srpskinacionalisti.com

Срби у ратном дневнику Вермахта

Форумска правила
Обавезно прочитајте Правилник о понашању на Форуму и форумски бонтон пре учешћа у дискусијама!
Аватар
drinski
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 925
Приступио: дец 2011

Re: Срби у ратном дневнику Вермахта

Порука drinski 8.2.2012. 22:33

Слика

Слика

francetic mirno pozira na zvornickom mostu,
Аватар
Vranac
Војвода
Војвода
 
Порука: 10176
Приступио: мар 2006
Место: Београд, Србија

Re: Срби у ратном дневнику Вермахта

Порука Vranac 9.2.2012. 2:27

Narodna Pravda ::Nijedan ni drugi citat nije iz govora Adolfa Hitlera?U knjizi Main Kampf koju sam procitao dotle dok se na jednom mestu pominju Srbi(jer je knjiga uzasno dosadna),Hitler je napisao nesto u smislu "dobri narod Srbi" i nista vise,to je u delu koji govori o sarajevskom atentatu.


Ovo su ti sva poglavlja Main Kampfa, gde se spominju Srbi, i nigde nisam nasao nista o ''dobrom narodu'':

"Kada se u Minhenu začula vest o ubistvu nadvojvode Franca Ferdinanda (sedeo sam upravo kod kuće i cuh samo nejasno o toku tog događaja), spopade me najpre briga da su meci mogli, možda, da potiču iz pištolja nemačkih studenata, koji su u ogorčenju zbog neprestanih slovenizirajućih poduhvata prestolonaslednika, hteli nemački narod da oslobode od ovog
unutrašnjeg neprijatelja. Šta bi bila posledica tako nečega, moglo se odmah i pomisliti: jedan novi talas progona koji bi sada bio "opravdan" od strane celog sveta i "osnovan". Kada sam, ipak, odmah posle toga čuo vec imena navodnih počinilaca, a osim toga pročitao tvrdnju da su Srbi, poče da me hvata tiha jeza zbog ove osvete nedokučive sudbe.
Najveći prijatelj Slovena pade pod mecima slovenskih fanatika.
Ko je poslednjih godina imao stalno prilike da posmatra odnos Austrije prema Srbiji, nije mogao, takoreći, ni jednog trenutka da sumnja da se kamen odronio i krenuo i da više nije moglo biti zaustavljanja. Nepravda se čini bečkoj vladi što je danas zasipaju prekorima zbog forme i sadržine ultimatuma koji je ona postavila. Ni jedna druga sila sveta na istom mestu i u istom položaju ne bi mogla drukčije da postupa. Austrija je na svojoj južnoj granici imala jednog ogorčenog smrtnog neprijatelja koji je u sve kraćim periodima provocirao monarhiju, i koji ne bi nikada popustio, dok konačno ne bi nastupio povoljni trenutak za razbijanje carstva. Postojao je razlog za bojazan da bi taj slučaj najkasnije morao doći smrcu staroga cara; onda monarhija, možda, uopšte više ne bi bila u stanju da da ozbiljan otpor. Cela država je poslednjih godina već toliko počivala na odgovornosti jedne jedine osobe, na Franji Josifu, da je smrt tog prastarog otelotvorenja carstva važila, u osećanju širokih masa, unapred kao smrt samog carstva. Pa je čak spadalo i u najlukavije veštine, posebno slovenske politike, da se stvori utisak da austrijska država ima da zahvali za svoje postojanje samo sasvim čudesno jedinstvenoj veštini ovoga monarha; bilo je to laskanje koje je Hofburgu tim
više prijalo, što je ponajmanje odgovaralo stvarnim zaslugama ovoga cara. Žaoku koja je skrivena vrebala u ovim hvalospevima, nije bilo moguće pronaći. Nije se videlo, ili se možda više tamo nije htelo videti da ukoliko je više monarhija još samo podešena prema vrhunskoj veštini vladanja, ovog "najmudrijeg monarha" svih vremena, kako se obično govorilo, utoliko je stanje moralo da postane katastrofalnije, kada jednog dana i ovde sudbina zakuca na vrata da dođe po svoje.
"


