Злочини над српским народом (линкови)

[KAPPA]

Шесторо од срца отргнуто
За само неколико дана после окупације Трнова, муслимани комшије, убили су сто тридесет српских бораца и исто толико недужне нејачи. Зла судбина, задесила је и Маринка Бјелицу који је у последњем рат изгубио два сина и кћер

„Данима после сахране тражио сам главу мога Драгана. Нашао сам је, а потом откопао његов гроб и сам је похранио у раку. Све сам то скривао од моје супруге. Два пута сам сахрањивао Драганове посмртне остатке. Ни сам не знам како сам све то могао издржати и преживети. Ни сам не знам како данас могу да прођем поред кућа мојих комшија, муслимана, који су, за време последњег рата, у Трнову починили овај и бројне друге злочине”, почиње причу Маринко Бјелица, човек који је у рату изгубио два сина и кћерку. Мало после остао је и без оца, мајке и супруге.

Драган је скончао на Рогоју изнад Трнова. Убили су га на најсвирепији начин. Муслиманском јединицом која је починила овај злочин командовао је неки Хрват из Сарајева.

Други син Јанко тек је напунио двадесет и прву, када су га убили и то на Сестаљеву код Трнова, поткрај јула деведесет и друге.

„Био је к’о од брда одваљен. Два метра и још два центиметра висок. Леп к’о слика. Са првим данима рата прикључио се Трновској чети. Борио се да одбрани земљу и у тој борби погинуо”, уздише Маринко.

Осамнаестогодишња кћер Радмила била је везиста и болничарка у једној од јединица српске војске. У септембру деведесет и друге, погинула је на локалитету Чакле на Игману.

„Са њом је у смрт отишло још двадесет и четворо српских јунака. Убила их је граната испаљена са једног од положаја муслиманске војске на овој планини”, наставља Маринко своју трагичну причу.

И када је очекивао да од овог зла већег не може бити, Маринко остаје и без оца Јове и мајке Босиљке.

„Срце им није могло издржати. Пукло је за унуцима. Прво је умрла мајка, а годину дана касније и отац. Моја супруга Славојка, Радмилина, Јанкова и Драганова мајка, носила се с тугом и болом док и њу срце није издало. Њих шесторо ми је отргнуто од срца”, уздахну је Маринко и заћутао. Покушао је сузе сакрити. Није успео.

Маринко ни дедовине више нема. Нема јер су, горе у Врбовику, уместо родних огњишта данас остала само згаришта.

„Све што је могло да гори и што је било на темељима, сравњено је са земљом. У мом родном Врбовику данас аветињски мир и дедовина зарасла у коров. Никог од сељана. А сви су били истог презимена, Бјелице”, на крају ће Маринко.

У Маринковој кући у Трнову наврате данас Јанкови, Драганови и Радмилини и школски и ратни другови. Дођу да са Маринком прозборе коју. Да се сете дана које треба што пре заборавити, али не и опростити онима који су, за тих дана, злочине починили. Да се сете времена у коме су, за само неколико дана после окупације Трнова, муслимани, данас Бошњаци, уморили сто тридесет српских бораца и исто толико недужне нејачи – жена, деце и стараца.

Само Милена Витковић остала је без десеторо најближих. Приликом напада на село Ледиће, муслимани су јој уморили два брата снахе и децу. Њих десеторо.

„И нико за злочин у Трнову није до сада одговарао. Сви се праве и слепи и глуви. А зна се и ко је злочин починио и где се тај злочин догодио. Зна се да су руке највише биле крваве Едхему Годињаку, Хаму Кадрићу, Меху Терзи, Хамди Рамићу и Ејубу Велићу. Сви они и данас шетају Сарајевом и Трновом. И опет ником ништа”, каже Недељко Митровић, председник Републичке организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Републике Српске.

Славиша Сабљић

[Горан]

