srpskinacionalisti.com

Поезија

Форумска правила
Обавезно прочитајте Правилник о понашању на Форуму и форумски бонтон пре учешћа у дискусијама!
Аватар
Ружица
Војвода
Војвода
 
Порука: 2122
Приступио: јан 2012
Место: Београд

Re: Поезија

Порука Ружица 2.11.2012. 15:01

Своје мишљење о Зборнику ЗАВЕШТАЊА послали су и неки аутори чији су се радови нашли у Завештањима.
Очекујемо и реч владике Артемија, с обзиром да је његов прилог дат у Завештањима као Уводна реч, међутим он је добио књигу јуче, а данас је владики Артемију имендан. Надамо се да ипак стићи до суботе да нам упути неколико речи и свој благослов.
Своје мишљење о књизи дао је и Саша Миливојев (аутор књиге "Жута кућа):

БОЛ АУТОРА ЗА ОТАЏБИНОМ

Велика је част и задовољство завештати интелектуалну својину будућим нараштајима и генерацијама које долазе – у Зборнику „ЗАВЕШТАЊА 2012“ – епохалном пројекту Удружења српских писаца Швајцарске.
Овај зборник поезије и прозе познатих српских аутора из Србије и дијаспоре, са предговором и благословом владике Артемија, значиће и нама и будућим читаоцима – православним верницима, и поштеним проучаваоцима културне историје и косовско-српске историје књижевности, у тешкој борби против окупације и фалсификовања историје српског народа, значиће нам као референца у освешћивању нације и света о нашем пореклу, херојству, нестајању и непрекидном трајању. Не заборавите да су Срби староседеоци Балкана и да су на њему живели су и пре Христа. Ако нам отимају територију - не могу нам отети нешто што ће нам заувек бити у срцима, душама и генима - Косово. Кад читалац узме у руке књигу „ЗАВЕШТАЊА 2012“ освешћује се да је Србин, испред њега је права истина, слике наших светиња и културне баштине у песмама, у речима, Завештања као делић Косова, погађају у непреболну рану сваког правог Србина. Осећа се бол и потреба свих аутора за отаџбином и тај бол се преноси на читаоца. Зато је ова књига драгоцена.
За разлику од других издавача који се неодговорно користе српским писмима и претежно објављују латиницом – Удружење писаца Швајцарске „ЗАВЕШТАЊА 2012“ објављује на ћириличном писму и на тај начин промовише право српско писмо у свету, да што дуже траје у времену. Српска ћирилица визуелно идентификујуе српски народ, не личи на енглеску латиницу, а неком може да засмета што личи на руску.
Поносан сам што сам се нашао међу ауторима зборника „ЗАВЕШТАЊА 2012“ и на тај начин поново се издвојио од издајника српског народа који ме свакодневно окружују.

САША МИЛИВОЈЕВ
Заклињем се са три прста са овога Светог Крста живот дајем за спас Србства!
Аватар
Ружица
Војвода
Војвода
 
Порука: 2122
Приступио: јан 2012
Место: Београд

Re: Поезија

Порука Ружица 2.11.2012. 15:09

И још један аутор Завештања дао је своју "анализу" - укратко о Завештањима:


ЗАВЕШТАЊА 2012

„Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа.А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?
Не узимајте туђу ријеч у своја уста.Узмеш ли туђу ријеч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио.Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнензнатнију ријеч свога језика.
Земље и државе не освајају се само мачевима него и језицима.Знај да те је непријатељ оноликo освојио и покорио колико ти је ријечи покрао и својих потурио.
Народ који изгуби своје ријечи престаје бити народ.“.
Стефан Немања, „Хиландарска Повеља“

Драга браћо и сестре Срби,
Ове речи нам је Стефан Немања оставио у аманет као опомену. Али да ли ми браћо и сестре поштујемо ове пророчке речи првог српског великог жупана, чувамо ли језик, чувамо ли писмо, чувамо ли своју богату традицију? Брзо заборављамо своју историју. То је наша традиција. А, шта је народ који не поштује своју историју, гробове својих предака који су храбро гинули како би нама, њиховој деци обезбедили слободу. Шта је народ који не поштује своје манастире, своју домовину, свој језик!? „Народ без вере и културе, писма и језика, наслеђа и стварaлаштва, јесте номадски народ, а не културолошки, уљудни“-рече у овој књизи Протоjeреј Жарко Гавриловић.
Управо због свега овога, како би пробудили свест уснулог и напа'еног народа и подсетили на богаство српске културе, историје и традиције, Удружење српских писаца Швајцарске сваке године окупља око себе Србе, како из Матице, тако и све оне Србе који су протерани са својих огњишта и који су попут сјајних звезда расути свуда по свету. Они се борбом против заборава, боре пером, а не пушком. „Богатство земље лежи у дубини њених мисли“-рече афористичарка Даница Машић. Ми смо богата земља. Наш народ је богат народ. Немамо нафту, немамо злато, имамо нешто много вредније: имамо историју, имамо песнике и писце који се боре широм света за правду. Слободан Ракитић у овој књизи каже:
„... Све што немаш: слободу и љубав,
Богатство и радост,
Лепа јутра
И благе заласке сунца,
Песма ће ти дати...
... Она је твој језик,
Твоја земља, дрво молитвено,
Пиши песму,
Брату своме на крсту
И брату своме под земљом
И брату своме на небесима...“

И пишите браћо моја, пишите, бележите, записујте. Јер само пишући чувате језик, чувате ћирилично писмо које је на издисају. Само пишући побеђујете неправду која нам је вековима и која нам се и данас наноси.

