Крупан глас са висине: Чедо, Чедомире!
Чеда(збуњено, изгубљено): К, ко , шта?(окреће се, врти главом)
Глас са висине: Чедо, чујеш ли ме, то сам ја, Кнез Михајло!
Чеда(уплашено, шокирано): Кккк, Кнез Михајло, ма није могуће!!! Ох, опет сам се удувао, шта ми је то требало...(рече крештавим гласом)
Кнез Михајло: Ма ниси се Чедо удувао, то сам ја, Кнез Михајло. Доведи ми новог коња, овај је већ стар и уморан, не може више да ме држи!
Чеда(уплашено): Дддд, добро, ево саћу!
Чеда махнито отрчава у Владу Србије и улеће у Живковићеву канцеларију.
Чеда(задихано, последњим атомима снаге): Живковићу! Оживео кнез Михајло, тражи новог коња!!!
Живковић(мутаво): Чедо, Чедо, опет си се удувао, а рекао сам ти да ће ти бити лоше...
Чеда(вришти, хвата Живковића за ревере): Ма Живковићу!!! Кнез Михајло тражи новог коња, ено га на Тргу Републике!!!!
Живковић(отреса Чеду и изравнава ревере): Добро, добро, ево, идемо код Кнеза да видимо шта хоће, каквог коња...
Чеда и Живковић долазе на Трг Републике и прилазе споменику Кнезу Михајлу.
Кнез Михајло(љутито): Чедомире, Чедо, будало једна, јесам ти рекао да ми доведеш коња или вола, глупане један глупи!!!!