Пример каквог историја не памти

Почетком априла 1942, две немачке дивизије и једна усташка и домобранска, извршили су концентрични напад на слободну територију среза рогатичког и вишеградског.Наши борци не могући одолети десетострукој надмоћи, повлачили су се ка Дрини и Србији.Побеснили непријатељи клали су и старо и младо и наша војска креце цео народ пред собом са стоком и нешто покретне имовине.Наше чете, задржавајући навалу, гинуле су једна за другом, док су збегови ужурбано кретали ка Дрини код Старог Брода, слего се око 7000 српских душа са својим благом.Само онај ко позна Дрину, знаде каква је она у пролеће, она Дрина о којој народни песник пева да ваља дрвље и камење.Нигде моста, нигде брода а борба се све више приближује.Народ је секао јеле и целу ноћ журно правио сплавове али је Дрина тргала већину од њих.У зору, 7.априла, усташи и Немци приближише се Дрини.Једна петина народа била се пребацила.Хука борбе, хука Дрине, њиштање хиљаде коња и рикање гоцеди, плач жена и деце.Бацачи већ гађају у масу, из нема авиони сеју смрт а у том часу и једна немачка бригада се указа на другој обали Дрине сејући смрт из аутоматских оружја.Настао је пакао.Хиљаде лешева људских и животињских пливали су Дрином.Усташи су већ избили на обалу.Један део бораца мешао се са њима на нож, у борби.Народ је скако у валовиту реку.Три стотине и двадесет девојака стајале су још на обали.Чекала их је срамота, силовање и смрт.
И десио се пример каквог историја не памти.Племените девојке српске, са стена скакале су у групама у реку, бирајући смрт у валовима рађе него срамоту.Свих, тристотине и двадесет девојака до последње.Немци са десне обале су обуставили паљбу и отишли запрепашћени тим призором.Усташи су настављали клање.На обали су ухватили још четири стотине људи.Заклали су их одмах.Од осам хиљада, прешло је тог крвавог 7.априла у Србију, три хиљаде и три стотине из среза рогатичког и вишеградског.

Не би шкодило да ово упамте наши Југословени.

Из књиге"Војвода Доброслав Јевђевић у служби српском народу"

[ekstrem]

http://www.snp1389.rs/nato-zlocini.pdf

[gorskivuk]

Snajperisti ruka na obaraču nije zadrhtala
Datum: 12.02.2009 23:00
Autor: Željka Domazet
SARAJEVO - Uskoro će punih 14 godina od kada je snajperista sa zgrade "Lorisa" na Trgu Pere Kosorića, današnjem Trgu heroja, u srpskom dijelu ratom podijeljenog Sarajeva, Grbavici, ubio dvije djevojčice koje su igrale lastiša, za zločin niko nikada nije odgovarao.

Na Grbavici u ulici Rave Janković 11. marta 1995. godine ispred zgrade na broju 59 dok su igrale lastiš ubijene su desetogodišnja Milica Lalović i devetogodišnja Nataša Učur. Bila je to njihova posljednja igra, osam mjeseci prije dejtonskog mira.

Djevojčice su odmah prevezene u bolnicu Kasindo, a prema zapisniku iz bolnice, Milica je dovezena mrtva, dok je Nataša umrla 15 minuta nakon prijema.

- Ko zna koliko ih je snajperista posmatrao i oko 15 časova i 30 minuta odjeknula su dva pucnja - svjedočio je Milan Pavlović koji kaže da je snajperista uhapšen, ali da mu nikada nije suđeno.

Prema svjedočenju Sarajke Fatime Bajramović dvije djevojčice ubio je borac 101. brigade tadašnje Armije RBiH, Sejo Piskić.

Piskić je rođen 1956. godine u Gračanici, a svjedoci pričaju da se javno hvalio kako je iz snajpera ubio djevojčice i još 20 Srba u sarajevskom naselju Grbavica.

Tih dana Alija Izetbegović je javno govorio da zna da su ubijene djevojčice, ali da to za njega nisu Srbi nego građani Sarajeva.

Miličini otac i majka, Ranko i Ljeposava Lalović danas žive u Bijeljini. Kako za "Glas Srpske" priča Ranko iz svog stana u Sarajevu izbjegli su prvo u Kijevo u Istočnom Sarajevu, a nakon toga u Zvornik.

- Kada nam se desila tragedija bio sam na radnoj obavezi u "Famosu". Tadašnji direktor rekao je kolegi da uzme automobil da me odvezu kući. Ništa nisam slutio. Brat mi je rekao da je Milica poginula - teško govori Ranko.

Kaže, ne mogavši zaustaviti suze, da su se roditelji male Nataše vratili iz izbjeglištva iz Vojvodine na njen nagovor.

- Pričali su da je Nataša čeznula za Sarajevom i da je tražila da se vrate kako bi se vozala tramvajem, jer u Vojvodini toga nije bilo - priča Ranko i dodaje da je Nataša bila jedinica.

Nataša i Milica su sahranjene jedna do druge na groblju Miljevići u Istočnom Novom Sarajevu.

Ranko kaže da je prema njegovim saznanjima Sejo Piskić privođen, ali da nije procesuiran, te da je kasnije čuo da više nije među živima.

Ranko je prije rata bio profesor fizike u Prvoj gimnaziji u Sarajevu i u Gimnaziji na Iliyi. Njegova supruga je učiteljica koja još uvijek, kako kaže, "pomalo radi" jer se od malih penzija teško živi.


Milica sa anđelima, kakav je i sama bila, spava 13 godina, a njima je ostala kćerka Jelena i nova radost, unuka Mija.

