Ратно страдање породице Новаковић
Злочиначку ликвидацију мојих најближих 1992. године: супруге Милке, брата Ранка, снахе Обреније и полусестре Рајке извршили су Рамо Бешлија, Малик Мешетовић и Нусрет Млаторуга, који и данас слободно шетају, каже Никола Новаковић, избеглица из Брезе
Остала је само фотографија породице Новаковић
Вишеград – Прошло је 12 година од како је Никола Новаковић у избегличкој колони стигао у Вишеград, али и пуних 15 од његовог тамновања по казаматима Армије БиХ и злочиначке ликвидације његових најближих: супруге Милке, брата Ранка, снахе Обреније и полусестре Рајке.
Никола Новаковић је до избијању ратних сукоба у БиХ живео са супругом Милком у насељу Горња Бреза, у Брезанској општини.
– Ништа посебно није наговештавало зло, а онда изненада, 10. јула 1992. године у кућу упадоше униформисани полицајци Шабановић звани Брацо, и Дедић звани Цацо, који су ме спровели у полицијску станицу Бреза, где ме дочекао иследник Џевахид Сокић, присећа се Новаковић.
– Након смешне оптужбе да кријем радио-станицу и оружје, присутни полицајци су ме бесомучно тукли пуна два сата, а потом одвели у стари руднички магацин. Ту су ме наставили тући седморица, од којих сам препознао Еса Башића, Галиба Рамића и извесног Шабића, званог Тарзо, који је код мене завршио електро занат. Одатле су ме пребацили у другу просторију са 27 српских заробљеника, а убрзо потом у подрум „Електротерме”, где су услови били још тежи, јер није било воде и мокрог чвора, прича Новаковић.
Одатле га, заједно са Ненадом Јеврићем, 4. марта 1993. пребацују у Зеницу где је, у монтираном процесу, осуђен на 18 месеци затвора.
– Пошто сам био регистрован од стране Међународног црвеног крста, у КПД Зеница нисам физички малтретиран, мада је било свакодневних вербалних претњи, од чега је много тежа била глад због изузетно слабе хране. Али то није било ништа према сазнању о судбини моје породице, посредством Међународног црвеног крста, Обавестили су ме 17. јуна 1993. године да су 8. априла 1993. зверски ликвидирани моја супруга Милка, брат Ранко, наша полусестра Рајка и Ранкова супруга Обренија, присећа се Никола.
Још за време рата, по доласку из Зеничког затвора у Илијаш, у октобру 1993, почео је приватну истрагу о страдању породице.
– Према причању неколико сведока, наше комшије Халид и Решо Фрљак наредиле су им да се пре мрака окупе у старој братовој кући, да би иза пола ноћи упали и извршили стравичан покољ. Сазнао сам још тада да су праве убице мојих најближих Рамо Бешлија, Малик Мешетовић и Нусрет Маторуга. Наредног јутра, мада су то муслимански бојовници били строго забранили, моје најрођеније у братовој кући нашла је измасакриране комшиница Слободанка Пуљић, тврди Новаковић.
Сазнао је, вели, да су измасакрирана тела његових Новаковића пребацили у мртвачницу Дома здравља у Брези, након чега је уследила стравична медијска ратна пропаганда.
– На њихова измасакрирана тела навукли су униформе Армије БиХ, да би исте вечери на ратној ТВ Сарајево били приказани „ексклузивни” снимци уз пратећу причу „шта су четници урадили од невиних муслиманских цивила”, прича Новаковић.
По речима Николе Новаковића, ратне муслиманске власти у Брези су за ово зверско четвороструко убиство окривиле локалног криминалца, извесног Ковачевића, који је за то осуђен на две године затвора.
– Све информације до којих сам успео доћи до данас недвосмислено негирају да је то учинио Ковачевић. Према тврдњама неколико сведока, које из разумљивих разлога не помињем, праве убице и извршиоци овог ратног злочина су Рамо Бешлија, Малик Мешетовић и Нусрет Млаторуга. На жалост, ни ратна а ни послератна власт у Брези уопште их није теретила нити желе да покрену било какву истрагу о томе, иако сам у више наврата давао бројне изјаве, чак и хашким истражиоцима, па они мирно живе у Илијашу, уз велику дозу разочарења прича Новаковић.
Једино што је Никола Новаковић успео након ексхумације 2000. године коју је обавио др Жељко Каран, да Милку, Ранка, Обренију и Рајку сахрани на гробљу у Сокоцу, гдје им је подигао и споменике.
Никола Новаковић и данас живи у алтернативном смештају, у вишеградском насељу Бикавац, јер за њега, како каже, више повратка у Илијаш нема.
– Последњи пут тамо сам био 30. септембра 2004, када су ме јавно напала браћа Есо и Ремзо Башић и то у присуству двојице полицајаца, говорећи „да ће ме здробити где год ме нађу”, након чега сам таксијем успео да одем из Брезе. То су она иста двојица браће који су ме у логору „Бреза” пребијали и мучили, прича Новаковић, додајући да се и поред свега не предаје и да ће истрајати у тражењу правде за зверске злочине над својим најближима.
Славко Хелета
www.politika.co.yuNa Drini grobnica
http://www.krajinaforce.com/smf/index.php?topic=6125.0Dokumentarac o stradanju Srba u Podrinju
Evo i Youtube-Link:
Prvi dio:
http://www.youtube.com/watch?v=73yaib6PikwDrugi dio:
http://www.youtube.com/watch?v=dLXf2yC3 ... re=relatedTreci dio:
http://www.youtube.com/watch?v=5jtXUZ3Z ... re=relatedCetvrti dio:
http://www.youtube.com/watch?v=bCQDP_z9 ... re=relatedPeti dio:
http://www.youtube.com/watch?v=5bqPQa5B ... re=relatedSesti dio:
http://www.youtube.com/watch?v=2K2zIcEu ... re=related