srpskinacionalisti.com

Трагедија Војводе Павла Ђуришића и његових четника

Форумска правила
Обавезно прочитајте Правилник о понашању на Форуму и форумски бонтон пре учешћа у дискусијама!
Narodna Pravda
Четник-почетник
Четник-почетник
 
Порука: 37
Приступио: јан 2012

Трагедија Војводе Павла Ђуришића и његових четника

Порука Narodna Pravda 7.2.2012. 18:25

Трагедија Војводе Павла Ђуришића и његових четника

На овоме месту потребно је расветлити трагедију Војводе Павла Ђуришића и четника из Црне Горе, Боке и Санџака, као и свих оних који су се били прикључили овом црногорском диву. И Бог и људи захтевају да се дигне вео са ове крваве мистерије да би се видело ко пред историјом сноси одговорност за ову претешку српску трагедију. Војвода Павле Ђуришић, Командант Црне Горе, Боке и Санџака, није имао намеру да напушта Црну Гору. Једино, ако би се преварио у очекивању искрцавања Англо-американаца и ако би га сколила каква велика несрећа, онда је мислио да се са својим борцима повуче у Грчку и да одатле настави борбу противу комуниста. Из ових разлога Војвода Ђуришић и није хтео да пође у Словенију са Ратком Парежанином и његовом Мисијом.

Међутим, догодило се противно Павловим плановима. Наиме, када се уопште није ни надао, Војвода Ђуришић добио је радио-депешу из Михаиловићеве Врховне Команде, којом се позива да са својим снагама дође у Босну. И показавши се дисциплинованим војником и старешином, а дубоко верујући да Дража мора знати куда га и зашто позива, Војвода Павле Ђуришић је са својим борцима и силом народа
кренуо у Босну, водећи са собом и црногорског Митрополита Јоаникија. То је била права сеоба народа, Када је, после тешког и мучног путовања, стигао у Босну, Павле је одмах отишао у штаб Врховне Команде и пријавио се ђенералу Михаиловићу. Дража га је са чуђењем гледао и питао - зашто је дошао. Павле му је показао депешу. Ђенерал Михаиловић је узвратио, да он никада није издао наређење да му се пошаље таква депеша. Тада се из прикрајка јавио ђенерал Мирослав Трифуновић - Дроња, Командант Србије, и рекао, да је он послао ту депешу, али са циљем да Војвода Ђуришић дође са борцима а не са женама, старцима и децом. Када је чуо "Дроњине" речи, Павле је плануо и потегао пиштољ. Мало је требало да убије ђенерала Трифуновића - Дроњу. Војводу Ђуришића су некако смирили Рачић и Калабић,али је тада дошло до врло мучних односа између Павла и Драже.

Видећи у какву је ситуацију запао туђом кривицом, Војвода Ђуришић је стао, најпре, ђенерала Михаиловића наговарати, да сви скупа крену у Словенију. Када је видео, да га Дража уопште и не слуша,онда је Павле преко Митрополита Јоаникија, Драгише Васића,Мирка Лалатовића, Луке Балетића и Захарије Остојића посредно утицао на Дражу, - да сви из Босне пођу у Словенију. Када ни то није успело, а видећи да су разне болештине, а нарочито тифус, почеле да косе његове људе, Војвода Ђуришић се потпуно оделио од осталих четничких снага, настојећи свим силама да ухвати радио везу са ђенералом Миланом Недићем, односно Димитријем Љотићем и националним снагама у Словенији.

Добровољачка радио станица ухватила је прву Ђуришићеву депешу 21. фебруара 1945. године, која је била упућена ђенералу Недићу и која у целости гласи


"Располажем са око 15.000 бораца Црногораца, Србијанаца иБосанаца и око 1.500 избеглица. Жеља ми је доћи тамо и ставити се под вашу команду за даљу борбу. Српски народ гледа једини спас у вама. Молим вас одговорите ми хитно да ли се војска и народ могу пребацити возом до вас, односно базе где су и остали борци. Маршујем од Добоја на Брод. Најбоље је да се укрцају код Брода или Градишке. Понављам српски народ гледа у вама спас.Молим хитно одговор. Војвода Ђуришић."


Чим је Љотићу био саопштен текст ове депеше, одмах је наредио да се иста достави и ђенералу Недићу и др Нојбахеру, кога је својим посебним депешама од 21. и 24. фебруара 1945. године молио, да се заузме за Ђуришићев долазак у Словенију. Затим је 26. фебруара 1945. године ургирао за Павла следећом депешом:

"У вези мојих депеша од 21. и 24. II. молим хитно решење за Ђуришића. Потребно да дође овамо из војничких и политичких разлога. Молим одговор. Љотић."