- Policija me je pitala imam li dva svjedoka za svoju priču što me je dodatno razočaralo i povrijedilo. Jedne prilike nam je dolazio i Duško Tomić iz Dječije ambasade i veli da bi mogao da podnesem tužbu i da tražim novčanu nadoknadu. Meni novac ne treba, niti ima novca koji može da nam vrati Milicu, ublaži bol i našu tragediju. Odgojio sam i iškolovao mnogo srednjoškolaca. Jedina vrijednost su djeca i ko može da ubije dijete, za toga nema odgovarajućeg epiteta. Sramota je da za zločine nad nevinom djecom niko nije odgovarao - kaže Ranko Lalović.

Grob
Miličin stric Branko kaže da roditelji male Milice često dođu na njen grob u Miljevićima gdje je sahranjena i još uvijek ne mogu da izbrišu suze od tragedije i rana koje godinama ne zarastaju.

Na Miličinom spomeniku piše: "Posebno je voljela učiti i živjeti". Na Natašinom spomeniku pjesma: "Prerano si život izgubila, svojoj majci srce otkinula, crnoj zemlji mladost poklonila, tek stasala mladost jedna, ko jabuka nedozrela, u vihoru strašnog rata, prerano je sagorjela".

Snajperista
- Snajperista koji je pucao u dvije djevojčice radio je to po zadatku svog komandanta. Tačno se zna koliko je koja brigada i jedinica tadašnje Armije RBiH imala snajperista, ko su bili, gdje je koji od njih bio raspoređen i koje su zadatke dobijali. Ovo je monstruozan zločin za koji nije odgovarao niko - kaže član Operativnog tima RS za traženje nestalih Slobodan Škrba.

Као да је јуче било, тада сам био на положајима ВРС код Трнова, а читаву ноћ са наших положаја артиљерија је тукла по муслиманским положајима, у знак одмазде, јер је тај дан кад су убијене ове дјевојчице, важило примирје, а ту муслиманску превару, су нажалост платиле ове дјевојчице својим животима!

Нек почивају у миру, и Бог нек чува њихове безгрешне душе!

[НенадЦ]

Snajperisti ruka na obaraču nije zadrhtala
Datum: 12.02.2009 23:00
Autor: Željka Domazet
SARAJEVO - Uskoro će punih 14 godina od kada je snajperista sa zgrade "Lorisa" na Trgu Pere Kosorića, današnjem Trgu heroja, u srpskom dijelu ratom podijeljenog Sarajeva, Grbavici, ubio dvije djevojčice koje su igrale lastiša, za zločin niko nikada nije odgovarao.

Na Grbavici u ulici Rave Janković 11. marta 1995. godine ispred zgrade na broju 59 dok su igrale lastiš ubijene su desetogodišnja Milica Lalović i devetogodišnja Nataša Učur. Bila je to njihova posljednja igra, osam mjeseci prije dejtonskog mira.

Djevojčice su odmah prevezene u bolnicu Kasindo, a prema zapisniku iz bolnice, Milica je dovezena mrtva, dok je Nataša umrla 15 minuta nakon prijema.

- Ko zna koliko ih je snajperista posmatrao i oko 15 časova i 30 minuta odjeknula su dva pucnja - svjedočio je Milan Pavlović koji kaže da je snajperista uhapšen, ali da mu nikada nije suđeno.

Prema svjedočenju Sarajke Fatime Bajramović dvije djevojčice ubio je borac 101. brigade tadašnje Armije RBiH, Sejo Piskić.

Piskić je rođen 1956. godine u Gračanici, a svjedoci pričaju da se javno hvalio kako je iz snajpera ubio djevojčice i još 20 Srba u sarajevskom naselju Grbavica.

Tih dana Alija Izetbegović je javno govorio da zna da su ubijene djevojčice, ali da to za njega nisu Srbi nego građani Sarajeva.

Miličini otac i majka, Ranko i Ljeposava Lalović danas žive u Bijeljini. Kako za "Glas Srpske" priča Ranko iz svog stana u Sarajevu izbjegli su prvo u Kijevo u Istočnom Sarajevu, a nakon toga u Zvornik.

- Kada nam se desila tragedija bio sam na radnoj obavezi u "Famosu". Tadašnji direktor rekao je kolegi da uzme automobil da me odvezu kući. Ništa nisam slutio. Brat mi je rekao da je Milica poginula - teško govori Ranko.

Kaže, ne mogavši zaustaviti suze, da su se roditelji male Nataše vratili iz izbjeglištva iz Vojvodine na njen nagovor.

- Pričali su da je Nataša čeznula za Sarajevom i da je tražila da se vrate kako bi se vozala tramvajem, jer u Vojvodini toga nije bilo - priča Ranko i dodaje da je Nataša bila jedinica.