Чувени Платон рече: „Опрости, али никад не заборави“. Или што рече Драгољуб Драган Недељковић у овом зборнику: „Не можемо се према силнима, онима што су нас убијали и рушили нам села и градове, понашати као да се ништа није догодило, а догодило се страшно... човекова особина је да памти и добро и зло. Ништа не смемо бацити у заборав, ни олако опраштати. Праштајмо онима што се кају и опрштај траже“.

Али, како браћо и сестре, заборавити оне који су Вам цркве и огњишта спалили, како заборавити оне који су вас убијали, како?
„Косово је душа Србинова“-каже Антоније Ђурић. Косово и Метохија која се у овом зборнику појављује у многим песмама, тиме песници помажу оном малом броју Срба који мучно живе да издрже у својој патњи. Не смемо браћо никада заборавити све оне муке које је наш народ преживео и преживљава.
„Косово је наше завештање, ми сејали, зар да туђин жање... „
Само у овом стиху Славице Јовановић, може се осетити бол, може се осетити пркос, тај чувени српски инат. У следећој песми она каже:
„Косово је манастир стари у коме су крстили и мене,
Ја злотвору нећу да се сагнем...“
То се можда још боље може видети и у „Добронамерној песми“ Синише Радосављевића који каже:
„Изјављујем јавно
Без обзира на уцене и претње
Пред сведоцима,
Богом, лажима, жртвама:
Немам право на издају,
Аманет древних предака
Не препуштам забораву,
Не желим, не дозвољавам
Да ме стуб стида, срама
Као ништавило прихвати...“

Писци у овом Зборнику пркосе песмом свима онима који наносе бол и патњу, свима онима који историју пишу пушком, а не оловком, свима онима којима је образ као ђон. А, они којима је образ као ђон, они газе све редом. Не гледају на жену на децу, на старце. Не презају да ваде очи, да касапе, да кољу и муче.Писци у овом Зборнику пишући улажу напоре да се та славна историја Косова и Метохије не заборави. Они писаном речју и овим Зборником се уједно и боре да спрече или барем умање негативни утицај мас медија који преправљају историју и који убијају и оно мало романтике и креативности у народу.
Не пишу аутори овог Зборника само о рату, страдању, својој Светој земљи, они пишу и предивне љубавне песме, они пишу и афоризме, кратку форму са којом су Срби најјачи на свету.
Драга браћо и сестре,
Чувајте оно што имате, јер веома је тешко повратити оно што сте изгубили. Чувајте своју браћу Србе, немојте се чувати једних других како каже велики пријатељ Срба Арчибалд Рајс, прочитајте његову књигу и не понављајте исте грешке. Не чувајте се једни других, већ пробајте да се зближите, да се разумете и један другом помогнете.
Има још једна веома важна изрека која нам је давно остављена у аманет, а она каже: „Само слога Србина спасава“.
Сложите се браћо, пружите руку пријатељства, измирите се са братом, са ујаком, са комшијом, пронађите заједнички језик.

Драга браћо и сестре,
Добили сте овај Зборник у аманет да га чувате и читате. кад год га отворите, наићи ћете на благо. Наићи ћете на слова, на речи. А, то је највеће благо.
Овај Зборник представља ризницу речи, ризницу историје и прелепе наше традиције.
Одшкрините врата те ризнице, читајте и учите. Учите браћо, учите. Није срамота учити.
Порука овог Зборника јесте: чувајте браћо српство, чувајте свој језик, своје писмо-ћирилицу, чувајте своју Србију.
Живели!

Игор Браца Дамњановић ДИБ
Главни и одговорни уредник часописа за хумор и сатиру „Шипак“
Обреновац-Београд, Република Србија
1.10.2012


Напомена: Ако је неко заинтересован за Завештања и жели да купи књигу, може се обратити на е-маил адресу: zavestanja@gmail.com
Заклињем се са три прста са овога Светог Крста живот дајем за спас Србства!
Аватар
Ружица
Војвода
Војвода
 
Порука: 2122
Приступио: јан 2012
Место: Београд

Re: Поезија

Порука Ружица 5.11.2012. 16:28

Из Удружења српских писаца Швајцарске стигао је и Извештај...

