srpskinacionalisti.com

Ивана Жигон-велика српска душа

Форумска правила
Обавезно прочитајте Правилник о понашању на Форуму и форумски бонтон пре учешћа у дискусијама!
ђенеђене
Четник-почетник
Четник-почетник
 
Порука: 17
Приступио: мај 2006

Ивана Жигон-велика српска душа

Порука ђенеђене 29.5.2006. 14:55

Велика српска уметница, и ускоро мајка.
Слика

Она заслужује своју тему.

Хвала јој на свему.

:herz:
Ројалиста
Војвода
Војвода
 
Порука: 2909
Приступио: феб 2006

Re: Ивана Жигон-велика српска душа

Порука Ројалиста 29.5.2006. 15:03

Свака јој част за све што је урадила за нас.
Аватар
N.S.
Војвода
Војвода
 
Порука: 5846
Приступио: сеп 2005

Re: Ивана Жигон-велика српска душа

Порука N.S. 29.5.2006. 17:13

ђенеђене ::Велика српска уметница, и ускоро мајка.


Otkud ti to?
Аватар
Златоусти
Војвода
Војвода
 
Порука: 8687
Приступио: окт 2004
Место: Земља која умире од стида јер све је више људских гњида

Re: Ивана Жигон-велика српска душа

Порука Златоусти 29.5.2006. 17:22

N.S. ::
ђенеђене ::Велика српска уметница, и ускоро мајка.


Otkud ti to?
Да, после десет година брака(колико ја знам) је успела да затрудни и ја се надам да ће све бити у реду.
:wink:
"Само јуначки одговор на агресију у Првом светском рату коштао је српски народ више од половине мушког рода. Гинули су, углавном, они најбољи, најмлађи, остајући без порода. Остајали су да се размножавају углавном они лошији. Сада беремо плодове те наопаке селекције."

Зато ако буде фрке "горе" ту сам зови ако треба!
Аватар
N.S.
Војвода
Војвода
 
Порука: 5846
Приступио: сеп 2005

Re: Ивана Жигон-велика српска душа

Порука N.S. 29.5.2006. 20:05

Ја сам мислио да је неудата. :?:
Аватар
vemavuk
Војвода
Војвода
 
Порука: 15972
Приступио: апр 2006
Место: београдски пашалук

Re: Ивана Жигон-велика српска душа

Порука vemavuk 29.5.2006. 21:01

О нашој Српкињи смете коментарисати само са уважавањем.
Ако остане доследна свом досадашњем раду и делу свакако ће ући у ред највећих Српкиња свих времена. А иначе у Русији, Куби, Кини и др. земљама већ је цене као највећу Српкињу и односе се према њој са највећим уважавањем.
Зато јој желим сву срећу у животу и раду.
Увек јој песма радосница испуњавала дом,
Увек јој обори и торови били пуни блејања и рикања,
Родило јој жито вазда и повазда,
Дом јој дечје радозналости вазда био пун,
На даскама увек аплаузе и цвеће добијала.............
До године у Приштини- придружите се СРПСКИ НАЦИОНАЛИСТИ
Аватар
Златоусти
Војвода
Војвода
 
Порука: 8687
Приступио: окт 2004
Место: Земља која умире од стида јер све је више људских гњида

Re: Ивана Жигон-велика српска душа

Порука Златоусти 28.6.2006. 18:24


28. jun 2006.
INTERVJU: Ivana Žigon
PRKOSNA NEVESTA
Baš na dan svoje udaje i objavljivanja DVD "Prkosna pesma", poznata glumica i humanista govori o borbi za očuvanje duše srpskog naroda

Ima već desetak godina kako gluma nije jedina preokupacija Ivane Žigon. Ona je i predsednik Društva srpsko-ruskog prijateljstva, a ni poodmakla trudnoća ne ometa je, kako kaže, "u borbi za očuvanje vekovnih vrlina srpskog naroda". Poslednji njen poduhvat u je DVD "Prkosna pesma u susret Vidovdanu", koji će od danas moći da se kupi na svim trafikama uz Kurir.

- To su pesme, spotovi i ujedno istorijski dokumenti. U pitanju je, u stvari, putopis pesama kao što su Zaharov "Vidovdan" i "Oj, Kosovo, Kosovo" Ljube Manasijevića, koje se pevaju na ogromnom prostoru pravoslavnog slavjanstva kao molitve. Koristila sam materijale s turneje Sibirskih vitezova, koji su obišli 22 sela na Kosmetu, da bi neka deca s njima prvi put zapevala. Spotovi su snimani od Bajkala, Moskve, Minska, Beograda, do Prizrena, Obilića i Gračanice - kaže za Kurir Žigonova, koja se upravo danas udaje u krugu porodice i Kosovskih božura (dece), na jednom brodiću ukotvljenom na ušću Save u Dunav.

