Коначно, iедна зима. Старинска.

[Коста]

Пада, па опет пада.
А мене срце пуно.
Враћа ме у детињство, у неке срећне године.

Колективно смо ионако пропали. До даљ(н)ег.
Остаiе ми само да згреiем ракиицу, да бленем у зимску ноћ и уживам
Жени и детету сам припретио да ме не дираiу. Док пада. Iер ми значи. И ни за шта друго нисам.

Само мало топлине и лепих речи. Шта друго човек да пожели од свог бедног живота?

Пада и даље. Моiе време дошло. Нека потраiе iош коiи дан.
А за почетак марта имам уплаћен Копаоник. Да наставим тамо где ме лани инфаркт прекинуо.

Све ће то, врло ускоро, бити само лањски снегови.
Као што ћемо и сви ми, врло ускоро, бити само иструлели костури.

То му iе то. Зове се - живот...

[Lazarica]

Коста, ево још мало подсећања на детињство. Уживајте!

ЗА СВУ ДЕЦУ КОЈА СУ РОЂЕНА И ПРЕЖИВЕЛА 1950-ТЕ, 60-ТЕ, 70-ТЕ & 80-ТЕ!!



ПРВО, ПРЕЖИВЕЛИ СМО И РОЂЕНИ СМО НОРМАЛНИ ИАКО СУ НАШЕ МАЈКЕ КАД ИХ ЈЕ БОЛЕЛА ГЛАВА
ПИЛЕ АСПИРИНЕ, ЈЕЛЕ ХРАНУ ИЗ КОНЗЕРВИ, ПУШИЛЕ И РАДИЛЕ ДО ЗАДЊЕГ ДАНА ТРУДНОЋЕ И
НИКАД НИСУ БИЛЕ ТЕСТИРАНЕ НА ДИЈАБЕТЕС



У ТО ВРЕМЕ НИСУ ПОСТОЈАЛА УПОЗОРЕЊА У СТИЛУ "ЧУВАТИ ДАЛЕКО ОД ДОМАШАЈА ДЕЦЕ" НА
БОЧИЦАМА СА ЛЕКОВИМА, ВРАТИМА И ОРМАРИМА



МИ, КАДА СМО ИМАЛИ 10-11 ГОДИНА НИСМО НОСИЛИ ПАМПЕРС-Е И ПИШАЛИ СЕ У КРЕВЕТ



КАО ДЕЦА, ВОЗИЛИ СМО СЕ У АУТИМА БЕЗ ПОЈАСА И ВАЗДУШНИХ ЈАСТУКА И НИСМО МОРАЛИ ИМАТИ
КАЦИГЕ НА ГЛАВИ КАД СЕ ВОЗИМО БИЦИКЛОМ ИЛИ НА РОШУЛАМА



ПИЛИ СМО ВОДУ ИЗ ЦРЕВА ЗА ЗАЛИВЊЕ БАШТЕ А НЕ ИЗ ФЛАШИЦА КУПЉЕНИХ У СУПЕРМАРКЕТУ.
ДЕЛИЛИ СМО ФЛАШИЦУ КОЛЕ СА НАШИМ ПРИЈАТЕЉИМА И НИКО НИЈЕ УМРО ЗБОГ ТОГА



ЈЕЛИ СМО МЛЕЧНЕ СЛАДОЛЕДЕ, БЕЛИ ХЛЕБ И ПРАВИ ПУТЕР, ПИЛИ КОЛЕ КОЈЕ СУ И ТАДА БИЛЕ
ПУНЕ ШЕЋЕРА АЛИ НИСМО БИЛИ ДЕБЕЛИ ЗАТО ШТО СМО СЕ СТАЛНО ИГРАЛИ НАПОЉУ



ИЗЛАЗИЛИ СМО ИЗ КУЋЕ УЈУТРО И ИГРАЛИ СЕ ЦЕЛИ ДАН, СВЕ ДОК СЕ НЕ УПАЛЕ СВЕТЛА НА
УЛИЦИ, ЖМУРКЕ, ПЛАНОВА, КЛИСА, КЛИКЕРА, ПАРТИЗАНА И НЕМАЦА, КАУБОЈА И ИНДИЈАНАЦА,
ЗАЛОГА И СВЕГА ОСТАЛОГ ШТО ЈЕ САМО ДЕЧИЈА МАШТА БИЛА У СТАЊУ ДА СМИСЛИ



НЕРЕТКО, НИКО НИЈЕ МОГАО ДА НАС НАЂЕ ПО ЦЕЛИ ДАН



И НИКАД НИЈЕ БИЛО ПРОБЛЕМА...



