srpskinacionalisti.com

Записи из Равногорског покрета - Динарска дивизија

Форумска правила
Обавезно прочитајте Правилник о понашању на Форуму и форумски бонтон пре учешћа у дискусијама!
Аватар
SlobodnaKrajina
Војвода
Војвода
 
Порука: 2000
Приступио: авг 2008

Записи из Равногорског покрета - Динарска дивизија

Порука SlobodnaKrajina 19.4.2012. 12:51

Записи из Равногорског покрета - Динарска дивизија

Аватар
drinski
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 925
Приступио: дец 2011

Re: Записи из Равногорског покрета - Динарска дивизија

Порука drinski 19.4.2012. 15:09

jel ovo ona natovska budala sto pise za novosti??//??
Аватар
SlobodnaKrajina
Војвода
Војвода
 
Порука: 2000
Приступио: авг 2008

Re: Записи из Равногорског покрета - Динарска дивизија

Порука SlobodnaKrajina 19.4.2012. 15:38

Чути Њемац један. Ти у себи имаш њемачке криви, сам си признао да су се твоји мјешали са Њемцима. Ћути прљави Њемче..
Аватар
drinski
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 925
Приступио: дец 2011

Re: Записи из Равногорског покрета - Динарска дивизија

Порука drinski 19.4.2012. 22:30

idi leci se...
×SerbdomFighter×
Млади националиста
Млади националиста
 
Порука: 121
Приступио: јул 2011

Re: Записи из Равногорског покрета - Динарска дивизија

Порука ×SerbdomFighter× 19.4.2012. 23:03

Дрински, да ли си ти у Души Немац?
Аватар
Ravnogorac1991
Националиста
Националиста
 
Порука: 222
Приступио: јан 2012
Место: Јошаничка Бања, Краљевина Србија

Re: Записи из Равногорског покрета - Динарска дивизија

Порука Ravnogorac1991 20.4.2012. 0:06

drinski ::Јел ово она натовска будала што пише за новости?


Ви комунисти једноставно не дозвољавате никоме да другачије мисли од вас. Чим вас неко критикује и говори о нечему што се вама не допада онда бива проглашен за натовца. Господину Самарџићу свака част јер је имао смелости да пише о забрањеној теми у комунистичкој држави - Равногорском покрету. Браво и за тебе брате Крајина за отварање ове теме.
Аватар
drinski
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 925
Приступио: дец 2011

Re: Записи из Равногорског покрета - Динарска дивизија

Порука drinski 20.4.2012. 11:14

Ravnogorac1991 ::
drinski ::Јел ово она натовска будала што пише за новости?


Ви комунисти једноставно не дозвољавате никоме да другачије мисли од вас. Чим вас неко критикује и говори о нечему што се вама не допада онда бива проглашен за натовца. Господину Самарџићу свака част јер је имао смелости да пише о забрањеној теми у комунистичкој држави - Равногорском покрету. Браво и за тебе брате Крајина за отварање ове теме.



ako ti ja samardzic izvor podatak, ostrasceni natovac, i anti srbin
onda svaka vam cast,
pa vi ce te koliko sutra i sa pavelicem ici, samo zato sto je bio protiv partizana,

daj nadjite nekog normalnijeg, za ovog gore i sami znate da je em budala em djubre od coveka..
Bogdan Hmeljnicki
Националиста
Националиста
 
Порука: 209
Приступио: мар 2012

Re: Записи из Равногорског покрета - Динарска дивизија

Порука Bogdan Hmeljnicki 8.12.2012. 3:58

POVODOM AKCIJE ZA POVRATAK ČETNIČKOG VOJVODE MOMČILA ĐUJIĆA*) (1991)

*) Iz teksta dr Dušana Plenče,“Borba”, avgusta 1991.

Na jugoslovenskoj političkoj sceni, krcatoj mržnjom, lažima, podvalama, prljavim propagandnim ratom, u razrasloj i stalno raspirivanoj međunacionalnoj surovoj mržnji, marširaju neofašistički bojovnici, aveti prošlosti, ekstremne ratničke falange, naoružani odredi političkih stranaka i kojekakve paravojne formacije.

