Драгош Калајић

[ландсер]

Која је адреса? Извините што гњавим, нисам из БГ, па не знам...

[Новаков Грујица]

На девет часова од споменика Николи Пашићу
Налази се одмах до зграде Новости, не можете промашити.

[Опричник]

Две врсте непријатеља

Трудећи се да србске хришћане заразе мазохистички склоностима за подвргавање сваком страном господару и ропству те и за љубљење најгорих душмана – „пацифисти“ се позивају на јеванђељску препоруку „љубите непријатеље своје, добро творите онима који вас мрзе“ (Лк. 6, 27 и Мт. 5, 44). Ако би такву препоруку усвојили по интерпретацији „пацифиста“, србски хришћани би доиста били принуђени да зарад верске ревности љубе не само све па и злочиначке непријатеље већ и Сатану.„Пацифистичка“ интерпретација изложеног начела може засенити и збунити само потпуно неуке, захваљујући осиромашености европских језика који при овом крају миленарног процеса изрођавања све врсте непријатељства означују само једним именом, принуђени да им различитости исказују додатним описима. Старогрчки и латински језик различито означавају две основне врсте непријатељства: личног и јавног, односно политичког. У старогрчкој и латинској верзији наведенa јеванђељска препорука позива вернике да љубе само своје личне али не и јавне, политичке непријатеље; diligite inimicos vestros, άγαπατε τοòς έχΘρούς όμών а не diligite hostes vestros

Карл Шмит, разматрајући суштину политике, која почива на критеријуму и моћима разликовања пријатеља и непријатеља, иронично али тачно опажа: „У миленарној борби између хришћанства и ислама, ни једном једином хришћанину није пало на памет да зарад љубави за Сарацене или Турке препушта Европу исламу уместо да је брани. Непријатељ, у политичком смислу тог појма, не имплицира личну мржњу те само у сфери приватног живота има смисла волети свог непријатеља, односно противника.“

Слично разликовање личног (inimicos) и јавног (hostes) непријатеља пружа блажени Августин у полемици против Фаустума. Продубљујући упутсва Јована Крститеља војницима (Лк. 3, 14), блажени Августин истиче да им њихова дужност налаже превладавање личних интереса те борбу против претњи и повреда што циљају и угрожавају јавност којој служе. Своје оружје и умеће војник не сме употребљавати да би одговарао на личне повреде, дакле против личног непријатеља (inimicos).

Многе препоруке Исуса Христоса није могуће правилно разумети без спознаје историјског контекста. Примерице, обеснажење старозаветног начела одмазде по формули „око за око, зуб за зуб“ те позив верницима да се не противе злу, циљају јеврејско бунтовништво и позивају на поштовање pax romana. Дакле, ту није реч о сваком злу, већ о једном посебном, контигентном и релативном, које је Исус Христос извесно процењивао подношљивим, мудро увиђајући да би побуне изазвале много већа и гора зла. У времену тих проповеди римска империја била је добро утврђена, врхунски развијена и узорно уређена политичка стварност склада и синергије мноштва етичких и религијских различитости. Осим предоченог политичког смисла, наведена препорука садржи и моралну димензију где истиче најбоље стање духа, изнад личних и туђих страсти.Уосталом и непосредно животно искуство нас учи да је спокојство повређеног духа, који не узвраћа на нападе, често најбоља одбрана која затомљава гнев и мржњу противника.

Ваља имати у виду и метафорични смисао многих јеванђељских препорука који с тога не допушта дословне лектире и одговарајућа, приземна тумачења. Додуше, склоност ка дословним лектирама и тумачењима је саставни, премда хетеродоксни део историје промишљања хришћанског учења који сведочи само и једино о слабостима и ограничењима људског елемента, али ваља признати да је Црква умела да их кроти и исправља. Добар пример супротстављања таквим слабостима и ограничењима пружио је управо блажени Августин у поменутом спису, поводом јеванђељског позива да се на ударац противника по десном образу одговара окретањем другог (Мт. 5, 39). Једном за свагда са оном врстом простодушности која одликује мудрост блажени Августин разрешава све недоумице које може изазвати речена препорука указујући да се она не односи на тело већ на дух. Дакле, и ту је реч о моралној дисциплини која на изазове мржње не узвраћа мржњом већ узвишеношћу сувереног и непоколебљивог духа.

