srpskinacionalisti.com

Босанска вила

Форумска правила
Обавезно прочитајте Правилник о понашању на Форуму и форумски бонтон пре учешћа у дискусијама!
Аватар
Юрков
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 623
Приступио: мар 2012
Место: Србија

Босанска вила

Порука Юрков 15.4.2012. 9:22

Слика

"Босанска вила" је један од најстаријих часописа у БиХ. Покренута је 1885. године, а први број, назван "лист за забаву, поуку и књижевност", изашао је 16. децембра.
"Босанска вила" била је у свом скоро тридесетогодишњем постојању отворена сарадницима свих конфесија и, нажалост, престала са радом по избијању Првог свјетског рата.
Послије осам деценија – 10. маја 1994. године СПКД "Просвјета" - Сарајево у претешким ратним условима, поново покреће "Босанску вилу", лист за науку, културу и друштвена питања.
Шест бројева "Босанске виле" публиковане у периоду од маја 1994. до априла 1977. године (као главни и одговорни уредници потписивали су се Горан Симић, Божо Кљајић и Борислав Спасојевић) штампана су ћириличним и латиничним писмом у тиражу од 500 до 1000 примјерака.
Од броја 7-8, вањски изглед часописа се мијења, као и назив : лист за књижевност, културу и друштвена питања, коју до 14. броја уређује Дејан Ђуричковић. Од 15-16 броја главни и одговорни уредник је Драгослав Јањић.
Лист се од броја 7-8 штампа искључиво ћириличним писмом. "Босанска вила" је српски национални часопис за књижевност, културу и друштвена питања, али је она отворена и другим националним културама и ауторима других националности. Она објављује књижевне прилоге савремених писаца, првенствено из БиХ, али и других аутора са подручја еx Југославије, доноси прилоге из културне баштине и о њој, радове из области друштвених наука, позоришта, филма, ликовних умјетности, страних књижевности, првенствено приче и поезију, обиљежава годишњице значајних догађаја из историје српског народа, као и годишњице значајних стваралаца (српских и несрпских), објављује информативно-аналитичке текстове домаћих и страних аутора, третира актуелна питања језика у БиХ, представља нове књиге и друга питања из области књижевности, културе и друштвеног живота.

У третирању наведених питања, часопис његује дух отворености, толеранције, демократске ширине, дух интелектуалног достојанства, аналитичности и разума, дистанциран од питања текуће политике, њених промјењљивих и пролазних идеја и расположења.

"Босанска вила" је у свом програму рада конципирана тако да излази четири пута годишње, али због недостатка материјалних средстава није могла да оствари зацртане циљеве, те је у току непуних десет година изашло 30 бројева. У 2002. години није се појавио ни један број. Часопис је изашао шест пута као двоброј (7-8, 15-16, 19-20, 22-23, 24-25, 27-28).
У оквиру "Босанске виле" објављено је 6 посебних сепарата: Ненад Величковић: "Југо" - позоришна комедија (бр.13/1998.), Младен Суботић: "Једно рујанско послијеподне Антона Павловича" - драма (бр.14/1999.), Драгослав Јањић: "Обарање свјетског рекорда" - национална трагикомедија у три кафанске слике (бр.15-16/ 1999.), "Босанска вила" (1885-2000) – избор текстова из годишта 1885- 1914. године (бр.18/ 2000) , Лаза Сомборски: "Од Стеве до Филипа" или хроника једне сарајевске породице, (бр.21/2000.), и "Поводом јубилеја СПКД "Просвјета" - Сарајево (1902-2002) (бр. 22-23/2002.).

Библиографијом су обухваћени сви прилози (изузев из сепарата посвећеног текстовима преузетих из "Босанске виле" из периода 1885-1914.). Текстови штампани на полеђини листа нумерисани су бројем 0.
У овом периоду "Босанска вила је објавила 881 текст од 285 аутора на укупно 1427 страна, укључујући и сепарате.

Издавач "Босанске виле" је СПКД "Просвјета" - Сарајево.
Аватар
Юрков
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 623
Приступио: мар 2012
Место: Србија

Re: Босанска вила

Порука Юрков 15.4.2012. 9:24

(1) БОСАНСКА ВИЛА 1885.-1914.: БИХ непосредно пред аустроугарску окупацију

Лист за забаву, поуку и књижевност - покренут у Сарајеву 1885. као орган Учитељског удружења. Оснивачи су били Никола Шумоња, Божидар Никашиновић, Стево Калуђерић и Никола Кашиковић. 'Босанска вила' је излазила два до три пута мјесечно и штампана је ћирилицом. До 1895. била је једини књижевни лист у БиХ, који је престао да излази 15. јуна 1914. уочи Првог свјетског рата, а због забране од стране аустроугарских власти.(1)

Слика

Општи поглед на друштвено-политичку и културно-просвјетну ситуацију у Босни и Херцеговини непосредно пред аустроугарску окупацију

Пише: Ђорђе КРАЈИШНИК

У првом поглављу нашег фељтона о часопису Босанска вила покушаћемо укратко освијетлити стање које је владало у Босни и Херцеговини непосредно пред аустоугарску окупацију. Тачније, изложићемо стање у којем се налазила културно-просвјетна дјелатност у Босни пред коначни слом османске владавине. Када кажемо слом османске владавине мислимо прије свега на долазак аусторугарске монархије на ове просторе, те превласт коју је она однијела у односу на дотадашњу османску власт. Овај дио, иако на први поглед нема директног додира са предметом нашег бављења (часописом Босанска вила), важан нам је како би смо на основу њега приказали неке од главних одлика и струјања предаусторугарског периода што ће нам у крајњој инстанци омогућити да јасније покажемо стварни значај Виле у просвјећивању и описмењавању народа, те њену огромну улогу у подизању културне свијести до тада, под утицајем страног освајача, потпуно угушене и сломљене.

Пад Босне и Херцеговине под турску власт (2) усљед бројних неповољних друштвено-политичких прилика доноси вијекове готово потпуне културне и просвјетне стагнације, те вијекове назадовања на свим пољима који имају било какве везе са питањима народног просвјећивања, образовања и културног стварања. Колико се турско освајање Босне неповољно одразило у просвјетно-културној области, те колико је оно утицало на стагнирање и назадовање у сваком погледу, а како у свом дјелу Босанскохерцеговачки листови у 19. вијеку пише Тодор Крушевац, најбоље илуструје податак да послије гашења горажданске штампарије, која је дјеловала при храму Св. Великомученика Георгија у Горажду, 1531. године није на босанском тлу више од три стотине година никаква штампарија постојала ни радила. Турска инвазија, како даље наводи Крушевац, је дјеловала неповољно на све животне токове и умртвила друштво у тој мјери да се у њему дуго није ни осјећала потреба за сличним подухватом. Непостојање штампарија, те самим тим и непостојање веће књижевне и стваралачке продукције директно је утицало и на непостојање образовних установа које би радиле на описмењавању народа, што је довело до тога да Босна, као турска провинција, вијековима остане у односу на своје сусједство, а у још већој мјери у односу на друге земље ван Турске империје, изолована и неразвијена у сваком погледу. То ће у виду културолошког кашњења оставити дубоке посљедице у развоју свих каснијих генерација на овим просторима, па слободно можемо рећи да се оне у одређеној мјери осјећају и данас присутне.

"Народне масе, непросвећене и празноверне, живеле су примитивно под феудално-еснафском стегом, изложене експлоатацији, притиску и самовољи с разних страна. Каква је заосталост владала види се и по томе што у целој земљи, осим понеког вакуфа и назови школе, нема ни једне установе која се бави просветно-културним циљевима. Политичке прилике биле су врло несређене и народу неподношљиве".(3)

Промјене у положају до тада потпуно обесправљене и потлачене хришћанске раје унеколико долазе са раздобљем реформи које је трајало од 1851. до 1878. године. То вријеме се одликовало сталним превирањима и борбама домаћих феудалних снага са централном владом, а тицала се опирања домаћих феудалаца реформама, које су у коначници успјеле за вријеме валије Тахир-паше да потврде затечене аграрне односе, па уз то чак и да силом наметну кметовима трећину. У то вријеме под утицајем надолазећих просвјетитељских идеја из вањског свијета, те реформама које је султан обећао, а које су се односиле на положај раје, хатишерифом још 1839. а потврдио хатихумајумом 1856. године раја почиње активније да се интересује за промјену свог положаја. Ипак, оно што је султан обећао било је само дјелимично спроведено, тако да се, на крају, положај раје није умногоме промјенио. Одређени уступци раји су, напротив, довели до погоршања односа између локалног муслиманског становништва и хришћанске раје. Локално муслиманско становништво је уступке који су пружени раји доживјело као пријетњу која је угрожавала њихова дотадашња права.

У том раздобљу долази до радикализације односа између припадника различитих босанских конфесија која ће трајати све до аутроугарске анексије када долази до релаксације затегнутих односа и дјелимичног отварања и међусобне сарадње међу етничким групама у чему је Босанска вила као посредник такође одиграла значајну улогу.

Коначно, када су Турци угушили побуну против реформи долази до завођења управног централизма што је значило да се на сва важнија мјеста у Босни постављају за владаоце службеници Османлије. Османлије су вјеровале да ће тиме успоставити ред у Босанском вилајету, образованом 1865. године, и успјети спровођењем реформи поправити ситуацију у њему. „Привреда, међутим, није била оспособљена за веће финансијске терете какве захтева модерна организација државе, па се у новим приликама њено стање чак и погоршало: администрација је увећавала порезе, не ослобађајући народ старих метода насиља и корупције, док је убирање намета путем закупника пружило идеалне могућности за многобројне злоупотребе.“ ...“На самовољу и корумпираност стамболске бирократије чуле су се ускоро притужбе с разних страна, у којима се тврдило да је та бирократиј, уместо да смири земљу и модернизује управу, надмашила своје претходнике у самовољи и притиску над народом.“ (4)

Ипак, овакво и даље јако лоше стање није обесхрабрило рају у тражењу начина и средства како изаћи из потпуно подређеног положаја и културне заосталости. Та настојања ће у наредном периоду довести до јављања првих просвјетитељских идеја и првих иницјатива за отварање школа и покретања штампарија.