U takvoj situaciji prikupljaju se potpisi za povratak u Kninsku krajinu ratnog zločinca Momčila Đujića. Neki, pri tome, žele Đujića predstaviti kao “srpsku majku”. Mi, borci 19. sjevernodalmatinske divizije i Trećeg pomorskog sektora najbolje znamo da Momčilo Đujić nikada nije bio ništa drugo osim organizator i počinilac zločina, saradnik ustaša, Talijana i Njemaca. O tim zlodjelima nepobitno govore dokumenti, pa i oni četnički, i ustaški, i talijanski, i njemački, kao i partizanski i saveznički.To je dokazano i u više od 190 stručnih rasprava, kao i sa “118 svjedoka Srba, koji su svoje iskaze dali slobodnom voljom sudskim istražnim organima”.

Đujić je sa ustašama počeo pregovarati u decembru 1941. kad je u Kninu posjetio velikog župana velike župe Bribir i Sidraga Davida Sinčića. Ministar vanjskih poslova NDH Mladen Lorković je odobrio pregovore i saradnju. Naredio je Sinčiću da Đujiću i još trojici vojvoda isplati po 100.000 kuna. Sporazum o “borbenom sadejstvu” postignut je 9. juna 1942. Sinčić je 10. juna aktom BT 16/185 obavijestio poglavnika Pavelića: “Jučer sam trima glavnim vođama četnika, koji se bore protiv partizana, Momčilu Đujiću, Branku Bogunoviću i Mani Rakviću dao svakome po 100.000 kuna radi organizacije borbe protiv partizana” (dokument je u Arhivu Vojnoistorijskog instituta JNA, kutija 195. broj registra 12/6-1 - dalje AVII 12/1). U aktu VT 16/197, Sinčić 18. juna 1942. obavještava Pavelića da je “četničkim vođama isporučio makar skromne količine hrane” i da im je “domobransko zapovjedništvo stavilo na raspoloženje 20.000 metaka. 100 pušaka i 10 dobrovoljaca puškomitraljezaca” (AVII, 244, 35/11-1). Sedam dana kasnije, glavni stožer domobranstva je isporučio “Momčilu Đujiću milijun kuna, 200 pušaka jugoslovenskog porijekla, 20 puškomitraljeza i odgovarajuće količine streljiva” (Arhiv Hrvatske, FND, III-801450). Dokumenti u AVII (npr. MF-H-46/137-378, MF-H-34/493, 83 B, 32/1-19 itd.) svjedoče o zajedničkim akcijama ustaša i četnika i o tome kako je Đujić vodio “operacije čišćenja srpskih sela od partizanskih simpatizera i saradnika”, među kojima je bilo posebno surova ona s kraja februara 1944. godine, kad je sa Vjekoslavom Servatzijem, komandantom 7. ustaškodomobranskog zbora, ubio stotine Srba.

Koliko je i sam Pavelić cijenio tu saradnju, vidi se po njegovom naređenju svim ustaškim i domobranskim jedinicama 21. decembra 1944. da osiguraju povlačenje desetkovanih Đujićevih jedinica u Sloveniju.

Dok je Đujić nastojao da saradnju s ustašama prikrije, koliko god je to bilo moguće, dotle saradnju s Talijanima, a od septembra 1943. i s Nijemcima, nije krio. O tome sam svijedoči, na primjer, u pismu novoimenovanom talijanskom komandantu u Kninu uoči kapitulacije Italije: “Od jula 1941. rame uz rame sa italijanskom vojskom borim se protiv zajedničkog neprijatelja - komunista u oblasti Dinare...” (AVII, 160, 14/2).

Iz talijanskih dokumenata se vidi da su Đujić i njegovi četnici, pored ratnih operacija, zajedno s Talijanima izveli 57 “akcija čišćenja sela”, u kojima je ubijeno 159 osoba, a zarobljeno i mučeno uglavnom u “srpskom Jasenovcu” - Kosovu kod Knina, “948 ljudi, žena i maloljetnika”. Đujić i njegovi četnici su bili kao “antikomunistička dobrovoljačka milicija” svrstani u talijanske divizije, redovno su primali hranu, ratnu opremu i plaće. (Srebroljubivi Đujić je, kako to pišu neki iz njegovih redova, kao vojvoda Mane Rokvić, ogroman dio tih para uzeo za sebe).

Poslije kapitulacije Italije, Đujić se svrstao u njemačku službu. Odmah poslije prodora u Knin, u oktobru 1943. štab 15. njemačkog brdskog korpusa u izvještaju Sp. 1006, potvrđuje “borbeno sadejstvo sa četničkim grupama duž glavne saobraćajnice Bihać-Gračac-Knin-Drniš-Šibenik”, gdje su “četnici okupljeni u posebnim uporištima oslonjeni na njemačke trupe”. Tu, također, piše kako “četničke vođe primaju naloge i uputstva o vršenju zadataka obezbjeđenja i izviđanja od nemačkih komandi” (AVII, MF-HAS-T-314566, 342-343).

