srpskinacionalisti.com

Како је почео први светски рат ...

Форумска правила
Обавезно прочитајте Правилник о понашању на Форуму и форумски бонтон пре учешћа у дискусијама!
Аватар
Pera_Azdajic
Националиста
Националиста
 
Порука: 442
Приступио: јан 2012

Како је почео први светски рат ...

Порука Pera_Azdajic 31.7.2012. 21:41


Како је почео Први светски рат


31.07.2012. - Прије тачно 98 година, Никола Пашић је у једној нишкој кафани прочитао поруку да је Беч објавио рат Србији, окренувши наглавце свет који је уведен у Велики рат

Слика

„Аустрија нам је објавила рат. То је њен крај. Бог ће нам дати победу.”

Председник српске владе Никола Пашић изговорио је ове јечи прије тачно 98 година, 28. јула 1914. у некој кафани у Нишу, у којој се нашао и песник Јосип Сибе Миличић који је од заборава отргао овај штури, пророчки коментар. Пашић је седио сам за столом и ручао, када га је прекинуо неки жандарм да би му уручио телеграм који је тог дана окренуо свет наглавце, пошто је њиме покренут замајац Првог светског рата.

У отвореном телеграму послатом преко Букурешта, ратоборни Беч је поручио српској влади следеће:

„Краљевска влада Србије није на задовољавајући начин одговорила на ноту датирану 23. јула 1914, коју јој предао аустро-угарски посланик у Београду. Зато Царско-Краљевска влада налази да је принуђена да се ослони на силу оружја ради права и интереса. Аустро-Угарска сматра да се од овог тренутка налази у рату са Србијом”.

У ноти од 23. јула, на коју се Беч позвао, службена Србија је оптужена да је хушкала пречанске Србе против Аустроугарског царства и да се идеја о атентату на престолонаследника Фрању Фердинанда у Сарајеву, на Видовдан 28. јуна 1914, „родила у Београду”, да су атентатору Гаврилу Принципу и друговима „оружје и муницију дали официри и чиновници, чланови ’Народне одбране’, и да су прелазак у Босну спровеле старешине српске пограничне службе”.

Било је то противно закључцима до којих је дошао Фридрих фон Визнер, службеник бечког Министарства спољних послова, који је послат у Сарајево 10. јула 1914. да испита истражни материјал и установи доказе о одговорности српске владе за атентат.

Као савестан државни службеник, привржен идеји правне државе и истини, Визнер је 13. јула телеграфисао у Беч: „Не постоји било шта што би указивало на одговорност српске владе у организовању убиства или припрема, или у снабдевању оружјем. Нити има било шта што би човека навело да посумња у тако нешто. Напротив, постоје докази који, изгледа, могу да наведу на закључак да је тако нешто изван сваке сумње”.

Сарајевски атентат је, међутим, како је установио Владимир Дедијер, „био неочекивани дар бога Марса ратоборној бечкој страни, која је још од анексионе кризе 1908–1909. тражила било какав изговор да нападне Србију и умири Јужне Словене, проширујући хабзбуршку власт до самих врата Солуна”.

У том погледу био је више него јасан начелник Генералштаба аустроугарске војске генерал Конрад који је после сарајевског атентата рекао: „То није злочин само једног фанатика; атентат је објава рата Србије Аустро-Угарској... Ако пропустимо ову прилику, Царство ће бити изложено новим експлозијама југословенских, чешких, руских, румунских и италијанских аспирација... Аустро-Угарска мора да води рат из политичких разлога”.

Из тих разлога нота Беча од 23. јула била је, у ствари, ултиматум Србији изражен у десет тачака. Тачком шест је тражено да се српска влада обавеже „да ће отворити судску истрагу против учесника завјере од 28. јуна који се налазе на српској територији”, те да би „органи делегирани од стране царске и краљевске владе (Беча – прим. а.), учествовали у тој истрази”.

Опште мишљење чланова српске владе било је да ноту треба одбити, што је сажео министар просвјете Љуба Јовановић, који се први јавио за реч: „Не остаје ништа друго него да се гине”.

