srpskinacionalisti.com

Ивана Жигон-велика српска душа

Форумска правила
Обавезно прочитајте Правилник о понашању на Форуму и форумски бонтон пре учешћа у дискусијама!
Сека
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 638
Приступио: мар 2007
Место: Београд

Re: Ивана Жигон-велика српска душа

Порука Сека 21.4.2007. 11:54

Да се мало вратимо Ивани. Заслужила је.

Марина ::Ивана је ПРЕДИВНА. И физички и духовно. Прави пример за све нас Српкиње како треба волети свој народ и борити се за њега.


У праву си. Ивана је велика српска хероина, један велики анђео, велика душа. То што она чини за своју земљу, српство, за децу је тако племенито и узвишено, а она тако мало прича о томе.
Не разумем зашто се и на овој теми намећу неки други аспекти , али је Ивана својим делом, својим понашањем и примером показала шта је Српкиња, шта је српска душа.
Заслужила је сву срећу овога света.
Сека
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 638
Приступио: мар 2007
Место: Београд

Re: Ивана Жигон-велика српска душа

Порука Сека 21.4.2007. 11:59

Слика


Ivana Žigon, Intimno

Zaslužila sam da budem srećna

Piše: Žaneta Apostolovski

Oduvek je verovala u život pun iznena đenja i govorila da čezne za ljubavlju, a sve vreme ju je nesebično davala: likovima koje je tumačila u pozorištu i na filmu, roditeljima, prijateljima i prognanima s Kosova. I u sedmom mesecu trudnoće, tridesetosmogodišnja prvakinja Narodnog pozorišta i predsednik Društva srpsko-ruskog prijateljstva Ivana Žigon je na Senjaku dočekala devojčice i dečake u belim odorama, svoje Kosovskee božure.
Kćerka glumačko-rediteljskog para Steve i Jelene Žigon je završila Fakultet dramskih umetnosti i još za vreme studija počela veoma interesantnu i uspešnu karijeru. Osim srpskog, govori ruski, engleski, francuski i italijanski jezik, a uči španski. Kroz uloge Koštane, Elize Dulitl, Nastasje Filipovne, Gospođice Julije, Dezdemone, Ledi Magbet, Devojke modre kose, stalno je tragala za ljubavlju ubeđena kako bez nje nema ni drame, ni života.
- Ljubav je verovatno najlepša i najfantastičnija kad traje van običnog života. Ali, što je čarolija udaljenija od njega, lakše ju je razbiti. Čak i o najfiniji saten ako je rođena u travi, o istinu ako je rođena u laži, o spuštene roletne, ako se navikla na zelenilo. Mogla bi se razbiti i na jednom pitanju, jer za nju ne postoji odgovor. Ona je tajna. Zato, pored sve moje težnje za fantastičnim, duboko u sebi znam, u stvari slutim, da je ljubav reč kamena, konkretna, postojana, i da se kao tigrica bori sa životom i njegovim principima.
Ali, lepotica duge crne kose, krupnih smeđih očiju i krhke građe o ljubavi prema muškarcima retko je govorila. Imala je tu sreću da pozorište i život meša kao neku vrstu koktela, govoreći kako ne zna da li je više dete nego žena, glumica ili dete, ili više žena nego glumica.
- U Parizu sam, na Monmartru, bez pratnje, pevala ruske, ciganske pesme. Prolaznici su se njihali u ritmu, i u šešir, osim novca, stavljali su mi ruže, priveske i kristalne figurice. Kad sam otišla na Edinburški festival, obukla sam kostim Elize Dulitl, kupila korpu s cvećem i delila ga ljudima na ulici.
Svojevremeno je organizovala dolazak u Beograd potomka slavnog ruskog pisca Fjodora Dostojevskog, na premijeru predstave Idiot u kojoj je igrala Nastasju Filipovnu.
- Poklonila sam se praunuku velikog književnika, Dimitriju Andrejeviču Dostojevskom. Zbog njegove suze u oku na kraju komada znala sam da godine mog rada zaista vrede, jer me je njegov pradeda Fjodor Dostojevski naučio da živim i da nema ničeg fantastičnijeg od realnosti života, ali i ništa dramatičnije od njegovih strasti.