Истовремено када су ове депеше слате др Нојбахеру, упућене су и посебне депеше самом Војводи Ђуришићу да би знао, да су примљене његове поруке, а и да би био у току целе ове акције. Прву депешу му је упутио 25. фебруара 1945. Ратко Парежанин, која дословно гласи:


"За Ђуришића. Још на први глас предузели смо што до нас стоји да дођеш овамо. Јуче је стигао одговор доста неповољан, али данас опет послан телеграм пресантан Нојбахеру да се твоја ствар што пре повољно оконча и тиме ојача овде српски националистички фронт, без кога ће Југославија отићи код Тита. Тешкоће су велике али се добру надамо.Данас Љотић и Ђујић били код командујућег генерала и тражили његов пристанак и интервенцију за твој долазак овамо.Овај обећао.Радује ме што си решио да овамо дођеш. Одавде ситуација гледана тек показује колико је значајно што прозоре и врата Југославије држе националисти. Твоја депеша Недићу отпослата.У Бечу сам изнео Патријарху и Николају твој положај. Они ти шаљу свој благослов. И они траже да дођу овамо к нама.Гара је послат у позадину партизана без нашег одобрења од стране Немаца. Ђукановић је убачен да контролише Гару. Пре свог поласка оставио је писмо обећавајући да ће се јавити и нама.Ово доцкан добијено, али од пре недељу дана слушамо а не јавља се.Употребљив је али под великом контролом. Поздрав Парежанин."


Три дана после ове депеше и Димитрије Љотић шаље 28. фебруара 1945. године лично депешу Војводи Павлу Ђуришићу, обавештавајући га о следећем;


"За Павла Ђуришића. Све се чини за твој долазак овамо. Љуба Вуксановић је погинуо пред Грацем и ту сахрањен. Није стигао у Беч. Поручио сам Дражи да ће се главна политичка и војничка битка против Тита водити овде. Стога овде потребна српска националистичка концентрација, а ту је место и њему, у жаришту битке, јер се оданде где се налази на исход не може утицати. И ти у том погледу утичи. Јевђевић је заиста радио и овде и тамо против твога доласка. Мислим да више неће тако радити.Транспорт је тежак. Да ли би могао са твојима кренути ка Бихаћу, а ми одавде да те прихватимо. Љотић."


На горње две депеше, Парежанинову и Љотићеву, Војвода ПавлеЂуришић одговорио је својом депешом од 2. марта 1945. године:


"Љотићу. Потребно је моје људство пребацити тамо. Ја заступам гледиште да се сви тамо прикупимо и да се формира једна армија за продужење даљих борби. Не наилазим на разумевање.Делегати неће ништа урадити. Морају се силом натерати. Када би се ослободио болесних и избеглица могао бих марширати за Бихаћ. Када бих дошао у Бихаћ којим правцем и каквим средствима би ме даље пребацили. Требате предузети све да ме прихватите.Молим хитан одговор. Да ли би се болесни и избеглице могли примити на станици Окучани. Павле."


Чим је Димитрије Љотић примио ову депешу Павла Ђуришића,одмах је упутио молбу др Нојбахеру да се састане с њим, наглашујући му да се питање Ђуришићевог доласка нипошто не сме даље одлагати. Др Нојбахер је истога дана, 2. марта 1945. године, одговорио Љотићу следећом депешом:


"Очекујем одређење термина мога поласка од Министарства Спољних послова.Питање Ђуришића биће војнички испитано.Поводом одласка упућивања 260 људи Српске Граничне Страже под вођством Милосављевића тражио сам хитну сагласност Високог вође СС и полиције и молио одобрење циља марша. ДрНојбахер."


Када је ускоро дошло до састанка између Димитрија Љотића и др Нојбахера, Љотић га је најусрдније молио да Војводи Павлу Ђуришићу омогући долазак у Словенију, а што би и војнички и политички много значило у даљој борби противу Тита. Др Нојбахер је, напокон,дао позитивно мишљење. Љотић и Ђујић, радосни и сретни што је ствар добила повољан обрт, одмах су Војводи Павлу Ђуришићу послали следећу депешу.


"Ђуришићу. За твоје избеглице, болесне и рањене овамо обезбеђен смештај. За пребацивање твојих бораца долази у обзир само пут пешице до нас. Према нашим информацијама најпогоднији би пут био: Дервента-Бихаћ- Личко Петрово Село-Плитвице-Бриње-Криви Пут-Нови Бакар-Сушак. Не знамо ситуацију на путу Дервента-Бихаћ, а од Бихаћа даљи пут врло лак и ми ћемо те на тој линији у детаље известити, а по потреби и у сусрет ти доћи. За пребацивање небораца предузели смо најенергичније мере и надамо се успеху, о чему ћемо те известити. Чим јавиш да си сагласан са планом доћи ће група немачких официра и војника који ће регулисати твоје снабдевање и успутним властима. Ђујић, Љотић."


После ове депеше, отишао је у Босну гроф Чернин, ађутант Глобочника, главнокомандујућег немачког ђенерала у Трсту. Гроф Чернин требало је да се састане са Војводом Ђуришићем и да се с њим усмено о свему договори. Међутим, када је дошао у Босну и када је ступио у везу са Дражином Врховном Командом, грофу Чернину је из штаба ђенерала Михаиловића било саопштено: да Војвода Павле Ђуришић неће да иде у Словенију, већ хоће да се врати натраг у Црну Гору. Чернин је овим саопштењем био изненађен. Молио је поновно, да му се омогући састанак с Војводом Ђуришићем. Одговорено му је да не знају где се налази Павле Ђуришић, иако је он тада са својим људством биваковао у непосредној близини Врховне Команде. Грофу Чернину је било јасно, да он ту не може више ништа учинити, поготову када је видео да му не дозвољавају састанак са Војводом Ђуришићем. Зато се вратио у Трст. Пошто је свога претпостављеног упознао са ситуацијом у Босни, Гроф Чернин је одмах посетио Војводу Момчила Ђујића и лично му изложио како је прошао на путу. Када је саслушао Чернина, Ђујић је био више него изненађен. Одмах је упутио депешу Димитрију Љотићу у којој га је, поред осталога, обавестио и о следећем:


"Од Павла не добијам ништа, нити ми се јавља за последња три дана. Јуче био код мене ађутант Глобочников гроф Чернин.Каже ми да је био у Дервенти 14. марта и да није могао доћи у додир са Павлом, те да је чуо да се Павле спрема натраг за Црну Гору, а да се иначе негде у Босни налази у тешкој борби са партизанима. Не знам шта би му сада ово значило... Лав."
(Тако је
Ђујић потписивао своје депеше које је слао Љотићу).


Разуме се да је не мање од Чернина и Војводе Ђујића био изненађен и сам Димитрије Љотић. Преостало је једино, да се види шта ће учинити Бошко Костић, који је, управо, тих дана, стигао у Босну у штаб ђенерала Михаиловића. Држало се, да ће Костић, по своме повратку, потпуно разјаснити Ђуришићеву ситуацију.Бошко Костић се уочи свога пута у Босну састао са др Нојбахером, који му је рекао "да одобрење још није дошло" за пребацивање Војводе Ђуришића и "чим нешто дође обавестиће Љотића". По свој прилици, да се ово односило на коначно одобрење, које се чекало од највиших немачких фактора. Иначе, пошто је Костић кренуо у Босну 15. марта 1945. године, а Чернин био у Дервенти само дан раније, 14.марта 1945. године, то је, скоро сасвим извесно, да Нојбахер још није знао како је гроф Чернин прошао у Босни. А можда уопште није ни знао, да је ђенерал Глобочник слао Чернина у Босну. Природно да о свему томе није могао знати ни Бошко Костић, који се у то време налазио на путу. У сваком случају види се, да је ситуација Војводе Ђуришића била нејасна и остало је да је осветли Бошко Костић по повратку из Босне.Када је стигао у Михаиловићев штаб, Костићу је омогућено да се састане са Војводом Павлом Ђуришићем, који је, стварно, био недалеко од Врховне Команде. А то је било само пар дана по боравку у Босни грофа Чернина. Значи, да је неко из Врховне Команде свесно обмануо Чернина и онемогућио га у његовој мисији.Саставши се с Војводом Ђуришићем, Костић га је лично информисао о Љотићевом и Ђујићевом заузимању за његово пребацивање у Словенију, упознавши га са свим детаљима. Такође му је саопштио,шта му је и Нојбахер рекао. А када је и сам Костић лично на лицу места видео како су нездрави односи између ђенерала Михаиловића и Војводе Ђуришића, саветовао је Павлу, да се још мало стрпи и да не креће док не стигне то одобрење о коме је Нојбахер говорио. Међутим, на све то, Војвода Ђуришић је од речи до речи одговорио Костићу:


"Ја сам одлучио са својим људима да пођем. Имам одобрење и споразум са неким људима, а овде нећу остати. Тифус нас сатире, а и у борбама са партизанима имамо сталне губитке. Ако останем, нас ће нестати. Да сам слушао Парежанина, ја бих са својим људима одавно био у Словенији, може бити још пре Ђујића. Парежанин ми је увек унапред говорио шта ће се десити, али, на несрећу, ја сам мислио да он води само партиску политику. Тек сада сам се уверио да је он добро процењивао ситуацију и да ми је све искрено говорио. Ја Парежанина нисам послушао да кренем у Словенију, јер су ме други стално обмањивали депешама да ће се савезници сигурно искрцати. Чак сам имао налог да и за четнике из Србије спремим што је потребно за њихово прихватање, јер су говорили да ће и они доћи у Црну Гору."


Саслушавши горње речи, Бошко Костић је саопштио Војводи Павлу Ђуришићу, да Димитрије Љотић ради свим силама да и ђенерал Михаиловић са целокупним својим људством дође из Босне у Словенију, па да је неопходно потребно да се и Павле по овоме лично поразговара са самим Дражом. На ово је Војвода Ђуришић рекао Костићу ово:

"Ја сам Дражи говорио о томе да и он треба да иде, али он је увртео у главу да треба још да остане и ми се ту потпуно разилазимо. Дража у овом случају нема право и сву ће војску изгубити. И србијански четници желе да иду одавде. Неки су ми се већ јавили да пођу са мном. Ја их не могу примити, јер не желим да испадне као да их ја на то наговарам. Најгоре је то, што Дража још увек верује да ће га Англо-американци помоћи. Међутим, ја тврдим да они за њега неће више ни да чују. Они помажу Тита. Ово је тачнои у ово ћете се сви ви уверити."


Том приликом Павле је рекао Костићу још и то, да се с њим заједно налазе и: Митрополит Јоаникије, Драгиша Васић, Мирко Лалатовић, Лука Балетић, Павле Новаковић и Захарија Остојић, који су се одвојили од Драже и да су сви они за то, - да се одмах иде у Словенију.