Nataša i Milica su sahranjene jedna do druge na groblju Miljevići u Istočnom Novom Sarajevu.

Ranko kaže da je prema njegovim saznanjima Sejo Piskić privođen, ali da nije procesuiran, te da je kasnije čuo da više nije među živima.

Ranko je prije rata bio profesor fizike u Prvoj gimnaziji u Sarajevu i u Gimnaziji na Iliyi. Njegova supruga je učiteljica koja još uvijek, kako kaže, "pomalo radi" jer se od malih penzija teško živi.


Milica sa anđelima, kakav je i sama bila, spava 13 godina, a njima je ostala kćerka Jelena i nova radost, unuka Mija.

- Policija me je pitala imam li dva svjedoka za svoju priču što me je dodatno razočaralo i povrijedilo. Jedne prilike nam je dolazio i Duško Tomić iz Dječije ambasade i veli da bi mogao da podnesem tužbu i da tražim novčanu nadoknadu. Meni novac ne treba, niti ima novca koji može da nam vrati Milicu, ublaži bol i našu tragediju. Odgojio sam i iškolovao mnogo srednjoškolaca. Jedina vrijednost su djeca i ko može da ubije dijete, za toga nema odgovarajućeg epiteta. Sramota je da za zločine nad nevinom djecom niko nije odgovarao - kaže Ranko Lalović.

Grob
Miličin stric Branko kaže da roditelji male Milice često dođu na njen grob u Miljevićima gdje je sahranjena i još uvijek ne mogu da izbrišu suze od tragedije i rana koje godinama ne zarastaju.

Na Miličinom spomeniku piše: "Posebno je voljela učiti i živjeti". Na Natašinom spomeniku pjesma: "Prerano si život izgubila, svojoj majci srce otkinula, crnoj zemlji mladost poklonila, tek stasala mladost jedna, ko jabuka nedozrela, u vihoru strašnog rata, prerano je sagorjela".

Snajperista
- Snajperista koji je pucao u dvije djevojčice radio je to po zadatku svog komandanta. Tačno se zna koliko je koja brigada i jedinica tadašnje Armije RBiH imala snajperista, ko su bili, gdje je koji od njih bio raspoređen i koje su zadatke dobijali. Ovo je monstruozan zločin za koji nije odgovarao niko - kaže član Operativnog tima RS za traženje nestalih Slobodan Škrba.

Као да је јуче било, тада сам био на положајима ВРС код Трнова, а читаву ноћ са наших положаја артиљерија је тукла по муслиманским положајима, у знак одмазде, јер је тај дан кад су убијене ове дјевојчице, важило примирје, а ту муслиманску превару, су нажалост платиле ове дјевојчице својим животима!

Нек почивају у миру, и Бог нек чува њихове безгрешне душе!

Страшно, као што нико не помиње 11 бањалучких беба и малу Милицу Ракић за које случајно знамо, тако нико не подиже оптужницу против тих злочинаца. А колико ли је само тако српске деце страдало у претходном периоду, само Бог зна.

[DEDA-EU]

Луис Мекензи
Трећи мај, најстрашнији дан мог живота - убележио је, ово, у свој дневник канадски генерал Луис Мекензи, први командант међународних снага у Босни, описујући напад на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, у пролеће 1992. године.
У дневничким белешкама, које је, касније, објавио у књизи „Мировњак“, он сведочи о хладнокрвном масакрирању војника у транспортерима, киднапованима око 200 из колоне. Овај високи канадски официр тврди и како је бошњачка страна, нападајући колону која је мирно напуштала град, погазила обећање да ће војницима гарантовати сигуран пролаз. Мекензи је до детаља описао како га је бошњачка страна преварила и зашто није био у стању да спречи напад.
Генерала Мекензија, који данас живи у Канади, позвали смо да за „Новости“ одговори, најпре, како са ове временске дистанце гледа на трагичан догађај у Добровољачкој улици у Сарајеву.
- Ништа није осветљено, у протеклих 17 година, да би променило моју верзију, онако како сам то описао у „Мировњаку“ - одговорио је.
* Да ли су мировне снаге у Босни, чији сте командант били, могле да учине више да спрече напад на војнике?
- Војници и официри Уједињених нација нису били ни адекватно наоружани, нити их
је било довољно да могу да зауставе било који напад. Ипак, наша интервенција је спасила известан број живота српских војника. Обавестио сам све, па чак и босанског председника Алију Изетбеговића, да конвоју могу да пружим само пратњу, али не и заштиту. Он ме је уверавао да ће гарантовати безбедност конвоја кроз територију коју су већ заузеле његове снаге. Рекао ми је дословно: „Генерале Мекензи, имате моју реч и реч нашег војног команданта“.
* Ипак су вас преварили, јесте ли икада поуздано сазнали ко је наредио напад на колону?
- Потпредседник Ганић је у интервјуима указао да ништа није знао о евакуацији војске, која је „селила читаве бараке“. Говорио је да је у конвоју требало да буде само неколико возила. У ствари, он је био у нашем (УН) штабу, у згради ПТТ, када сам све извештаје слао генералу Мориону. Он мора да је био свестан свега и да је знао.
* Како бисте се данас поставили, да се којим случајем нађете у истој ситуацији, на истој дужности?
- Учинио бих исто, у интересу заштите људи и смиривања ситуације.
* Ваше сведочење о Добровољачкој, наишло је на неразумевање бошњачких власти у Сарајеву. Јесте ли због тога имали проблема?
- Моје сведочење о Добровољачкој само је оснажило анимозитет бошњачких власти према мени. У то време на мене су били љути и бошњачки Срби, закључили су да нисмо обезбедили конвој како треба. Кажем вам: било је јасно да је са шачицом слабо наоружаних мировњака који су имали тек неколико шаржера муниције, било је немогуће заштитити их.
* Очекујете ли можда позив из Београда да будете сведок у поступку Добровољачка. Уколико до таквог позива дође, да ли ћете се одазвати?
- Уколико до тога дође, морао бих да потражим правни савет, као о свему што је повезано са мојим боравком у Сарајеву.