ТЕМЕЉ СРБСКЕ ПИСАНЕ КУЛТУРЕ У ДИЈАСПОРИ

Публикација „ЗАВЕШТАЊА 2012“ коју је и ове године, девете по реду, објавило Удружење српских писаца Швајцарске, представљена је на промоцији у Цириху 3.11.2012 са почетком од 19:00 сати.
Почевши благословом владике Артемије, и изворном србском музиком почела је и промоција новог зборника „ЗАВЕШТАЊА 2012“. Присутнима се обратио председник Удружења писаца Братислав Живуловић. Поздравивши све присутне , њих преко педесетак, упутио је захвалност свим ауторима овогодишњег Зборника. Поред владике Артемијa ту су још: Академик Драгољуб Недељковић, протојереј Жарко Гавриловић, Радомир Андрић, Слободан Ракитић, Љиљана Булатовић Медић, Радослав Братић, Ненад Грујичић, Божидар Кљајевић, Др. Раде Рајић, Саша Миливојев.
Сврха ове публикације, која се већ традиционално одржава, јесте да покаже првенствено Србима ван матице, а и Србима у матици да Србски писци из Швајцарске имају јасну визију и циљ одржања српске културе у писаној форми и очувању србског писма – ћирилице. Завештања су једина као таква која се штампају ћириличним писмом и као таква излазе у целокупној србској дијаспори.
Удружење србских писаца Швајцарске добија све већу популарност србске дијаспоре, а у то смо се и вечерас уверили! Удружење је добило бројне овације електронском поштом у виду честитки, похвала, подршке истрајности, и најлепшим жењама за будућност. Прочитано је преко тридесетак таквих порука са свих страна света (Канада Америка, Западна Европа, Грчка, Русија, као и са простора бивше Југославије). Овим је Удружење показало своју позицију коју све јаче учвршћује и шири српском дијаспором.
Поменута су на крају два капитална пројекта која стоје као завештање овим вредним ствараоцима у очувању српске писане културе:

- Песнички маратон 24 који би се сваке године одржавао у Цириху под покровитељаством Одељења за старнце кантона Цирих, а у организацији Удружења србских писаца Швајцарске. 24. нације у времену од 24. сата непрекидно би се смењивале и читале поезију на свом мартерњем језику. То би постала традиција мултиетничности у земљи сатова, чоколаде и сирева.

- Отвара право учешћа свих србских аутора , писане речи , за штампање зборника „ЗАВЕШТАЊА 1000“. Жеља нам је да се у једној књизи нађе 1000 живих србских аутора, који би дали по један свој прилог овом капиталном пројекту. Ни у једној нацији на свету, нити у једној до сада објавњеној књизи не постоји 1000 аутора! Овим би се показала наша литерална култура и постојаност ћирилићног писма. Удружење србских писаца је већ отворило електронску адресу за пријем радова.
Све информације се могу добити на: zavestanja1000@gmail.com
Заклињем се са три прста са овога Светог Крста живот дајем за спас Србства!
Аватар
Ружица
Војвода
Војвода
 
Порука: 2122
Приступио: јан 2012
Место: Београд

Re: Поезија

Порука Ружица 8.11.2012. 22:16

Ево, Удружења српских писаца Швајцарске и у Вестима за Швајцарску (Дијаспора):

Писци дијаспоре чувају ћирилицу

Промоција публикације "Завештања 2012", коју је и ове године објавило Удружење српских писаца Швајцарске обављена је у Цириху

Pisci  USPS.jpg
-


Домаћини и гости током промоције

Промоција је почела благословом владике Артемија, и изворном српском музиком. Присутнима се потом обратио председник Удружења писаца Братислав Живуловић и захвалио ауторима овогодишњег зборника.

Честитке из света
Удружење српских писаца је електронском поштом добило честитке, похвале, подршку и најлепше жеље за будућност. Прочитано је тридесетак таквих порука од наших људи из Канаде Америке, Западне Европе, Грчке и Русије, као и са простора бивше Југославије. Овим је Удружење показало своју позицију коју све јаче учвршћује и шири у српској дијаспори.

Поред владике Артемија и његовог прочитаног благослова - Уводна реч, присутни у Завештањима, својим прилозима били су и: академик Драгољуб Недељковић, протојереј Жарко Гавриловић, Радомир Андрић, Слободан Ракитић, Љиљана Булатовић Медић, Радослав Братић, Ненад Грујичић, Божидар Кљајевић, др Раде Рајић и Саша Миливојев.

Сврха публикације је да покаже Србима ван матице и Србима у матици да српски писци из Швајцарске имају јасну визију и циљ очувања српске културе у писаној форми и српског писма - ћирилице. Завештања су једина публикација која се штампа ћириличним писмом и као таква излази у целокупној српској дијаспори, па Удружење српских писаца Швајцарске добија све већу популарност.

Поменута су на крају два капитална пројекта која стоје као завештање овим вредним ствараоцима у очувању српске културе.

[attačment=0]278319_110714s6_kf.jpg[/attačment]

Песникиња Снежана Милановић

Први је Песнички маратон 24 који би се сваке године одржавао под покровитељством Одељења за странце кантона Цирих, а у организацији Удружења српских писаца Швајцарске. Песници 24 нације, 24 сата непрекидно би се смењивали и говорили поезију на матерњим језицима. То би постала традиција у Швајцарској.

Други пројекат који планира Удружење српских писаца Швајцарске јесте да се у једној књизи нађе 1.000 прилога живих српских стваралаца! Овим би се показали српска литерарна култура и постојаност ћирилићног писма. Удружење српских писаца је већ отворило електронску адресу за пријем радова.