"Da je bečka vlada onda ultimatumu Srbiji dala jednu drugu, blažu formu, ona time ne bi uopšte ništa promenila u situaciji, do možda u najboljem slučaju jedno, da bude zbrisana i sama pobunom naroda. Jer u očima širokih masa ton ultimatuma je bio još isuviše pun obzira i ni u kom slučaju tako dalekosežan ili čak brutalan. Onaj ko danas pokuša to da ospori ili je
zaboravni praznoglavac, ili sasvim svesni lažov. Borba u godini 1914. nije, tako mi Boga, masama nametnuta, nego je upravo ceo narod za njom žudeo... Htelo se konačno učiniti kraj jednoj opštoj nesigurnosti. Samo se tako i može razumeti da gu za ovu najtežu borbu preko dva miliona nemačkih muškaraca i dečaka dobrovoljno stali pod zastavu, spremni da je brane i poglednjom kapi krvi. Meni samom su ondašnji časovi izgledali kao izbavljenje iz mučnih
osećanja mladosti. Još i danas se ne stidim da kažem da sam, nadvladan burnim oduševlje- njem, pao na kolena i iz prepunog srca se zahvalio nebu da mi je podarilo tu sreću što smem da živim u ovome dobu. Otpočela je oslobodilačka borba kakvu zemljina kugla u toj silini do sada još nije videla; jer tek što je sudba i započela svoj hod, došlo je već i najširim masama do
svesti da se ovoga puta ne radi samo o sudbini Srbije, ili Austrije, nego o biti ili ne biti nemačke nacije. "


"Tek što je vest o atentatu obznanjena u Minhenu, smesta su mi sevnule kroz glavu dve misli; prvo, da će rat najzad biti neizbežan, a dalje, da će sada habzburška država biti prinuđena da savez i održi; jer ono čega sam se uvek najviše pribojavao bila je mogućnost da bi Nemačka sama jednoga dana, možda upravo usled ovoga saveza, mogla da upadne u jedan konflikt, a
da, međutim, Austrija ne da za to direktnog povoda, i tako austrijska država zbog unutrašnjepolitičkih razloga ne smogne snage i odlučnosti da se stavi na stranu svoga saveznika. Slovenski majoritet carstva bi takvu samostalno donetu nameru smesta počeo da sabotira, i uvek bi radije razbio čitavu državu u paramparčad, nego što bi savezniku pružio traženu pomoć. Ali, ova opasnost je sada bila otklonjena. Stara država je morala da se bori, htela ona to ili ne. Moj sopstveni stav prema konfliktu bio je isto tako vrlo jednostavan i jasan; za mene, nije se sporila Austrija za neku satisfakciju u odnosu na Srbiju, nego Nemačka za svoje postojanje, nemačka nacija za biti ili ne biti, za slobodu i za budućnost. Bizmarkova tvorevina se sada morala tući za svoj opstanak; ono što su očevi nekada svojom junačkom krvlju u bitkama od Vajsenburga do Sedana i Pariza zadobili, morala je sada mlada Nemačka iznova da zasluži. Ako se, međutim, ova borba završi pobednički, onda će naš narod ponovo, i na spoljnom planu, stupati u krug velikih nacija, onda će tek ponovo moći nemački Rajh da se dokaže kao moćno okrilje mira, a da ne mora za dobro tog mira da smanjuje svojoj deci hleb nasušni. "
ДЕЛИЈА86ЦЗБГ
Војвода
Војвода
 
Порука: 1541
Приступио: нов 2011

Re: Срби у ратном дневнику Вермахта

Порука ДЕЛИЈА86ЦЗБГ 9.2.2012. 13:23

Недић је био спасилац српског народа,он је одиграо спасоносну улогу,никад генерал Милан Недић није признао НДХ,нити је волео Немце већ је гледао како да се спаси што више српског народа,а партизани су чинили својим безумним акцијама да што више страда српског народа. Ено и у књизи ''идеологија Српског национализма'' Војислав Шешељ веома похвално говори за генерала Недића и сматра га српским херојем,радикали су у скупштини бранили генерала Недића од чединих анти-фашиста који су га нападали,и Александар Мартиновић је рекао да је генарал Недић српски херој који је одиграо спасоносну улогу српског народа,прихватио је да буде на челу владе националног спаса у најгорем тренутку по српски народ јер је желео да спаси што више Срба,партизанским акцијама је само страдало што више српског народа,партизани су се борили против Срба а не против немаца.
Аватар
drinski
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 925
Приступио: дец 2011