СРПСКИ ПЛАЋЕНИК
Због објективног извештавања о почетку сукоба у Сарајеву, бошњачка страна је генералу Мекензију приписала да је „српски плаћеник“. Његово име преформулисали су у онај „Мекензовић“, а покушали су и да оптуже да је учествовао у силовању бошњачких жена. Али, све се завршило на лажним сведочењима, која су се протурала кроз медије.

[DEDA-EU]

[url]
http://www.serbianvoice.eu/media/na_dri ... nica_1.wmv
http://www.serbianvoice.eu/media/na_dri ... nica_2.wmv
http://www.serbianvoice.eu/media/na_dri ... nica_3.wmv
[/url]

[DEDA-EU]

Рамбује и осиромашени уранијум


Прошло је десет година од Рамбујеа (Ramboulliet) и договора који није никада постојао. Јавности представљен као историјски догађај и још једна „шанса“ Србији да спаси Косово, није био ништа друго него изговор за бомбардовање Србије 1999. године. Рамбује је и данас синоним „жртве властититог народа“, како се годинама намјеравала представити „грешка“ предсједника Милошевића и повод за бомбардовање Србије.

Шеф српске делегације Ратко Марковић потврдио је да је „договор потекао од Контакт групе и да је све што се дешавало била чиста импровизација, без праве организације“. Све што се дешавало тада у Рамбујеу било је планирано на силу и то са америчке стране и Медлин Олбрајт (Madleen Olbright), који су на силу жељели да одузму Косово од Србије. Ако се не успије у преговорима, успјеће се војном интервенцијом, сматрали су. Исто то потврдио је и Милан Милутиновић, бивши предсједник Србије, који је изјавио да су унутар „дворца Рамбује летјели само папири, а да није било никаквих договора“. Када су га питали да ли је могуће да Србија буде бомбардована кратко је одоговорио:“Немојте питати мене, питајте Хавиејра Солану (Xavier Solana). Ја се не зовем Хавијер, ја се зовем Милан!“ Све остало је историја. Лажни преговори са јединим циљем да се на све начине одузме Косово. Војна акција је коштала милијарде долара, али у ту цијену нису урачунати животи цивила и жртава НАТО бомби, нити оних жртава умрлих након бомбардовања од посљедица радијације осиромашеног уранијума.

Шта се дешава након десет година од бомбрадовања и преговора у Рамбујеу знајући да су НАТО снаге користиле недозвољено оружје са осиромашеним уранијумом? Мјерећи степен радијације од 2000. године до данас, дошло се до података да је ниво радијације повећан два пута у односу на дозвољени. Према статистикама које су објавили и србијански медији, прије свега „Политика“ у опширном серијалу везаном за осиромашени уранијум и његове посљедице, може се видјети да су најконтаминираније зоне Пећ, Ђаковица, Призрен, Урошевац и Подујево, што се коси са мапом НАТО-а, на којој нема уцртаних тачки бомбрадовања тих мјеста. Не само Косово, него и цијела Србија је постала велика гробница која сахрањује свакодневно све више жртава обољелих од малигних обољења. Обољели су се повећали три пута у односу на период прије рата, а на сваких 60 000 становника појављује се 20 обољелих од рака. Свјетска здравствена органиизација је тражила резултате истраживања и показало се шокантним да се свакодневно појављују нови случајеви обољења рака, док је прије рата то било на свака три мјесеца. Али, да ли је Свјетска здравствена организација нешто подузела? Да, јесте. Цензурисала је извјештај из 2001. године, како је потврдио и један од чланова експертског тима те организације. Иза цијеле приче, као и увијек, стоје политички лобији, мафија и организовани криминал. Није први пут да чланци у новинама у којима се говори о продаји радиоактивног материјала и посљедицама ратова у којима се користио овај материјал, или бивају цензурисани од стране власника новина, или много горе, новинаре који су истраживали шверц уранијума убијали су, као што се десило са италијанском новинарком Иларијом Алпи која је писала о ратовима такозваних „уговарача“. http://www.rainews24.rai.it/ran24/inchi ... ractor.asp