Одговор српске владе саставили су Пашић и Стојан Протић, други министри су понешто додали, тако да је текст био готово у 17.45 сати – 15 минута пре истека ултиматума 25. јула. У одговору је наведено да је српска влада прихватила све тачке бечког ултиматума, осим тачку шест „јер би то била повреда Устава и Закона о кривичном поступку”.

Аустроугарском посланику Гизлу одговор је предао сâм Пашић, коме је Гизл рекао да је незадовољан и да одмах напушта Београд.

Исте вечери се и српска влада повукла у Ниш, због чега је објава рата Србији и затекла Пашића 28. јула у оној кафани с почетка текста.

Исте ноћи, аустроугарска војска је почела да засипа Београд артиљеријском ватром и тако шест наредних дана и ноћи.

Због тога „Политика” неколико дана није излазила, а када се поново нашла пред читаоцима, 4. августа, на првој страни је објављен извјештај „Под аустријским мецима” о нападу на београдску престоницу.

„Противно сваком међународном праву Аустријанци (су) обасипали куршумима и топовским мецима не војску него мирне грађане и приватне зграде”, писала је „Политика”, наводећи да је „аустријско бомбардовање, коме нема имена ни у ратној тактици нити у историји међународних односа, нанело нашој вароши штете...”.

Срећом, „ни једно једино лице није погинуло”.

„Политика” је тог дана објавила и ту добру вест, али је биланс смрти, на крају четворогодишњег Великог рата, по Србију и српски народ био застрашујући – изгинуло је или помрло због епидемија више од 1.100.000 људи, 450.000 војника и 650.000 цивила, што је било око 26 одсто становника Краљевине Србије.

Извор: политика.рс
И пијан и трезан, за Србију везан
Аватар
Kolya
Војвода
Војвода
 
Порука: 1224
Приступио: сеп 2008
Место: Kenjada/DR

Re: Како је почео први светски рат ...

Порука Kolya 25.12.2012. 3:54

Interesantno da niko nikada i istoriskim udzbdenicia nije pomenuo STA JE prestolonaslednik trazio u Sarajebu tog Vidovdana.
Prestolonaslednik je bio GLAVNI INSPEKTOR austrougarske vojske, i dosao je da izvrsi inspekciju NAGOMILANIH trupa na srpskoj granici.
Austro-ugarska inperija se vec bila spremila za rat, i samo je povod bio poteban, a mozda i ne.
U nasoj istoriji kao i obicno, zarade nekih rodoljubivih mitova zaboravljaju se cinjenice.
I da prestolonaslednik nije ubijen rata bi bilo.
Srpska vlada je to znala, i dobila je SVA uveravanja od Engleza da ce expadicioni korpus priteci u pomoc.
Engleska je znala da Nemacka trazi ponovnu raspodelu kolonija po Africi, i da ako to ne dobije preti rat.
A Ruska Imperija je bila ozbiljno uzdrmana porazom protiv Japana 1905, i samo se cekao trenutak da neko povede revoluciju protiv monarhije, pa im je odgovarao rat da se revolucionarima pusti krv.

Ako vas zanima mogu da pocnem i sa iznalazenjem literature da ovo podkrepim, ali me cudi da istoricari Srbije jos uvek zaludjuju decu nekom "nasom" istorijom.
U tom ratu, kao i u sledecem, kao i u svako, mi smo samo pioni, i imamo politicare koji pristaju ne sve igre, a posle sve to prekroje u "istoriji".
"IDUC UCI, U VEKOVE GLEDAJ"
Аватар
Делија са Севера
Војвода
Војвода
 
Порука: 1253
Приступио: окт 2008
Место: Маракана, Север

Re: Како је почео први светски рат ...

Порука Делија са Севера 27.12.2012. 14:26

А ко је тебе слагао да у уџбеницим не стоји да је Аустро-Угарска већ била спремна за рат и да је само повод тражила?
Не треба нам плаћена титула,
Држава цела зна да је лоповчина
Караџић Томислав!!!


Слика

Ко је тренутно на Форуму?

Корисници тренутно на Форуму: Нема регистрованих корисника и 1 гост