ПРОВОДИЛИ СМО ЦЕЛЕ ДАНЕ ПРАВЕЋИ ТРОКОЛИЦЕ ОД ОТПАДА ИЗ ПОДРУМА, СПУШТАЛИ СЕ НИЗ
УЛИЦЕ ЗАБОРАВЉАЈУЋИ ДА НИСМО НАПРАВИЛИ КОЧНИЦЕ. НАКОН ПАР ПАДОВА, СЛОМЉЕНИХ
ПРСТИЈУ И МОДРИЦА НАУЧИЛИ СМО КАКО ДА РЕШИМО ПРОБЛЕМ



МИ НИСМО ИМАЛИ ИМАГИНАРНЕ ПРИЈАТЕЉЕ НИ ПРОБЛЕМЕ СА КОНЦЕТРАЦИЈОМ У ШКОЛИ. НАМА НИСУ
ДАВАЛИ ТАБЛЕТЕ ПРОТИВ ХИПЕРАКТИВНОСТИ. МИ НИСМО ИМАЛИ ШКОЛСКОГ ПСИХОЛОГА И
УСМЕРИВАЧА ПА СМО ИПАК ЗАВРШАВАЛИ НЕКАКВЕ ШКОЛЕ



НАМА НИСУ ПРОДАВАЛИ ДРОГУ ИСПРЕД ШКОЛЕ...



МИ НИСМО ИМАЛИ ПЛАЗСТАТИОН, НИНТЕНДО, Џ-БОЏ, НИКАКВЕ ВИДЕО ИГРИЦЕ, НИСМО ИМАЛИ 99
КАНАЛА НА ТЕЛЕВИЗИЈИ (САМО ДВА), НИСМО ИМАЛИ ВИДЕО РИКОРДЕРА, СУРРОУНД СОУНД,
ЦЕЛУЛАРНЕ ТЕЛЕФОНЕ, КОМПЈУТЕРЕ, ИНТЕРНЕТ, ЧАТ РООМС...



МИ СМО ИМАЛИ ПРИЈАТЕЉЕ И МИ СМО ИШЛИ НАПОЉЕ ДА СЕ ДРУЖИМО С ЊИМА!



ПАДАЛИ СМО СА ДРВЕЋА, ЗНАЛИ СЕ ПОСЕЋИ НА СТАКЛО, СЛОМИТИ ЗУБ, НОГУ ИЛИ РУКУ, АЛИ
НАШИ РОДИТЕЉИ НИКАДА НИСУ ИШЛИ НА СУД ЗБОГ ТОГА



ИГРАЛИ СМО СЕ ЛУКОВИМА И СТРЕЛАМА, ПРАВИЛИ КАТАПУЛТЕ И БАЦАЛИ ПЕТАРДЕ ЗА НОВУ ГОДИНУ
И СВЕ СМО ТО ПРЕЖИВЕЛИ БЕЗ ПОСЛЕДИЦА!



ИШЛИ СМО БИЦИКЛОМ ИЛИ ПЕШКЕ ДО ПРИЈАТЕЉЕВЕ КУЋЕ, ЗВОНИЛИ НА ВРАТА ИЛИ ЈЕДНОСТАВНО
УЛАЗИЛИ У ЊИХОВУ КУЋУ ДА СЕ ДРУЖИМО И БУДЕМО ЗАЈЕДНО!



КАД УПАДНЕМО У ПРОБЛЕМЕ СА ЗАКОНОМ, РОДИТЕЉИ НИСУ ПЛАЋАЛИ КАУЦИЈУ ДА НАС ИЗВУКУ. У
СТВАРИ, БИЛИ СУ ЧЕСТО СТРОЖИЈИ НЕГО САМ ЗАКОН!