Извор: Gloriamagazin, 157


Слика
Сека
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 638
Приступио: мар 2007
Место: Београд

Re: Ивана Жигон-велика српска душа

Порука Сека 21.4.2007. 12:02

Privatna bajka Ivane Žigon

Najlepše pesme za bebine snove

Poznata glumica, koja je uvek verovala da su čuda prirodna pojava, dočekala je sreću sa svoja dva muškarca, mužem Grigorijem i sinom Stevom, a inspirisana majčinstvom, sada priprema album dečijih uspavanki

Lepši je od Šiloh Nuvel, kćerke Breda Pita i Anđeline Džoli, uzvikivale su sestre na Ginekološko-akušerskoj klinici u Beogradu gledajući malog Stefana Steva Žigona koji je bez problema, pomalo sanjiv, rođen 24. jula ove godine. Za njegovu majku Ivanu Žigon, jednu od najboljih pozorišnih glumica, humanitarca i ženu u čijem je srcu i naručju utočište pronašlo mnoštvo prognane dece, ovo je predstavljalo novo poglavlje bajke koja je počela upoznavanjem s nekadašnjim iskušenikom manastira Prohor Pčinjski, Grigorijem Brkovićem. Kako su se od tog trenutka u njenom životu događala isključivo čuda, gotovo da se navikla na njih, pa je sasvim spremno dočekala sreću koju su joj u život unela dva nova muškarca: suprug i sin. Držeći bebu u naručju, danas je još čvršće nego na dan venčanja uverena da su joj Grigorija poslali anđeli.
Ivana i Grišenjka su se upoznali i zbližili na najromantičniji moguć način, pišući zajedno pesme. Pošto je iz manastira Prohor Pčinjski doputovao u Beograd i učlanio se u Društvo rusko-srpskog prijateljstva, zajedno su osmišljali nastupe hora Kosovski božuri. Iako joj nije bilo ni na kraj pameti da će se za njega jednog dana udati, najpre zbog toga što je mlađi od nje, Ivana je osetila dotad nedoživljenu bliskost. Bio je to prvi muškarac za kog je poverovala da joj može biti prijatelj. Imali su iste ideje, radili slične stvari, a on se bespoštedno, s bezgraničnom ljubavlju, predavao svemu čega bi se prihvatio. Mislila sam kako bi takav muškarac mogao da usreći svaku ženu i ne sluteći da će usrećiti baš mene, objasnila je kasnije Ivana.
Mesec dana nakon što su se upoznali Grigorije je shvatio da njegova skrivena osećanja prema Ivani nisu iskušenje nego dar. Skupio je hrabrost, prišao joj i priznao koliko je voli i da želi da bude s njom. Iako je kao dan bilo jasno da su upravo prisustvovali rađanju ljubavi o kakvoj se danas samo može čitati u delima svetskih klasika, bili su zatečeni talasom emocija koji ih je preplavio. Bila je to sasvim adekvatna najava čuda koja su potom počela da se dešavaju.
Izvor: Gloriamagazin

Слика
Сека
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 638
Приступио: мар 2007
Место: Београд

Re: Ивана Жигон-велика српска душа

Порука Сека 21.4.2007. 12:05

Наташа Орозовић


ИВАНИ ЖИГОН

Пред тобом слабе су стене!
Сад немо дрхћу моје вене –
Траже да ишчупамо бол!
Кажи им, лупи шаком од сто.

Па нек се земља затресе;
Сруши прозоре и склони завесе.
Нек чује се урлик,
Твоја реч и твој крик!

Једна си жена,
А нас је сто у теби,
Један си херој
А мало ко се усудио,
И твој глас буди нас као гранате
У песми као шљиве које зрију за те.

