Рамбује и осиромашени уранијумПрошло је десет година од Рамбујеа (Ramboulliet) и договора који није никада постојао. Јавности представљен као историјски догађај и још једна „шанса“ Србији да спаси Косово, није био ништа друго него изговор за бомбардовање Србије 1999. године. Рамбује је и данас синоним „жртве властититог народа“, како се годинама намјеравала представити „грешка“ предсједника Милошевића и повод за бомбардовање Србије.
Шеф српске делегације Ратко Марковић потврдио је да је „договор потекао од Контакт групе и да је све што се дешавало била чиста импровизација, без праве организације“. Све што се дешавало тада у Рамбујеу било је планирано на силу и то са америчке стране и Медлин Олбрајт (Madleen Olbright), који су на силу жељели да одузму Косово од Србије. Ако се не успије у преговорима, успјеће се војном интервенцијом, сматрали су. Исто то потврдио је и Милан Милутиновић, бивши предсједник Србије, који је изјавио да су унутар „дворца Рамбује летјели само папири, а да није било никаквих договора“. Када су га питали да ли је могуће да Србија буде бомбардована кратко је одоговорио:“Немојте питати мене, питајте Хавиејра Солану (Xavier Solana). Ја се не зовем Хавијер, ја се зовем Милан!“ Све остало је историја. Лажни преговори са јединим циљем да се на све начине одузме Косово. Војна акција је коштала милијарде долара, али у ту цијену нису урачунати животи цивила и жртава НАТО бомби, нити оних жртава умрлих након бомбардовања од посљедица радијације осиромашеног уранијума.
Шта се дешава након десет година од бомбрадовања и преговора у Рамбујеу знајући да су НАТО снаге користиле недозвољено оружје са осиромашеним уранијумом? Мјерећи степен радијације од 2000. године до данас, дошло се до података да је ниво радијације повећан два пута у односу на дозвољени. Према статистикама које су објавили и србијански медији, прије свега „Политика“ у опширном серијалу везаном за осиромашени уранијум и његове посљедице, може се видјети да су најконтаминираније зоне Пећ, Ђаковица, Призрен, Урошевац и Подујево, што се коси са мапом НАТО-а, на којој нема уцртаних тачки бомбрадовања тих мјеста. Не само Косово, него и цијела Србија је постала велика гробница која сахрањује свакодневно све више жртава обољелих од малигних обољења. Обољели су се повећали три пута у односу на период прије рата, а на сваких 60 000 становника појављује се 20 обољелих од рака. Свјетска здравствена органиизација је тражила резултате истраживања и показало се шокантним да се свакодневно појављују нови случајеви обољења рака, док је прије рата то било на свака три мјесеца. Али, да ли је Свјетска здравствена организација нешто подузела? Да, јесте. Цензурисала је извјештај из 2001. године, како је потврдио и један од чланова експертског тима те организације. Иза цијеле приче, као и увијек, стоје политички лобији, мафија и организовани криминал. Није први пут да чланци у новинама у којима се говори о продаји радиоактивног материјала и посљедицама ратова у којима се користио овај материјал, или бивају цензурисани од стране власника новина, или много горе, новинаре који су истраживали шверц уранијума убијали су, као што се десило са италијанском новинарком Иларијом Алпи која је писала о ратовима такозваних „уговарача“.
http://www.rainews24.rai.it/ran24/inchi ... ractor.aspНишта другачији од „уговарача“ који су бомбардовали Србију, нису ни они који прикривају истину, не дајући могућност да се изнађу средства за лијечење обољелих од рака у Србији и БиХ. И сама србијанска влада или није добро информисана или жели да заузме линију мањег отпора, избјегавајући да отворено говори о обољелима и осиромашеном уранијуму.
Бивши савјетник Свјетске здравствене органзације WHO Кејт Наверсток (Keith Baverstock), физичар из Велике Британије, изјавио је да се очито на основу извјештаја из 2001. године види да је оружје кориштено у току рата изазвало одређене врсте малигних обољења. Оно што је WHO на крају објавио као изјвештај из 2001. то није наведено, уз изговор да није постојао довољан број прецизних података. Двије године касније ово је потврдио и бивши ветеран Америчке морнарице (US Navy), Ден Фехи ( Dan Fahy).
http://www.poptel.org.uk/scgn/archive/a ... age8c.htmlОн је такође изјавио да је кориштен осиромашени уранијум:“ Два пројектила типа Томахавк (Tomahawk) који су кориштени у рату на Балкану су исти они који су кориштени у Заливском рату, али и у Ираку у току 1996. и имали су у себи осиромашени уранијум како би се одржала стабилност њихове тежине“. Нико у Стејт Дипартменту (State Departement) ни у Пентагону (Pentagon), нису жељели ово коментарисати. „Потврђено је да је осиромашени уранијум изазива малигна обољења и наноси штету на днк, изазива уништавање здравих ћелија што изазива неуролошке посљедице, као посљедице на репродуктивне органе“, потврдио је Фехи. И сам Баверсток, који данас ради као универзитетски професор у Финској, објашњава да су „невидљиви моћници“ утицали на измјену извјештаја организације WHO у случају осиромашеног уранијума, али су зато подигли праву хајку против штетности цигарета. Изгледа заиста монструозно борити се против духанске индустрије тврдећи да су цигарете штетне по здравље и да су оне најзаслужније за рак плућа, а у истом тренутку прикривати шверц уранијума и штету коју наноси тај материјал. Научник изјављује да је извјештај 2001.године био измјењен захваљујући директорици организације WHO, Харлем Брунтланд (Harlem Bruntland), која је била и премијерка Норвешке. Једна лијепа реченица овог научника каже да су у европском Парламенту „политичари затровали бунар из којег демократије морају пити“.