Овом разговору Бошка Костића са Војводом Ђуришићем присуствовали су и четнички команданти Драгослав Рачић и Никола Калабић, који су, такође, са своје стране саветовали Павлу, да дође до чиче па да га сви заједнички наговоре да пођу у Словенију. Међутим, у томе нису успели.У међувремену, пак, и Бошко Костић напустио је Босну и дошао у Словенију са уверењем, да ђенерал Михаиловић, бар тада, није желео да дође у Словеначко Приморје. Зато је Костић предложио Љотићу, да све учини да би се пребацио бар Војвода Павле Ђуришић са његовим људством. Љотић је био за ово без резерве. Али, несрећа је била што је од Костићевог доласка из Босне била прекинута Павлова радио веза са добровољцима. Љотићева радио станица никако није могла да добије непосредну везу са Војводом Ђуришићем. Зато је Љотић био принуђен да се преко ђенерала Михаиловића, односно преко станице Врховне Команде, интересује за Павла Ђуришића, инсистирајући од Драже да да одобрење и сагласност да Павле са својим људством може доћи у Словенију. Кадагод је Љотић послао какву депешу ђенералу Михаиловићу, у свакој га је молио за Павла. Било да ђенерала Михаиловића извештава о ситуацији, Љотић пита за Павла. Било да му авизира помоћ у оружју и муницији, Љотић се интересује о Павлу.Тако, на пример, у својим депешама бр. 4, 5, 6 и 7. (које чине једну целину) од 6. априла 1945. године, Љотић извештава ђенерала Михаиловића:


"Стигао синоћ с Дамјановићем из Фелдена и Трста. Примио шест депеша од 1. априла. Глобочник саопштио нама, да је помоћ вама упућена преко Фон Лерове групе најхитније. Јавите да ли сте примили или вам авизирано.Не верујем да ће Немци у герилу на туђој територији. Знам да немају никакав споразум са савезницима јер уздишу за њим.Љубљана-Постојна главни правац одступања Фон Лерове групе.Тренутне офанзиве немачке срачунате за дегажирање, ако се не ради о престижу који често утиче и данас на војне одлуке њихове. Овде су повољни изгледи за стварање јаке Пармине групе јер смо залеђе једино Загреба. Успели смо да се забрани приступ усташама овде. У изгледу су врло интересантне везе.Патријарх и Николај мисле да овде треба образовати југословенску Владу. Разуме се макар по тајном сагласију Краљевом.За два три дана иде у швајцарску Фотићев брат Милан, чика Радован (члан међународне ложе масонске 33 степена, велики борац ваш од Ђујића) а можда још ко год.Сутра ћемо у Љубљану због важних договора. чујемо да је Павле код Загреба са 16.000 људи и избеглица. Не јавља се. Да ли имате какву везу с Копаоником. Тамо се налази наша добра група.Не јавља се од 13. марта. Љотић."


У својој депеши НВ 943025 в 730 од 1. априла 1945. године, Дража одговара Љотићу:


"Примљена ваша депеша бр. 1. Ви нам можете много учинити сада. Мој повереник ће вас обавестити о стању код нас. Тежимо за Србијом, то је наш циљ. Очекујемо да ћете са свим снагама кренути овамо. То ће олакшати и ваш положај тамо јер ћете добити попуну људства кад се будете кренули овамо. Док не кренете помозите нам у материјалу у колико највише можете.Стање муниције је најактуелније... После тога обућа, већ 4 месеца се веремо по терену. На нашем простору акције се развијају врло повољно за нас. Уверен сам да ћете нас помоћи што највише можете.Очекујемо успоставу директне везе. Поздрав ђенерал Михаиловић."


А у депеши № УУ 48 - 025 од 8. априла 1945. године (упуће напреко Ђујића), ђенерал Михаиловић извештава Љотића


"Потврђујем пријем ваших депеша 5 до 7... За Павла знам да је у области Босанске Градишке заједно са Баћовићем. Он нема више од 8.000 људи слабе борбене вредности... Много поздравља ђенерал Михаиловић."


Љотићу је тешко падао овакав став ђенерала Михаиловића.Док је Љотић све чинио, да националне снаге из Босне пребаци у Словенију,дотле је Дража поручивао Љотићу да са целокупним људством дође у Босну, односно да иду у Србију. Док је Љотић молио и преклињао ђенерала Михаиловића да дозволи бар Павлу Ђуришићу да дође у Словенију и да му конкретно јави шта је с њим и његовим људством, Дража у својим депешама говори о Павловој борбености! Било је јасно да ствари иду у раскорак. Љотић је видео, да је Војвода Ђуришић препуштен сам себи. Зато се одмах састао са Војводама Ђујићем и Јевђевићем, да би се договорили шта да учине да би Павлу пружили што ефикаснију помоћ. И на заједничком договору Љотић, Ђујић и Јевђевић су решили, да одмах упуте на реку Купу три пука Српског Добровољачког Корпуса (II, III и IV) на челу са потпуковником Таталовићем, Начелником штаба СДК, и један део Јевђевићевих четничких снага на челу са капетаном Џаковићем. Ове националне снаге хитно су упућене на терен са циљем: да форсирају реку Купу и да ухвате везу са војводом Ђуришићем.