Ако би пак силом неког апсурда предочене јеванђељске препоруке ваљало читати и схватати дословно а не као метафоре виших поредака стварности, онда би неке друге и привидно „супротне“ препоруке из Јеванђеља боле очи као несхватљива противуречја. Добар пример таквог „противуречја“ пружа позив верницима да се и по цену продаје последњег иметка снабдеју бодежима: „А који нема нека прода хаљину своју и купи нож“ (Лк. 22, 36).

[Новаков Грујица]

[SORCERER]

Ово сам пронашао >>> http://vimeo.com/41604101

======ஜ۩۞۩ஜ======

[Đorđo Napolitano]

Dragoš Kalajić je pisao u "Dugi", nađite stare brojeve pa čitajte, ako vas interesuje

[Павле Ђуришић]

За љубитеље дела и лика Драгоша Калајића, ова страница је право благо:

[Новаков Грујица]

Изложба слика Драгоша Калајића у Ваљеву
http://www.vaseljenska.com/kultura/izlo ... u-valjevu/

[каменорезац]

Аристократске римске бабе
И уски кревет старе собе
А млад и јак сликар Драгош
Из џепа му вири црвени пасош!

Сијала је Титова Југославија
Па је светлуцкала и насликана Хипербореја.

Али нестала је наша Југа
И Баронеса је сада нека сасвим друга
То се Калајићев Бог Евола
Хиперборејцима подсмева и руга.



каменорезац, 4. мај 2013

[Đorđo Napolitano]

1

2

3

[Зорад]

Ако се не варам, 2002. године је било речи да Драгош Калајић буде заједнички опозициони кандидат за председника Србије, наспрам Коштуници и Лабусу.
Да ли се неко сећа шта је било са том иницијативом и зашто није прошла?

[M-91]

Драгош калајић?

Преиспољни кретен.

"Велики хришћанин" који се јавно и отворено хвалио својим сексуалним аферама , прељубом , преждеравањем и необузданим хедонизмом.

"Велики Србенда" који се јавно залагао за утапање Србије и осталих земаља у неку наднационалну заједницу, неку к*рчеву "Јевропу нација" од Рејкјавика до Владивостока (ШКК?!?) .

"Велики европејац" који се отворено позивао на модел владавине најгорих деспотија и тврдио да је то једини исправни пут.

"Велики русофил" који се отворено дивио Хабзбуршкој монархији (тамници народа), Италији, Немачкој и сичним западњачким творевинама.

"Велики православац" који се осим хваљења хедонизмом и прељубом дичио и "сестринском црквом", читај кољачким ватиканом.

итд. итд.

[M-91]

Ево још неких његових бисера:



Радује се ЕУ-робији те уједињењу немачке, распаду СССР-а и СФРЈ те свим пратећим катастрофама након тога



Промовише екуменизам и братство са кољачима и сатанистима. "Сестринска црква" ... нека то објасни онима који су преживели Јасеновац, Бљесак и Олују.



Обожава смрдљиву, геноцидну татарско-циганску творевину бугарску и њихове сплачине ....



Залаже се за братимљење са татарским циганима те за некакво уједињење са њима под маском "православне уније".



И опет исто...



"Ко нас бре завади", кме, кмееееее .....



Необуздана германофилија, плус елементарна глупост.

Дотични као да није знао да је камен-темељац немачког "привредног чуда" искључиво америчка потреба за браником против комунизма, тј. Русије и амерички долари. Дакле, смишљено су их ојачавали и пумпали из геостратешких разлога.

Исто важи и за јапан, тајван, ј. кореју, а данас и пољску.





No comment.....



Осим типичне кукњаве "ко нас бре завади", пљује и омаловажава сваки вид сарадње са Покретом несврстаних.

Титоизам се свакако показао као лош по српске националне интересе, али реално , с ким је могла да сарађује тадашња СФРЈ?
Са западним убицама и пљачкашима те њиховим клерофашистичким привесцима, совјетокомуњарским деспотима и кретенима или пак са новоослобођеним земљама "Трећег света", којима су требали индустријски и пољопривредни производи, изградња индустрије и инфраструктуре?
Одговор се сам намеће.



Јевропејац се слободно шврћкао по јевропи и разметао, и то 1993. када је наш народ скапавао и крварио у најгорим мукама због рата и санкција. Баш лепо.....



Опет јевропеише и ЕУнијатише......

[Republikanac]

Лепо си ово приказао, треба те похвалити за уложени труд.

Да, Драгош Калајић је био идиот као и његови следбеници (Жилко и њему слични)...

[Зорад]

ПК