МИ НИСМО ПРОВОДИЛИ ЈЕДАН ВИКЕНД СА МАМОМ А ЈЕДАН СА ТАТОМ. МИ СМО ИМАЛИ ЈЕДНУ КУЋУ И
ЈЕДНУ ПОРОДИЦУ



ПОСЛЕДЊИХ 50 ГОДИНА СУ БИЛЕ НАЈПЛОДОНОСНИЈЕ У ИСТОРИЈИ ЧОВЕЧАНСТВА



НАШЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ СУ ПРОИЗВЕЛЕ НАЈБОЉЕ ИЗУМИТЕЉЕ И НАУЧНИКЕ ДО ДАНАС



ИМАЛИ СМО СЛОБОДУ, ПРАВО НА ГРЕШКЕ, УСПЕХ И ОДГОВОРНОСТ. И НАУЧИЛИ СМО ДА ЖИВИМО С
ТИМ!!



И ТИ ПРИПАДАШ ТОЈ ГЕНЕРАЦИЈИ?



ЧЕСТИТАМ!



МОЖДА ЋЕШ ПОЖЕЛЕТИ ДА ПОДЕЛИШ ОВО СА ОСТАЛИМА КОЈИ СУ ИМАЛИ СРЕЋЕ ДА ОДРАСТУ КАО
ПРАВА ДЕЦА, ПРЕ НЕГО ШТО СУ АДВОКАТИ, ДРЖАВЕ И ВЛАДЕ ПОЧЕЛИ ДА ОДРЕЂУЈУ КАКО ТРЕБА
ДА СЕ ЖИВИ!



МОЖДА БИ БИЛО ДОБРО ПОСЛАТИ ОВУ ПОРУКУ И ВАШОЈ ДЕЦИ ДА ВИДЕ КАКО СУ ЊИХОВИ
РОДИТЕЉИ ОДРАСТАЛИ.



ДА БИ СТЕ ЛАКШЕ ЧИТАЛИ, ОВАЈ МАИЛ ЈЕ НАПИСАН ВЕЛИКИМ СЛОВИМА!!!



ПОЗДРАВ ГЕНЕРАЦИЈИ.



ЖИВЕЛИ!!!

[Sandra]

Коста растужио си ме и подсетио си ме на детињство.

У Босни су увек биле јако хладне зиме са много снега.Ишли смо у шлколу у групама.Прошао би како се код нас звао згрн да рашчисти снег и ми деца се нисмо видели из снега.Возила су ретко пролазила.Снег је шкрипао под ногама а иње би нам се ухватило по коси.
Када уђемо у школу онако бели и смрзнути окупили би се око велике пећи која се усијала од жеречег угља а стари подворник је увек нешто гунђао.
Учило се својски.Није било протекције код наставника није било плачених додадних часова.Нисмо имали одвојено своје собе. Учили смо за кухињским столом где би мајка кувала ручак , радила по кухињи и сви остали укућани били ту.Ништа није лепше мирисало од пите кромпируше.Права посластица је била када би мајка направила кнедле са шљивама.
Отац би ми правио сваке године дрвене лигуре тако су се звале импровизоване санке и на том смо се клизали и возили.Ако одлетим са лигурама у неку ограду па ми се подеру панталоне мајка ме не пита да ли сам повредила колено него ме излупа сто сам подерала панталоне мања је штета подерано колено од подераних панталона.
Увече када се смраћи узмем бокал воде искрадем се из куће и поспем по стази да се преко ноћи смрзне па да се сутра клижем.Свако од деце се трудио да има сто дужу и бољу стазу за клизање.
Пред веће би мајка наложила пећ у спавачој соби па се соба угреје.Легнемо у кревет поредамо се као кифле.
У бубњари пуцкетају дрва.Мајка иђе у топлу собу угаси светло и каже :"Спавајте ,ваља ићи ујутро рано у школу баш је хладно ,изведрило се ,ноћас ће миш и мачка заједно спавати."

Давно је то било ,нема више драгих родитеља нема брата и сестара сви су отишли на вечни починак.
Гледам кроз прозор ,обелио парк око београдске Арене јелке се окитиле снегом и Костин пост и ова хладна ноћ подсетише ме на дане који су давно прошли.

[Witch-king of Angmar]

Ух, Сандра, ти имаш лепе године. Рекао бих да си 60 и нека, јер моја мајка, која има сличне приче, је тако отприлике.

Иначе, живим близу тебе и знам да је призор код Арене баш такав каквог си га описала.

[Sandra]

Ух, Сандра, ти имаш лепе године.