Чим су добровољци и четници отишли у акцију, Димитрије Љотић је одмах ђенерала Михаиловића обавестио радио депешама о ситуацији у Словенији. У својим депешама бр. 8, 9, 10, 11 и 12. од 10.априла 1945. године Димитрије Љотић извештава Дражу, најпре, о следећем:


"Операције западно од Бихаћа с јаким снагама изгледа потврђују процену из моје депеше бр. 2.Овдашњи Немци очекују појачање притиска совјетског са Тромеђе у правцу Дравске долине ради што бржег избијања на пролазе алпске из Италије. Ако се то обистини, онда је јасан план да се онемогући савезницима избијање у Централну Европу. Тиме се опет оправдава наш садашњи положај у Истри.Ово је опет услов словеначке и хрватске борбе за Краљевину Југославију. Без нас се ова не може ни замислити. Питање је како ће и с нама - услед недовољне снаге - борба испасти.Зато сам и молио непрестано концентрацију и ваш долазак овамо. И наши људи желе у Србију, али одлуке се доносе по разлозима а њихове су жеље слабије него остали разлози. Устанак у Србији ће бити крваво угушен и националисти обезглављени, прво услед недостатка муниције. Тада ће се прво одушевљење претворити у очајање и кривиће вас за оно што су сами желели.Устанак у Србији потребан само под једним од ова три услова: немачко неко чудо и реакција у правцу Балкана, сукоб Англоамерички са Совјетима, унутрашња револуција у Совјетији. Отуда наш рад у Србији док се не појави тај услов мора бити потпуно прикривен, мора мирити с једне, бодрити и везивати праве људе с друге стране.... Да ли знате где је Павле? Имате ли везе с њим? Љотић."


А у својим депешама бр. 13, 14, 15, 16, 17 и 18. од истог датума,10. априла 1945. године, Љотић обавештава ђенерала Михаиловића да је добровољцима и четницима:


"Наређена акција у Белој Крајини с крајњим циљем: Купа."


Ђенералу Михаиловићу било је сада јасно, да су Љотић, Ђујић и Јевђевић послали добровољце и четнике да прихвате Војводу Ђуришића с његовим људством. Зато је пожурио, да бар сада да свој пристанак за Павлов долазак у Словенију. Али, пре него што је стигла та Михаиловићева депеша, Војвода Павле Ђуришић је са својим борцима већ доживео крваву Голготу. Ево шта се збило са Војводом Павлом Ђуришићем и његовим људством.

Када се разишао са ђенералом Михаиловићем, Војвода Ђуришић је са целокупним својим људством, коме су се из Врховне Команде прикључили још и: Драгиша Васић, Мирко Лалатовић, Лука Балетић,Павле Новаковић и Захарија Остојић, - кренуо према реци Врбас с намером да је пређе, па да, онда, обронцима Козаре и Просаре крене према Купи, где би га сачекали добровољци и четници из Словеније,јер је чврсто веровао да ће му ови поћи у сретање.И, заиста, Павле је у ноћи између 2/3. априла 1945. године прешао на леву страну реке Врбас и стао запоседати Лијевче Поље, које је требало да му послужи као одскочница за даљи продор ка Словенији. Међутим, на Лијевчем Пољу дошло је до страховите битке, која је трајала пуна три дана. Док су четници вршили концентрацију и припремали се за даљи покрет, усташе су, под заповедништвом њиховог генерала Метикоша, дочекали четнике, најпре, на друму Градишка-Бања Лука, а затим прешли и у напад с бројним снагама, потпомогнутим тенковима. У току битке, усташама су дошли у помоћ и Титови партизани. И једнима и другима био је циљ: нипошто не дозволитичетницима Војводе Павла Ђуришића продор ка Словенији.Павле се са својим борцима јуначки носио и са усташама и са партизанима. Битка за продор ка Словенији трајала је од 4 до 7. априла 1945. године. Четници нису могли издржати силне нападе усташко-комунистичких снага. Нарочито нису могли одолети нападима тенкова. И подлегли су. Око 11 часова 7. априла 1945. године битка на Лијевчем Пољу била је окончана. Четници су били потучени. Велики број их је изгинуо. Многи су на челу с Војводом Ђуришићем допали усташког ропства, док се свега око хиљаду четника чудом неким успело да спасе и да продре ка Кордуну. Заробљене четнике са Павлом усташе су најпре, одвели у Босанску Градишку, а затим у Јасеновац.Издајничку улогу у четничком поразу одиграо је црногорски изрод Секула Дрљевић, којим су се усташе послужили да би убили морал и отпорну снагу Ђуришићевих бораца.Најтрагичније било је то, што се у штабу ђенерала Михаиловића чула борба и знало да се то Војвода Ђуришић бори на живот и смрт да би се пробио, а није му се, међутим, притекло у помоћ! Дивизиски ђенерал Светомир Ђукић, који је у то време био у Дражином штабу, пише о томе следеће:


"Поранио сам и ослушкивао далеку пуцњаву око Мотајице, која се дизала испред нас на десетак километара. На ту страну је
био отишао Павле Ђуришић са својом групом војника, избеглица,жена и деце, из Боке Которске, Црне Горе и Санџака. Он се одвојио од Драже и повео за Секулом Дрљевићем, који је из Црне Горе био пребегао са својом "владом" у Загреб, и тамо живео под Павелићевом заштитом. Дража, међутим, је био наредио, да се све снаге прикупе, под његову команду у Средњој Босни, и зато је био необично љут на поступак Павла Ђуришића. Био је чак написао једну наредбу, у којој га сматра као другог Вука Бранковића."


