СРБи говоримо СРБски

[Обилић]

На крају крајева, ту су и ондашње “Новине Србске”.

[SMUK]

[Обилић]

Па да си Смуче детаљно прочитао онај текст што сам поставио научио би нешто ново и не би падао на усташку и комунистичку пропаганду и упорно понављао ону глупост коју су као усташе поставили у време ндх.
А ја ти постављам слику Новина Србских и свих доказа да се увек говорило СрБски.
Ако по теби хрвати пишу СрБски, онда они пишу уствари ћирилицом а не латиницом што је будалаштина какве нема, не знам како се примиш на такве глупости које потурају, ја сам сматрао да си ти Смуче озбиљан човек.

Значи пошто си остао нем на текст који сам поставио да још једном поновим неке кључне реченице :


Многи се изненаде када чују да је и сам Вук Стефановић Караџић користио облик са словом Б. Наиме, не само што је први речник штампан као “срБски” него и сам Вук о овом питању кореспондира са Владиком Лукијаном Мушицким, када му у свом писму наводи: “у Рјечнику ће србском бити описани готово сви обичаји србски”.

На овај део Мушицки одговара у свом следећем писму Караџићу речима: “србски, Србкиња мора остати… и Немци кажу Хабсбург, и ми љубко а не љупко… Да знам да ћете печатити Српски, а не Србски, расписивао бих на све стране и викао из петних жила да вам не дају ни крајцаре”.

Дакле, облик “србски” је доминирао у другој половини XIX века, једнако као што је у првој доминирао облик “сербски”, који се изговарао као “сјербски”. Стандардизацијом језика “Матица Српска” усвојила је облик “српски”, што никако није спорно. Међутим, неки наши данашњи лингвисти наводе врло разумљиве аргументе у одбарну облика “србски”.

Друго правило каже да када је властита именица корен изведене речи, онда се она задржава у оригиналном облику, тј. не мења се, у изведеној речи, као што су “Србкиња, Србство, србски” изведене речи од имена (властите именице) “СРБ”.

Дакле, како и зашто смо ми Срби променили име сопственом језику? Опет се враћамо на Вука Стефановића Караџића и његову реформу. Опште је познато да је Вук живео и радио у Бечу.

Између осталог дошло је и до иницијативе да се “срБски” мења у “срПски”, јер Немци нису могли друкчије да изговоре. О свему овоме много детаљније пише Милослав Самарџић у својој књизи »Тајне “Вукове Реформе”«, коју препоручујемо онима који желе подробније да се информишу.

Ови примери говоре о страном утицају и да се своди на “одрођавање” Срба од Православних словенских народа. Можда је најочигледнији доказ за овакву тврдњу офанзива на ћирилицу, која се немилосрдно прогони из Србије.

Није страшно што Срби пишу српским језиком, а не србским, ако знају шта пишу тим језиком и какве и чије симболе (и у какве сврхе) користе. Али страшно је ако тога нису свесни, па им се сутра деси да се ћирилица потпуно укине, а везе са нашим коренима потпуно затру. У том случају неће бити изненађење да за пола века, или век, на Балкану живи мало племе Српа, унијата, који пишу Гајевом латиницом и своје корене траже у Загребу, Бечу и Ватикану.

[SMUK]

[Обилић]

Није то сад толико битно дал је СрБски или СрПски све док пишемо ћирилицом, јер ако се одрекнемо ћирилице онда више нећемо знати ни ко смо, ни одакле смо јер се одричемо свог писма.
Зато требамо да следимо увек оно, ''будимо Срби, пишимо ћирилицом''.

Ову задњу реченицу морам још једном да поновим јер треба то да нам увек буде на памети :
''Није страшно што Срби пишу српским језиком, а не србским, ако знају шта пишу тим језиком и какве и чије симболе (и у какве сврхе) користе. Али страшно је ако тога нису свесни, па им се сутра деси да се ћирилица потпуно укине, а везе са нашим коренима потпуно затру. У том случају неће бити изненађење да за пола века, или век, на Балкану живи мало племе Српа, унијата, који пишу Гајевом латиницом и своје корене траже у Загребу, Бечу и Ватикану.''

[SMUK]

[Боки_СРС]

[SMUK]

[Боки_СРС]

[SMUK]

[Đorđo Napolitano]

Придев "Србски" може да се односи само на градић Срб у Крајини а никако на Србију

[Делија са Севера]

Ако се гледа једначење по звучности, не може ни ту никако са Б. Једино што би могао да се направи изузетак као са нпр. брдски или грбски. Мсм да је логичније да србски буде изузетак.