Zašto se DVD zove baš po "Prkosnoj pesmi"?
- Mnogo puta sam, govoreći to remek-delo Dobrice Erića, slušala hiljade ljudi kako zaćute, i shvatila da se u tišini, kad je ispunjena vekovnim bolom, čuje istina. Zato mi reakcija naroda na ispraćaju Miloševića nije bila nova. Novo mi je bilo samo to što sam recitovala s bebom u stomaku.

- Uhvatila sam se za stomak - za život, kako to kažu Rusi, kad sam rekla: "Moji će potomci piti jed i čemer, a tvoji već piju gorku medovinu za krvavi novac kojim puniš čemer rasprodajući moju djedovinu", i osećala sam da me moj sin bodri... Nadam se da će biti borac na dedu Stevu, i da će i on jednoga dana braniti istinu i pravdu. Čudno je to, moj tata je '68, kad sam ja bila bepče, izašao pred studente sa sličnom porukom Robespjera: "Nema sporazuma, nema primirja s nepravdom"!

Po Beogradu se pronela priča da je vaš suprug iskušenik koji je zbog vas napustio manastir. Koliko ima istine u tome?
- Sve ovo čime se bavim jeste beg od civilizacije i borba za sasvim suprotnu viziju života, pa nije ni čudo da mi je muž jednostavan čovek, kako bi on rekao - pravi Kraljevčanin. Istina je da je jedan period života proveo u manastiru. To se prepozna i na njegovom licu. I dalje je tako predan veri, takva mu je posvećenost idealima, tako i izgleda, još uvek ima dugu kosu, i to kovrdžaviju od moje.

- Međutim, kad mi je prišao, onako kao muškarac, to je već bila njegova prošlost. I sa mnom retko o tome priča. Nas je spojila ljubav prema kosovskoj deci. Bili smo prijatelji, pomagao mi je oko koncerata, scenarija, pisao pesme o Božurima, a onda se preselio u Beograd kako bismo u Narodnom pozorištu spremali veliki koncert "Molitva za stradalnu decu sveta", na kojem je 150 dece nagrađeno kompjuterima.

- Međutim, primetili smo da je nestalo dvadesetak imena nagrađene dece. Već sutradan je bio na Kosovu u potrazi za njima, a ja sam pomislila koliko bi takav čovek mogao da usreći neku ženu. Posle dva meseca ispostavilo se da sam ta žena zapravo ja, a na Detinjce sam se držala za ruke u Knez Mihailovoj sa 250 dece, još ne znajući da sam u drugom stanju.

Jeste li saznali pol deteta?
- Biće Mladić, ako Bog da. Hoću da kažem - pravo muško. Iako sam oduvek želela devojčicu, bila sam presrećna kad sam saznala da je dečak, jer mi je to bio još jedan od znakova da se njegov deda Stevo nije tek tako predao smrti, i da je otišao sa planete tek kad je sebi našao adekvatnu zamenu...

Mnogo se pričalo o vašoj bolesti, odnosno raku koji ste, na sreću, izlečili. Koliko vas je to iskustvo promenilo?
- Bolest mi je, osim muka i borbi, donela mnogo lepote. Zavolela sam prirodu, odlazila sam na planinu Taru, oslobodila sam se nekih ličnih ambicija i sujeta koje ti u susretu sa smrću izgledaju smešno, posvetila se drugim ljudima, prijateljstvu između Srbije i Rusije, dopustila sebi da budem okrenuta svojim idealima i kad je to rušilo moju karijeru, poverovala u čuda, i ona su počela da mi se dešavaju.

- Let sa 500 dece u Rusiju, odlazak sa 60 golootočana u zemlju njihovih snova, susreti s Kastrom, Lukašenkom... A ovo što mi se sada dešava doživljavam kao najveće čudo, strepim, i zahvalna sam i za samu mogućnost da posle svega preživljenog postanem majka.

http://www.kurir-info.co.yu/dnevne-vesti/ST-01-28062006.shtml
"Само јуначки одговор на агресију у Првом светском рату коштао је српски народ више од половине мушког рода. Гинули су, углавном, они најбољи, најмлађи, остајући без порода. Остајали су да се размножавају углавном они лошији. Сада беремо плодове те наопаке селекције."