Iz Đujićevog štaba (Dinarska divizija) 1. decembra 1944. je Štabu 15. njemačkog brdskog korpusa pisano: “Četnička komanda sa svojim oružanim snagama od meseca septembra prošle godine sarađuje sa nemačkom vojskom u ovim krajevima iskreno i lojalno. Ovo su nam nalagali naši zajednički interesi u borbi protiv zajedničkog neprijatelja... U ovoj borbi četnici su dali sve od sebe” (AVII, 254. 7/1).

Ni neki bliski saradnici Momčila Đujića nisu bili pošteđeni njegovog ubilačkog zločina. Ubijao je čak i neke specijalne i povjerljive izaslanike Draže Mihailovića. Ugroženi oficiri “Jugoslovenske vojske u otadžbini”, od potporučnika Vanduka i Stefanovića, poručnika Nikolića i Pupavca, kapetana Popovića, Jeftića i Stratimirovića, majora Paloševića i Vranješevića, do vojvoda Rokvića i Đekića, podnosili su - čas talijanskim ili nemačkim komandama, čas Draži Mihailoviću - vapijuće molbe da ih zaštite od “krvavih obračuna” vojvode Đujića. Mane Rokvić je svog vojvodskog kolegu Đujića, 15. maja 1944. optužio da je otrovao svog pretpostavljenog, vojvodu Iliju Trifunovića Birčanina, ubio pukovnika Nikolu Uzunčevića i “srpskog junaka Tromeđe Živka Brkovića”, da je “streljao i povješao 500 Srba, među kojima je bilo žena i djece”, da je pronevjerio 63 miliona talijanskih lira, ali i “pet stotina zlatnih funti sterlinga” (AVII, 153, 15/6).

Artiljerijski poručnik Đorde Nikolić, 19. aprila 1944. je obavijestio Mihailovića da je Đujić u smrt poslao “više jugoslovenskih oficira samo zato što se bojao njihove stručnosti i komandne sposobnosti”. Tvrdi da je Đujić pukovnika Uzunčevića ubio “za vreme lečenja u bolnici”, a kapetana “Mihaila Tomaševića na sred Gračaca”, “poručnika Stankovića ubio je na vratima njegovog stana” (AVII 154, 34/3).

Državna komisija za utvrdivanje ratnih zločina DFJ proglasila je Momčila Đujića “ratnim zločincem zbog masovnog ubistva i pokolja, mučenja i interniranja građana, pljačke, silovanja, kao i organiziranja i vođenja vojnih formacija u službi talijanskog i njemačkog okupatora”.

Lista zlodjela je zaista velika. U općini Donji Lapac, Đujić je 16. aprila 1942. zapalio sve “srpske kuće u selima Zavlaka i Lička Kaldrma”, a 21. juna te godine, lično potpisuje smrtnu presudu nad Davidom Bajićem i Ilijom Hrnjakom i naređuje egzekutorima da se “žrtve izopšte prava na pobožnu sahranu”, odnosno da se njihova “tela izlože javnoj poruzi na ulicama Knina”. Samo u prvih devet mjeseci 1943. godine, kaznene ekspedicije Momčila Đujića “ubile su 628 nedužnih osoba, od kojih 391 srpske narodnosti”. U isto vrijeme, na širem području Tromeđe, Đujićevi su četnici zapalili 198 kuća, 249 gospodarskih objekata i opljačkali 3245 glava sitne i krupne stoke.

Naročitom surovošću je krajem 1942. i početkom 1943. Đujić krenuo u pokolje po selima Gata, Tugare, Čista, Gornji Dolac, Zvečanje, Dugopolje, Štikovo, Maovice, Utavice, Vinalić, Kijevo i Gorjak, gdje je ubijeno “230 stanovnika, pretežno dece, staraca i žena, tako da su im vadili oči, probadali ih mnogostruko nožem, a neke žive bacali u vatru zapaljenih kuća” (AVII, 8, 3/143; 201, 11/16; 230, 29/7-1; 201, 11/10-18; 271, 24/2-25; 138, 6/15-1 itd.)