Ништа другачији од „уговарача“ који су бомбардовали Србију, нису ни они који прикривају истину, не дајући могућност да се изнађу средства за лијечење обољелих од рака у Србији и БиХ. И сама србијанска влада или није добро информисана или жели да заузме линију мањег отпора, избјегавајући да отворено говори о обољелима и осиромашеном уранијуму.

Бивши савјетник Свјетске здравствене органзације WHO Кејт Наверсток (Keith Baverstock), физичар из Велике Британије, изјавио је да се очито на основу извјештаја из 2001. године види да је оружје кориштено у току рата изазвало одређене врсте малигних обољења. Оно што је WHO на крају објавио као изјвештај из 2001. то није наведено, уз изговор да није постојао довољан број прецизних података. Двије године касније ово је потврдио и бивши ветеран Америчке морнарице (US Navy), Ден Фехи ( Dan Fahy). http://www.poptel.org.uk/scgn/archive/a ... age8c.html

Он је такође изјавио да је кориштен осиромашени уранијум:“ Два пројектила типа Томахавк (Tomahawk) који су кориштени у рату на Балкану су исти они који су кориштени у Заливском рату, али и у Ираку у току 1996. и имали су у себи осиромашени уранијум како би се одржала стабилност њихове тежине“. Нико у Стејт Дипартменту (State Departement) ни у Пентагону (Pentagon), нису жељели ово коментарисати. „Потврђено је да је осиромашени уранијум изазива малигна обољења и наноси штету на днк, изазива уништавање здравих ћелија што изазива неуролошке посљедице, као посљедице на репродуктивне органе“, потврдио је Фехи. И сам Баверсток, који данас ради као универзитетски професор у Финској, објашњава да су „невидљиви моћници“ утицали на измјену извјештаја организације WHO у случају осиромашеног уранијума, али су зато подигли праву хајку против штетности цигарета. Изгледа заиста монструозно борити се против духанске индустрије тврдећи да су цигарете штетне по здравље и да су оне најзаслужније за рак плућа, а у истом тренутку прикривати шверц уранијума и штету коју наноси тај материјал. Научник изјављује да је извјештај 2001.године био измјењен захваљујући директорици организације WHO, Харлем Брунтланд (Harlem Bruntland), која је била и премијерка Норвешке. Једна лијепа реченица овог научника каже да су у европском Парламенту „политичари затровали бунар из којег демократије морају пити“.

Исто се десило и у Босни гдје се након готово петнаест година и скандала са италијанским војницима, коначно почело помало говорити о осиромашеном уранију и његовим посљедицама бомбрадовања. Није било довољно да већ годинама клинике апелују на аномалије које се појављују на фетусима и које су се повећале за 75% у односу на 2000. годину. Све ово наставља да се дешава захваљујући свјетским лобијима који су наставили да шверцују уранијум, увлачећи сваки дан све више политичара и влада малих и сиромашних држава које се финансирају од шверца.

Хрватски новинар, Домагој Маргетић, у својим текстовима о нуклеарној мафији у Хрватској, у којој су уплетени и полтичари највишег ранга названи „момци из Хенесија“, наводи на који начин су се прали новци од шверца уранијума преко локалних банака приказујући такве трансакције као дио вањског дуга државе Хрватске. Нешто што представља још једну опасност је и начин како су се превозили овакви радиоактивни материјали, јер нико са сигурношћу не може потврдити куда су ишле руте и шта је све контаминирано са овим опасним теретима. Домагој Маргетић надаље изјављује да је хрватска нуклеарна мафија била добро повезана са интернационалним мафијашким групама и на Истоку и на Западу. Централа за Источни дио била је у Њемачкој коју је водила извјесна Рита Дракслер (Rita Draxler), која је водила операције из хотела Анас у Бечу. Рита је успјела да обави трансакције у вриједности од 60 милиона долара на основу уговора потписаног у Бечу, 27. јуна 1991. Плаћања су се обављала преко банке у Лихтенштајну. Материјал је требао преко Хрватске да стигне на Блиски Исток преко линије Србија-Бугарска-Багдад или са друге стране Србија-Бугарска-Турска-Ирак. На исти начин се обављао шверц и преко луке у Шибенику за Јужну Африку увлачећи политички врх Хрватске и највеће банке преко којих су се обављале трансакције међу којима и Deutsche bank, Dresdner Bank AG, Erste, Osterreichische Sparkasse Bank.