Зато ако буде фрке "горе" ту сам зови ако треба!
ђенеђене
Четник-почетник
Четник-почетник
 
Порука: 17
Приступио: мај 2006

Re: Ивана Жигон-велика српска душа

Порука ђенеђене 4.7.2006. 15:03

Да ли је неко успео да купи "Пркосну песму"? Ја нисам, а сада више нигде ме могу да нађем, а потребна су ми два примерка, желим да пошаљем и рођаку, као поклон.
politicarka
Млади националиста
Млади националиста
 
Порука: 55
Приступио: дец 2005

Re: Ивана Жигон-велика српска душа

Порука politicarka 4.7.2006. 15:29

evo ja otrcala do trafike kada sam procitala tvoju poruku... kupila sam poslednji komad...iz izloga... sigurno se moze naci na mestima koja nisu bas na frekventnim lokacijama
politicarka
Млади националиста
Млади националиста
 
Порука: 55
Приступио: дец 2005

Re: Ивана Жигон-велика српска душа

Порука politicarka 4.7.2006. 15:41

disk ne radi... ima slika, nema zvuk:(
Аватар
Златоусти
Војвода
Војвода
 
Порука: 8687
Приступио: окт 2004
Место: Земља која умире од стида јер све је више људских гњида

Re: Ивана Жигон-велика српска душа

Порука Златоусти 4.7.2006. 17:50

BAJKA U BELOM
Ivana Žigon se na Vidovdan udala za Grigorija Brkovića, s kojim uskoro očekuje dete

Upravo minuli Vidovdan bio je sigurno najznačajniji u životu Ivane Žigon - udala se za Grigorija Brkovića, s kojim uskoro očekuje sina, a slavlje je bilo dvostruko, s obzirom da je istog dana izašao i dugoočekivani DVD "Prkosne pesme Ivane Žigon", koji će se narednih mesec dana prodavati uz Kurir.

Ovaj datum poklopio se i sa šestomesečnim pomenom Ivaninom ocu Stevu Žigonu, pa su mladenci i svatovi prethodno otišli na njegov grob, na kome su mu Kosovski božuri izrecitovali pesmu koju su zajedničkim snagama napisali samo za njega, što je bilo iznenađenje i za samu mladu. Nakon toga, usledilo je slavlje upriličeno na tri brodića ukrašena poljskim cvećem, a Ivana i Grigorije jedno drugom su rekli sudbonosno da ploveći na ušću Save u Dunav.

Mlada je svom prezimenu dodala mladoženjino. Pored Ivanine majke Jelene i Grigorijevih roditelja, te Ivaninih bratanica Vane i Jovane, Grigorijevog bratanca Stefana, kuma Nevene i Aleksandre i Kosovskih božura, slavlju su prisustvovali i Tihomir Arsić i Vjera Mujović, koja je postala ponosna vlasnica bidermajera!

Zanimljivo je da su na ovoj svadbi baš svi bili odeveni u belo, poput mlade koja je nosila narodsku haljinu, odnosno "nešto između spavaćice i venčanice", kako je sama opisala svoju toaletu.

Uz zvuke pesama kompozitora Gavrila Kojundžića (koji je, takođe, bio među zvanicama) i kubanskih ritmova, brodići su krstarili do kasno u noć, praćeni pogledima i blicevima fotoaparata prolaznika na obali, koji su bili ushićeni bajkovitim belim prizorom, u kome su dominirala deca, mladoženja duge kovrdžave kose i nevesta koju poodmakla trudnoća nije omela u igranju na krovovima brodića.


Слика

http://www.kurir-info.co.yu/Arhiva/2006/jul/03/ST-01-03072006.shtml
"Само јуначки одговор на агресију у Првом светском рату коштао је српски народ више од половине мушког рода. Гинули су, углавном, они најбољи, најмлађи, остајући без порода. Остајали су да се размножавају углавном они лошији. Сада беремо плодове те наопаке селекције."

Зато ако буде фрке "горе" ту сам зови ако треба!
politicarka
Млади националиста
Млади националиста
 
Порука: 55
Приступио: дец 2005

Re: Ивана Жигон-велика српска душа

Порука politicarka 4.7.2006. 18:09

sin ce se zvati : Stevo Fidel
jer je na dan vencanja dobila poziv da prisustvuje rodjendanu fidela kastre
Аватар
Златоусти
Војвода
Војвода
 
Порука: 8687
Приступио: окт 2004
Место: Земља која умире од стида јер све је више људских гњида

Re: Ивана Жигон-велика српска душа

Порука Златоусти 4.7.2006. 18:16

politicarka ::sin ce se zvati : Stevo Fidel
jer je na dan vencanja dobila poziv da prisustvuje rodjendanu fidela kastre