То су најлепше године. а никада их нисам крила.То свако зна ко чита моје постове.
Поздрав комшији.
П.с.
Оно горе сам написала ..., мало ме Коле подсети на детињство а човек како стари више се сећа шта је било пре 50 година него пре пет дана.

[Трећи]

Пих! Из'ем ти зиму која ни миша не може да завеје...
А и ја се сећам да, када сам имао 4-5 година, да је тата чистио стазу за пролазнике, па када је завршио, морао је да поскочи да би видео шта има иза „грудобрана“ који је направио лопатом чистећи стазу. Ово данас?? Голомразица...

[РашовићЗ]

ове зиме север Србије није у љубави са снешком белићем...у Сомбору сем досадног ветра који данима улази у крв нема снега (још није пао, сем у два наврата тек који мм).Изгледа да од Фрушке горе па до Шар планине свуда снега једино код нас нема падавина.Наравно да нам година производње дозвољава сећања на неке зиме пуна снега,зимских чаролија,сећања...сећања...сећања

[senjo]

У овом времену без наде,
када ни зиме дуго било није,
ево коначно читаво јато белих пахуља паде,
да успомене детињства подгрије.

Кроз прозор озарен гледам,
радосно једно дете, белим пахуљама се смешка,
ево разлога великог, да се безнађу не предам,
озбиљне планове имам, да данас направим снешка.

Ево га немирни ветар, почео сметове да ствара,
ковитлац подиже један облак снежни,
мами ме нека сањива нада, да ће још бити путева и путара,
док полако и неосетно урањам у овај дечји санак нежни.

Пожурих да скинем с тавана заборављене санке,
журећи оближњем брежуљку, да се придружим анђелима деци,
носталгија надире у вене и сећа ме на давне снежне уранке,
када смо после дугог санкања, радосно газили лед на оближњој реци.

[Sandra]

Super pesma.

[S.H.]

Обожавам снег. И не само то. Гади ми се израз који се често користи после снега - "пролепшало се време". Мислим, за кога се пролепшало? За мене од белине нема ничег лепшег. Жао ми је што сам за време оног првог снега у јануару био болестан, а клинац ми се тек био придигао из кревета, па смо га углавном пропустили. Сад је већ друга прича, али он не воли толико да се санка (као ја), већ је више за грудвање, трешење дрвећа (то зовемо "лавина") и "фотографисање". Морам да приметим да је "фотографисање" ове године веома успешно јер има много равних белих површина. А много равних белих површина значи да деца и клинци уопште не излазе на снег. Код мене их у крају има, дакле - све је до моронских родитеља.

[стаљин]

Гади ми се израз који се често користи после снега - "пролепшало се време". Мислим, за кога се пролепшало?

Слажем се са тобом. Уче нас да су болесне летње врућине, лепо време, а заправо су смрт. А вода (снег и киша) заправо доноси живот.

[Русалка]

Гади ми се израз који се често користи после снега - "пролепшало се време". Мислим, за кога се пролепшало?

Слажем се са тобом. Уче нас да су болесне летње врућине, лепо време, а заправо су смрт. А вода (снег и киша) заправо доноси живот.

Слажем се, са обојицом.
Ништа лепше од снега. Лепо је и у пролеће и лети, све зелено, олистало, птичице певуше, бла бла бла, али несносне врућине каквима смо изложени последњих година се једино подносе уз море и морски поветарац. А пошто нико не проведе 4 месеца на мору, то сунце, зеленило, птичице се претворе у пакао.
Нико не размишља да снег убија бактерије и вирусе.

Једино не волим лед, али фала Богу, у животу сам више ломила руке лети него зими по леду, па се не жалим.

[ThunderForce]

Све је то у реду, само нека је снијег далеко од мене. Нешто га не подносим баш. Волим хладноћу, али без "прилога".

Ове године је у мом селу нападало око метар снијега, што је пуно кад се упореди са претходним годинама.

[Трећи]

Звучиш као да би дао две зиме за једно лето...

[Михаило]

Јао благо вама људи, имате снега, белине, радости, љубави.
Овде код мене у Холандији немам ништа од тога. Само паре.
Враћам се ускоро доле код вас!
Ако Бог да у своју кућу са великом баштом тамо негде где одрастох, подно Фрушке Горе.