А лично ђенерал Михаиловић, када је Војводу Ђуришића и његове борце већ била задесила трагедија, упутио је Димитрију Љотићу депешу № 5 Даблве 602 од 15. априла 1945. године, у којој, поред осталога, јавља и ово:


"... Немам ништа против да Павле дође тамо али ја не знам шта се с њим догађа, пошто се удаљио од мене. Он се сувише заплео са усташама који су га заједно са Немцима варали и све чинили да он тамо не дође. Чак имамо извештаје да су га усташе заједно са Немцима разоружали у великом делу."


Док се тако поступало у штабу ђенерала Михаиловића, дотле су добровољци из II, III и IV пука СДК водили тешке борбе са снагама Титове IV Армије на челу с Петром Драпшином. Ове јаке комунистичке снаге Тито је упутио на Словенију, да би уништио то једино озбиљно антикомунистичко упориште у Југославији. Међутим, док су добровољци доспели до реке Купе и јуначки се носили са партизанима, капетан Џаковић је са Јевђевићевим четницима напустио борбено ограшје. Добровољци су наставили са борбом, али нису могли да форсирају реку Купу, јер су поједини добровољачки батаљони морали дасе боре са читавим партизанским дивизијама. На пример, у борби код Презида, два батаљона добровољаца нападали су на једну партизанску дивизију, која није могла да одоли силини добровољачког напада.И у моменту када се повлачила, партизанима је камионима стигла у помоћ цела једна свежа партизанска бригада из Чабра. Разуме се, оволиким снагама нису могли да одоле добровољци. И они су се, не знајући да је Војвода Павле Ђуришић већ доживео своју Голготу, повлачили ка Љубљани, где их је позвао Словеначки Народни Одбор да би могао под заштитом добровољаца и словеначких домобранаца да обави свој историски акт: проглашење слободне Словеније као саставног дела Југославије.
Због свега овога - ради дугог задржавања на Купи и посебног задржавања још у Љубљани добровољачки пукови на челу са потпуковником Таталовићем нису могли на време да уђу у састав снага Српског Добровољачког Корпуса које су биле остале у Словеначком Приморју, већ су се морали повући у Аустрију, одакле су их Енглези на превару предали Титовим комунистима.

Ради велике љубави према Војводи Павлу Ђуришићу и оданости Словеначком Народном Одбору, ови добровољци доживели су трагичну судбину. Заједно са још десет хиљада словеначких домобранаца и око хиљаду Ђуришићевих четника (оних који су успели да се домогну Кордуна, а после Аустрије), ове добровољце комунисти су на зверски начин побили у шумама код Кочевја.

И саме Војводе Момчило Ђујић и Доброслав Јевђевић сведоче, да су добровољци највећма страдали из љубави према Војводи Павлу Ђуришићу и његовим борцима, које су желели да спасу. Војводе о томе пишу следеће:


"... Димитрије Љотић није имао према Павлу никаквих других осећаја него дивљење и поштовање. Хоћемо да кажемо и то, да је ради љубави према Павлу добрим делом платило главом и оно неколико хиљада Љотићевих војника, који су се упутили преко Купе са искључивом намером да прихвате Павла, чије смо пробијање ка Словенији сви очекивали и ком смо и ја и Војвода Ђујић послали у сусрет један корпус на челу са Црногорцем капетаном Џаковићем."


А капетан Јаков Јововић, Начелник штаба Команданта четничких одреда Црне Горе, Боке и Санџака, у писму, које је 9. маја 1953. године упутио добровољцима који живе у Буенос Аиресу, Аргентина, написао је и ове редове:

:
"... Честитајући вам Славу, молим да верујете, да Српски четници Црне Горе неће заборавити братску помоћ коју нам у најтежим данима наше борбе указаше јединице Српског Добровољачког Корпуса, ни легендарно јунаштво Ратка Парежанина, капетана Најдановића и њихових другова, који нам долећеше са јатом Бијелих Орлова, сташе поред нас раме уз раме, и дадоше тежак прилог у крви у борби против зулумћара. Црна Гора и њени борци се са најдубљим поштовањем клањају пред сијенима витезова два пука тог Корпуса који без мало сви падоше хрлећи у помоћ горостасу наше борбе, прослављеном и несрећном Војводи Павлу, када се тешко десеткован пробијаше кроз комунистичко-усташке хорде преко срамотне Павелићеве "Независне Државе Хрватске" према братској Словенији. Ова би заједнички проливена братска крв - ако још има људскости, части и поштења - требала да цементира темеље наше братске љубави, слоге и јединства у борби против крвавог непријатеља нашег народа и цијелог човечанства. Срећна вам Слава Добровољци!"