Re: Срби у ратном дневнику Вермахта

Порука drinski 9.2.2012. 13:44

ДЕЛИЈА86ЦЗБГ ::Недић је био спасилац српског народа,он је одиграо спасоносну улогу,никад генерал Милан Недић није признао НДХ,нити је волео Немце већ је гледао како да се спаси што више српског народа,а партизани су чинили својим безумним акцијама да што више страда српског народа. Ено и у књизи ''идеологија Српског национализма'' Војислав Шешељ веома похвално говори за генерала Недића и сматра га српским херојем,радикали су у скупштини бранили генерала Недића од чединих анти-фашиста који су га нападали,и Александар Мартиновић је рекао да је генарал Недић српски херој који је одиграо спасоносну улогу српског народа,прихватио је да буде на челу владе националног спаса у најгорем тренутку по српски народ јер је желео да спаси што више Срба,партизанским акцијама је само страдало што више српског народа,партизани су се борили против Срба а не против немаца.


Milan Nedic kakav takav je, jeste mnogo ljudi prezivelo zahvlajujuci njegovoj vlasti,,
pa njemu na frontui su pre pali NIs i Skoplje, nego Maribor i Zagreb-ima li ko da demantuje ovo??/
kakav je to oficir
on je bio i predratna vlast, on je jedan od najvecih krivaca sto je takva situacija i dosla,
njegova vlada je vazalna vlada okupatora i nikako ne sme biti opisana kao srpska vlada, niti ju je srpski narod ikad tako doziveo,
tek devedesetih iz centrala americkih ambasada oko Srbije , pocinje prica o Milanu Nedicu kao predstavniku Srba
i da Nediceva Srbija jeste priznala NDH

i da niko se nije borio protiv nemaca , jer su nemci bili jaci, nisu ni Partizani
ali su se partizani, borili protiv ustasa, sto niko vise nije radio,, ali niko.

uzdizanje Cetnika i Nedicevaca uvek je islo preko Nemacke i Americke ambasade
upravo su cetici i janicari izveli 5 oktobar i doveli djindjica i cedu na vlast..

ne sme se dozvoliti propagandnim lazima da izazovu sukobe medju Srbima
ДЕЛИЈА86ЦЗБГ
Војвода
Војвода
 
Порука: 1541
Приступио: нов 2011

Re: Срби у ратном дневнику Вермахта

Порука ДЕЛИЈА86ЦЗБГ 9.2.2012. 14:05

Баш су 5.октобар извели бивши комунисти,чланови партије,разне ''атифашистичке'' нво организације,педери и наркомани. Једини који наставља светлу традицију српског четништва је Војвода Војислав Шешељ,кога је Момчило Ђујић одликовао за четничког војводу,он је највећи антиглобалиста на свету и бори се само за истину,слободу и правду. А Недић кога сматраш за ''издајника'',њега Проф.Др.Војислав Шешељ сматра за хероја као и све српске четнике који су се борили за слободу српског народа и ослобођење српских земаља,онај који је признао НДХ био је Броз који је са својим Павелићем радио на стварању НДХ.
Аватар
Трећи
Војвода
Војвода
 
Порука: 12571
Приступио: сеп 2004
Место: Јужнобачки округ

Re: Срби у ратном дневнику Вермахта

Порука Трећи 10.2.2012. 0:42

drinski ::i da niko se nije borio protiv nemaca , jer su nemci bili jaci, nisu ni Partizani
ali su se partizani, borili protiv ustasa, sto niko vise nije radio,, ali niko.
Како... Тако што су их после рата примили у своје редове и на тај начин аболирали њихове злочине?
И сад се Месић курчи да су они (усташе) два пута били на страни победника, а сви остали само једном.
Па, може му се... Усташе су за своје злочине (захваљујући Титу) награђени државом, а Срби - Албанцима на Космету.