Ја немам име, имам страхове,
Ја имам руке, а на њима окове,
А ти са све њима пркосиш свету
И у ваздух дижеш песму свету
Сагорелу од немира.

Једна си жена,
А јача од живота;
И једно срце имаш-
Огромна је његова доброта.

И зато те молим,
Умири оно што боли
Нек се распадне небо
Од речи једне Српкиње,
Нек се упале свеће
Да отопе зиме,

Једна си жена
И ИВАНА ти је име!
Аватар
N.S.
Војвода
Војвода
 
Порука: 5846
Приступио: сеп 2005

Порука N.S. 21.4.2007. 13:48

Секо, хвала на овоме.
Није све пропало кад пропало све је - Рајко Петров Ного
Сека
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 638
Приступио: мар 2007
Место: Београд

Порука Сека 23.4.2007. 16:34

N.S. ::Секо, хвала на овоме.


Нема на чему. О Ивани великој, предивној никад довољно лепих речи.

Па да додамо и једну од слика коју си ти већ раније поставио на другој теми

Ивана на протесту 27.02.2007.
Слика
Аватар
Radikalna1
Млади националиста
Млади националиста
 
Порука: 182
Приступио: апр 2007
Место: Црна Гора (Неотуђиви дио Велике Србије)

Порука Radikalna1 23.4.2007. 16:40

Цеца и Ивана:Desperado

http://youtube.com/watch?v=y_g4U6GOcv8

Ивана Жигон-Грачанице

http://youtube.com/watch?v=9319dTjgDz8

Ивана и Косовски божури-Ој косово косово

http://youtube.com/watch?v=g2S34l71XSY
Слика
Сека
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 638
Приступио: мар 2007
Место: Београд

Re: Ивана Жигон-велика српска душа

Порука Сека 3.6.2007. 14:54

Не припадам само себи

Глумица Ивана Жигон, председник Друштва српско-руског пријатељства, прича о театру као храму, спорту као извору здравља, „Косовским божурима” који су расплакали Михалкова...

Ивану Жигон неко зна из позоришта и памти њене хероине, нарочито њену Настасју Филиповну, неко опет по њеним подвизима као председнице Друштва српско-руског пријатељства.

Сећају се многи како је водила 520 деце, у три авиона, у Русију, како је тамо уочи шездесетогодишњице победе над фашизмом повела и 60 намучених осамдесетогодишњака, голооточана, како је на Косову и Метохији примила више од 50 еминентних руских новинара, десетине званичника московске владе, неколико конвоја помоћи, како је, управо на њен предлог, градоначелник Москве издвојио новац за изградњу косовског села, како је поделила 150 компјутера најталентованијој деци Косова...
Деца Космета је памте и по томе што је у њихова села, осим конвоја помоћи, доводила певачке ансамбле из Русије, уметнике и писце, са којима је учествовала на око 200 сусрета са људима из удаљених косовских енклава.
За овај рад додељен јој је, на свечаности у Кремљу, Орден за веру и верност светог Андреја Првозваног, који у нашој земљи имају још само патријарх Павле и митрополит Амфилохије!

Ко Вас је увео у театар?

Мој тата Стево ми је говорио да је театар храм у коме се учимо да живимо заједно, да је театар нарушавање тишине, а уздах – најлепша реч. Научио ме је да у светлости рефлектора трагам за капиларима својих очију, за својом сопственом суштином. Зато је за мене театар био потрага за смислом, и научила сам да смисао непогрешиво наслутим и пронађем.

А после тога сте се потражили и ван сцене?

Да. У данашње време театар није био само склониште од бескраја и заштита оних најтананијих осећања од промаје живота. Учинило ми се да немам право да се у њега скријем од онога што се дешавало мом народу... Зато сам из тог плишаног склоништа изашла на фронтове, мостове и тргове и потом кренула путем косметских села. Моје јунакиње у позоришту навикле су ме да делим са њима судбину и живот. У природи глумице је да не припада само себи.