У загрљају са Фидел Кастром

Ивана ЖИГОН

ЗАХВАЉУЈУЋИ сазнањима из књига и музике које ми је више од годину дана препоручивао мој пријатељ његова екселенција амбасадор Кубе у Београду Хуан Санчес Монро, иначе чест гост у Народном позоришту, моја апстрактна заљубљеност у Кубу и Че Гевару полако се претварала у праву љубав.
Слушајући на вокмену песме о Че Гевари једног летњег дана у Требињу, помислила сам како би било лепо да на пример научим шпански па да Фиделу у част изрецитујем “Пркосну песму” Добрице Ерића. Умем ја да маштам, а нарочито на плус 43 степена у хладу. А што и да не? Уосталом, ко би ту песму на овом свету боље разумео од Кубе окружене океаном неправде и блокаде.
Преда мном је била књижара. Ући ћу унутра, и ако имају “Асимил” за шпански, посветићу се својој сулудој идеји, а ако га нема - одустаћу! Боже мој, колико сам данас захвална лепој продавачици која ми је одговорила: “Имамо још један примерак.”

ПРВА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

И ЕВО ме после шест месеци свакодневног учења у Хавани! Долетела сам овде заједно са Катарином Костић, која представља часопис “Збиља” (главног уредника Момира Лазића), да присуствујемо Форуму о глобализму и проблемима развоја. “Збиља” је посветила часопис овом скупу, а ја желим да остварим своју “требињску” идеју. Са нама је и Ивица Видановић, редитељ БК телевизије.
На улицама Хаване осећам у погледима људи, у жагору, у песми коју чујем издалека, чежњу за домовином која је остала иза тиркизног бескраја, чежњу која је ујединила у кубанском сону (врста музике) баш као у сну освајаче и робове, шпанску гитару и афричке удараљке.
Посећујем и прву православну цркву на Куби освештану пре само неколико дана у присуству свевасељенског патријарха Бартоломеја, поклон кубанске владе православој цркви. У храму се сетим да сам читала давно у једној књизи да је Фидел током двогодишње борбе носио крстић о врату, поклон од прелепе девојке. Привиђа ми се у овој цркви и фотографија убијеног Че Геваре, који је са земље отишао млад и насмејан... А онда опет понављам у себи текст Добричине поеме на шпанском: “Ја ћу да гледам, а ви зажмурите, јер ће вам се очи распрснути од сјаја мог лица, само пожурите, што пре ме разапнете, пре ћу васкрснути”...
Хоћу ли ја то заиста наступити вечерас пред командантом Фиделом?
Палата конвенција се пуни, 1.200 делегата из 45 држава - САД, Француске, Италије, Норвешке, Белгије, Израела, свих земаља Јужне Америке... - ишчекује долазак председника Кубе. Укључују се камере, почиње директан ТВ пренос. Улази Кастро. Читава сала устаје, а понеки студент са галерије узвикује: “Фидел, венсеремос!” Председништво седа за сто, а Фидел, помало прехлађен, пије чај и преврће папире док се читају закључци конференције.

ПРКОСНА ПЕСМА

У ПРВОМ сам реду, и по договору упућујем упитни поглед Роберту Веријеру, председнику конференције, који седи тик уз Кастра - хоћу ли имати прилику да добијем реч? Роберт ми даје знак руком да још није сигуран. Окреће се према Фиделу и нешто шапуће. Нико у сали не зна зашто. А ја претпостављам, сигурно му је рекао: “Фидел, овде је првакиња Народног позоришта из Београда, желела би да вам посвети једну поему, ја сам јој обећао, али нисам знао да сте прехлађени, па сад не знам шта да радимо... Имамо ли времена?”
Фидел га погледа чудно, сркне мало чаја, одмахне руком, све у стилу “шта ти мене питаш, па ти си овде шеф”... А “шеф” ми се насмеши и даје до знања да ћу ипак наступити.
А мени почиње да се врти у глави. Питам се да ли је то од лета над Бермудским троуглом, или од ветра који удара на 21. спрат хотела “Нептун” у коме живим? Јесу ли то можда голфске струје, или то удара својим удараљкама громовник Чанго, каква је то салса у мојој глави, њишу ли се то по њој краљевске палме или морске траве у облику лепезе? И схватам да сам већ на сцени, да говорим на шпанском, да јавно признајем команданту пред северноамеричким нобеловцима, пред представницима Светске банке и Монетарног фонда, пред делегатима из 45 земаља, пред читавом јужноамеричком интелектуалном елитом, пред читавом Кубом, да ми срце удара јаче него кад сам ову песму говорила на Бранковом мосту за време ваздушне узбуне априла 1999. године у Београду.
Аплауз. А Фидел тек помало одваја очи од припрема за свој говор. “Команданте, ‘Поема десафјанте’! ‘Пркосна песма’!” Довикујем му са говорнице, као да му кажем: “Дошла сам издалека да ме чујете. Не гледајте више у те папире.”