Све информације се могу добити на zavestanja1000@gmail.com

http://www.vesti-online.com/Dijaspora/d ... ju-cirilic

Морала сам да мало да изменим текст информације о представљању Завештања 2012.г јер је погрешно интерпретирана од стране редакције Вести за дијаспору!!!
Приложени фајлови
278319_110714s6_kf.jpg
-
278319_110714s6_kf.jpg (10.45 КиБ) Прегледано 4454 пута
Заклињем се са три прста са овога Светог Крста живот дајем за спас Србства!
Аватар
Ружица
Војвода
Војвода
 
Порука: 2122
Приступио: јан 2012
Место: Београд

Re: Поезија

Порука Ружица 28.11.2012. 12:41

Једна "хуманитарна" песма... и поучна за све људе!!!

Ову песму написала је тинејџерка болесна од рака. Хтела је да види колико ће људи схватити њену песму. Песму је написала девојка у посљедњој фази болести, у New York болници.
Проследио је њен лекар.
Будите сигурни да сте схватили завршну напомену после песме.

СПОРА ИГРА

Да ли си икада гледао децу
на вртешци ?
Или слушао како киша
запљускује земљу ?
Да ли си икад пратио
лептиров хаотичан лет ?
Или зурио у сунце
на заласку ?
Боље успори.
Не плеши тако брзо.
Време је кратко.
Свирка неће трајати вечно.
Да ли протрчиш кроз сваки дан
као да летиш ?
Кад питаш -Како си,
чујес ли одговор ?
Кад се дан заврши,
одлазиш ли у кревет
са следећих стотину послова
који јуре кроз твоје мисли ?
Боље успори.
Не плеши тако брзо.
Време је кратко.
Свирка неће трајати вечно.
Кажеш ли некад свом детету
- урадићемо то сутра-
и у својој журби
не приметиш његову тугу ?
Да ли си икад изгубио контакт
и допустио да умре добро пријатељство
само зато што ниси имао времена
или ниси позвао и рекао- Здраво, како си ?
Боље успори.
Не плеши тако брзо.
Време је кратко.
Свирка неће трајати вечно.
Кад трчиш да стигнеш негде
пропустиш половину забаве која те тамо чека.
Кад бринеш и трчиш кроз дан,
исто је као да си бацио неотворен поклон.
Живот није трка.
Успори.
Чуј свирку.
Пре него што се песма заврши...

Драги моји!
Молим вас, проследите овај маил свакоме кога знате, чак и ономе кога не знате!
Ово је молба једне посебне девојчице која ће ускоро напустити овај свет због рака.
Овој младој девојци остало је само 6 месеци живота и њена је жеља да слањем овог маила поручи свима да живе пуним плућима, онако како то она никад неће моћи. Она никада неће испунити оно што је обећала, неће завршити средњу школу нити се удати и имати породицу.
Слањем овог маила на што је могуће више адреса, дајете њој и њеној породици мало наде, зато сто ће за свако име коме је маил послан, Америчко удружење за борбу против рака донирати 3 цента за њено лечење и опоравак. Један човек је послао маил на 500 адреса, ипак знам да ћете ви послати на бар 5 или 6.
Не дајете свој новац, само своје време!
Заклињем се са три прста са овога Светог Крста живот дајем за спас Србства!
Аватар
Ружица
Војвода
Војвода
 
Порука: 2122
Приступио: јан 2012
Место: Београд

Re: Поезија

Порука Ружица 6.12.2012. 17:37

Пријатна ми је дужност и част да обавестим све оне који су учествовали или пратили информације о Зборнику Завештања 2012 Удружења српских писаца Швајцарске – да смо обавештени о награди која је је додељена Завештањима:
Награда Раваничанин је награда за изузетан допринос развоју и очувању српске духовности и културе.
Награду додељује Савет новоосноване Српске духовне академије
Први носиоци награде “Раваничанин” ове институције су: Срба Игњатовић, Радомир Андрић, Мићо Цвијетић и Предраг Богдановић Ци у Параћину. Код доношења одлуке имао се у виду како њихов стваралачки опус тако и неоспоран допринос раду Удружења књижевника Србије.
Награду - повељу “Раваничанин” прати и уникатна кристална књига, рад еминентног уметника Србобрана Килибарде, дизајнера Српске фабрике стакла у Параћину, која је и спонзор признања.


Поштовани господине Живуловићу,
Част ми је да Вас обавестим и уједно први честитам јер сте добили
највише признање Српске духовне академије-Параћин, награду
"Раваничанин", која ће бити додељена 14. децембра 2012. године у
Дневном центар клубу у Параћину, (код Радио Параћина) са почетком у 17 сати. Том приликом ћемо представити и "Завештања 2012".

О награди можете да се информишете на Гуглу: Укуцајте награда Раваничанин, и видећете ко је све добио то признање.

Поздравља Вас најсрдачније Мирослав
Димитријевић, књижевник

С обзиром да председник УСПШ живи у Швајцарској, награду ће преузети Ружа Павловић, уредник, лектор и коректор Завештања.
Заклињем се са три прста са овога Светог Крста живот дајем за спас Србства!
Аватар
Branke90
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 580
Приступио: мај 2011
Место: Источно од Рајха

Re: Поезија

Порука Branke90 4.1.2013. 13:28

ЈЕВРОПИ

Слика

Теби да певам – теби, тиранко!
А дух ми мори отров и гнев;
Увреда твојих жаоци јетки
Потпаљују ми племенит спев.

Милионима народи пиште,
Милион груди просипа крв -
Милионима пале кућиште,
Милион људи гмиже ко црв.