(БЛИН МАГАЗИН)

* Аутор се овом приликом захваљује МЕДИАЦЕНТРУ Сарајево на уступању дигитализоване архиве часописа “Босанска вила”, те професору Енверу Казазу на координацији и помоћи при избору кориштене литертуре.
(1) Дигитални архив “ИНФОБИРО”, Медиацентар, Сарајево (Погледај линк!)
(2) Пад краљевине Босне под отоманску власт обухвата освајања током маја и јуна 1463. године која су се окончала предајом Кључа и погубљењем последњег краља Босне Стефана Томашевића (деспот Србије 21.03.1459-30.06.1459, краљ Босне 10.07.1461-јун 1463) у Јајцу крајем јуна.
(3) Тодор Крушевац: Босанскохерцеговачки листови у XИX веку. Сарајево, Веселин Маслеша, Сарајево, 1978, стр.9
(4) Исто, стр. 10
Аватар
Юрков
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 623
Приступио: мар 2012
Место: Србија

Re: Босанска вила

Порука Юрков 15.4.2012. 9:26

(2) БОСАНСКА ВИЛА 1885.-1914.: Отварање првих штампарија и покретање листова

Лист за забаву, поуку и књижевност - покренут у Сарајеву 1885. као орган Учитељског удружења. Оснивачи су били Никола Шумоња, Божидар Никашиновић, Стево Калуђерић и Никола Кашиковић. 'Босанска вила' је излазила два до три пута мјесечно и штампана је ћирилицом. До 1895. била је једини књижевни лист у БиХ, који је престао да излази 15. јуна 1914. уочи Првог свјетског рата, а због забране од стране аустроугарских власти...

Слика

Пише: Ђорђе КРАЈИШНИК

Прве тежње босанскохерцеговачког становништва, вијековима поробљеног и културно потпуно заосталог, за отварањем штампарија и покретањем штампарске дјелатности, послије тристогодишњег њиховог одсуства са ових простора, јавиле су се у периоду између 1847. и 1857. године.

Као најзначајније можемо прије свега издвојити оне које су потекле као иницјативе Ивана Фрање Јукића 1847. и 1850. године, затим покушај Старешинства фрањевачког реда 1853., те настојања типографа Анте Кајића из 1857. године. Сви ови покушаји оснивања штампарија, те настојања да се бар унеколико покуша ширењем писане ријечи измијенити слика културне заосталости, на простору Босне и Херцеговине остали су, усљед негативног односа према њима, те оглушивања о раније дата обећања о побољшању положаја обесправљене раје од стране османске власти, неостварени.

„До отварања једне модерне штампарије у Сарајеву дошло је тек по проглашењу фермана о Уставном закону за Вилајет босански (1865), према коме је Босна подељена на окружне области и уместо ајалета постала вилајет, с вилајетским управним установама. У члану 9. поменутог Уставног закона предвиђено је постојање штампарије у вилајетском централном месту...“(1)

Коначно у прољеће 1866. године у Сарајево на позив валије Осман-паше из Земуна долази њемачки штампар Игњат Сопран који отвара прву штампарију у Босни посље више од три вијека непостојања једне овакве институције, тачније прву штампарију послије гашења Горажданске 1531. године. Првобитно штампарија је носила назив Сопранова печатнија да би пошто је власништво над њом преузела Покрајинска управа, у октобру 1866., била преименована у Вилајетску печатнију, а потом у Вилајетску штампарију. Што се тиче штампарија у другим крајевима Босне и Херцеговине познато је још да су у том периоду, тачније неких десет година по оснивању сарајевске, отворене још двије штампарије у Мостару. Прва од њих основана је по формирању Херцеговачког вилајета 1876. по истом моделу као и сарајевска, а друга, приватна, двије године касније заузимањем фра Фрање Милићевића.

Штампарије су међутим по свом оснивању, иако као пионирске веома значајне за будући развој штампе и ширења писане ријечи, биле од веома мале, па скоро никакве, користи за домаће становништво јер су имале строго државну функцију. Под тиме прије свега подразумијевамо да су служиле углавном за штампање званичних вилајетских листова у којима су искључиво били објављивани законски текстови које је издавала тадашња власт. Дакле, будући да су штампарије биле под директним надзором Турака није могло бити говора о било каквим њиховим дјелатностима ван онога што је акуелна власт прописивала.

Истина, штампарије су поред штампања званичних листова имале задатак да штампају и школске уџбенике за конфесионалне школе. Али уколико мало пажљивије промотримо дати период онда можемо лако закључити да су Турци налагали штампање уџбеника у домаћим штампаријама из само једног разлога. Тај разлог јесте онемогућавање, путем штампања уџбеника у штампаријама под властитом контролом, да у земљу уђу књиге из сусједних земаља. На тај начин власти су покушале спријечити домаће немуслиманско становништво да дође у додир са просвјетитељским идејама својих сународника из тих земаља, не би ли тако задржале своју апсолутну надмоћ и оставиле домаће становништво ван домета буна са ослободилачком тежњом које су већ увелико хучале у непосредној близини Босне.

По подацима који нам стоје на располагању, а који се односе на број листова и часописа који су објављивани у датом периоду, познато је да су на простору Босне и Херцеговине за османске владавине штампана свега четири листа. Од тога три у Сарајеву: Босански вјесник, Босна и Сарајевски цвјетник, и један у Мостару: Неретва. Уз ова четири листа можемо такође додати и један који је штампан ван БиХ али се на њу односио, његово име је било Босански пријатељ а покренуо га је и штампао у Загребу од 1850. године Иван Фрањо Јукић.

Наставиће се...
(1) Тодор Крушевац: Босанскохерцеговачки листови у 19. вијеку. Сарајево, Веселин Маслеша, Сарајево, 1978, стр.11

* Аутор се овом приликом захваљује МЕДИАЦЕНТРУ Сарајево на уступању дигитализоване архиве часописа “Босанска вила”, те професору Енверу Казазу на координацији и помоћи при избору кориштене литертуре.

(БЛИН МАГАЗИН)
Аватар
Юрков
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 623
Приступио: мар 2012
Место: Србија

Re: Босанска вила

Порука Юрков 15.4.2012. 9:27

(3) БОСАНСКА ВИЛА 1885.-1914.: Аустроугарска окупација и њен утицај на развој друштвених и културних прилика у БиХ

Лист за забаву, поуку и књижевност - покренут у Сарајеву 1885. као орган Учитељског удружења. Оснивачи су били Никола Шумоња, Божидар Никашиновић, Стево Калуђерић и Никола Кашиковић. 'Босанска вила' је излазила два до три пута мјесечно и штампана је ћирилицом. До 1895. била је једини књижевни лист у БиХ, који је престао да излази 15. јуна 1914. уочи Првог свјетског рата, а због забране од стране аустроугарских власти...

Слика

Пише: Ђорђе КРАЈИШНИК

Вијећањем великих сила на Берлинском конгресу одржаном 1878. године донијета је одлука да се Аустроугарској монархији, тада сили у пуној снази и успону, додијели управа над, дотадашњим турским Вилајетом, Босном и Херцеговином. Турска царевина већ потпуно ослабила и скоро на умору није више могла управљати и контролисати прилике у Босни, те јој није преостало ништа друго него да устукне пред надолазећом силом и уступи јој на управу и туторство своју провинцију. Аусторугарска је из данашње перспективе гледано била нека врста међународног Високог представника који је требао извршити својеврсне реформе и покренути транзицију босанскохерцеговачког друштва из турског феудалног у европски индустријско-капиталистички систем.

Најављивана као сила која долази у цивилизаторску мисију, на ове просторе, Аустроугарска је у први мах, будући да је била хришћанска земља, доживљавана од стране домаћег хришћанског становништва као олакшање које је требало донијети велике промјене и побољшати положај вијековима, под османлијским освајачем, потлаченог и обесправљеног народа. С друге стране она је као таква код домаћег муслиманског живља будила страх, јер је представљала директну опасност која је могла довести до угрожавања њиховог до тада, за разлику од хришћанске раје, повољнијег положаја. У коначници и за једне и за друге она је представљала енигму јер је својим модерним административним методама (1) дјеловала потпуно збуњујуће на, на такав начин управљања ненавикнуто, становништво.

“Долазак Аустро-Угарске довео је до радикалних промјена у овим забаченим, инертним крајевима, успаваним вишестољетном летаргијом турског феудалног система. Земљу је, додуше, послије окупације, захватио нов, модеран ритам живота, који је несумњиво иницирала и стимулисала нова власт, али првенствено у свом сопственом интересу.” (2) Наиме, непобитна је чињеница да је Аустроугарска као једна западна сила са својим доласком у Босну и Херцеговину умногоме промијенила њен дотадашњи изглед. Прије свега започела је инфраструктуралну модернизацију босанскохерцеговачких градова, те је изградњом путева и жељезничких пруга допринијела бољем повезивању удаљених крајева наше земље. Затим, подизањем школа и других образовно-културних установа увела је у једну до тада скоро потпуно примитивну средину дух модерног европског начина живљења. Ипак, све то Аусторугарска је радила како би што боље учврстила свој положај у БиХ, те умирила тада већ увелико бунтом и незадовољством захваћено становништво. Када се говори о доприносима које је ова монархија дала БиХ прије свега треба имати на уму да је она имала на овим просторима, у потексту оне цивилизаторске мисије, експлоататорско-колонизаторску мисију, па је из тог разлога, будући да је имала дугорочне планове по питању искориштавања природних ресурса, потпуно разумљиво зашто је улагала и радила на развоју појединих сегмената бх. друштва.