Nikad nije poštovao odredbe Haške konvencije o zaštiti ranjenika. Četnici Dinarske divizije su po Đujićevom naređenju 28. maja 1944. streljali tri ranjena partizana, među njima i liječnika dr Josipa Hajfeša, kirurga partizanske bolnice u Krečani kod Udbine. Strast za ubijanjem iskazuje u mnogim depešama upućenim Draži Mihailoviću. Jedna od tih depeša, od 19. decembra 1943. glasi: “Za vreme uspešne borbe na Velebitu, kada je uhapšeno 140 osoba, naši borci pustili tri Srbina da idu kućama, a ostalo je zaklano i bačeno u jame” (AVII, 276, 9/1)... U jednoj drugoj depeši, piše da su u Livnu “moji tako mnogo i redom klali, da su ih Nemci prisilili da napuste Livno”.

Zlodjela, ma bilo čija, bilo kada izvedena, pod bilo kakvim motivima i nad bilo kojim narodom, ne mogu biti saveznik ljudske savijesti i motiv priziva ma čije pomoći, čak ni u najsurovijim vremenima. Zato smatramo pogrešnom, štetnom, neopravdanom i nedobronamjernom akciju prikupljanja potpisa za povratak Momčila Đujića u Kninsku krajinu. Uvjereni smo da poziv ratnom zločincu nanosi ogromnu štetu, prije svega, srpskom narodu sjeverne Dalmacije, Bosanske krajine i Like.

Pripadnici 19. sjevernodalmatinske divizije i Trećeg pomorskog sektora


http://www.znaci.net/00001/23_10_12.htm
Аватар
Branke90
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 580
Приступио: мај 2011
Место: Источно од Рајха

Re: Записи из Равногорског покрета - Динарска дивизија

Порука Branke90 4.1.2013. 15:59

Bogdan Hmeljnicki ::
POVODOM AKCIJE ZA POVRATAK ČETNIČKOG VOJVODE MOMČILA ĐUJIĆA*) (1991)

*) Iz teksta dr Dušana Plenče,“Borba”, avgusta 1991.

Na jugoslovenskoj političkoj sceni, krcatoj mržnjom, lažima, podvalama, prljavim propagandnim ratom, u razrasloj i stalno raspirivanoj međunacionalnoj surovoj mržnji, marširaju neofašistički bojovnici, aveti prošlosti, ekstremne ratničke falange, naoružani odredi političkih stranaka i kojekakve paravojne formacije.

U takvoj situaciji prikupljaju se potpisi za povratak u Kninsku krajinu ratnog zločinca Momčila Đujića. Neki, pri tome, žele Đujića predstaviti kao “srpsku majku”. Mi, borci 19. sjevernodalmatinske divizije i Trećeg pomorskog sektora najbolje znamo da Momčilo Đujić nikada nije bio ništa drugo osim organizator i počinilac zločina, saradnik ustaša, Talijana i Njemaca. O tim zlodjelima nepobitno govore dokumenti, pa i oni četnički, i ustaški, i talijanski, i njemački, kao i partizanski i saveznički.To je dokazano i u više od 190 stručnih rasprava, kao i sa “118 svjedoka Srba, koji su svoje iskaze dali slobodnom voljom sudskim istražnim organima”.

Đujić je sa ustašama počeo pregovarati u decembru 1941. kad je u Kninu posjetio velikog župana velike župe Bribir i Sidraga Davida Sinčića. Ministar vanjskih poslova NDH Mladen Lorković je odobrio pregovore i saradnju. Naredio je Sinčiću da Đujiću i još trojici vojvoda isplati po 100.000 kuna. Sporazum o “borbenom sadejstvu” postignut je 9. juna 1942. Sinčić je 10. juna aktom BT 16/185 obavijestio poglavnika Pavelića: “Jučer sam trima glavnim vođama četnika, koji se bore protiv partizana, Momčilu Đujiću, Branku Bogunoviću i Mani Rakviću dao svakome po 100.000 kuna radi organizacije borbe protiv partizana” (dokument je u Arhivu Vojnoistorijskog instituta JNA, kutija 195. broj registra 12/6-1 - dalje AVII 12/1). U aktu VT 16/197, Sinčić 18. juna 1942. obavještava Pavelića da je “četničkim vođama isporučio makar skromne količine hrane” i da im je “domobransko zapovjedništvo stavilo na raspoloženje 20.000 metaka. 100 pušaka i 10 dobrovoljaca puškomitraljezaca” (AVII, 244, 35/11-1). Sedam dana kasnije, glavni stožer domobranstva je isporučio “Momčilu Đujiću milijun kuna, 200 pušaka jugoslovenskog porijekla, 20 puškomitraljeza i odgovarajuće količine streljiva” (Arhiv Hrvatske, FND, III-801450). Dokumenti u AVII (npr. MF-H-46/137-378, MF-H-34/493, 83 B, 32/1-19 itd.) svjedoče o zajedničkim akcijama ustaša i četnika i o tome kako je Đujić vodio “operacije čišćenja srpskih sela od partizanskih simpatizera i saradnika”, među kojima je bilo posebno surova ona s kraja februara 1944. godine, kad je sa Vjekoslavom Servatzijem, komandantom 7. ustaškodomobranskog zbora, ubio stotine Srba.