И милиони долазе смерно
Јевропи гордој на холи суд:
»Не може више, раја не може
Сносити јарам, мучити труд!

Тиран нас гази, срамоти жене,
Усева наших отима плод.
Пресуди, смерна, да л’ живот може
У таквом игу несрећни род?…
Изгинућемо!«…

»Па изгините!«
Подсмеха твога горди је збор.
»И гинућемо, гинути славно -
Ил’ мачем пресећ’ Гордијев чвор!
Изгинућемо — али слободни,
Јер Србин неће да буде роб!
Тамо далеко, на светом гробљу,
Потражићемо живот ил’ гроб!«

ЂУРА ЈАКШИЋ
Процес генералу Михаиловићу, претрес од 26. јуна 1946. године:

Тужилац Минић: Молим вас, оптужени Михаиловићу, по вашој директиви колико је људи морала садржати свака тројка?
Оптужени Михаиловић: Тројка је тројка.
Тужилац Минић: Значи три човека?


:-D
Аватар
Юрков
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 626
Приступио: мар 2012
Место: Србија

Re: Поезија

Порука Юрков 6.4.2013. 9:25

Владислав Петковић Дис: МОЖДА СПАВА

Заборавио сам јутрос песму једну ја,
Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао:
Да је чујем узалуд сам данас кушао,
Као да је песма била срећа моја сва.
Заборавио сам јутрос песму једну ја.

У сну своме нисам знао за буђења моћ,
И да земљи треба сунца, јутра и зоре;
Да у дану губе звезде беле одоре;
Бледи месец да се креће у умрлу ноћ.
У сну своме нисам знао за буђења моћ.

Ја сад једва могу знати да имадох сан,
И у њему очи неке, небо нечије,
Неко лице, не знам какво, можда дечије,
Стару песму, старе звезде, неки стари дан.
Ја сад једва могу знати да имадох сан.

Не сећам се ничег више, ни очију тих:
Као да је сан ми цео био од пене,
Ил' те очи да су моја душа ван мене,
Ни арије, ни свег другог, што ја ноћас сних;
Не сећам се ничег више, ни очију тих.

Али слутим, а слутити још једино знам;
Ја сад слутим за те очи, да су баш оне,
Што ме чудно по животу воде и гоне:
У сну дођу, да ме виде, шта ли радим сам.
Али слутим, а слутити још једино знам.

Да ме виде дођу очи, и ја видим тад
И те очи, и ту љубав, и тај пут среће;
Њене очи, њено лице, њено пролеће
У сну видим, али не знам, што не видим сад.
Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад.

Њену главу с круном косе и у коси цвет,
И њен поглед што ме гледа као из цвећа,
Што ме гледа, што ми каже, да ме осећа,
Што ми брижно пружа одмор и нежности свет,
Њену главу с круном косе и у коси цвет.

Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас;
Не знам место на ком живи или почива;
Не знам зашто њу и сан ми јава покрива;
Можда спава, и гроб тужно негује јој стас.
Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас.

Можда спава са очима изван сваког зла,
Изван ствари, илузија, изван живота,
И с њом спава, невиђена, њена лепота;
Можда живи и доћи ће после овог сна.
Можда спава са очима изван сваког зла.
Аватар
Branke90
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 580
Приступио: мај 2011
Место: Источно од Рајха

Re: Поезија

Порука Branke90 18.4.2013. 21:31

БЕЗГРОБНА ВОЈСКА


Слика


Од Подгорице до Нове Горице
Од Андријевице па до Радовљице
Од јужог приморја до у врх Похорја
Од Љешкопоља до Либушког поља
И од Мојковца до иза Целовца
Правцем: Бијело Поље - Пријепоље
Лијевче Поље - Босанска Градишка
Преко Зеленгоре и Калиновика
Босанском голготом до леда Камника
И од Требиња, Гацка, Невесиња
До Дравограда, Цеља и Ветриња
И од Острога до Кочевског рога
И од Везировог до Зиданог моста
Несахрањена једна војска оста.

Откад је војни, војинства и робља
Једино та војска остаде без гробља.

Онај што их поби ни праве ни криве
Више их мрзи мртве него живе.

Матија БЕЋКОВИЋ
Процес генералу Михаиловићу, претрес од 26. јуна 1946. године:

Тужилац Минић: Молим вас, оптужени Михаиловићу, по вашој директиви колико је људи морала садржати свака тројка?
Оптужени Михаиловић: Тројка је тројка.
Тужилац Минић: Значи три човека?


:-D
Аватар
Branke90
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 580
Приступио: мај 2011
Место: Источно од Рајха

Re: Поезија

Порука Branke90 30.4.2013. 12:49

"Ђенералу"

Слика

Ни једна улица нема Твоје име, Ђенерале!
Ни један трг, ни сокак.
Твој булевар био је мрак,
у неком затвору.
А Равну Гору ко ће да тамничи?
Истину о ЧИЧИ крију по музејима војним…
Кажу, на бојним пољима падоше други војници…
Нема Те на слици у алеји великана,
… не гори Ти вечни пламен.
Твој гроб је неки случајни камен поред пута…
Само ко залута ода Ти пошту…
јер не знамо где је?
Немаш маузолеје, ни почасне страже,
а историја лаже као брбљива жена,
зато Твог имена у читанкама нема,
мртвог Те крију:
За Србију изгибоше други кажу,
ми знамо да лажу,
Ђенерале, још се плаше!
Деле вас на њихове и наше,
мртве вас криве.
Ти немаш споменицу четрдесетпрве
а био си први!
Зато Те "повјест" мрви на комаде.
Без марша, параде, плотуна, лафета,
почиваш испод случајног дрвета,
поред реке…
Твоји су венци коров и клеке,
Чича, прича спутана ланцима,
без крста носиш свој крст,
Ђенерале у опанцима.