Исто се десило и у Босни гдје се након готово петнаест година и скандала са италијанским војницима, коначно почело помало говорити о осиромашеном уранију и његовим посљедицама бомбрадовања. Није било довољно да већ годинама клинике апелују на аномалије које се појављују на фетусима и које су се повећале за 75% у односу на 2000. годину. Све ово наставља да се дешава захваљујући свјетским лобијима који су наставили да шверцују уранијум, увлачећи сваки дан све више политичара и влада малих и сиромашних држава које се финансирају од шверца.
Хрватски новинар, Домагој Маргетић, у својим текстовима о нуклеарној мафији у Хрватској, у којој су уплетени и полтичари највишег ранга названи „момци из Хенесија“, наводи на који начин су се прали новци од шверца уранијума преко локалних банака приказујући такве трансакције као дио вањског дуга државе Хрватске. Нешто што представља још једну опасност је и начин како су се превозили овакви радиоактивни материјали, јер нико са сигурношћу не може потврдити куда су ишле руте и шта је све контаминирано са овим опасним теретима. Домагој Маргетић надаље изјављује да је хрватска нуклеарна мафија била добро повезана са интернационалним мафијашким групама и на Истоку и на Западу. Централа за Источни дио била је у Њемачкој коју је водила извјесна Рита Дракслер (Rita Draxler), која је водила операције из хотела Анас у Бечу. Рита је успјела да обави трансакције у вриједности од 60 милиона долара на основу уговора потписаног у Бечу, 27. јуна 1991. Плаћања су се обављала преко банке у Лихтенштајну. Материјал је требао преко Хрватске да стигне на Блиски Исток преко линије Србија-Бугарска-Багдад или са друге стране Србија-Бугарска-Турска-Ирак. На исти начин се обављао шверц и преко луке у Шибенику за Јужну Африку увлачећи политички врх Хрватске и највеће банке преко којих су се обављале трансакције међу којима и Deutsche bank, Dresdner Bank AG, Erste, Osterreichische Sparkasse Bank.
Ово је доказ да не само бомбе, него и радиоактивни материјал који се тајно превози као обичан терет у камионима, такође може да контаминира околину и нанесе штету по здравље људи. Нешто што не „пролази“ и што је остало годинама наносећи огромну штету, је свакако осиромашени уранијум НАТО бомби. На исти начин је и ова истина скривана годинама у лажним извјештајима и ,као што је потврдио и британски физичар, организација WHO је директно допринијела свему томе. У тим извјештајима је подвучено да осиромашени уранијум може да нанесе само мању штету организму и то првенствено бубрезима. Међутим Италија, али и Белгија и Португал раде на истрази својих обољелих војника у току операција у Босни, Косову и Србији.
Србија, али ни БиХ, још увијек немају евиденције обољелих према којим би се могли тачно провјерити статистички подаци и пораст малигних обољења. Оно што се може видјети су обољели у чекаоницама и истина да се број болесника повећава након десет година. Слика се погоршава све већим бројем срчаних обољења код дјеце, али и дијабетеса и леукемије. Треба ли некоме још нешто више? У јавности се још увијек не говори много, само фамилије обољелих понекад подигну свој глас тражећи организовану акцију против оних који су починили овај злочин. И сам премијер Републике Српске једне прилике је у интервјуу за наш медиј потврдио немогућност РС да се бори и тражи права за жртве бомбардовања:“ Ми нажалост немамо довољно локалних ресурса да на то одоговоримо. Сматрам да је потребно повести организовану битку и оптужити све оне одговорне који су користили осиромашени уранијум и нанијели несагледиву штету становништву ове земље“. Међутим , ни у РС, али ни у Србији до сада се није повела организована битка против оних који су учествовали у бомбардовању Србије и РС. Неспособност Србије је и више него очигледна јер јој се нуди да уђе у НАТО, у исту ону организацију која је бомбардовала и контаминирала.
И још увијек, након десет година, Србија нема специфичну студију везану за осиромашени уранијум, јер би ионако шокирана јавност можда панично реаговала на чињенице да се у Владичином Хану, који је 40 км далеко од Бујановца, рађају животиње са осам ногу и два уха, мишеви са вјеверичјим реповима и анемичне овце. Ако животиње имају овакве аномалије, можете онда замислити шта се дешава са људима. Ово је потврдио у интервјуу
http://www.evropanacija.com/?read=6314 и Доменико Леђери (Domenico Leggeri), из Осерваторио Милитаре (Osservatorio Militare) истичући да „балкански синдром“ и даље убија италијанске војнике.
И док се повећава број обољелих од рака, министар иностраних послова, Вук Јеремић, потврђује како је „Србија изгубила повјерење у НАТО“, али не због чињенице да је бомбардовала и контаминирала Србију прије десет година , него због тога што је „НАТО помагао обучавању и формирању такозваних Косовских безбедносних снага. То представља флагрантно кршење Резолуције 1244 и то је за Србију неприхватљиво“.
Питамо се ко ће говорити о кршењу људских права на Косову, Србији и Босни и праву на живот на који свако има једнако право и које НАТО такође није поштовао? Требамо подсјетити на десетогодишњицу „мировног“ договора у Рамбујеу да су управо са уранијумским бомбама показали „недостатак повјерења“ у организације као што је НАТО, WHO, Human Right Watch, као и у саму ЕУ и међународну заједницу, али прије петнаест година када су учествовали у „хуманитарном рату“. Чини се као да Срби још увијек тога нису свјесни или су заборавили да погледају на мапе на којима су уцртане зоне које је контаминирао НАТО или затварају очи пред пуним чекаоницама на одјелима за онкологију. Добродошли у реалност на годишњицу лажних преговора у Рамбујеу.
Биљана Вукичевић