Но, да је и поред рада на друштвеној и културној еманципацији Аусторугарска по сваку цијену жељела Босну и Херцеговину и њено становништво задржати у инфантилности најбоље илуструје чињеница да је “и поред обавеза примљених на Берлинском конгресу – да ће подићи просвјету и уопште цивилизовати једну тешко заосталу земљу – она се није нарочито журила да своје обавезе испуни. Напротив, она је добро знала да би испуњење тих обавеза њој ишло на штету и да би просвјећивање народа само отежало спровођење њених колонијалних планова и значило поткопавање њене политичке сигурности.” (3)

Подстакнути тешким положајем и притиском који им је наметнуо страни окупатор босанскохерцеговачки народи су показивали своје све веће незадовољство постојећим стањем ствари. Власт је покушала, игром на карту бх вишенационалне структуре, унијети сукобе и раздор међу народима, те је, како би сачувала свој положај, производила националне чарке и нетрпељивости. Ипак, ови покушаји су само доприњели зближавању домаћег становништва против окупаторске власти, те доприњели све јачим тежњама за слободом и буђењем националне свијести Срба, Хрвата и муслимана. Томе је посебно, у каснијим годинама, доприњео пројекат Бењамина Калаја у чијој је основи стајало поништавање и брисање националних идентитета, те тежња да се створи јединствена босанска нација. Усљед тога босанскохерцеговачки народи су увидјевши своју лошу позицију, која се прије свега огледала у културној заосталости и инфериорности властите средине, те свјесни опасности која им је пријетила, започели интезивнији и преданији рад на подизању културне и просвјетне дјелатности како би се одбранили од аустроугарских насртаја и сачували свој национални и културни идентитете.

“&хеллип;босанскохерцеговачки Срби истицали су гесло развијања просвјете и културе као снажног средства развијања и јачања свога националног живота, а преко тога и свога националног ослобођења и изласка на широке и свијетле видике несметаног и разгранатог развоја свих квалитета свога националног бића.” (4) Из овога се као главни медијум и подстрекач развоја и очувања српске културне и нациналне свијести родила и развијала Босанска вила.
У наставку доносимо дио текста оновременог социјалисте Васе Пелагића, објављеног у листу Стража, у којем он изражава своју сумњу у аустроугарску власт и њене добре намјере:
“Аустрија је ушла у Босну и Херцеговину под изговором да уведе ред, грађанску равноправност и слободу, уопште да послужи дјелу цивилизације у овим забатаљеним покрајинама. А је ли Аустрија, оваква каква је данас, способна да изврши ову цивилизаторску улогу? Да се не налазе у оном поретку и оној цивилизацији коју Аустрија хоће да уведе у Босну и Херцеговину оне исте мане, иста насиља и исти услови за народну патњу и пропадање од којих је патио и турски мпоредак и турска државна система? Да се неће под аустријском владавином продужити она иста турска неједнакост, оне исте глобе и насиље, само можда у блажијој форми и под санкцијом закона? (&хеллип;) Има људи који вјерују да ће Аустрија донијети босанско-херцеговачком становништву и неке стварне олакшице и напредак, а не само монополе, штемпларине и егзекуције. Не знамо, видјећемо, имамо још времена, али већи дио босанско-херцеговачког становништва нити је вјеровао, нити данас вјерује у то. Штавише, оно слути да ће га снаћи још већи терети но што их је трпио досад (&хеллип;)” (5)

(1) Дејан Ђуричковић: Босанска вила 1885 – 1914, “Свјетлост”, издавачко предузеће, Сарајево, 1975, стр. 10
(2) Исто, стр. 11
(3) Исто, стр.15
(4) Исто.
(5) Цитирано по: Дејан Ђуричковић: Босанска вила 1885 – 1914, “Свјетлост”, издавачко предузеће, Сарајево, 1975, стр. 11

* Аутор се овом приликом захваљује МЕДИАЦЕНТРУ Сарајево на уступању дигитализоване архиве часописа “Босанска вила”, те професору Енверу Казазу на координацији и помоћи при избору кориштене литертуре.

(БЛИН МАГАЗИН)
Аватар
Юрков
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 623
Приступио: мар 2012
Место: Србија

Re: Босанска вила

Порука Юрков 15.4.2012. 9:28

(4) БОСАНСКА ВИЛА 1885.-1914.: Рад на покретању часописа

Лист за забаву, поуку и књижевност - покренут у Сарајеву 1885. као орган Учитељског удружења. Оснивачи су били Никола Шумоња, Божидар Никашиновић, Стево Калуђерић и Никола Кашиковић. 'Босанска вила' је излазила два до три пута мјесечно и штампана је ћирилицом. До 1895. била је једини књижевни лист у БиХ, који је престао да излази 15. јуна 1914. уочи Првог свјетског рата, а због забране од стране аустроугарских власти...

Слика

Пише: Ђорђе КРАЈИШНИК

“Током 19. вијека сви јужнославенски народи доживљавали су свој национални препород. А управо је књижевност представљала оно дјелатно подручје у којем се та пробуђена национална свијест најпотпуније и најдосљедније изражавала. Јер у увјетима борбе за национално ослобођење и политичку независност она је једина могла афирмирати духовне тежње и стваралачке могућности народа, његов језик и традицију, а тиме и његово присуство у савременом свијету. Зато је књижевност тада - више него икада раније - представљала облик борбе за очување и потврдивање националног идентитета народа. И она је то била утолико више што је у то вријеме код свих јужнославенских народа представљала и основни облик борбе за народни језик и његову афирмацију. Јер, језик је увијек - а посебно у временима националне угрожености - једна од најзначајнијих ознака националног идентитета.”(1)

Управо из горе наведених разлога и тенденција (а како их је укратко изложио Зденко Лешић), тачније из погодности књижевности као медијума кроз који се могла извршити афирмација културног и националног идентита једног народа, а уз то и спроведба језичких реформи те кроз њих увођење у културу ових крајева једног новог дискурса, јавила се потреба за покретањем часописа Босанска вила.

Босанску вилу осмислили су и покренули у Сарајеву, 1885. године, четири учитеља сарајевске Српске школе: Божидар Никашиновић, Никола Шумоња, Никола Кашиковић и Стево Калуђерчић. “Сва четворица су, за оно вријеме, били људи високог образовања, живог интересовања за књижевни и културни живот, тим више што су сва четворица и сами имали књижевних амбиција и већ тада и сарађивали у разним листовима и часописима.”(2) (На овом мјесту, а да би смо избјегли забуну, морамо нагласити да Ђуричковић када говори о сарадњи покретача Босанске виле “у разним листовима и часописима” мисли прије свега на оне листове и часописе који су излазили ван Босне и Херцеговине, тачније у Србији и Хрватској, будући да у БиХ до покретања Виле нису постојали часописи који су се бавили књижевним и културним питањима. “&хеллип; они су као учитељи дошли на мисао да, ради популарисања књиге и књижевности, у самом Сарајеву покрену и издају један лист забавно-поучног садржаја намјењен ширим народним слојевима.” (3)

А колико је била велика потреба за часописом какав је био Босанска вила, те колико је значајан корак који су подузели учитељи Српске школе, најбоље илуструје чињеница да у заосталој и конзервативној средини каква је била она у којој је Вила покренута није постојао ни један сличан пројекат који је за циљ имао рад на популаризацији писане ријечи и културе уопште. У условима гдје скоро нису постојале ни назнаке књижевности и књижевног рада она је готово цијелу деценију, прије појаве других часописа сличног садржаја и карактера, обављала “пионирски посао на књижевном и уопште културном пољу.” (4)

Покретачи овог часописа су својим упорним и преданим радом настојала, готово потпуно неписменом или полуписменом, босанскохерцеговачком становништву на што једноставнији начин приближити књигу и књижевност. Да су у том науму успјели, те да су уз то остварили чврсту везу са својим читаоцима, најбоље показује податак да је Босанска вила, у великој мјери захваљујући помоћи својих читалаца, успјела опстати скоро три деценије.

Након што су обавили неке формалне припреме, те оквирно усагласили изглед часописа, оснивачи Босанске виле су подузели и прве кораке ка добијању концесије за штампање часописа, а која се морала добити од тадашње аусторугарске власти. Никола Кашиковић, један од Вилиних оснивача, је 13. јуна. 1885. године упутио молбу Земаљској влади у којој је тражио одобрење за издавање листа под именом “Врело Босне”. У молби је између осталог стајало: да би лист требао бити петнаестодневни, да ће функцију главног уредника обављати Кашиковић, док би издавач и власник часописа требао бити Учитељски збор Српске школе у Сарајеву. У опису опсега којима би се часопис требао бавити је стајало: “часопис би имао објављивати само чланке забавног и поучног садржаја, како у прози, тако и у стиховима, а своју грађу узимао би из народног живота окупираних земаља.”(5) Иако се није противила издавању једног оваквог часописа, то јој је чак ишло на руку како би се створила слика да подстиче културни развој окупиране земље, Земаљска влада је ипак одбила молбу. Као разлог одбијања наведен је проблем издавача. Тачије, Учитељски збор Српске школе као јавна установа није био квалификован да обавља ту функцију, њу је морало преузети и обављати конкретно лице.

Послије краћег договора међу оснивачима који се односио на преузимање наведене функције, Божидар Никашиновић на себе преузима улогу издавача и уредника, те 23. септембра. 1885. Земаљској влади предаје молбу за оснивање белетристичког листа под именом Босанска вила.

Заједничко министарство финансија, у Бечу, је 19. октобра. Земаљској влади доставило одлуку којом се одобрава концесија за штампање листа Босанска вила. Међутим, Министарство је у свом одобрењу навело и одређене услове којих се издавач мора придржавати уколико жели задржати концесију, јер се она, како је изричито било наведено, може “одузети у свако доба без навода узрока.” (6) Наведени услови су подразумијевали да часопис мора бити подвргаван превентивној цензури, те да не смије бити штампан изван Сарајева. Аусторугарске власти су спровођењем превентивне цензуре жељеле, што је такође било сугерисано као правило којег се издавач мора придржавати, спријечити осниваче да се кроз часопис баве политичким и конфесионалним питањима, те да кроз њега “ у саставима забавног и поучног садржаја не буде сувише наглашен српски национални елемент.” (7)

По одобрењу концесије Вилино уредништво је убрзано почело радити на припремању првог броја часописа. Но и ту су их сачекали бројни проблеми и непознанице. Они су се прије свега односили на проблем финансирања часописа, те одређен страх од његове рецепције у тадашњој књижевно необразованој заједници. Ипак, преданим радом и залагањем, а које је, важно је истаћи, било потпуно, данашњим рјечником речено, волонтерски, уредништво Босанске виле је у веома кратком року успјело обезбиједити сва средства и материјале неопдхоне за штампање првог броја. Када је у питању рецепција јавности спрам часописа може се констатовати да је она била веома позитивна. Томе свједочи чињеница да је, путем “Позива на претплату”(8), уредништво Виле прије самог изласка првог броја успјело обезбиједити солидан број претплатника уз чију финансијску помоћ је он и штампан.
У наставку доносимо “Позив на претплату” штампан уз први број часописа Босанска вила:
“Ми се надамо, да ће се сваки прави Србин одазвати, а нарочито Босанци и Херцеговци. Не можемо да говоримо о значају српске књиге овдје у Босни, али се сви живо сјећамо, шта је српска књига у преко-савске браће Срба учинила, само за по вијека! – У Босни и Херцеговини још је необрађено поље, а наша дјеца, - не имајући своје књиге, - неће ни знати, какви златни извори леже међ гудурама поносне Босне и кршне Херцеговине.