Љиљана Лашић глумица и песникиња
Процес генералу Михаиловићу, претрес од 26. јуна 1946. године:

Тужилац Минић: Молим вас, оптужени Михаиловићу, по вашој директиви колико је људи морала садржати свака тројка?
Оптужени Михаиловић: Тројка је тројка.
Тужилац Минић: Значи три човека?


:-D
Аватар
Branke90
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 580
Приступио: мај 2011
Место: Источно од Рајха

Re: Поезија

Порука Branke90 28.7.2013. 17:47

Слика

СПОМЕН ПРИНЦИПУ

О Балши, и Душану Силном, да умукне крик.
Властела, војводе, деспоти, беху срам.
Хајдучкој крви нек се ори цик.
Убици диште Видовдански храм!

Слави, и оклопницима, нек умукне пој.
Деспотица светих нек нестане драж.
Гладан и крвав је народ мој.
А сјајна прошлост је лаж.

А ко нас воли, нек воли камен голи.
Нек пољуби мржњу и мртве.
Ископане очи, вино што се точи,
у славу убиства и жртве.

О правди и победи светој нек умукне крик.
Оцеви и браћа и сестре беху срам.
Освети, мајци нашој, нек се ори цик.
Раји, рити, диште косовки храм.

А сунцу и манастирима угушите пој.
Кадифе и свиле нек нестане драж.
Јаук и гробље је народ мој.
А сјајна прошлост је лаж.

Мој народ није стег царски што се вије,
него мајка обешчашћена.
Зној и сиротиња и мржња што тиња
у стиду згаришта и стена.

МИЛОШ ЦРЊАНСКИ
1918.
Процес генералу Михаиловићу, претрес од 26. јуна 1946. године:

Тужилац Минић: Молим вас, оптужени Михаиловићу, по вашој директиви колико је људи морала садржати свака тројка?
Оптужени Михаиловић: Тројка је тројка.
Тужилац Минић: Значи три човека?