Како сте се осећали кад сте у Кремљу добили велику награду?

Величанствено. Уз мене су била и моја деца из ансабла „Косовски божури” који водим већ две године и који су на српском, руском и енглеском језику одржали преко осамдесет концерата у Србији, Русији, Белорусији и Француској. У Кремљу су расплакали седам хиљада људи. У свему овоме учествовао је и мали Стево. Наиме, била сам тада у другом месецу трудноће. Сад се са правом шалим кад кажем да ће Стево бити – неки велики човек кад му је први наступ био у Кремљу...

Колико сте имали времена за бављење спортом?

И тата Стево и мама Јелена бавили су се спортом и тако ме васпитали. Тата је био гимнастичар у друштву „Соко”, и сачувана је његова диплома из 1939. у којој је освојио треће место у Словенији. И његов тата је био у „Соколу”. Мама је била атлетичарка, а њен деда, рођак краља Николе, био је ђенерал – дивизијар, а и ђенерали морају бити на неки начин спортисти, зар не? Тата је у својим роковницима бележио колико је трчао и пливао. Тако сам израчунала да је, у просеку, док је био у форми, претрчао 1.500 км, и препливао око 300 км годишње.. И мене је заразио пливањем. А и театар је на неки начин спорт и гимнастика... И то не само тела, већ и душе.

Како доживљавате спортисте?

Не чуди ме да су данас, код нас, најубедљивији примери племенитости управо из области спорта. Узмите само Синишу Михајловића, Дејана Станковића, Влада Дивца, па сад Јелену Јанковић, Новака Ђоковића... У времену расула, опстали су само најјачи. Спорт нас чини јаким и здравим... И психички и физички... Отуда и толико племенитости међу спортистима.

Пре више година, пребродили тешку болест - како сте се усудили да родите дете?

Нема ту – како сте се усудили... Он се усудио... Мој мали Стево је хтео да се роди... Ја сам му само мало помогла... Шалим се... То просто не стаје у овај текст... Свака мајка зна да је дете њена највећа срећа.

Да ли ћете му подарити брата или сестру?

Волела бих... У сваком случају мали Стево већ има петнаесторо браће и сестара у „Косовским божурима”. Већ два пута је путовао са њима на припреме у бање – Ковиљачу и Врујце. Ужива да га сестре носају и да му певају. Верујте, и он им се придружи. Прво што је научио, пре прве речи и корака, је да пева. Све захваљујући „Божурима” – својим сестрама и браћи.

Како се сналазите у браку?

Григорије и ја смо се нашли са веома сличним односом према животу. Тако данас имам подршку и заједно стварамо. Урадили смо и татин музеј, велики архив од 250 ДВД-а сачуваног Стевиног рада, много укоричених књига, роковника, писама... Био је то посао од скоро годину дана. Сад заједно водимо и „Косовске божуре”, припремамо сценарије, програме, путовања... Пре три дана вратили смо се из Русије, са Кавказа. Учествовали смо на отварању фестивала „Златни витез”, а потом у Москви, у нашој амбасади, одржали смо и концерт „Косовских божура” мајци Русији, као захвалност деце Косова за све што Русија, на челу са председником Путином, чини за спасење Косова и Метохије.

Има ли спасења?

Руси не могу спасити Косово ако ми то не желимо. Ми смо кроз векове остваривали своје интересе само у периодима када је Русија јака, а хвала богу, Русија је данас опет ојачала. И она је имала период када је на кратко клекла пред светским злом, али се дигла, и то сада и нама даје наду да ћемо се, можда, и ми сабрати и подићи са колена.

Да ли припадате некој партији?

Да, српско-руског пријатељства. То ми је једино чланство у животу. Нисам се чак учланила ни у Савез драмских уметника... Да ли нисам стигла?.. Или не волим ту колективну свест и ту колективну (не)одговорност. Глума је, на крају, усавршавање своје личности. Обожавам да гледам колективне спортове, али да сам спортиста била бих, рецимо клизачица или пливачица.