КАО У АНТИЧКОЈ ДРАМИ

ПОТОМ заборављам и на Кубу, и на Фидела, и осећам се као у каквом амфитеатру, у античкој драми. Тек после, у авиону, један лингвиста објаснио ми је како је шпански језик најсличнији латинском од целе групе романских језика, па дакле и најстарији.
“Што пре ме разапнете пре ћу васкрснути”! Још једном привиђа ми се Че, млад и насмејан... Отварам очи, кад оно устала цела сала, а устао и командант! Онда му кажем, све кроз аплауз, а и даље ми се чини да громовник Чанго удара ту, негде близу, да желим да му предам књигу разрушених 114 православних храмова на Космету у последње четири године, а све пред очима међународне заједнице. Он ме гледа, и прима ме у загрљај некако заштитнички и тако топло, као да је хтео да заштити све те порушене цркве...
И у том тренутку прође ми кроз главу да Куба гради православну цркву док је неки други по Косову руше, а Кастро ме пита до када остајем?
- Летим сутра! А знате ли команданте да сам због вас учила шпански, да бих вам посветила ову песму?
- А колико си учила?
- Па, око пола године. А хоћете ли ми потписати вашу књигу “Историја ће ме оправдати”? Купила сам је јуче на сајму књига у Хавани.
- Наравно да хоћу!
И тако, на сцени, Фидел и ја причамо, заборављајући на директни пренос. Нико не зна о чему ми ћаскамо читавих пет минута.

КАСТРО СА КАМЕРОМ

ФИДЕЛ почиње говор. Траје четири и по сата. Више од десет минута, инспирисан Ерићевом песмом, помињући “младу девојку која је дошла издалека да пренесе бол”, причао је о нашој бившој великој земљи и бомбардовању Србије. Он, изгледа, више није прехлађен. Ми смо све буднији, а појединцима који зевну, Кастро шалећи се нуди кафу.
И око три ујутро мени се чини да је Хавана позоришна сценографија, да уместо рефлектора сија сунце, а да Хамлет нових дана са брадом, не знам шта му је данас, није обукао војничку униформу, него одело, уместо бити или не бити, узвикује “имати или бити, то је питање”.
Чини ми се, кад се гласа за бити, а не за имати, монолог увек прераста у дијалог? Стотину студената излази на сцену да се слика са Фиделом, а он, узевши фотоапарат од једног од многобројних репортера из читавог света, фотографише делегате у сали.
Већ је четири ујутро. Излазимо из палате. На Куби је зима. Температура се спустила “чак” на 20 степени. На улицама Хаване ме већ препознају. Да ли су препознали моју земљу? Моју Србију. Желела сам да видим Кубу. И Кастра. Можда је ово било премало. Хоћу опет да их видим.
"Само јуначки одговор на агресију у Првом светском рату коштао је српски народ више од половине мушког рода. Гинули су, углавном, они најбољи, најмлађи, остајући без порода. Остајали су да се размножавају углавном они лошији. Сада беремо плодове те наопаке селекције."

Зато ако буде фрке "горе" ту сам зови ако треба!
Аватар
N.S.
Војвода
Војвода
 
Порука: 5846
Приступио: сеп 2005

Re: Ивана Жигон-велика српска душа

Порука N.S. 4.7.2006. 20:33

Баш ми је драго за Ивану. :) Желим јој пуно среће и здравља и све најбоље њеном мужу и деци!
ђенеђене
Четник-почетник
Четник-почетник
 
Порука: 17
Приступио: мај 2006

Re: Ивана Жигон-велика српска душа

Порука ђенеђене 5.7.2006. 21:22

Златоусти ::
politicarka ::sin ce se zvati : Stevo Fidel
jer je na dan vencanja dobila poziv da prisustvuje rodjendanu fidela kastre

Ја мислим да то није прокомунистички став, већ пркос (нема те речи на енглеском) вредностима Запада.


Шта мислите, да ли ће икад моћи да се венчају и у цркви?
Следећа

Ко је тренутно на Форуму?

Корисници тренутно на Форуму: Bing [Bot] и 9 гостију