:-D
Аватар
СлобаСрбија
Војвода
Војвода
 
Порука: 2073
Приступио: јун 2009
Место: Беловград, Србија

Re: Поезија

Порука СлобаСрбија 28.7.2013. 22:08

Драго Брновић - Ђенералу Ратку Младићу

Нема муње без мутна облака
нема рата без добрих јунака,
нема грома без муње небеске
нит` азбуке без Вукове свеске,
богомоље без часнога крста
нит` пораза кад је војска чврста,
нема царства као небескога
нити тврђе вјере но у Бога,
без Исуса нема Божјег сина
нит` храбрости као у Србина.
Та је храброст одавно позната
на Олимпу Боговима рата
од онога кобног Видовдана
када Милош погуби султана,
ил` Синђелић на Чегру крваву
кад жртвова и војску и главу,
па о њему и о Ћеле кули
Богови су на Олимпу чули,
још Аресу Богу са Олимпа
десна рука Гаврила Принципа
посла абер са сред Сарајева
Фердинанду кад просу цријева,
а на крају двадес`тог вијека
опет дична српска колијевка
рађа такве људе и јунаке
из повоја Југовића мајке
што су кадри утећи и стићи
и назват` се нови Обилићи,
што имаху рашта да се роде
и да стану под барјак слободе.
Је ли ико у боју крваву
зарадио неумрлу славу,
и к`о ратник за вријеме кратко
блијеснуо као Младић Ратко?!
Са обала ријеке Миљацке
у вртлогу деобе небратске,
кад је мутну прегазио Дрину
и стигао у Српску Крајину,
за двадесет и четири сата
да отвори бесмртности врата,
да му име остану и слика
у регистар српских бесмртника.
Јер је овог младог пуковника
српска вила са Динаре звала,
ловорове гране генерала
пришила му на крагни од блузе,
и у српске заклела га сузе
и у муке Старог Вујадина
да одбрани слободу србина,
а Младић је нагоркињу вилу
послушао као сестру милу,
и схватио да се српска кожа
мора бранит` од усташког ножа.
А кад Младић преузе команду
упозори разбраћену банду,
није вино пошто пређе бјеше
ал` га они слушати не хтјеше,
него журе да јаме попуне
од Зворника до ријеке Уне,
и да србе кољу као овце
и да праве нове Јасеновце.
Па поглавник са Каптола хита,
Фрањо Туђман, звијерка манита,
заогрнут плаштом команданта
из уреда Павелића Анта,
но је храбро код Борова села
српска гарда Туђманову срела,
па виђеше усташке биједе
чија мајка тању вуну преде.
Онда Младић посла јединице
да заштити правац на Плитвице,
и опколи утврђења Задра
као Блажо Бошковић код Скадра,
ратну стазу Ђујића слиједи
и Динаром снаге распореди,
одсијече гнијездо бандита
од Превлаке па до града Сплита,
јер зна правац да пресјећи треба
Далмације од града Загреба,
па са српским снагама дохита
врховима горе Велебита,
с` морнарицом исплови из Боке
одсијече Јадранске отоке,
да немају прекоморског пута
до окриља Хрватскога скута.
Српски обруч све се јаче стиска
од Карловца па до града Сиска,
а славонским србима је река`
да затворе правац Осијека.
Републику прогласи Крајину
са сједиштем у српскоме Книну,
да би лакше пратио из њега
понашање хрватског Херцега.
На све тачке важне и стратешке
стизао је Ратко Младић пјешке,
јединице извиђачке бодри
као Жуков на ријеци Одри,
Хрватске је више него пола
отргао контроли каптола.
Онда Туђман извијести папу
прекроји нам Ратко Младић мапу,
а надбискуп запомагат` поче
помози нам сада свети оче,
и позови земље католичке
да пошаљу помоћи војничке,
историјску имамо потребу
банут` ће нам срби у Загребу,
и зајахат` Младић једног дана
у столицу Јелачића бана.
Пред најавом хрватског потопа
пробуди се западна Европа,
од Бијеле куће до Брисела
западна се алијанса смела
а признаде моћна Америка
да је Младић чудо од војника,
упозори владу из Париза
да се мора зауставит` криза,
тајне службе западне сатане
нахушкаше Босном муслимане,
јер је ова чувана тромеђа
да Младићу удари са леђа.
Па војничку офанзиву креће
муслиманско усташко цвијеће,
а кад пушка крај Миљацке плану
прошири се пожар на Балкану,
када лонац босански прокључа
да из њега црни ђаво руча,
славе владе западног свијета
кад Алија са бердаром мета,
јер Ватикан притајено чека
да се гласну Медина и Мека,
да се једном за вазда протјера
са Балкана православна вјера.
Но су наде у воду им пале
Ратко Младић кад стиже на Пале,
са искуством из крајишког рата
за спас части и србина брата,
рапорт прими чим на Пале дође
од српскога Караџића вође.
Устале су снаге Алијине
од Бихаћа до ријеке Дрине,
дошао је вакат ко ће прије
па времена за чекање није,
српска војска жељно тебе чека
јер се Дрина таласа ријека,
а Младић је тога истог дана
сачинио скицу ратног плана,
да се крене војска из Мостара
да долину Неретве затвара
и врхове брда Леотара,
Сарајеву закуца на врата
за двадесет и четири сата.
Нека знају код бега Алије
сиктер кафа испијена није,
српска војска треба истог трена
да овлада простором Озрена,
а линија сачуват` се мора
од Брчкога па до Приједора,
долинама Врбаса и Купе
да се српске концентришу трупе.
Та би мудра његова тактика
задивила војводу Путника,
и стручњаке са војних наука
стратегија овог српског вука.
Младић лично офанзиву поче
од Чајнича, Рудога и Фоче,
да би мог`о држати у џепу
Сребреницу, Горажде и Жепу,
Бијељинске посла јединице
у предграђе Тузле и Зенице,
офанзивом од само два дана
са дурбином гледа са Игмана,
Баш-чаршију и Пањину кулу
и крвничке снаге у расулу.
Кад се нађе Босна у пламену
западна се Алијанса прену,
Београду ултиматум шаљу
да спријечи офанзиву даљу
и да ратне одбаци циљеве
поручују из града Женеве,
па је тако неколико пута
Младић враћан с` побједничког пута,
на линије резервне, полазне
рад јалове политике празне,
па је име Младића сокола
предмет сваког округлога стола.
Кажу тобож његова је сила
прекршила женевска правила,
па притисак стиже са свих страна
на Младића и на Радована.
Чак и Руси од истине бјеже
да помогну када је најтеже,
понизно се клањају западу
о своме се забавили јаду,
купи запад званичнике њине
а гласа се не чује од Кине,
и Грчка је влада из Атине
на сједници европској гласала
да уведу казне против Пала
због масакра с` пијаце Маркала,
ђе Алија, лукаво копиле,
масакрира сопствене цивиле,
залуд налаз свјетске комисије
да то Младић учинио није,
јер одлучи савјет безбједности
да нам дођу нежељени гости.
Па у земљу Босну укорача
војна сила свјетских посматрача
с` изговором како штите правду
а да србе забаве о јаду,
да их вјешто са пријетњом метка
гурну у ток новога поретка.
Покушава јапанац Акаши
планинскога вука да уплаши,
а не знају код горскога лава
слобода је скупља него глава.
Тад Хрвати пребродише Саву
да поврате потонулу славу,
да заузму равну Посавину
и одсјечу поносну крајину.
Напредује сила бојовника
уз благослов свијетских моћника,
кад наступа њихова лијепа
заједница свјетска је слијепа.
Виђе Младић да је пријевара
и да свијет мутљавину ствара,
па у контраофанзиву крену
к`о Живојин Мишић на Маљену,
кад јуначки срете и дочека
швапску силу славног Поћорека,
а сад Младић неодложно мора
у одбрану српског коридора,
србима је из Крајине била
то једина куцавица жила.
Док Хрватска оклопна бригада
преко Саве коридор напада,
моћна сила коридор нападе
свих родова копнене армаде,
док извади Младић сабљу бритку
и загази у одлучну битку.
Па Мартићу преко везе јави
да с` Книнџама хита према Сави
и линије хрватске затвара
од Петровца, Двора и Дрвара,
а он братску пружићему руку
од Брчкога до у Бањалуку,
бораца је тридесет хиљада
за коридор укључено тада
од Брчкога до Дрвара града.
Младић стиже на прве линије
смрт презире, ниђе се не крије,
с` Младићем је тада браћо мила
и смрт црна битку изгубила,
велики је Његош давно река
такви људи живе довијека.
Српска војска лавовски се бори,
Посавина у пламену гори,
усташка је оклопна бригада
у цјелини уништена тада.
Кад крвнике разби с` коридора
рече Младић како одмах мора
да поведе своје јединице
на врхове сњежне Бјелашнице.
Од Бихаћа крену ових дана
Дудаковић, муња муслимана,
уз подршку снага из свијета
сад се каје што је онда крета,
јер му сломи јединице тада
Младићева челична армада.
А свијет се спрема и пријети
да ће Босну земљу надлећети,
но Младића пријетње не плаше
одговори: Ми бранимо наше!
Република Српска је држава,
за слободу и за своја права
и будуће своје нараштаје
спремна гинут` док једнога траје!
Тад је НАТО команда признала
да немају таквог генерала,
Ратко Младић не зна за губитке
нити има изгубљене битке,
нит` је било бољег команданта
од војвода првог свјетског рата.
Надлећеше НАТО авиони
ал` се Младић с` биљега не склони
него стао у вихору рата
као Давид против Голијата,
српске снаге тај напад оснажи
кад падоше француски миражи,
цио свијет пријети и лаје
али Младић за све то не хаје.
Запад поче да притиска тада
колебљиву владу Београда,
да додатне притиске изврши
и Младића саломи и скрши,
да га скрајну са кућнога прага
пријете му тужиоци Хага
и ратне му товаре злочине
што је кости бранио очине,
бранио је Српство од дивљака
и бранио гробове предака,
бранио је образ и поштење
да га слави српско покољење.
И заклетву отаџбини дату
бранио је у праведном рату,
ал` му ратна побједа потону
уговором у граду Дејтону
кад поништи једна кап мастила
све побједе овог термопила.
Примио је са великим болом
подли пораз за зеленим столом,
још се мора склањати са Пала
пред звјеркама Хашког трибунала,
пред неправдом окренуо плећи
дични србин и војник највећи,
испред хајке свијетских џелата
тај побједник отаџбинског рата,
без имало људског поштовања
од продатих душа да се склања.
Али ко је Србин у грудима
и ко части и образа има,
ко је правог Немањићког рода
никад неће Младића да прода!
Јер би само продали са тиме
независност, слободу и име,
зар продати ради лажног мира
највећега српског официра,
за крвничке туђе интересе
да се мрља на образ понесе
а због једне власти кратковиде
покољења српска да се стиде.
Ил` је ово трговина можда
к`о са главом бесмртнога вожда,
ако дамо најчасније главе
трибуналу ужаса и славе
по налогу европских крвника
и сатане преко Атлантика,
проклеће нас кости великана
из најтежих историски` дана
што животе положише мушке
од Епира па све до Корушке.
Проклет` ће нас потонуле главе
Јонским морем из гробнице плаве,
са небеса Лазареве сјени
и витешки наши коријени!
А Младића на небеса
с` војводама Лазар чека,
да га сједне међ` бесмртне
који живе довијека!

