакле, ко вам гарантује посао, стан, паре после факултета - да би се ви венчали и законски родили децу, тј. били независни од родитеља? Нико. Онај ко до 24. године зависи од родитеља, док његови вршњаци у неким земљама већ имају изграђену радну личност и поштовање према зарађеном, тај се никада неће научити да се самоиздржава и увек ће да виси о врату својих родитеља, које по природи богоодступности све мање и мање поштује. Чиме оправдавате ваше схаватање да ваши родитељи треба да вас издржавају у 22, а богме много чешће и у каснијим годинама? То је тај синдром социјал-комунизма који је остао у психи несрећних православних Словена (наравно, то је и био план да нам униште светињу живота у Цркви).

Времена су тешка а долазе још тежа, и ако једини "живи факултет" остане пасиван - Српска црква, и не ухвати се у коштац са овим огромним проблемима, ми смо пропали у сваком погледу. Црква није организација ("канонолог") која тумачи каноне а свештеници њени "правници", да говоре то ваља а то не ваља; него она још од малих ногу припрема човека да он изгради свој правилни однос према школи, послу, љубави, породици... 50 г. она је била одсустна из душа ваших генерација (кроз ваше родитеље) и није реално да одједном разумете њену мисију а да се не љутите на њу (и наше свештенство од тога страда). Њена мисија је стихијско утицање и образовање на "поновном рађању човека" (оно што је Господ рекао Никодиму) да поштовањем Божјих закона изгради овоземаљску срећу са таквим високим степеном разумевања овог живота, да ће се човек лакше снаћи у било којој невољи, у светом сазнању да та срећа тек почиње у суживоту са Богом, у Његовом царству славе, мира - тога што највише недостаје у овим нашим душама.

Момка за руку и у цркву по Благослов Божији, и са мало вере све ће Он то лепо да уреди.

Желећи вам тај мир и сва друга блага од Господа,

Ваш о.Љубо

[vukjovanov]

Posto sam Vam postavio pitanje jos sam malo potrazio odgovoge i na drugim mestima i evo sta nam savetuju nasi duhovino oci. Ili ovo nrp.

Питање:
Помаже Бог.

Молио бих вас да ми помогнете у дилеми шта да радим. Имам девојку са којом желим брак а за њу нисам баш сигуран. Она каже да хоће али да јој треба још времне. Ја то разумем јер се знамо тек месец дана. Оно што се појављује као проблем између мене и ње јесте сексуални однос. Ја сматрам да је то грех урадити пре брака а она сматра да је то доказ љубави.Још увек нисмо имали однос јер се ја устручавам али смо имали нешто слично а то је додиривање мојих и њених полних органа.Ја имам жељу да спавам са њом али се бојим да се не огрешим о Бога.Знам да је боље да се огрешим о човека него Бога.Кад ја њој ускраћујем телесно уживање она каже како мени није стало до ње и да је не волим.

Уопште не знам шта да радим.

Н.Н


--------------------------------------------------------------------------------
Одговор:
Бог ти помого,

Из твог писма видим да си већ подлего страстима, јер додиривање које ти описујеш не разликује се много од самог сексуалног чина.

Имам осећај да ћеш врло брзо да подлегнеш и да ће се то десити, а онда кад се деси већ сте учинили смртни грех БЛУД. Ако већ тражиш савет било би добро да што пре одеш са твојом девојком и потражишнеког искусног духовника(свештеника) да вам обома помогне да тај период у коме се размишљате за брак што лакше поднесете, а онда наравно ако решите да се венчате, пре венчања обавезно исповест за до сад учињено, Причешће па онда св. Тајна брака.

Буди уздржан и умерен у свему, Господ ће то богато наградити.

С поштовањем
о. Драган

[Марија]

Момка за руку и у цркву по Благослов Божији, и са мало вере све ће Он то лепо да уреди.

Бог се јави драги оче Љубо!

Момци су жилави, не дају се одвести код духовника, шта ће то њима, они ваљда имају право да живе како хоће, а нарочито неће да улазе у озбиљне односе, из тобоже, материјалних и осталих проблема.

[vukjovanov]

Tako da nije bas da nam vera nista ne brani.Brani i te kako a dal je to u skladu sa danasnjim zivotom to je drugo pitanje.Ipak hvala svima koji su se javili da ovo meni nejasno i zbunjujuce pitanje prokomentarisemo i da se necemu naucimo.Hvala svima i pozdrav.

[Срб]

А шта је са сексом у браку који нема за циљ прављење деце?

Па то је бар јасно... и муж и жена имају одређене брачне обавезе, кад једно од супружника ускрати оном фругом неке од брачних плодова, дешавају се поремећаји и кризе.
Ево конкретно рецимо, жена неће да спава са својим мужем и муж тамо на послу почне вијати неке жене, ко је сад крив ? Жена што га је навела на то ускраћивањем брачне постеље или он који се није могао одупрети страсти ?
Секс је ружна реч јер асоцира на само телесно уживање, али сигрно је да црква не учи како не треба имати телесне односе осим кад се праве деца. Такав однос према животу имају они који Бога не схватају као Љубав но као неку казнену експедицију, па уместо да воле они се боје... то је наравно искривљен и нездрав однос.

Tako da nije bas da nam vera nista ne brani.Brani i te kako a dal je to u skladu sa danasnjim zivotom to je drugo pitanje.

Не брани. Кад би нам наша вера нешто бранила онда ми не би били слободне личности но неки ограничени шаблони. Ево нпр. ко ти брани да пушиш? - нико, али ти знаш да то није здраво па нећеш да пушиш... тако и вера наша нас учи шта је здраво за нашу душу а шта није здраво, но твоја је слобода да одлучиш хоћеш ли живети здраво или нездраво.

[Kaurin]

Мени пакао не гине - ја би и пре и после брака...
Узгред, ни све животиње не ступају у полне односе потомства ради - делфини "то" раде и из мерака (као и људи)...