Отеран од усташа заједно са заробљеним четницима у Јасеновац,а лишен икакве помоћи од ђенерала Михаиловића, Војвода Павле Ђуришић доживео је ужасну судбину. Већину четника усташе су побили, а Павла су живог спалили. У то време, док још није било доцкан, ђенерал Михаиловић слао је свога емисара у Загреб код Павелића (о томе ће бити речи у посебном поглављу), али не са циљем да спасава Војводу Ђуришића, већ да се њему, Дражи, омогући пролаз кроз Хрватску, јер је видео да после битке на Лијевчем Пољу ни њему нема даљег опстанка у Босни.Да би се још јасније осветлила трагедија Војводе Павла Ђуришића, потребно је навести и један мало познат докуменат из односа југословенске избегличке Владе и Енглеза.Када је од стране Совјета била велика повика на ђенерала Михаиловића и његову колаборацију, Енглези су желели да сачувају сам четнички покрет од евентуалних сличних совјетских приговора, те су намеравали да ђенерала Михаиловића замене Војводом Павлом Ђуришићем.

О томе је 29. децембра 1942. године отворено говорио енглески мајор Питер Бој (Peter Bougheu), из моћног Мастерсоновог Сервиса који се старао о четницима, са мајором Живаном Кнежевићем, шефом Војног кабинета при Председништву Владе у Лондону. У извештају о том разговору, који је Живан Кнежевић 30. децембра 1942. године доставио Слободану Јовановићу, Председнику Владе, под тачком 4, поред осталога, стоји и ово:

"Мајор Бој говорио је да би ђенерала Михаиловића можда требало сменити и на његово место поставити неку другу личност. На моје питање коју другу личност, мајор Бој одговорио је: `Можда мајора Ђуришића, који има велике снаге у Црној Гори’. Одговорио сам: да је мајор Ђуришић био до јуче капетан, да је велики јунак, да је одликован Карађорђевом звездом, али да није дорастао да буде вођ целог једног народа.


Овај докуменат, сам за себе, исувише много говори.
Аватар
Krivoravninac
Млади националиста
Млади националиста
 
Порука: 157
Приступио: нов 2011

Re: Трагедија Војводе Павла Ђуришића и његових четника

Порука Krivoravninac 8.2.2012. 6:10

Из овог текста се јасно види да је Дража Михаиловић одговоран за трагедију црногорских четника која је последица удруженог деловања усташа,комуниста и зеленаша.
Све је то последица опште недисциплине и хаоса!
Narodna Pravda
Четник-почетник
Четник-почетник
 
Порука: 37
Приступио: јан 2012

Re: Трагедија Војводе Павла Ђуришића и његових четника

Порука Narodna Pravda 8.2.2012. 12:45

У праву си.Документ јасно показује то и ја се апсолутно слажем са тобом.

Али види се и још нешто што може да се преслика на ово данашње време.Када је загустило,када су црвеноармејци били пред вратима Србије, све националне снаге су се мириле и братимиле,да би се што боље супроставиле надолазећем комунизму.И ако после протеривања комуниста у Босну у зиму 41.Дража поставља као приоритет борбу против добровољаца и недићевца и из заседа нападају и убијају десетине младих добровољаца бомбама и камама,у тренутку опште опасности,све је то некако занемерано,само да би се формирао што јачи анти комунистички фронт у Словенији.Познат је и случај,када је Михаиловић послао Љотићу шубару у знак братства и приљатељства.Али је до краја живота наивно веровао савезницима и није хтео да се упути у Словенију са својих 50 000 бораца,исто као што није хтео да помогне црногорцима који су после изгубљене борбе на Лијевчем Пољу, на страшније пострадали у Јасеновцу,док је Дражин делегат узимао лично од Павелића инекције против тифуса баш у време када су их усташе клали,мрцварили о секли им главе.

Мислим да нам је овај текст свима за наук,ако су после крвавог грађанског рата Љотић и Дража могли да се братиме и да Димитрије моли Дражу да дође у помоћ Србима,зашто ми данашњи националисти не би могли да се оставимо историјских размирица и заједно кренемо у ослобођење једине отаџбине које имамо.
Аватар
drinski
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 925
Приступио: дец 2011

Re: Трагедија Војводе Павла Ђуришића и његових четника

Порука drinski 8.2.2012. 13:34

niste vi janicari borili se protiv crvene armije vec protiv ruskog srpskog jedinstva
sve u interesu velokogermanske ideologije
Narodna Pravda
Четник-почетник
Четник-почетник
 
Порука: 37
Приступио: јан 2012

Re: Трагедија Војводе Павла Ђуришића и његових четника

Порука Narodna Pravda 8.2.2012. 14:09

Руси?Јел су то оних милион људи које су побили и протерали стаљинисти?Или оних 300 000 Срба које су убили титоисти?

Треба да те је срамота.Уосталом шта ти радиш овде ако ниси националиста,иди на комунистичке форуме па тамо шири своје не знање и не образованост.
Jovan-Vladimir
Војвода
Војвода
 
Порука: 2179
Приступио: феб 2007

Re: Трагедија Војводе Павла Ђуришића и његових четника

Порука Jovan-Vladimir 8.2.2012. 20:26

Стварно ми није јасно због чега се оволико троши времена и простора на неке јалове историјске расправе о грађанском рату међу Србима, током Другог светског рата. Схватате ли ви људи да је грађански рат био само врх леденог брега погрешне политике и странпутице којом су се Србија и Српски народ кретали од обнове своје државности устанцима.