Осим тог, обраћамо се и на преко-савску браћу Србе. Босна и Херцеговина је њих задужила, јер и ови су били један од главнијих фактора за издржавање српске књижевности.

Ми смо учинили све оно, што се од нас захтијевати могло, а сад стоји до вас, да покажете, колико сте свјесни Срби и колико своју књигу љубите, - падне ли Босанска Вила, као српски једини пут у овим земљама, онда немојте никога кривити, - сами носите гријех на својој души.” (9)

Слика

(1) Зденко Лешић, Читанка 2, “Романтизам у књижевности јужнославенских народа”, Сарајево, 2003, стр. 181-224
(2) Дејан Ђуричковић: Босанска вила 1885 – 1914, “Свјетлост”, издавачко предузеће, Сарајево, 1975, стр. 20
(3) Тодор Крушевац: Босанскохерцеговачки листови у XИX веку, Сарајево, Веселин Маслеша, Сарајево, 1978, стр. 305
(4) Исто.
(5) Према: Дејан Ђуричковић: Босанска вила 1885 – 1914, “Свјетлост”, издавачко предузеће, Сарајево, 1975, стр. 20
(6) Исто. Стр. 22
(7) Према: Тодор Крушевац: Босанскохерцеговачки листови у XИX веку, Сарајево, Веселин Маслеша, Сарајево, 1978, стр. 307
(8) “Позив на претплату” је нека врста брошуре, или модерним рјечником речено флајера, с укратко изложеним програмом и садржајем часописа Босанска вила. Позив је био упућиван на адресе потенцијалних претплатника, од којих се очекивало да ће својим пристанком да постану претплатници помоћи издавање часописа.
(9) Босанска вила, „Позив на претплату“, Број 1 , Година И, Сарајево, 16. децембра 1885. стр. 16

* Аутор се овом приликом захваљује МЕДИАЦЕНТРУ Сарајево на уступању дигитализоване архиве часописа “Босанска вила”, те професору Енверу Казазу на координацији и помоћи при избору кориштене литертуре.
Аватар
Юрков
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 623
Приступио: мар 2012
Место: Србија

Re: Босанска вила

Порука Юрков 15.4.2012. 9:29

(5) БОСАНСКА ВИЛА 1885.-1914.: Први број Босанске виле (концепт и садржај)

Лист за забаву, поуку и књижевност - покренут у Сарајеву 1885. као орган Учитељског удружења. Оснивачи су били Никола Шумоња, Божидар Никашиновић, Стево Калуђерић и Никола Кашиковић. 'Босанска вила' је излазила два до три пута мјесечно и штампана је ћирилицом. До 1895. била је једини књижевни лист у БиХ, који је престао да излази 15. јуна 1914. уочи Првог свјетског рата, а због забране од стране аустроугарских власти...

Слика

Пише: Ђорђе КРАЈИШНИК

Први број Босанске виле, послије двомјесечног марљивог рада и припрема њеног уредништва, појавио се 16. децембра 1885. године. "Израђен у новој Штампарији Шпиндлера и Лешнера, технички лепо опремљен, лист је имао 16 страница кварт-формата и по обиму био двоструко већи од негдашњег 'Требевића'. Наловну главу израдио је Стево Калуђерчић, сликар аматер са развијеним смислом за декоративно, и у њој покушао фигуративно да представи идеју листа: над делом Сарајева поред Миљацке лебди девојка вила с пламтећом зубљом у левој руци, док десном придржава разастрту траку на којој се лепрша крупан натпис: Босанска вила."(1) Насловна страница првог Вилиног броја представља један од најбољих доказа на који начин су њени покетачи доживљавали Сарајево, као своје културно средиште, а самим тим и цјелокупну земљу Босну и Херцеговину. Не можемо а да не примјетимо да је Стево Калуђерчић израђујући насловну страницу, која је била Вилино обиљежје првих дванаест бројева, у потпуности био свјестан, као у суштини и цјелокупно уредништво, средине у којој живи. Он је обухватајући панораму Сарајева изнад које лебди вила приказао, сликајући једне поред других цркве и џамије, сву шароликост ових страна замагљених. Посматрајући из данашње перспективе, могли би смо закључити да су ономад, прије више од стотину година, интелектуалци и књижевни радници неупоредиво више носили у себи идеју праведности и културне свјесности неголи је то случај данас.

"Мада се појавио без икаквог објашњења о сврси и концепцији новопокренутог часописа, како је то уобичајено приликом покретања новог гласила, први број Босанске виле је самим својим садржајем био довољно рјечит и јасно назначио физиономију часописа, која ће се, у својим битним цртама, сачувати све до неколико година пред крај његовог излажења."(2) Први број Босанске виле штампан је у хиљаду примјерака, што је за то вријеме био јако велики тираж. Да је часопис побудио и заокупио пажњу домаћег становништва најбоље показује то што је свих хиљаду бројева у веома кратком року било распродато. Чак је неколико мјесеци касније од стране читалачке публике захтијевано доштампавање првог броја. Вила се, као што се из наведеног може видјети, веома брзо успјела својим концептом и садржајем приближити домаћој публици. "Тај први број часописа, дакле, показује како су његови покретачи већ у самом почетку погодили шта он треба да представља и у којој форми, како треба да се односи према својој средини, њеним проблемима, читаоцима, према своме времену."(3)

Слика

Непосредно испод заглавља које је насликао Стево Калуђерчић у првом броју налазила се и слика митрополита Саве Косановића. Он је био "народни трибун и човјек великог угледа међу босанскохерцеговачким Србима, који је управо те године", када је објављен први број Босанске виле (оп.а) "бранећи православље и српске интересе, дошао у сукоб са министром Калајем и био пензионисан."(4) Објављивањем слике, а у унутрашњости часописа и чланка, човјека који је у сукобу с влашћу значило је дискретан, али недвосмислен, протест којим је Вилино уредништво жељело исказати своје незадовољство поступцима аустроугаске власти. То је уједно био показатељ да и поред строгих прописа, наведених у концесији, Босанска вила неће остати у оквирима који су концесијом прописани, те да ће долазити у стални конфликт с властима и цензуром. Часопис је "морао да дође у конфиликт, осјећајући неодољив унутрашњи нагон да се, као једино српско гласило у Босни и Херцеговини, ангажује не само у културно-просвјетном већ и у друштвено-политичком животу земље и да брани народне интересе од окупатора."(5)

Што се тиче садржаја првог Вилиног броја, може се рећи да је био шаролик. Тачније, доносио је за свакога по нешто.Како прилоге умјетничке, тако прилоге народне књижевности. Затим су се ту налази поучни чланци и пријевод, те хроника из књижевног и културног живота. Разноликошћу свог часописа уредништво Вилино је настојало часопис приближити простом пуку, те посредством њега популаризовати књигу и књижевност, а уз то уједно извршити и стимулисати домаће књижевности. С посебном пажњом се, током свих година Вилиног трајања, радило на сакупљању и објавјивању народне, или усмене, књижевности из босанскохерцеговачких крајева. Народна књижевност је била веома подогна, по садржају и форми, домаћем становништву, те се из тог разлога веома пажљиво радило на њој. Она је међутим имала и још једну намјену. Кроз објављивање народних епских пјесама и приповиједака могла се истицати, а да не буде цензурисана од стране власти, српска народна традиција, а кроз њу извршити подизање националне свијести српског народа у БиХ.

"Већ у првом броју Босанске виле, дакле, истакнута је једна од основних идеја водиља часописа, која се тиче односа између друштвеног и књижевног живота, идеја о неодвојивој повезаности и међусобној условљености једног и другог и о нужности да књижевни стваралац личним ангажманом и укључивањем у токове друштвено-политичког живота постане активан судионик у њиховом одређивању. Тај, више дискретно, имплиците, између редова, него јасно, декларативно изнесени став у првом броју Босанске виле доминираће током читавог њеног излажења и одређивати њену културно-просвјетну и друштвено-политичку мисију".(6)

Слика

(1) Тодор Крушевац: Босанскохерцеговачки листови у XИX веку, Сарајево, Веселин Маслеша, Сарајево, 1978, стр. 308
(2) Дејан Ђуричковић: Босанска вила 1885 – 1914, “Свјетлост”, издавачко предузеће, Сарајево, 1975, стр. 23
(3) Исто.
(4) Дејан Ђуричковић: Босанска вила 1885 – 1914, “Свјетлост”, издавачко предузеће, Сарајево, 1975, стр.24
(5) Исто.
(6) Исто. Стр. 25

* Аутор се овом приликом захваљује МЕДИАЦЕНТРУ Сарајево на уступању дигитализоване архиве часописа “Босанска вила”, те професору Енверу Казазу на координацији и помоћи при избору кориштене литертуре.
(БЛИН МАГАЗИН)
Аватар
Юрков
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 623
Приступио: мар 2012
Место: Србија

Re: Босанска вила

Порука Юрков 15.4.2012. 9:32

(6) БОСАНСКА ВИЛА 1885.-1914.: Босанска вила за уређивања Божидара Никашиновића

Лист за забаву, поуку и књижевност - покренут у Сарајеву 1885. као орган Учитељског удружења. Оснивачи су били Никола Шумоња, Божидар Никашиновић, Стево Калуђерић и Никола Кашиковић. 'Босанска вила' је излазила два до три пута мјесечно и штампана је ћирилицом. До 1895. била је једини књижевни лист у БиХ, који је престао да излази 15. јуна 1914. уочи Првог свјетског рата, а због забране од стране аустроугарских власти...