Ово је доказ да не само бомбе, него и радиоактивни материјал који се тајно превози као обичан терет у камионима, такође може да контаминира околину и нанесе штету по здравље људи. Нешто што не „пролази“ и што је остало годинама наносећи огромну штету, је свакако осиромашени уранијум НАТО бомби. На исти начин је и ова истина скривана годинама у лажним извјештајима и ,као што је потврдио и британски физичар, организација WHO је директно допринијела свему томе. У тим извјештајима је подвучено да осиромашени уранијум може да нанесе само мању штету организму и то првенствено бубрезима. Међутим Италија, али и Белгија и Португал раде на истрази својих обољелих војника у току операција у Босни, Косову и Србији.

Србија, али ни БиХ, још увијек немају евиденције обољелих према којим би се могли тачно провјерити статистички подаци и пораст малигних обољења. Оно што се може видјети су обољели у чекаоницама и истина да се број болесника повећава након десет година. Слика се погоршава све већим бројем срчаних обољења код дјеце, али и дијабетеса и леукемије. Треба ли некоме још нешто више? У јавности се још увијек не говори много, само фамилије обољелих понекад подигну свој глас тражећи организовану акцију против оних који су починили овај злочин. И сам премијер Републике Српске једне прилике је у интервјуу за наш медиј потврдио немогућност РС да се бори и тражи права за жртве бомбардовања:“ Ми нажалост немамо довољно локалних ресурса да на то одоговоримо. Сматрам да је потребно повести организовану битку и оптужити све оне одговорне који су користили осиромашени уранијум и нанијели несагледиву штету становништву ове земље“. Међутим , ни у РС, али ни у Србији до сада се није повела организована битка против оних који су учествовали у бомбардовању Србије и РС. Неспособност Србије је и више него очигледна јер јој се нуди да уђе у НАТО, у исту ону организацију која је бомбардовала и контаминирала.

И још увијек, након десет година, Србија нема специфичну студију везану за осиромашени уранијум, јер би ионако шокирана јавност можда панично реаговала на чињенице да се у Владичином Хану, који је 40 км далеко од Бујановца, рађају животиње са осам ногу и два уха, мишеви са вјеверичјим реповима и анемичне овце. Ако животиње имају овакве аномалије, можете онда замислити шта се дешава са људима. Ово је потврдио у интервјуу http://www.evropanacija.com/?read=6314 и Доменико Леђери (Domenico Leggeri), из Осерваторио Милитаре (Osservatorio Militare) истичући да „балкански синдром“ и даље убија италијанске војнике.

И док се повећава број обољелих од рака, министар иностраних послова, Вук Јеремић, потврђује како је „Србија изгубила повјерење у НАТО“, али не због чињенице да је бомбардовала и контаминирала Србију прије десет година , него због тога што је „НАТО помагао обучавању и формирању такозваних Косовских безбедносних снага. То представља флагрантно кршење Резолуције 1244 и то је за Србију неприхватљиво“.

Питамо се ко ће говорити о кршењу људских права на Косову, Србији и Босни и праву на живот на који свако има једнако право и које НАТО такође није поштовао? Требамо подсјетити на десетогодишњицу „мировног“ договора у Рамбујеу да су управо са уранијумским бомбама показали „недостатак повјерења“ у организације као што је НАТО, WHO, Human Right Watch, као и у саму ЕУ и међународну заједницу, али прије петнаест година када су учествовали у „хуманитарном рату“. Чини се као да Срби још увијек тога нису свјесни или су заборавили да погледају на мапе на којима су уцртане зоне које је контаминирао НАТО или затварају очи пред пуним чекаоницама на одјелима за онкологију. Добродошли у реалност на годишњицу лажних преговора у Рамбујеу.



Биљана Вукичевић

http://i24.photobucket.com/albums/c49/IgnoranceIsntbliss/Biohazard/Depleted-Uranium.jpg

[gorskivuk]

Списак масакрираних српских цивила у Сарајеву од стране муслимана 1992-95.

http://sokolac.slavicnet.com/sokolac/ro ... ajevo.html

[gorskivuk]

Гугл филмови, страдања Срба
-На Дрини гробница-1 дио.
http://video.google.com/videoplay?docid ... 1554861259

-На Дрини гробница- 2 дио.
http://video.google.com/videoplay?docid ... 0323&hl=en

-На Дрини гробница- 3 дио.
http://video.google.com/videoplay?docid ... 3348&hl=en


Ето пошто "алахзаисторију" каже да чита све моје постове, пошто зна сав овај крај, гдје су се дешавали најгнуснији муслимански злочини над србским народом, нек се увјери, колико су монструозни њихови злочини над обичним народом, женама и дјецом, па ако ништа друго, Срби нису пуцали на аутобусе са цивилима као што су ови монструми чинили према Србима!