ДЕЛИЈА86ЦЗБГ ::Баш су 5.октобар извели бивши комунисти,чланови партије,разне ''атифашистичке'' нво организације,педери и наркомани.
Лепо, лепо...
Значи, Веља Илић - комуниста! Нисам знао...
Вук на овцу своје право има
ка' тирјанин на слаба човјека.
Ал' тирјанству стати ногом за врат,
довести га к познанију права,
то је људска дужност најсветија!
ДЕЛИЈА86ЦЗБГ
Војвода
Војвода
 
Порука: 1541
Приступио: нов 2011

Re: Срби у ратном дневнику Вермахта

Порука ДЕЛИЈА86ЦЗБГ 10.2.2012. 1:15

Веља је једини ту сеља,он је изузетак једини :wink: ,а сви остали су бивше комуњаре и партијаши,а главне комуњаре су Веца Пешић,Небојша Човић,Мићуновић,Латинка Перовић,жене у црном,комплетан кадар лдп а,дс а,и да не набрајам више,доста је.
Аватар
drinski
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 925
Приступио: дец 2011

Re: Срби у ратном дневнику Вермахта

Порука drinski 10.2.2012. 12:53

na kraju rata se desio blajburg, siroki brijeg, orasje, gde se pokazalo koliko su partizani imali tolerancije prema ustasama,,,

ta mesiceva jedinica prakticno je poslata u smrt negde na kablaru, gde je nastradalo 90% bivsih ustasa..

prilikom upada u skupstinu pevalo se spremte se spremte,
to je jedini razlog forsiranja lazne istorije i jedne strane u krvavom gradjanskom ratu, da bi se u Srbiji uspostavila izdajnicka vlast..
sav teret sukoba devedesetih sa milicijom nosili su ljudi zadojeni amerckom cetnickom propagandom.
zadojeni lazima..
ДЕЛИЈА86ЦЗБГ
Војвода
Војвода
 
Порука: 1541
Приступио: нов 2011

Re: Срби у ратном дневнику Вермахта

Порука ДЕЛИЈА86ЦЗБГ 10.2.2012. 13:02

Па химна једине патриотске странке СРС је Спремте се,спремте. Бивши комунисти су 2000.успоставили издајничку власт,док су четнички добровољци 90 их крв проливали за спас српских земаља и српског народа,ниједан комуниста није био добровољац већ су били само четнички добровољци који су били под командом војске РС и војске РСК.
Аватар
Krivoravninac
Млади националиста
Млади националиста
 
Порука: 157
Приступио: нов 2011

Re: Срби у ратном дневнику Вермахта

Порука Krivoravninac 16.2.2012. 20:14

На жалост,модератори су избрисали мој претходни одговор црвеном усташи

viewtopic.php?f=2&t=26053

тако да ћу опет поставити ово о сарадњи усташко-комунистичко братије:

Слика

Слика
Све је то последица опште недисциплине и хаоса!
Аватар
Krivoravninac
Млади националиста
Млади националиста
 
Порука: 157
Приступио: нов 2011

Re: Срби у ратном дневнику Вермахта

Порука Krivoravninac 16.2.2012. 20:23

Срби у документима Вермахта


We cannot abandon the only allies (chetniks) we have in this cursed country >Sauland< (Croatia).

ibidem,p.373; PA/AA. Inland IIg 401, 2824 Kasche an Auswaertiges Amt (16.4.1944)


Chetniks are the only useful fellow combatants

ibidem,p.378; BA/MA, RH 19 XI/15 Erfahrungsbericht ueber Dienstreise Serbien-Kroatien in der Zeit vom 20.6-4.7.1944 (5.7.1944)


Chetniks () our natural allies. Only they are fighting! Kroatische Kampfgemeinschaft exists only on paper.

ibidem,p.378; BA/MA, RH 19 XI/29 OKW/WfSt, Gruppe Ic/Ao Vortragsnotiz fuer Aussenchefbeschprechung am 25.7.1944 (23.7.1944)

The units that could really be used against the partisans were the Serbian and partly the Russian volunteers and-Draza Mihailovics people.My liason officer with them was a certain major,Ritterkreuztraeger.

written on situation in Serbia during his visit to Belgrade in June 1944.