Слика

Пише: Ђорђе КРАЈИШНИК

„Може се рећи да је „Босанска вила“ од првих дана стекла глас озбиљног листа и била у јавности добро примљена.“(1) Након почетних проблема и припрема за излазак првог броја, те његове и више него успјешне рецепције у тада веома уском кругу читалачке публике, Вилино уредништво је, увидјевши да постоји плодно тло за развој културне и књижеве дјелатности, с још већим жаром и интезитетом наставило рад на побољшању услова и постављању што бољих основа за њен даљњи развој. Под тим се прије свега подразумијевало проширивање броја спољњих сарадника, те стицање што већег броја претплатника како би часопис могао, захваљујући материјалној помоћи читалаца, несметано и редовно излазити.

Слика

Слика

Током првих десет бројева, које је уређивао Божидар Никашиновић, Босанска вила је држала курс и концепцију која је постављена у првом броју. Тачније, у вријеме Никашиновићевог уређивања постављене су темељне смијернице којих се Босанска вила није одрекла до самог свој краја. Поред устаљених рубрика, (Из српског живота, Историјска цртица, Нове књиге, те народних умотворина, пјесама и приповиједака), које су конципиране у првом броју, можемо издвојити још, почевши од трећег Вилиног броја, рубрику под називом „Из прошлости Сарајевске и Босанске“ чији је аутор био Стари Јово Хаџи Н. Бесаровић. Ова рубрика доносила је приче и анегдоте из старијих времена, тачније времена када је Босна и Херцеговина била под Турском влашћу. Када је у питању ауторска проза и поезија бројеви које је уређивао Никашиновић доносе неколико скромних прилога, чији квалитети су у многоме били мањкави, будући да је била ријеч о писцима почетницима с ограниченим књижевним дометима. Недостатке домаће ауторске књижевности Вилино уредништво надомјештало је пријеводима с руског, њемачког, француског, чешког и словеначког језика.(2) Вилина преводилачка дјелатност само је још један од доказа велике књижевне и умјетничке пожртвованости и свјесности њеног уредништва о значају књиге и књижевности у подизању културне свијести неписменог или полуписменог народа. Чињеници да је сваки број Босанске виле доносио по један пријевод могу данас позавидјети и многи савремени књижевни листови.

Међутим, највише домете у првих пола године свог постојања Вила је оставарила у прилозима који су се односили на сакупљање народне/усмене књижевности из свих босанскохерцеговачких крајева. У том периоду Вила је остварила значајне резултате, те је у првих десет бројева донијела тридесет текстова (22 пјесме и 8 приповиједака) и једну збирку пословица. У каснијијм ће периодима ова продукција бити много обимнија, па ће чак у једном периоду уредништво морати позивати сакупљаче на стрпљење, јер због количине пристиглог материјала нису у могућности све тако брзо објавити.

„Поред тога, она је - Босанска вила (оп.а) - посебну пажњу посвећивала разним поучним чланцима, из разних области (медицине, васпитања, домаћинства, опште културе, и др.), и скоро у сваком броју доносила по један. Средини у којој је излазила Босанска вила ови чланци су били од велике користи и много су доприносили подизању њеног општег нивоа знања, до чега је редакцији часописа било посебно стало, јер је била свјесна да ће једино подизањем тог нивоа својих читалаца моћи успјешно да остварује свој национално-културни задатак.“(3) Дакле, из наведеног можемо закључити да је рад Босанске виле имао више праваца. Она је поред активности које су биле усмјерене на стварању домаћих књижевних имена, те популаризовања књижевности и књижевне дјелатности, радила, кроз своје поучне културно-образовне чланке, и на повећавању културне плодности читалачког тла, односно стварању нове публике, у које је касније требало посијати књижевно-просвјетитељску мисао.

Поред наведеног, Босанска вила „је била врло жив и агилан пратилац свих друштвено-политичких догађаја, не само у Босни и Херцеговини него и у Србији (нарочито) и Хрватској, па и у свијету уопште, нарочито ако су ти догађаји имали везе са Босном и Херцеговином. Она, дакле, читаоцима није служила само као пуки информатор, већ и као средство поређења стања у њиховој земљи са стањем у другим, ближим и даљим земљама.“(4) Вила и у овом сегменту свога рада показује, за то вријеме, висок степен свјесности и модерности. Рад на отварању Босне и Херцеговине ка свијету и праћењу свјетских културних и политичких стујања и данас је једно од кључних питања у коме ова земља каска за остатком свијета. Друкчије речено, модел интеркултуралне и интерлитерарне сарадње који је његовала, ономад, Босанска вила, данас је, у XXИ. вијеку, у Босни и Херцеговини затвореној у моноетничким културним обрасцима скоро па непостојећи.

На крају, „као што се види, часопис је тематски био врло разноврстан и сваки читалац могао је у њему да нађе нешто што му је било блиско и корисно, а што је истовремено побуђивало и развијало његов интерес за књигу.“(5)

(БЛИН МАГАЗИН)
(1) Тодор Крушевац: Босанскохерцеговачки листови у XИX веку, Сарајево, Веселин Маслеша, Сарајево, 1978, стр. 309
(2) Преводиоци су били: Саво Косановић са руског, Саво Манојловић са њемачког, француског и руског, Никола Шумоња са чешког, Стево Калуђерчић са словеначког.
(3) Дејан &ЕТХ;урицковиц: Босанска вила 1885 – 1914, “Свјетлост”, издавацко предузеце, Сарајево, 1975, стр. 26
(4) Исто. Стр. 27
(5) Исто. Стр. 31

* Аутор се овом приликом захваљује МЕДИАЦЕНТРУ Сарајево на уступању дигитализоване архиве часописа “Босанска вила”, те професору Енверу Казазу на координацији и помоћи при избору кориштене литертуре.
Аватар
Юрков
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 623
Приступио: мар 2012
Место: Србија

Re: Босанска вила

Порука Юрков 15.4.2012. 9:33

(7) БОСАНСКА ВИЛА 1885.-1914.: Босанска вила за уређивања Николе Шумоње

Лист за забаву, поуку и књижевност - покренут у Сарајеву 1885. као орган Учитељског удружења. Оснивачи су били Никола Шумоња, Божидар Никашиновић, Стево Калуђерић и Никола Кашиковић. 'Босанска вила' је излазила два до три пута мјесечно и штампана је ћирилицом. До 1895. била је једини књижевни лист у БиХ, који је престао да излази 15. јуна 1914. уочи Првог свјетског рата, а због забране од стране аустроугарских власти...

Слика

Пише: Ђорђе КРАЈИШНИК

Након што је успјешно уредио и издао првих десет бројева Босанске виле, те поставио у том периоду неке од темељних смјерница којима ће се часопис кретати у будућности, Божидар Никашиновић напушта мјесто Вилиног главног уредника. Положивши педагошки испит у Загребу он одлази из Сарајева да обавља учитељску службу у Мостару, а касније и у другим мјестима.

По Никашиновићевом одласку мјесто уредника и издавача часописа, након устаљене бирократске процедуре и чекања на концесионо одобрење преноса функције уредника и издавача на друго лице, заузима Никола Шумоња. Један од Вилиних оснивача и дотадашњих сталних сарадника. "У часу кад Шумоња преузима уредништво, лист је каснио скоро два мјесеца, делом због претрпаности штампарије и, још више, због одласка старог уредника. Млад и предузмљив, Шумоња је прегао да издавањем појединих бројева сваких осам дана надокнади заостало и излажење листа што пре у ред доведе."(1)

Да је Никола Шумоња достојно преузео улогу главног уредника Босанске виле показаће се веома брзо. Наиме, већ у првим мјесецима по његовом преузимању часопис биљежи нове значајне успјехе. Они се прије свега огледају у чињеници да он постаје све више материјално осигуран што је значило његов сигуран опстанак бар још годину дана. Разлог већој материјалној сигурности часописа јесте све веће интересовање читалачке публике, што је аутоматски значило и све већи број претплатника од чије је претплате и других видова помоћи овисило Вилино излажење и опстанак. У том периоду број сталних претплатника из многих крајева Босне и Херцеговине и сусједних земаља нарастао је на 800. Уредник Шумоња је то овако прокоментарисао: "На похвалу служи босанским Србима што је број Вилиних претплатника до краја године нарастао на 800 – па се тако лист уза све велике трошкове могао ето цијелу годину одржати."(2)

Стални раст броја заинтересованих претплатника указивао је колико је заиста била велика потреба за часописом какав је Босанска вила. Поред тога што је доживљавао све бољи пријем код домаће, босанскохерцеговачке публике часопис је почео допирати ван оквира Босне и Херцеговине, те стицати публику и поштоваоце у сусједним земљама. Поводом тога уреднишво Босанске виле је у једној својој биљешци овако изразило своје задовољство чињеницом да часопис има стални напредак: "До сада је српска читалачка публика најљепше поздравила ово подузеће, не само из Босне и Херцеговине, већ из свију српских крајева јавио се лијеп број претплатника. (...) многи српски и страни (словеначки, хрватски и чешки) истакли су не једаред садржину и разноврсност овога листа. Све је то само знак, да је такав лист у овим крајевима нужан."(3)

За свог уређивања Босанске виле, које је било краће од године дана, Никола Шумоња је издао седамнаест бројева. У том периоду, с техничке стране, дошло је до промјене заглавља листа. Раније заглавље на коме је била приказана вила која изнад панораме Сарајева држи у руци натпис 'Босанска вила' замијењен је обичним уоквиреним натписом са истим садржајем. Уз то, од тринаестог броја додат је поднаслов 'лист за забаву, поуку и књижевност' који ће Вила носити до самог свог краја. Шумоња је, као и сви остали Вилини творци, схватајући важност опстанка овог часописа пожртвовано и предано радио на побољшању квалитета часописа. То је прије свега подразумијевало ширење круга сарадника, те инсистирање да се у часопис уноси што већи број ауторских књижевних прилога. "Иако је часописом (...) и даље доминирала народна књижевност, он је сада, под Шумоњиним уредништвом, све већу пажњу поклањао умјетничкој књижевности, индивидуалном стваралаштву, настојећи да открије, стимулише и веже уз себе оне повучене и расуте људе који су своје књижевне амбиције и покушаје стидљиво скривали, свјесни да се, у средини у којој су живјели, баве несвакидашњим послом."(4)

Поред Вилиног уредништва, које је непрестано и марљиво радило на употпунавању и садржајном обогаћивању часописа, у бројевима које је уређивао Никола Шумоња појављују се и стандардни њени сарадници Стари Јово Бесаровић са својим путописима, те Сава Косановић са својим мемоарским забиљешкама. Поред њих у том периоду се појављује на Вилиним страницама више нових имена, углавном писаца почетника, али и неких писаца који су уживали књижевни углед тог времена.