Koliko je i sam Pavelić cijenio tu saradnju, vidi se po njegovom naređenju svim ustaškim i domobranskim jedinicama 21. decembra 1944. da osiguraju povlačenje desetkovanih Đujićevih jedinica u Sloveniju.

Dok je Đujić nastojao da saradnju s ustašama prikrije, koliko god je to bilo moguće, dotle saradnju s Talijanima, a od septembra 1943. i s Nijemcima, nije krio. O tome sam svijedoči, na primjer, u pismu novoimenovanom talijanskom komandantu u Kninu uoči kapitulacije Italije: “Od jula 1941. rame uz rame sa italijanskom vojskom borim se protiv zajedničkog neprijatelja - komunista u oblasti Dinare...” (AVII, 160, 14/2).

Iz talijanskih dokumenata se vidi da su Đujić i njegovi četnici, pored ratnih operacija, zajedno s Talijanima izveli 57 “akcija čišćenja sela”, u kojima je ubijeno 159 osoba, a zarobljeno i mučeno uglavnom u “srpskom Jasenovcu” - Kosovu kod Knina, “948 ljudi, žena i maloljetnika”. Đujić i njegovi četnici su bili kao “antikomunistička dobrovoljačka milicija” svrstani u talijanske divizije, redovno su primali hranu, ratnu opremu i plaće. (Srebroljubivi Đujić je, kako to pišu neki iz njegovih redova, kao vojvoda Mane Rokvić, ogroman dio tih para uzeo za sebe).

Poslije kapitulacije Italije, Đujić se svrstao u njemačku službu. Odmah poslije prodora u Knin, u oktobru 1943. štab 15. njemačkog brdskog korpusa u izvještaju Sp. 1006, potvrđuje “borbeno sadejstvo sa četničkim grupama duž glavne saobraćajnice Bihać-Gračac-Knin-Drniš-Šibenik”, gdje su “četnici okupljeni u posebnim uporištima oslonjeni na njemačke trupe”. Tu, također, piše kako “četničke vođe primaju naloge i uputstva o vršenju zadataka obezbjeđenja i izviđanja od nemačkih komandi” (AVII, MF-HAS-T-314566, 342-343).

Iz Đujićevog štaba (Dinarska divizija) 1. decembra 1944. je Štabu 15. njemačkog brdskog korpusa pisano: “Četnička komanda sa svojim oružanim snagama od meseca septembra prošle godine sarađuje sa nemačkom vojskom u ovim krajevima iskreno i lojalno. Ovo su nam nalagali naši zajednički interesi u borbi protiv zajedničkog neprijatelja... U ovoj borbi četnici su dali sve od sebe” (AVII, 254. 7/1).

Ni neki bliski saradnici Momčila Đujića nisu bili pošteđeni njegovog ubilačkog zločina. Ubijao je čak i neke specijalne i povjerljive izaslanike Draže Mihailovića. Ugroženi oficiri “Jugoslovenske vojske u otadžbini”, od potporučnika Vanduka i Stefanovića, poručnika Nikolića i Pupavca, kapetana Popovića, Jeftića i Stratimirovića, majora Paloševića i Vranješevića, do vojvoda Rokvića i Đekića, podnosili su - čas talijanskim ili nemačkim komandama, čas Draži Mihailoviću - vapijuće molbe da ih zaštite od “krvavih obračuna” vojvode Đujića. Mane Rokvić je svog vojvodskog kolegu Đujića, 15. maja 1944. optužio da je otrovao svog pretpostavljenog, vojvodu Iliju Trifunovića Birčanina, ubio pukovnika Nikolu Uzunčevića i “srpskog junaka Tromeđe Živka Brkovića”, da je “streljao i povješao 500 Srba, među kojima je bilo žena i djece”, da je pronevjerio 63 miliona talijanskih lira, ali i “pet stotina zlatnih funti sterlinga” (AVII, 153, 15/6).