Partly,the Serbs have futhermore showed themselves as the most reliable allies in fighting against the red bands,that is against communism.They are always ready to fight against the bandits with the German Wehrmacht and even to place themselves under its command


ibidem,p.307;BA/MA, RH 24-15/10 SS-Freiw.-Div. Prinz Eugen an Gen.Kdo. XV.Geb.AK. (5.9.1943)

"At the end of September 1944 German commander of Split arrested the Ustashi-leader of the town in reprisal for Ustashi actions against the chetniks who were allied to the Wehrmacht,threatening to

Quote:
"...shoot five Ustashis for every Chetnik."


Ibidem,s.166.Reference to:"Telegramme des Stabchefs der Ustascha-Miliz,Oberst Herencic,von Ende September 1944;PA/AA,Gesandschaft Zagreb:Bd.67/4,Bl.75f
Све је то последица опште недисциплине и хаоса!
×SerbdomFighter×
Млади националиста
Млади националиста
 
Порука: 121
Приступио: јул 2011

Re: Срби у ратном дневнику Вермахта

Порука ×SerbdomFighter× 23.2.2012. 1:51

Милан Недић је спасао око 500.000 - 1.000.000 Срба из Независне Државе Хрватске, Војводине, Косове, итд.

Нажалост, Срби су се борили (у Другом светском рату) против других Срба.

"Србе на Србе." - Тито
Страхиња Јањић
Млади националиста
Млади националиста
 
Порука: 61
Приступио: сеп 2011

Re: Срби у ратном дневнику Вермахта

Порука Страхиња Јањић 3.3.2012. 23:23

Ево једног занимљивог текста о српском гестапоу и Страхињи Јањићу, човеку о коме је изречено много лажи.