Учествовали сте у „Пирамиди”, а то не личи на Вас?

После свега што сам урадила пристала сам, ипак, да говорим. Јер, видим да се на телевизији више појављују они који ништа не раде. Пристала сам да учествујем у „Пирамиди”, иако она подсећа на боксерски ринг, а ја нимало на боксера... Међутим, време је за борбу, а за мене је борба – суперлатив од појма живот, а борац – суперлатив од појма човек. Кад већ ућуткују по телевизијама и новинама сваки виши глас људскости, решила сам да се борим, макар доживела и – нокаут. И, успела сам. У јулу ме чека суперфинале... А кад сам била у „Авалском торњу” освојила сам, са Вучићем, бар четири или пет пута више гласова од ривала. Али, кога је у јавном сервису брига за то за кога је народ гласа? Они су изгледа сервис за неке људе који немају никакву подршку у народу. Мене моја деца из „Божура"” питају зашто не пуштају наше спотове, зашто не обавештавају људе о нашим успесима по Русији и Србији, а ја не умем да им одговорим. Чак ме сад, после прошле турнеје, једна девојчица питала: „Зашто не одемо заједно до РТС-а. Морамо да их питамо зашто нас не воле. Ако неће да нас саслушају ми ћемо да – штрајкујемо”... Замислите како је време дошло када и „Божури” хоће да штрајкују.

Како сте на Куби доживели сусрет са Кастром?

То ми је један од најсветлијих момената у животу. Да бих изрецитовала „Пркосну песму” Кастру морала сам да научим шпански. Мени су Кубанци пример да ти ниједна сила не може ништа уколико си изнутра јак, здрав и снажан. Тамо два милиона људи изађе на улице, јер је отет дечак... И американци га врате!.. А нама убијају децу, пале манастире, затиру историју и достојанство, а ми о томе више ћутимо него што говоримо. Срамота је то...

Разговарали сте са Михалковом.

Пре три дана, кад сам била у Москви, опет сам разговарала са Михалковом. Позвао ме је да гледам снимање његовог филма. Као изненађење на снимање сам довела „Божуре”. Било је већ 11.00 увече! Снимање ратне сцене било је у шуми, у Подмосковљу. Међу екипом се чуло: „Посетили су нас анђели у белом”... И сусретоше се „Косовски божури” и подмосковске шуме, Русија и Србија, по ко зна који пут. Обасјани рефлекторима „Божури” су певали и говорили стихове на руском о Косову, а Михалков је плакао... Можете ли да замислите ту сцену?

Шта Вас је тада у Русији посебно дирнуло?

Били смо 20. маја у Мелихову, у дачи у којој је живео Чехов. Позвана сам да представим очеву књигу „Монолог о позоришту” коју је објавио национални театар Русије „Мали театар”. Овога пута сам, на неки чудан начин, поново „срела” оца... Руси га нису заборавили... Догодило се то управо у кући у којој је Чехов написао свог „Галеба”...

А били сте и са Лукашенком...

Што се тиче Лукашенка – он је за мене цар. Стварно. Сањам о томе да се и код нас појави неки такав сличан човек из народа... Сачувао је народ, фабрике... Ништа није продао, а имају боље плате од нас. О производњи и извозу да не говорим... Па Белу Русију ни Татари нису могли да покоре...

Шта је Ваш лек за све невоље?

Деца, пре свега... Њихова невиност, искреност, лепота, уметност покрета... Тако доживљавам мог малог Стеву. Његов осмех, па то како му заблиста његово плаво око... Знам да и он носи свој жиг... И он је Жигон... Тако је одлучио његов тата...

Чиме ћете га сачувати?