У тринаестом броју Босанске виле објављен је и један опис рамазанске вечери чији је аутор био Мустафа Хилмија (Мухибић). Вила је у том случају, као и много пута касније, јасно показала да, и поред тога што је српски часопис, ни у ком случају није конзервативна и затворена, те да без имало зазора оставља могућност и даје прилику да се на њеним страницама представе, у свом књижевном умијећу, њени сународници других етничких и конфесионалних група. На тај начин Вилино уредништво је доприносило изградњи суживота и рушењу, путем упознавања културе и традиције другога, свих вјерских, националних и етничких предрасуда и стереотипа у тадашњем Сарајеву и Босни и Херцеговини.

Уз стални рад на подстицању сакупљања народне/усмене књижевности Шумоња ради и на подстицању потенцијалних а довољно неодважних стваралаца, у главном свештеника, учитеља и трговаца, да описују своје крајеве и обичаје у њима, како би се на основу тих етнографских и фолклорних забиљешки могао изучавати живот народа у свим крајевима босанским. Вила је све те радове уредно сређивала и објављивала чувајући тако драгоцијене старине од заборава.

"С 1. фебруаром 1887. одступио је Шумоња и престао уређивати 'Босанску вилу' пошто се морао одазвати изненадном позиву за одслужење трогодишњег војног рока. (...) Како су учитељи, према Привременом војном закону за Босну и Херцеговину, били ослобођени трогодишње војне дужности, и само о феријама одлазили на вежбу, а безуспешно остало заузимање групе сарајевских грађана с митрополитом Николајевићем на челу код поглавара Апела, јасно је да се коректни учитељ Шумоња замерио властима једино као уредник 'Босанске виле'."(5)

Слика

(1) Тодор Крушевац: Босанскохерцеговачки листови у XИX веку, Сарајево, Веселин Маслеша, Сарајево, 1978, стр. 310
(2) Према: Исто, стр. 311
(3) Према: Дејан Ђуричковић: Босанска вила 1885 – 1914, “Свјетлост”, издавачко предузеће, Сарајево, 1975, стр. 32
(4) Исто. Стр. 33
(5) Тодор Крушевац: Босанскохерцеговачки листови у XИX веку, Сарајево, Веселин Маслеша, Сарајево, 1978, стр. 312


* Аутор се овом приликом захваљује МЕДИАЦЕНТРУ Сарајево на уступању дигитализоване архиве часописа “Босанска вила”, те професору Енверу Казазу на координацији и помоћи при избору кориштене литертуре.

(БЛИН МАГАЗИН)
Аватар
Юрков
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 623
Приступио: мар 2012
Место: Србија

Re: Босанска вила

Порука Юрков 15.4.2012. 9:34

(8) БОСАНСКА ВИЛА 1885.-1914.: Никола Т. Кашиковић као уредник 'Босанске виле' (1)

Лист за забаву, поуку и књижевност - покренут у Сарајеву 1885. као орган Учитељског удружења. Оснивачи су били Никола Шумоња, Божидар Никашиновић, Стево Калуђерић и Никола Кашиковић. 'Босанска вила' је излазила два до три пута мјесечно и штампана је ћирилицом. До 1895. била је једини књижевни лист у БиХ, који је престао да излази 15. јуна 1914. уочи Првог свјетског рата, а због забране од стране аустроугарских власти...

Слика

Пише: Ђорђе КРАЈИШНИК

Због изненадног позива на трогодишње одслужење војног рока Никола Шумоња је морао напустити мјесто главног уредника и издавача Босанске виле. То мјесто, након уобичајне процедуре с преносом концесије, умјесто њега, почев од средине фебруара 1887. године, заузима Никола Т. Кашиковић, дотадашњи стални сарадник и један од оснивача часописа.

Присутан од самог почетка Кашиковић је јасно знао које обавезе и одговорност преузима прихватањем улоге главног уредника, те ни једног тренутка није показивао било какве слабости и дилеме у том послу. Схвативши потпуно важност свог посла и његов значај за очување српског културног и националног идентитета који је у том периоду, под сталним притиском окупаторске аустроугарске власти, био озбиљно угрожаван, те имајући у виду просвјетитељску и културно-емаципаторску мисију коју је Вила имала, Кашиковић је свјесно и одговорно приступио уређивању Босанске виле и бризи о њеном опстанку и унапрјеђењу. "И прије него што је преузео његово уређивање, дакле, оријентација и проблеми часописа били су му веома блиски, он је учествовао у њиховом рјешавању и био се са њима потпуно саживио."(1)

У периоду када Никола Кашиковић преузима улогу уредника и издавача Босанске виле долази до расипања заједнице њених оснивача. Наиме, заједница оснивача је била устројена по систему безнакнадног, добровољног рада на подизању часописа и његовог одржавања у животу. Такав однос оснивача, у првом периоду, када је за часопис требало поставити чврсте темеље био је од великог значаја. Тачније, у њему се огледала огромна пожртвованост и жеља оснивача да Босанској вили осигурају постојаност и удахну дуговјечност.

Слика

Промјене у организационој, уредничкој структури Виле почеле су се одвијати још у вријеме када је њен први уредник Божидар Никашиновић, одлазећи обављати учитељску дужност ван Сарајева, напустио мјесто главног уредника и издавача. Никашиновић се, иако је остао још неко вријеме сарадник часописа, више никада није вратио у редакцију. Потом је, због трогодишње обавезе служења војног рока, уредничко мјесто напустио и други уредник Никола Шумоња. Шумоња се, и поред раније потписаног уговора са осталим оснивачима да ће се по одслужењу војног рока вратити на уредничко мјесто, више никада није појављивао ни као сарадник ни као члан редакције Босанске виле. Он је, међутим, Кашиковића током свих година рада на уређивању Виле подржавао и подстицао да истраје у том послу. "Коначно је заједница оснивача Босанске виле, заснована с толико полета и младалачке предузмљивости, доживела расуло, крај, када је и администрацију, после трогодишњег бесплатног рада, напустио Стево Калуђерчић, који ће, истина, у листу и даље сарађивати, такође и помагати у разним, нарочито критичним приликама."(2) Престанком постојања заједнице оснивача, Босанска вила прелази у руке Николе Т. Кашиковића. Он се почев од 1889. године потписује као власник, уредник и издавач листа. На тој функцији остаће, уз одређене промјене у каснијим годинама, до самог њеног краја.

"Заједничко дело, за које су понела одговорност двојица првих уредника, постављено је на солидну основу, учвршћено и усмјерено у одређеном правцу, што охрабрује Кашиковића да и под неповољним приликама одржава и издаје лист и да својим дугогодишњим дјеловањем, одолевајући свим бурама и навалама, стекне крупне заслуге за развитак модерног књижевног рада у Босни и Херцеговини."(3) До које је мјере Никола Кашиковић био, па слободно можемо рећи, очински брижан према Босанској вили најбоље се видјело већ 1891. године када он напушта учитељску службу, коју је до тада обављао, и сву своју пажњу и интелектуални рад усмјерава на бригу о Вилином опстанку, редовном излажењу, унапрјеђивању и уређивању.

"Овим иступањем стање се у битности изменило, лист се одједном нашао у рукама човека потпуно слободна, независна ма од какве установе или власти. Оптерећење које се тим у материјалном погледу наметало само од себе, а које је по свом учинку морало у прво време забрињавати, имало је бити компензирано појачаним уредниковим трудом око унапријеђења листа."(4)
(1) Дејан Ђуричковић: Босанска вила 1885 – 1914, “Свјетлост”, издавачко предузеће, Сарајево, 1975, стр. 35
(2) Тодор Крушевац: Босанскохерцеговачки листови у XИX веку, Сарајево, Веселин Маслеша, Сарајево, 1978, стр. 315
(3) Исто. Стр. 313
(4) Исто. Стр. 316

* Аутор се овом приликом захваљује МЕДИАЦЕНТРУ Сарајево на уступању дигитализоване архиве часописа “Босанска вила”, те професору Енверу Казазу на координацији и помоћи при избору кориштене литертуре.

(БЛИН МАГАЗИН)
Аватар
Юрков
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 623
Приступио: мар 2012
Место: Србија

Re: Босанска вила

Порука Юрков 15.4.2012. 9:35

(9) БОСАНСКА ВИЛА 1885-1914./НИКОЛА Т. КАШИКОВИЋ - САРАЈЛИЈА (2): Радио предано на подријевању и рушењу аустроугарског окупатора у БиХ

'Уредништво се трудило да јој ('Вили') даде – колико је више могуће – тип српско-босански, али није уз то заборавило да ваља одржавати заједницу и јединство са осталим Српством

Слика

Пише: Ђорђе КРАЈИШНИК

Лист за забаву, поуку и књижевност - покренут у Сарајеву 1885. као орган Учитељског удружења. Оснивачи су били Никола Шумоња, Божидар Никашиновић, Стево Калуђерић и Никола Кашиковић. 'Босанска вила' је излазила два до три пута мјесечно и штампана је ћирилицом. До 1895. била је једини књижевни лист у БиХ, који је престао да излази 15. јуна 1914. уочи Првог свјетског рата, а због забране од стране аустроугарских власти...