ВЕРНИ СИН СРБИЈЕ И НОВЕ ЕВРОПЕ


Много пута се историја иронично поиграла са великим људима, најбољим синовима својих народа. Људи без имена и достојанства, вечите слуге и борци за туђе интересе, диктирали су послушнима шта и како да мисле, васпитавали и као посвећени и високо иницирани учили обичне смртнике како да постану добри грађани, одређивали ко је херој, а ко злочинац. Школски уџбеници су од најранијег детињства индоктринирали младе Србе историјом, социологијом и филозофијом из пера Талмудом инспирисаних стручњака за све области људскога битисања. У тешком времену тираније, најпре комунистичке, па потом и демократске, када је број заменио личност, само су ретки хероји духа и крви дизали свој глас против колективног лудила које је било и јесте гнусна увреда за људску свест и савест.
Чини ми се да недовољно јасно схватамо психологију масе и трагичан утицај гомиле, тог омиљеног средства демократије, на кључне моменте у историји, када народ треба да полаже испит зрелости из своје национале и државотворне свести.
Боље рат, него пакт! И гроб… него роб! И тако сви у глас, војни и црквени врх, интелектуални радници, нахушкани народ… А имали смо своје место уз остале братске европске народе, у изградњи Нове Европе. Наш барјак је требао и морао да се вијори поред осталих, и наши бубњеви су морали да тутње у победничком маршу Европљана, србско оружје је морало да засија старим сјајем у новом крсташком походу и рату за слободу Белог Човека! Али не, зарад туђих интереса, гомила је стала под туђи барјак, одлучна да се, ван сваке логике, бескомпромисно бори против оних који су нам пружали братску руку сарадње и позив у заједничку борбу за слободу! Једни за интерес Енглеске, други Интернационале, а скупа сви за циљеве Јеврејина, погазише и реч и образ, увукоше Србство у трагедију и братоубилачки рат. Наста драма, највећа што може задесити један народ, драма изгубљеног пута… И у том мраку безнађа, Господње Провиђење је послало истинске синове србске Слободе и веснике Нове Зоре, да покушају спасити што се спасити може, да врате Србству славу и углед, као и пољуљано поверење своје браће. Они су на време говорили и упозоравали, и зато били прогањани и затварани, а када су силни “јунаци” побегли у шуме, показали су ко је вера, а ко невера. У плејади ових храбрих србских синова, истаћи ћемо једно име, једног Хероја, чије је име са највећом свирепошћу блаћено од стране марксистичке копилади, али исто тако и од стране многих који себе сматрају националистима. Обасјан славом Предака, вечно ће бити слављен од нас, србских Национал Социјалиста! Вековима ће, све до краја историје, у срцу сваког србског борца за Слободу и опстанак наше Расе, бити уписано његово име, Страхиња Јањић!
Страхиња је рођен у шабачком крају, у малом месту Клењу. Следећи ратничке врлине и традицију својих предака, школовао се на београдској Војној Академији, коју је завршио 1927. године. Активно је служио у Оточцу и Винковцима, а 1932. године га видимо као поручника и командира митраљеског одељења битољског гарнизона. Због откривања корупције и афере у високим војним круговима, био је приморан да напусти војну службу, те одлази у Београд где се запошљава као секретар одељења трошаринске управе. Након овога радио је и као секретар у представништву Владе. На овом месту је остао све до 7. марта 1941. Свој положај је искористио за ширење Национал Социјализма, па је због свог труда на овом пољу био принуђен да се повуче са радног места. Након априлског рата и капитулације, свестан положаја у коме се нашао србски народ, а добро знајући ко је истински непријатељ, Страхиња Јањић се поново активирао у војној служби. Октобра 1941. обраћа се Србској Добровољачкој Команди, новоформираним елитним одредима Недићеве Србије, и бива послат у Крагујевац, где је требало да формира Пети добровољачки одред. У Крагујевац је стигао 17. октобра. Овога се сећа легендарни Марисав Петровић, тада комадант Петог Србског добровољачког одреда, па каже: “Друга чета Петог одреда Србских Добровољаца стигла је у Крагујевац 16-ог, а прва чета стигла је 17-ог октобра 1941. године на железничку станицу. Ова чета дошла је са терена из Аранђеловца, док је друга дошла из Београда где је била формирана и њу је водио поручник Страхиња Јањић”. Добровољци су ових дана у Крагујевцу и ужој Шумадији затекли врло опасно стање, јер су цео простор са периферијама Крагујевца држали Титови партизани. Прва герилска акција Србских Добровољаца у околини Крагујевца уследила је на чишћењу терена од партизанских банди са обе стране железничке пруге Крагујевац-Лапово. Акција је вршена у дане 18. и 19. октобра 1941. године. Успех је био потпун и партизани су отерани. Командант Марисав се даље присећа: “Мајор Кенинг је мене задржао у Крагујевцу ради сређивања међусобних односа између немачке војске и добровољаца у граду. Зато сам вођење Одреда на терену предао Страхињи Јањићу, као најстаријем официру”. И други дан акције на прузи, 19. октобра, Одред је предводио поручник Страхиња Јањић, а храброст и борбеност Добровољаца у ове две акције је добро оцењена од Немаца. Међутим, у борбама против удружених четничких и комунистичких снага, Немци су код места Љуљака и Бара, на путу између Крагујевца и Горњег Милановца, изгубили десет људи, док је тринаест рањено. Убијене Немце нападачи су и физички унаказили. Немци су фотографисали унакажене лешеве својих сабораца и фотографије донели шефу немачког Управног штаба у Београду, доктору Турнеру, који их је показао Недићу и Љотићу. Слике су биле језиве, а овакве ужасне примере комунистичко-четничког дивљаштва никад србска војска у историји није починила. Жртвама су биле ископане очи, другима, потпуно скинутим одсечени удови, трећи су били располовљени. Љотић и Недић су били згрожени, и на њихово упорно инсистирање и молбу, др Турнер ипак није фотографије проследио даље, тако да нису могле доћи до Фирера. Рачуница је била јасна, како је на снази била наредба о одмаздама у таквим случајевима, стрељано је 2.300 талаца из Крагујевца и околине. Марисав Петровић и Добровољци су знатно допринели да се ублажи трагедија србског народа, те су из група извлачили колико год су могли србске омладине и све Србе за које се знало да нису комунисти или симпатизери четника. Такође, потурали су цигане како би они попуњавали тај број, а не србски народ. За ову драму сноси одговорност комунистичко-четничка коалиција, јер су починили стравичан злочин иако су знали да је на снази наредба сто за једног, и какве ће последице по народ имати њихово дело.
