

http://www.radionovosti.com/emisije/ziveo.html
PANONSKI GOVNAR
Jebale te depresivne
aluvijalne ravni
O besmislu
ravničarskog života ti pevaš
O, skote ogavni,
Survan ti mozak
U vrtači raskola
Kao kakvom olupinom
strovaljen
Jebao te petao
i bagrem izvaljen!
Pakao jugonostalgičarskog mentalnog pomora
Jebalo te blatno jezero Balaton
I kompletna mađarska
privredna komora
Panonski govnar
Nervnom devastacijom
Potpuno pogubljen
Brutalno izdubljen
Ne pomerajte bagrenje...
Златоусти ::Курир је поново "актуелан" као када је скоро после годину дана објавио вест о тој Балашевићевој изјави коју смо овде коментарисали![]()
Албум "Заклане чељади" "Нисамнезнамкакосамосновнушколузавршио" а на којој је и та песма је изашао још 2003. године.
Наравно, док то нису они објавили шира јавност није знала ништа о томе. Оволико кашњење и ћутање само говори о беди данашњег новинарства. Као и ове неистине како су написали ту песму инспирисани том Ђолетовом изјавомLazarica ::Ипак, мораш се сложити да далеко већи број људи чита Курир него посећује овај форум или слуша "Заклану чељад", тако да није лоше (никада није касно) што су то објавили и то на најчитанијем делу - дуплерици.
Sandra ::spominje Slobodnu Vojvodinu u Slobodnoj Evropi a nas predsednik mu se smeje i aplaudiora.Sta reci.
srbenda ::Зар у песми "Ратник паорског срца" није опевао "муке" аустроугарског војника ("Pric'o nam kako je pres'o Karpate, zujali meci k'o rojevi pcela..." Kada se Braca devetnaeste vrn'o pric'o je svako vece na soru
Kol'ko je curica usput prevrn'o i kako topovi livade oru..." Ово се вероватно односи на силовања у Мачви или неком сличном месту)
Одјеби ЈНА
Дао сам ти једну добру годину живота, најбољу можда.
Велики врачеви медицине расцјепе груди као наранчу и спусте ново срце у њих, пажљиво, растворених шака као да враћају врапчића у гњездо, раздвоје скалпелом;свјетло од
таме у мутном језгру зјенице;бајају,покрену непокретно,чудотворе
над људима;па опет....Ни они немогу да ми врате моју отргнуту деветнаесту годину.
Никад више.
Али, проклет да сам, ја сам барем имао двадесету и двадесетпрву, и још неке двадесете и тридесете, за разлику од дјечака на чије црно уоквирене фотографије сваког дана наилазим на посљедњим страницама штампе. Они остадоше у деветнаестој, заљубљени, заиграни, збуњени, не доспјевши да своје оловне војнике одвоје од оловних зрна, подметнутих им у џепове тако безбожнички.
Не брате Каине, не зови ме у поље;не мами ме да залуд прошетамо минским пољем мој грешни сивомаслинасти брате;потури неког другуг добровољца на бранике своје неприлагођености и неспособности, окачи неку другу мету на своје картонске бедеме.
Нема мојих у овом рату наших. Знам не може то тек тако...чичак издаје, качи се ове јесени на све стране, и мени ће га већ неки мангуп приљепити на леђа, онако у пролазу, све тапшући ме по рамену пријатељски.
Размишљао сам о томе кога издати кад ми остане да бирам између нас двоје: жалим, али престар сам да бих издао себе још једном.
Одјеби ЈНА. Доста је било!
Дјордје Баласевиц
Корисници тренутно на Форуму: Нема регистрованих корисника и 11 гостију