Слика

Распадом заједнице оснивача Босанске виле Никола Т. Кашиковић (1) преузима на себе улогу власника, издавача и уредника часописа. Преузевши ту захтјевну позицију Кашиковић постаје једна од централних фигура српског културног и политичког живота у Сарајеву, а и шире. Како је Вила, послије напуштања учитељске службе, постала сада његова једина преокупација Кашиковић је сву своју интелектуалну и друштвену снагу усмјерио на њен даљњи развој и учвршћивање њеног, на самом почетку, успостављеног правца кретања. "Тај правац, којим је 'Вила' од почетка ишла и до краја му верна остала, формулисан је већ крајем прве године овим речима: 'Уредништво се трудило да јој ('Вили') даде – колико је више могуће – тип српско-босански, али није уз то заборавило да ваља одржавати заједницу и јединство са осталим Српством. Отуђивање је свагдје штета, па би било и овдје'."(2)

Од тренутка када је преузео бригу о часопису Кашиковић је на све начине радио на успостављању што чвршће везе са Србијом, њеним политичким и културним круговима.(3) То је била и сасвим разумљиво узмемо ли у обзир позицију српског народа, под аустроугарским окупатором, који није имао другог савезника до Србије. Напустивши мјесто у учитељској школи Вилин уредник је био свјестан да, поред стицања што већег броја претплатника, опстанак часописа може обезбиједити једино успостављањем веза изван Босне и Херцеговине. У томе је веома брзо и успио захваљујући чињеници да је Босанска вила била прихваћена, како унутар земље, тако и ван ње, као часопис са јасно истакнутом мисиом очувања идентитета Срба у БиХ, те њиховом културним и просвјетном еманципацијом. Тачније, Вила је била стожер српског културно-политичког живота у Босни и Херцеговини, око ње су се у критичним тренуцима, угрожености опстанка српског идентитета, окупљали сви значајнији културни радници, док је прости пук у њој видио водиљу из мрака неукости и неписмености.

"У средини где праве књижевности још нема, где је читалачку публику тек требало стварати, постепено васпитати, књижевна мисао није у свом развоју увек слободна, па ни усмерена ка одређеним уметничким начелима. Она пре свега иде за тим да подстакне национално-политичке тежње и да на народ политички делује. На овај начин 'Босанска вила', иако без разрађеног писаног програма, национално усмерена противно политичким циљевима властодржаца, чиме је управо угађала српском јавном мнењу, нарочито у Босни и Херцеговини, и од њега била лепо дочекана, прихваћена.“(4)

Слика

Управо због изражавања оваквог става и тежњи Никола Т. Кашиковић је од самог почетка уређивања часописа био на мети аусторугарских власти. Он ће током свих година Вилиног постојања водити велику борбу са властима, те им се на разне начине супростављати и радити предано на њиховом подријевању и рушењу. У каснијим годинама, а посебно након што је од турског султана 1896. године добио орден Меџидије притисак власти је постао све снажнији. Наиме, иако је у круговима блиским Кашиковићу преовладавало мишљење да је султанов орден добио из разлога што је у свом писању у више наврата заступао интересе босанских муслимана, мишљење власти је било потпуно опречно. Владин повјереник за град Сарајево је у свом извјештају изнио тврдњу да је Кашиковић орден добио због својих антирежимских активности и непријатељства према Аустроугарској монархији.

"С обзиром на то да је ово одликовање изазвало живе коментаре у јавности и да је оно 'босанско-херцеговачко становништво подсјећало на самосталност султана у овим земљама', представници аустроугарске власти у Босни и Херцеговини подузели су мјере да ублаже утисак који је тај чин оставио и да потврде свој властити ауторитет, па су упозорили Кашиковића да поменути орден не смије носити без највишег одобрења власти и да ће, у противном, бити кажњен."(5) Тим чином власти су хтјеле дати до знања, како културним радницима, тако и обичном становништву, да ће све активности које буду противне њеном владању бити спријечене и кажњене.

Но, пооштрена контрола, те све већи притисак на рад Николе Т. Кашиковића, од стране аустроугарских власти, нису ни једног тренутка нарушиле правац којим се Босанска вила кретала. Напротив, Кашиковић је с још већим жаром радио на промовисању српског курса часописа, те поред сталних културних и политичких веза са Србијом и предочавања активности Срба у тој земљи, обавјештавао је на Вилиним страницама читатеље о разним културно-просвјетним активностима Срба широм Босне и Херцеговине. Прије свега похваљивао је и давао подршку отварању српских школа, културно-умјетничких друштава, штампарија и свих других установа које су могле допринијети просвјетно-образовној еманципацији српског становништва.

"Обавјештавајући читаоце о свему важнијем што се код Срба догађало, 'Босанска вила' је уз то посебним свечаним бројевима пропраћала значајније догађаје, прославе, при чему је национални моменат још јаче изражаван."(6) Између осталог Босанска вила је обиљежила стогодишњицу рођења Вука Стефановића Караџића, затим стогодишњицу рођења Симе Милутиновића Сарајлије, петстогодишњицу Битке на Косову, те разне друге значајне свечаности. Такође, Вила је била активан судионик у разним друштвеним акцијама које су се тицале организовања и подстицања културне активности Срба у Босни и Херцеговини.

"Као што се види, Кашиковић је, као друштвени радник, свим својим бићем, здушно и безрезервно, био предан борби српског народа у Босни и Херцеговини против окупациног режима, који је настојао да угуши српску националну мисао (...) Као један од српских вођа у Босни и Херцеговини, Кашиковић је био веома важна спона између Србије и Срба у Босни и Херцеговини и његова друштвено-политичка дјелатност нераздвојива је од културно-просвјетне, коју је вршио као уредник Босанске виле. Тај спој друштвено-политичког борца и културно-просвјетног радника у личности Николе Кашиковића учинио је њихов часопис гласилом страсно ангажованим у борби за народна права и очување српске националне мисли у Босни и Херцеговини и ударном песницом против окупаторског аустроугарског режима."(7)
(1) „Сам на попришту, Никола Кашиковић се храбро дуго одржао и према недаћама које су пратиле тај рад показао велику отпорност. Рођен у Сарајеву 1861. године, он је у родном месту свршио Српску нижу гимназију и затим у Сомбору Српску учитељску школу (1884), после чега је дошао у Сарајево за учитеља. Као учитељски приправник сарађивао је у дечијем листу „Голуб“ објављујући песме, народне умотворине, описе босанских места и слично, а затим и у неким другим војвођанским листовима („Јавор“). У „Босанској вили“ огледао се првих година, с неколико књижевних прилога, у прози и стиху, као уредник је све време писао бројне белешке из књижевног и културног живота , али је највеће заслуге стекао тиме што је, поред редакцијског посла, бележио и прикупљао народне умотворине, за ово изналазио сараднике и упућивао их у сакупљачки посао.“ (Према: Тодор Крушевац: Босанскохерцеговачки листови у XИX веку, Сарајево, Веселин Маслеша, Сарајево, 1978, стр. 315)
(2) Тодор Крушевац: Босанскохерцеговачки листови у XИX веку, Сарајево, Веселин Маслеша, Сарајево, 1978,
стр. 318
(3) Више ријечи о политичком дјеловању и обавјештајним активностима Николе Т. Кашиковића, те његовим везама са Србијом, биће у сљедећим наставцима нашег фељтона.
(4) Исто.
(5) Дејан Ђуричковић: Босанска вила 1885 – 1914, “Свјетлост”, издавачко предузеће, Сарајево, 1975, стр. 38
(6) Тодор Крушевац: Босанскохерцеговачки листови у XИX веку, Сарајево, Веселин Маслеша, Сарајево, 1978, стр. 319
(7) Дејан Ђуричковић: Босанска вила 1885 – 1914, “Свјетлост”, издавачко предузеће, Сарајево, 1975, стр. 42


* Аутор се овом приликом захваљује МЕДИАЦЕНТРУ Сарајево на уступању дигитализоване архиве часописа “Босанска вила”, те професору Енверу Казазу на координацији и помоћи при избору кориштене литертуре.
(БЛИН МАГАЗИН)
Аватар
Юрков
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 623
Приступио: мар 2012
Место: Србија

Re: Босанска вила

Порука Юрков 15.4.2012. 9:36

(10) БОСАНСКА ВИЛА 1885-1914.: Сукоби Николе Т. Кашиковића са аусторугарским властима (1)

Аустроугарске власти су посебно подозријевале од Кашиковићевих одлазака ван Босне и Херцеговине, а посебно су пратили његове одласке у Србију и активност које је током боравка у Србији Вилин уредник спроводио.

Слика

Пише: Ђорђе КРАЈИШНИК

Будући да су, у вријеме када је Никола Т. Кашиковић преузео улогу власника и главног уредника Босанске виле, у Босни и Херцеговини прилике за културни рад са наглашеним, српским, националним тоном биле јако тешке, Вилин уредник је био принуђен за свој рад потражити подршку ван земље. „Стога је он, одмах по преузимању уредничке дужности, настојао да нађе чвршће и трајније упориште, гдје би могао, у случају потребе (а њу је, у већој или мањој мјери увијек осјећао), да тражи помоћ. А такву помоћ могао је да нађе једино у Србији.“(1)

Слика

Везе које је Кашиковић остваривао са српским интелектуалним и политичким круговима у Београду и другим српским градовима у великој мјери су утицале, како на уређивачку политику тако и општи курс часописа. Међутим, једнако уз позитивне ефекте Кашиковићеве везе са Србијом су имале и негативне посљедице. Прије свега утицале су на однос аусторугарских власти према Вили и њеном уреднику. Аустроугарске власти су, као што се у прошлом наставку нашег фељтона могло видјети, имале негативан отклон према Кашиковићу и његовом културном ангажману од самог почетка, те су стога будно пратиле сваки његов потез и корак.

Аустроугарске власти су посебно подозријевале од Кашиковићевих одлазака ван Босне и Херцеговине, а посебно су пратили његове одласке у Србију и активност које је током боравка у Србији Вилин уредник спроводио.