Artiljerijski poručnik Đorde Nikolić, 19. aprila 1944. je obavijestio Mihailovića da je Đujić u smrt poslao “više jugoslovenskih oficira samo zato što se bojao njihove stručnosti i komandne sposobnosti”. Tvrdi da je Đujić pukovnika Uzunčevića ubio “za vreme lečenja u bolnici”, a kapetana “Mihaila Tomaševića na sred Gračaca”, “poručnika Stankovića ubio je na vratima njegovog stana” (AVII 154, 34/3).

Državna komisija za utvrdivanje ratnih zločina DFJ proglasila je Momčila Đujića “ratnim zločincem zbog masovnog ubistva i pokolja, mučenja i interniranja građana, pljačke, silovanja, kao i organiziranja i vođenja vojnih formacija u službi talijanskog i njemačkog okupatora”.

Lista zlodjela je zaista velika. U općini Donji Lapac, Đujić je 16. aprila 1942. zapalio sve “srpske kuće u selima Zavlaka i Lička Kaldrma”, a 21. juna te godine, lično potpisuje smrtnu presudu nad Davidom Bajićem i Ilijom Hrnjakom i naređuje egzekutorima da se “žrtve izopšte prava na pobožnu sahranu”, odnosno da se njihova “tela izlože javnoj poruzi na ulicama Knina”. Samo u prvih devet mjeseci 1943. godine, kaznene ekspedicije Momčila Đujića “ubile su 628 nedužnih osoba, od kojih 391 srpske narodnosti”. U isto vrijeme, na širem području Tromeđe, Đujićevi su četnici zapalili 198 kuća, 249 gospodarskih objekata i opljačkali 3245 glava sitne i krupne stoke.

Naročitom surovošću je krajem 1942. i početkom 1943. Đujić krenuo u pokolje po selima Gata, Tugare, Čista, Gornji Dolac, Zvečanje, Dugopolje, Štikovo, Maovice, Utavice, Vinalić, Kijevo i Gorjak, gdje je ubijeno “230 stanovnika, pretežno dece, staraca i žena, tako da su im vadili oči, probadali ih mnogostruko nožem, a neke žive bacali u vatru zapaljenih kuća” (AVII, 8, 3/143; 201, 11/16; 230, 29/7-1; 201, 11/10-18; 271, 24/2-25; 138, 6/15-1 itd.)

Nikad nije poštovao odredbe Haške konvencije o zaštiti ranjenika. Četnici Dinarske divizije su po Đujićevom naređenju 28. maja 1944. streljali tri ranjena partizana, među njima i liječnika dr Josipa Hajfeša, kirurga partizanske bolnice u Krečani kod Udbine. Strast za ubijanjem iskazuje u mnogim depešama upućenim Draži Mihailoviću. Jedna od tih depeša, od 19. decembra 1943. glasi: “Za vreme uspešne borbe na Velebitu, kada je uhapšeno 140 osoba, naši borci pustili tri Srbina da idu kućama, a ostalo je zaklano i bačeno u jame” (AVII, 276, 9/1)... U jednoj drugoj depeši, piše da su u Livnu “moji tako mnogo i redom klali, da su ih Nemci prisilili da napuste Livno”.

Zlodjela, ma bilo čija, bilo kada izvedena, pod bilo kakvim motivima i nad bilo kojim narodom, ne mogu biti saveznik ljudske savijesti i motiv priziva ma čije pomoći, čak ni u najsurovijim vremenima. Zato smatramo pogrešnom, štetnom, neopravdanom i nedobronamjernom akciju prikupljanja potpisa za povratak Momčila Đujića u Kninsku krajinu. Uvjereni smo da poziv ratnom zločincu nanosi ogromnu štetu, prije svega, srpskom narodu sjeverne Dalmacije, Bosanske krajine i Like.

Pripadnici 19. sjevernodalmatinske divizije i Trećeg pomorskog sektora


http://www.znaci.net/00001/23_10_12.htm


Ех Богдане,нашао си шта ћеш да цитираш . . . текст из БОРБЕ са сајта ЗНАЦИ.НЕТ . . .
Много је то црвено,много . . . :roll:
Процес генералу Михаиловићу, претрес од 26. јуна 1946. године:

Тужилац Минић: Молим вас, оптужени Михаиловићу, по вашој директиви колико је људи морала садржати свака тројка?
Оптужени Михаиловић: Тројка је тројка.
Тужилац Минић: Значи три човека?


:-D

Ко је тренутно на Форуму?

Корисници тренутно на Форуму: Нема регистрованих корисника и 5 гостију