По извршеној немачкој одмазди, пошто се показао као узоран и дисциплинован официр, поручник Јањић је постављен на место председника крагујевачке Општине. Врло брзо је са својим људима успоставио ред и мир у овом граду, значајно доприносећи сузбијању комунистичке акције у овом крају. Његов успех је изазвао љубомору код неких, те се почело са најгнуснијим лажима и клеветама против Страхиње. Нажалост, у овоме су учествовали и неки од његових бивших сабораца, те га ускоро хапси добровољачки официр, тадашњи предстојник крагујевачке полиције, инж. Симеон Керечки. На сву срећу за ову неправду и хапшење убрзо су сазнале немачке власти, те су пустиле на слободу поручника Јањића, а ухапсиле Керечког. У децембру исте године постављен је на дужност председника општине Лесковац и на тој функцији остаје до фебруара 1942. када му је поверена дужност комаданта новоформираног одреда који је имао за циљ обезбеђење зграде србске Владе. Такође, учествовао је и у личној пратњи ђенерала Милана Недића.
Незадовољан дотадашњим мерама против комуниста, сматрајући да се мора водити одлучнија борба против црвене куге, Јањић оштро критикује Недића и Љотића, те стога бива интерниран у логор на Бањици. Међутим, након интервенције Гестапоа, после неколико дана је поново био на слободи. Знајући да Србији и целој Европи прети највећа опасност са Истока, од стране носиоца светске револуције, СССР-а, Јањић је у договору са SS генералом Мајснером радио на стварању србске SS Дивизије која би се уз остале европске добровољце борила на Источном фронту. Планирао је да део те Дивизије буде стациониран у Недићевој Србији, како би допринео гашењу црвеног пламена. Нажалост, у овој светлој намери Јањић поново бива саботиран од стране појединаца из Недићеве Владе, вероватно из страха од његове могуће превласти. 1. априла 1942. високи заповедник SS-а и полицијски вођа у Србији, генерал Ото Мајснер реорганизовао је Einsetzgruppe Serbien. За заповедника SIPO и SD, уместо штандартенфирера др Ото Фухса, постављен је доктор правних наука SS оберштурбанфирер Емануел Шефер. Такође, наређено је да се формира Мешовита полицијска станица за хитне интервенције са Првим београдским специјалним борбеним одељењем (бивша Фухсова Einsetzgruppe Serbien, тзв. Србски Гестапо). Мајснеру је као најпогоднија личност за овако важно место предложен управо Страхиња Јањић. 1. јула 1942. године је добио легитимацију од Гестапоа. За станицу новоформиране јединице одабрана је зграда основне школе у улици Старине Новака 24. Најближи сарадници били су му Светозар Нећак, којег је одредио за свог заменика, и Драгомир Ћатић, коме је поверена администрација. Већ 18. јула 1942. командант Јањић и Светозар Нећак почињу да окупљају људство. Саборце је проналазио међу припадницима жандармерије, присталицама Љотићевог Збора и национал-социјалистички оријентисаним појединцима. До краја године јединица је имала 147 људи. Сваки добровољац је пролазио проверу и здравствени преглед, након чега је потписивао обавезу чувања службене тајне и строге конспирације припадности јединици. Након пријема добијао је ново шифровано име и идентификациону легитимацију. Јединица је подељена на четири вода, а регрути су у кругу Мешовите станице подвргнути интензивном тренингу (национал-социјалистичка идеолошка обука, руковање пешадијским наоружањем, полицијско обавештајни рад, учење немачког језика) са бојевим гађањима на стрелиштима у Јајинцима и Ташмајдану. У прво време егзерцир је обављан са пушкама 6,5х5,2 мм Munnlicher-Carcano-Parravicino M.1891, а непосредно пред почетак оперативног рада јединица је задужила карабине 7,92х5,7 мм Mauser K.98k, пушкомитраљезе MG.34 и MG.42, аутомате 9х19 мм MP.40 и пиштоље Walther P.38. Припадници јединице су у кругу касарне носили радне униформе Wehrmacht-а, а на улици цивилна одела. Ускоро потом су задужили и униформе припадника Waffen SS-a, које су носили током акција на терену. Јединица је била у искључивој ингеренцији Гестапоа и непрестано је била у сукобу са домаћим органима јавног реда. Како је Гестапо изузетно ценио Јањића као искреног Национал Социјалисту и храброг официра, одлучио је да га са групом верних сабораца пребаци у Немачку како би радили као агенти Гестапоа и контролисали тамошње југословенске раднике од којих су многи били наклоњени комунизму. Јањић је са својих 26 људи стигао у Берлин почетком маја 1943. године. Добио је стан и своју канцеларију. У Немачкој је наставио са истом ревношћу да спроводи задатке који су од њега тражени, до краја верујући у победу Рајха и Национал Социјализма. Припадници јединице који су остали у земљи, реорганизовани су, а нови командант је постао Светозар Нећак. Одред је пресељен у улицу Жоржа Клемансоа 36, а сада су агенти одреда обављали обавештајне операције. Јуна 1943. шест агената је прво прошло тромесечни телеграфски курс, као и курс везе у Београду, а 23. фебруара су упућени у диверзантску школу Heinrichsbur на Иришком венцу. Како се ближио крај рата Прво београдско специјално борбено одељење је расформирано, а агенти јединице су распоређени у друге одељке Гестапоа. За Светозара Нећака је познато да је под лажним именом Милош Антић, 20. марта упућен у Петроград (Зрењанин) на дужност у испоставу Гестапоа за Банат, али даља његова судбина није позната. Страхиња Јањић је до задњег дана остао веран Србству, Европи и високим идеалима Национал Социјализма. Подаци о њему су више него штури, али успели смо из разговора са једним од старих емиграната Збораша да сазнамо да је из Немачке емигрирао у Хамилтон (Канада), где је и убијен. Својом борбом нам је показао којим путем да марширамо, својом верношћу и пожртвовањем дао пример свима нама, његовој духовној деци, србским Национал Социјалистима.