Љубављу. И ако баш хоћете – спортом. Већ планирам да га водим на пливање на ДИФ, ако стигнем пред одлазак на Тару. Тамо ћемо да научимо да ходамо, трчимо и да освајамо планинске врхове. То је оно словеначко у мени – кад видим планину, имам потребу да се попнем на врх.

Славко Трошељ

ПОЛИТИКА, 03.06.2007.

Слика
Љубављу и спортом чувам сина:
Ивана Жигон са малим Стевом
Аватар
Хусар
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 650
Приступио: мај 2007
Место: француска

Порука Хусар 3.6.2007. 15:20

Једна таква ЖЕНА вреди сто националиста.
"HUSSARORUM ALIAS RACOW"
Аватар
Марија
Војвода
Војвода
 
Порука: 6298
Приступио: мар 2006
Место: Земун

Re: Ивана Жигон-велика српска душа

Порука Марија 3.6.2007. 15:30

Сека ::Ивана Жигон:
Мени су Кубанци пример да ти ниједна сила не може ништа уколико си изнутра јак, здрав и снажан. Тамо два милиона људи изађе на улице, јер је отет дечак... И американци га врате!.. А нама убијају децу, пале манастире, затиру историју и достојанство, а ми о томе више ћутимо него што говоримо. Срамота је то...

=D>
ЕУ је за малена царство а КиМ увек и довека!
Аватар
Златоусти
Војвода
Војвода
 
Порука: 8687
Приступио: окт 2004
Место: Земља која умире од стида јер све је више људских гњида

Re: Ивана Жигон-велика српска душа

Порука Златоусти 24.4.2008. 15:17

"Само јуначки одговор на агресију у Првом светском рату коштао је српски народ више од половине мушког рода. Гинули су, углавном, они најбољи, најмлађи, остајући без порода. Остајали су да се размножавају углавном они лошији. Сада беремо плодове те наопаке селекције."

Зато ако буде фрке "горе" ту сам зови ако треба!
Аватар
mišolovac
Националиста
Националиста
 
Порука: 414
Приступио: мар 2008

Re: Ивана Жигон-велика српска душа

Порука mišolovac 24.4.2008. 16:12

Највећа неправда је да постоји само једна Ивана Жигон. Више од свега желим да се неким чудом умножи,
да и ја добијем једну! Иако јој до колена нисам, ВОЛИМ ЈЕ!
Аватар
РашовићЗ
Војвода
Војвода
 
Порука: 5624
Приступио: феб 2008
Место: Раванград

Re: Ивана Жигон-велика српска душа

Порука РашовићЗ 27.4.2008. 20:26

Ivana Zigon je dokazani patriota,nacionalista,rodoljub kako god veliki je pre svega covek,zena,majka =D> =D> =D>
Аватар
~Јелена~
Националиста
Националиста
 
Порука: 290
Приступио: апр 2008
Место: Београд

Re: Ивана Жигон-велика српска душа

Порука ~Јелена~ 9.5.2008. 18:06

Јој ја њу обожавам! Она је такав патриота, толико воли своју земљу и народ, немам речи! А кад прича као да плаче, има тај неки глас који мене тера на плач... стварно је јединствена! Свака јој част! Драго ми је што је коначно постала мајка!
"Остајте овдје!... Сунце туђег неба
Неће вас гријат ко што ово грије, -
Грки су тамо залогаји хљеба
Гдје свога нема и гдје брата није..."
Аватар
Војвода_Шешељ
Млади националиста
Млади националиста
 
Порука: 94
Приступио: феб 2007
Место: ХАГ

Re: Ивана Жигон-велика српска душа

Порука Војвода_Шешељ 9.5.2008. 21:22

Баш је била јуче у Врбасу,цела сала је плакала кад су певали,њен хор и хор из наше Средње школе. Било је јако лепо.

Најбоља је, свака част!
СликаСлика
ПретходнаСледећа

Ко је тренутно на Форуму?

Корисници тренутно на Форуму: Нема регистрованих корисника и 8 гостију