Колико су тадашње окупаторске власти биле опрезне и сумњичаве по питању Кашиковића, како у својој опсежној студији о Босанској вили наводи Никола Ђуричковић, најбоље се да уочити из извјештаја Заједничког министарства финансија Земаљске владе о путовању Николе Кашиковића и гимназијалца Симе Јеремића у Београд на прославу стогодишњице рођења Вука Караџића 1888. године. У том извјештају између осталог стоји: „Пошто Никола Кашиковић није политички поуздан и пошто се, према садашњим запажањима, чини да он чврсто стоји уз ултрасрпске елементе у Мађарској, Хрватској и Далмацији, затим у краљевини Србији и кнежевини Црној Гори, обавијестила је Земаљска влада посланство у Београду о доласку обојице у Београд и замолила посланство да надгледа обојицу у београду и да на основу својих запажања поближе извјести Земаљску владу.“(2)

Слика

Опрезност аустроугарских власти постала је још већа након што је Вилин уредник почео на страницама часописа све учесталије доносити приказе књига чији су аутори били писци из Србије. У више наврата они су покушали осујетити могућност добављања тих књига у Босну и Херцеговину, па су у складу с тим настојањем више пута вршили заплијену књига и других штампаних докумената који су им се чинили сумњиви. „Тако, на примјер, када је 1893. године ухваћена пошиљка у којој је била збирка пјесама Дахире Јована Илића послана Кашиковићу, барун Апел, шеф Земаљске владе, поводом тога, упутио је Калају опширно писмо, у којем за Кашиковића каже да је „ријечју и словом само један од вођа незадовољника босанских Срба, чије су тежње усмјерене ка агресивној пропаганди у великосрпском смислу.“(3) Упркос томе Никола Кашиковић је и даље налазио начина, и канале, како пребацити пријеко потребну литературу у БиХ.

Да је спектар смицалица и препрека које су власти употребљавале како би осујетиле рад Босанске виле и активности њеног уредника био веома широк, те до које границе је досезала жеља да се Вила угаси, најбоље показује иницјатива за покретање листа Нада. Наиме, 1895. године Земаљска влада је донијела одлуку о покретању овог листа како би давањем високих хонорара и других бенефиција одвратила књижевнике од сарадње у Босанској вили. Тиме су власти у коначници имале намјеру постепено гушити Вилу и на крају је потпуно угасити.

Већ наредне, 1896., године притисци на Николу Кашиковића постају још јачи. Те године барун Кучера доноси одлуку да се Вилин уредник уходи путем шпијуна, како би се на тај начин срозао његов углед, те како би се људима који сарађују са њим дало дознања да то не требају чинити. Кучера већ тада доводи у питање и оправданост концесије којом је Вили одобрено излажење те тим поводм закључује: „Премда је Босанска Вила концесионирани лист, Кашиковић је начинио од њега арену непријатељске пропаганде према нама.“(4)
(1) Дејан Ђуричковић: Босанска вила 1885 – 1914, “Свјетлост”, издавачко предузеће, Сарајево, 1975, стр. 36
(2) Према: Исто. Стр. 37
(3) Исто. 37
(4) Према: Дејан Ђуричковић: Босанска вила 1885 – 1914, “Свјетлост”, издавачко предузеће, Сарајево, 1975, стр. 38


(БЛИН МАГАЗИН)
Аватар
Юрков
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 623
Приступио: мар 2012
Место: Србија

Re: Босанска вила

Порука Юрков 15.4.2012. 9:37

(11) БОСАНСКА ВИЛА 1885-1914.: Сукоби Николе Т. Кашиковића са аусторугарским властима (2)

Вила је заправо, данашњим рјечником речено, имала на уму да ангажованим културним радом, самим тим и радом на популаризацији писане ријечи међу бх. Србима, изврши и далекосежније политичке утицаје, те да поред културне образбе народа допринесе и његовој политичкој еманципацији.

Слика

Упркос сталним притисцима, те свакодневневном праћењу и шпијунирању Никола Кашиковић је налазио начина да изврдава властима и јача своју културну и пропагандну активност. При томе Кашиковић је, како по изворима које је користио приликом писању своје студије о Вили наводи Дејан Ђуричковић, показивао да има извандерно развијен осјећај за политичко тактизирање и брањење.

Тачније, Кашиковић је упркос свим својим активностима успио остати законски не санкционисан, те не прекршити ни једну законску одредбу која би дала повода аустроугарским властима да га по било ком основу кривично гоне и туже.

Слика

Честа путовања у Србију Вилин уредник је властима правдао разлозима који се тичу строго самог часописа. Дакле, у извјештајима о путовањима Кашиковић је наводио да у Србију путује како би наплатио ранија дуговања претплатника, које је Вила истина имала у Србији, те из разлога ширења круга читалаца, самим тим и потенцијалних претплатника.

Ипак, власти ни најмање нису вјеровале Вилином уреднику, па с тога ни тренутка нису скидали око с њега и непрестано су преко својих повјереника како у БиХ, тако и у Србији будно мотрили сваки његов корак и потез.

О сумњама аустроугарске власти везаним за Николу Кашиковића најбоље свједочи један од извјештаја Владиног повјереника за град Сарајево у којем између осталог стоји: “На основу многобројних тајних извјештаја из ранијих година може се (...) закључити да се стварни разлог његових бројних путовања састојао из политичке мисије и да је он био посредник између Србије и овдашњих незадовољника.” (1)

Како Ђуричковић у својој студији даље наводи, из докумената који су остали иза аустроугарских власти, те на основу разних других извјештаја и података може се закључити да су власти у великој мјери биле у праву када су сумњале да Кашиковић, поред тога што у Србију иде како би обезбиједио Вилин опстанак и даље је промовисао, има у Србији и политичке везе. То је заправо из данашње перспективе гледано потпуно разумљиво. Сасвим је јасно да Босанска вила, имајући у виду тадашњи положај Срба у Босни и Херцеговини, није била основана једино из разлога популаризације књижевности путем које би се извршило подизање националне свијести, те извео Српски народ у БиХ из мрака неписмености не просвјећености.

Вила је заправо данашњим рјечником речено имала на уму да ангажованим културним радом, самим тим и радом на популаризацији писане ријечи међу бх. Србима, изврши и далекосежније политичке утицаје, те да поред културне образбе народа допринесе и његовој политичкој еманципацији.

“С друге стране, чини се да је близу истине констатација Владиног повјереника за град Сарајево, изнесена у поменутом извјештају Земаљској влади, да “уопште није вјеровати да он има од &лсqуо;Босанске виле&рсqуо; тако велике приходе да би се сам могао издржавати и да би, поред тога, могао издржавати петочлану породицу, омогућивши, уз то, сваком дјетету врло лијепо школовање”; и да је дјелимично примао помоћ из Србије, “и то вјероватно од саме српске владе.”(2)

Слика

Овај извјештај земаљске владе о помоћи коју је Вилин уредник вјероватно примао из Србије, и то директно од тадашње српске владе, иде у прилог чињеници да је Босанска вила била схваћена као пројекат од суштинске важности за цијели српски народ, не само за Србе у БиХ. Дакле, Вила је доживљавана као једино слободно и неокупирано српско острво у тадашњој окупираној БиХ које је по сваку цијену ваљало бранити и сачувати од насртаја непријатељски настројеног аустроугарског колонизатора.

Такође, поред чињенице да је успостављао политичке везе са Србијом познато је да је Кашиковић у оквиру тих својих активности добар дио свог рада посветио и обавјештајном послу. Под тим се прије свега подразумијева да је у том период поред путовања у Београд и друге српске градове одржавао редовне контакте са српским обавјештајцима у Босни и Херцеговини, те да је, ако ништа бар посредно, био дио тадашњег српског конзорција за шпијунажу. Његов задатак, како се види из касније објављених докумената, је био да власти у Србији обавјештава о активностима аусторугарских власти у БиХ. Стога је он, одржавајући редовне контакте са српским обавјештајцима, често достављао документе и сазнања која су се тицала повјерљивих политичких и војних активности окупаторске власти.

Из навденог се може закључити да је Никола Кашиковић у тадашњем Сарајеву и БиХ био човјек од великог угледа, те да је посредством таквог свог положаја могао доћи у посјед великог броја веома важних политичких и војних докумената. То само доприноси доношењу закључка о ширини и опсегу рада који је овај српски интелектуалац преузео на себе, те свједочи о величини његове мисије и подвига у борби против аустроугарског завојевача.

До колико значајних информација је заиста могао доћи најбоље показује његово писмо које је упутио властима у Србији, а које се тиче груписања и организовања аустроугарске војске на граници са Србијом. У том писму Кашиковић између осталог говори о броју војника, артирељији и других војних арсенала које аусторугарска војска посједује, те наводи правце кретања и коте на којима су смјештене непријатељске трупе.

“Као што се види, Кашиковић је, као друштвени радник, свим својим бићем, здушно и безрезервно, био предан борби српског народа у Босни и Херцеговини против окупационог режима, који је настојао да угуши српску националну мисао и да јој поткреше крила прекидањем свих веза са Србијом, од које су Срби у Босни И Херцеговини једино очекивали помоћ”(3)
(1) Дејан Ђуричковић: Босанска вила 1885 – 1914, “Свјетлост”, издавачко предузеће, Сарајево, 1975, стр. 39
(2) Исто. 40
(3) Према: Дејан Ђуричковић: Босанска вила 1885 – 1914, “Свјетлост”, издавачко предузеће, Сарајево, 1975, стр. 41


(БЛИН МАГАЗИН/тг)
Аватар
Đorđo Napolitano
Војвода
Војвода
 
Порука: 1854
Приступио: мар 2012

Re: Босанска вила

Порука Đorđo Napolitano 27.4.2012. 13:56

Jel može neko iskenirano da okači ako ima neke brojeve u kućnoj kolekciji ili ako ima u pdf-u
rođen da me svi iskorišćavaju, ne zato što sam naivan i glup, već zbog toga što sam nekotrolisano human -K.G.
bresko
Млади националиста
Млади националиста
 
Порука: 153
Приступио: мај 2009

Re: Босанска вила

Порука bresko 3.6.2012. 15:50

Đorđo Napolitano ::Jel može neko iskenirano da okači ako ima neke brojeve u kućnoj kolekciji ili ako ima u pdf-u
Аватар
Đorđo Napolitano
Војвода
Војвода
 
Порука: 1854
Приступио: мар 2012

Re: Босанска вила

Порука Đorđo Napolitano 18.2.2013. 20:18

rođen da me svi iskorišćavaju, ne zato što sam naivan i glup, već zbog toga što sam nekotrolisano human -K.G.
Следећа

Ко је тренутно на Форуму?

Корисници тренутно на Форуму: Нема регистрованих корисника и 2 гостију