[Горан]

Градишка: Откривени нови трагови усташких злочина

Масовна гробница са посмртним остацима жртава које су на обали ријеке Саве убиле усташе у Другом свјетском рату пронађена је ових дана у градишком селу Бок Јанковац, потврдио је предсједник Удружења бивших логораша из Другог свјетског рата Гојко Кнежевић

Кнежевић је објаснио да је локација гробнице у близини ријеке Саве откривена захваљујући свједочењу мјештанке Божице Урић која је испричала како је као дјевојчица гледала масовне егзекуције на обали Саве. Он је додао да се гробница налази испод великог бетонског блока.

''У удубљење бетонског блока бацани су лешеви које је Сава доносила још из Јасеновца. Усташе су их, баш у близини тог моста, вадиле из воде и одлагале у јаму. У исту гробницу бацани су и лешеви оних који су побијени ту, на самој обали Саве'', рекао је Кнежевић за "Фокус".

Тачни подаци о броју сахрањених у овој гробници, истакао је Кнежевић, нису познати, јер ни мјештани не знају колико је жртава у бетонски блок убачено.

"Тешко је рећи о колико се страдалих ради, јер је много лешева плутало низ Саву од Јасеновца, а многи су убијени и на том мјесту гдје је гробница'', нагласио је Кнежевић.

Он је рекао да приликом обиласка овог мјеста од грађана сазнали да постоје још двије или три локације за које се сумња да су гробнице у којима се налазе жртве из Другог свјетског рата.

''Након што прикупимо податке о овим гробницама и пронађемо свједоке, ми ћемо обиљежити те локације и договорити да почнемо с откопавањем и ексхумацијом'', рекао је Кнежевић.

Он је навео да су гробницу у Бок Јанковцу обишли и представници Оперативног тима за тражење несталих лица РС.

Руководилац Оперативног тима Горан Крчмар рекао је да је локација гробнице у овом градишком селу фотографисана, а фотографије ће бити уступљене Удружењу логораша Другог свјетског рата.

"Ова документација требало би да буде у неком од пројеката, као што је пројекат `Доња Градина` или `Јасеновац`", истакао је Крчмар и додао да ће поступак у вези с ексхумацијом бити у надлежности Удружења логораша, а не Оперативног тима.

Р.К.

http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=6848

[Харамбаша]

Пасје Гробље:

http://www.youtube.com/watch?v=htyrh1irnqc&feature=related

[mladja]

ЉУБИ БРАТА - филм

ГОВОРИ О ГОЛГОТИ СРБА – ЗАРОБЉЕНИКА, КОЈЕ СУ НА ОЗРЕНСКОМ РАТИШТУ МУЧИЛИ СТРАНИ ПЛАЋЕНИЦИ.
ФИЛМ САДРЖИ ПОТРЕСНЕ СЦЕНЕ И СВЈЕДОЧЕЊА ЗАРОБЉЕНИХ БОРАЦА ВРС КОЈИ СУ ПРЕЖИВЈЕЛИ ПАКАО МУЏАХЕДИНСКИХ ЛОГОРА ПОД КОНТРОЛОМ ТЗВ АРМИЈЕ РБИХ.

ФИЛМ ЈЕ РЕАЛИЗОВАО АУТОРСКИ ТИМ:
МИЛАН КНЕЖЕВИЋ И ДАЛИБОР ЈОСИПОВИЋ

http://www.srbijazemljaheroja.com/wordpress/?p=11691

[ВОЈВОДА ОД КРАЈИНЕ]

BEOGRAD - U Crkvi Svetog Marka u Beogradu danas će biti održan parastos za poginule Srbe u napadu hrvatske vojske na Medački džep, Divoselo i Čitluk kod Gospića pre 16 godina, koji organizuje Udruženja porodica poginulih i nestalih u Hrvatskoj.

http://www.novosti.rs/code/navigate.php ... cki%20dzep

Нек' им је лака света српска земља.

[Dijarbekir]

Геноцид у Јасеновцу не застарева.

Јермени су успели да им се призна да је почињен геноцид над њима од стране турских башибозука.

http://www.theforgotten.org/site/intro_rus.html

Тако и Срби морају по угледу на Јермене на обележе своје страдање.