http://srbskiporedak.blogspot.com/ :wink:
Аватар
drinski
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 925
Приступио: дец 2011

Re: Срби у ратном дневнику Вермахта

Порука drinski 4.3.2012. 13:02

u selu Klenju i okolnim selima austrijanci su 1914 ubili preko 2000 ljudi,
a on kao oficir vojske , sluzi onima koji su klali njegov narod u nekom imaginarnom ratu za belog coveka,
, inace cak i ljoticevci su se odrekli tog debila, zamislite onda tu moralnu dubiozu,,
i nisu ga ubili u Kanadi vec je umro kao najgori klosar od ciroze jetre,,
Narodna Pravda
Четник-почетник
Четник-почетник
 
Порука: 37
Приступио: јан 2012

Re: Срби у ратном дневнику Вермахта

Порука Narodna Pravda 17.3.2012. 17:21

Ја по овом тексту,закључујем само да је Страхиња Јањић био немачки човек то јест агент-шпијун и пре рата.
Недић и Љотић су га хапсили због тога,јер су као свесне патриоте добро знали да ако дође повољан тренутак треба се окренути свом снагом против Немаца и отерати окупатора.Зато су и инсистирали толико и помагали Дражу.

Што се тиче самог дневника и величања Хитлера то нам никако не треба.Немачки генерал Глезе фон Хорстенау је забележио у свом дневнику да су он и неколико немачких официра и генерала ургирали код Хитлера да се укине НДХ и ухапси Павелић а Хитлер им је одговорио да су Хрвати одани Немцима и да их треба пустити да се иживе.То је из дневника једног немачког генерала на кога се српски ортодоксни НС често позивају..
ПретходнаСледећа

Ко је тренутно на Форуму?

Корисници тренутно на Форуму: Нема регистрованих корисника и 3 гостију