Блокирана анти-српска олош: Vemavuk, orgin, Verterdegete, Зорад, Sistem, Српски родољуб, Republikanac...
Аватар
Branke90
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 580
Приступио: мај 2011
Место: Источно од Рајха

Re: Поезија

Порука Branke90 20.5.2014. 22:07

ПАЛОМ ДРУГУ

Тешка ли је земља друже
где ти палом кости леже,
да л' и мртав стражу чуваш,
да л' од тебе и сад беже. . . ?
Тешка ли је земља друже
за коју си живот дао,
кад си мртав на њу пао,
да је залуд, да л' си знао. . . ?
Тешка ли је земља друже
издајници кад је газе,
док је другом они деле,
да л' те твоје страже пазе. . . ?
Тешка ли је земља друже
тело твоје што притиска,
да л' ти некад палом дође,
да из гроба пустиш врисак. . . ?
Тешка ли је земља друже
да ми живи што остасмо,
крај тебе мртвог залегнемо,
па у гробу к'о у рову
ОВУ ЗЕМЉУ ОДБРАНИМО !!!
Процес генералу Михаиловићу, претрес од 26. јуна 1946. године:

Тужилац Минић: Молим вас, оптужени Михаиловићу, по вашој директиви колико је људи морала садржати свака тројка?
Оптужени Михаиловић: Тројка је тројка.
Тужилац Минић: Значи три човека?


:-D
Претходна

Ко је тренутно на Форуму?

Корисници тренутно на Форуму: Нема регистрованих корисника и 5 гостију