Поготово ми није јасно то вађење из нафталина којекаквих Дража, Љотића, Брозова и сличних идиЈота чији су политички програми толико застарели, промашени и небитни да о њима не вреди уопште говорити. Имате ли ви уопште снаге да бијете своје битке у садашњости или ће те као којекакве пензионисане бабетине да евоцирате успомене на прошлост и и даље да млатите празну сламу о биткама у којима не само да нисте ни учествовали него нисте били ни у стогодишњем плану?
ДЕЛИЈА86ЦЗБГ
Војвода
Војвода
 
Порука: 1541
Приступио: нов 2011

Re: Трагедија Војводе Павла Ђуришића и његових четника

Порука ДЕЛИЈА86ЦЗБГ 8.2.2012. 21:00

Не знам Јоване како можеш сврставати у исти кош српске хероје Дражу и Љотића са касапином Срба усташом Брозом,небитан је једино тај усташки испрдак и черчилов шпијун,његов политички програм је био уништење Православља и српског народа а програм генерала Драже,Недића и Љотића је био спас српског народа од тоталног уништења пред најездом помахнитале брозове сатанско усташке хорде зла.
Аватар
drinski
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 925
Приступио: дец 2011

Re: Трагедија Војводе Павла Ђуришића и његових четника

Порука drinski 8.2.2012. 21:58

Ljotic Srpski heroj????
jel i Cedo Srpski heroj?//
Аватар
drinski
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 925
Приступио: дец 2011

Re: Трагедија Војводе Павла Ђуришића и његових четника

Порука drinski 8.2.2012. 22:00

Narodna Pravda ::Руси?Јел су то оних милион људи које су побили и протерали стаљинисти?Или оних 300 000 Срба које су убили титоисти?

Треба да те је срамота.Уосталом шта ти радиш овде ако ниси националиста,иди на комунистичке форуме па тамо шири своје не знање и не образованост.


ja sam Srpski nacionalista ati si mali bedni frustirani janicar i berlisnki konjusar, izdajnik Srpstva
u jednom recju eldepeovac
Аватар
drinski
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 925
Приступио: дец 2011

Re: Трагедија Војводе Павла Ђуришића и његових четника

Порука drinski 8.2.2012. 22:03

Jovan-Vladimir ::Стварно ми није јасно због чега се оволико троши времена и простора на неке јалове историјске расправе о грађанском рату међу Србима, током Другог светског рата. Схватате ли ви људи да је грађански рат био само врх леденог брега погрешне политике и странпутице којом су се Србија и Српски народ кретали од обнове своје државности устанцима.

Поготово ми није јасно то вађење из нафталина којекаквих Дража, Љотића, Брозова и сличних идиЈота чији су политички програми толико застарели, промашени и небитни да о њима не вреди уопште говорити. Имате ли ви уопште снаге да бијете своје битке у садашњости или ће те као којекакве пензионисане бабетине да евоцирате успомене на прошлост и и даље да млатите празну сламу о биткама у којима не само да нисте ни учествовали него нисте били ни у стогодишњем плану?


druze upravo falsifikovanje istorije se vodi iz istih onih struktura koje su odgovorne za privatizaciju ,za bombardovanje,
u ovom trenutku te sile i ono malo Srpskih nacionalista svojim lazim pokusava da zavadi,,,
da postanemo potpuno ne bitni, trenutno imamo samo glas
ako i taj glas ucutkaju,, od Srba malo sta ce ostati...
Narodna Pravda
Четник-почетник
Четник-почетник
 
Порука: 37
Приступио: јан 2012

Re: Трагедија Војводе Павла Ђуришића и његових четника

Порука Narodna Pravda 8.2.2012. 22:19

drinski ::
Narodna Pravda ::Руси?Јел су то оних милион људи које су побили и протерали стаљинисти?Или оних 300 000 Срба које су убили титоисти?

Треба да те је срамота.Уосталом шта ти радиш овде ако ниси националиста,иди на комунистичке форуме па тамо шири своје не знање и не образованост.


ja sam Srpski nacionalista ati si mali bedni frustirani janicar i berlisnki konjusar, izdajnik Srpstva
u jednom recju eldepeovac


Јаничари ти сви у фамили тој бедној што те направила таквог усташо један.Ти о српству ни С не знаш.
Ти Србин ајде не засмејавај.Јел си опет био бакине лекове?
Аватар
Krivoravninac
Млади националиста
Млади националиста
 
Порука: 157
Приступио: нов 2011

Re: Трагедија Војводе Павла Ђуришића и његових четника

Порука Krivoravninac 9.2.2012. 6:19

Ljotic Srpski heroj????
jel i Cedo Srpski heroj?//

ja sam Srpski nacionalista ati si mali bedni frustirani janicar i berlisnki konjusar, izdajnik Srpstva
u jednom recju eldepeovac

druze upravo falsifikovanje istorije se vodi iz istih onih struktura koje su odgovorne za privatizaciju ,za bombardovanje,
u ovom trenutku te sile i ono malo Srpskih nacionalista svojim lazim pokusava da zavadi,,,
da postanemo potpuno ne bitni, trenutno imamo samo glas
ako i taj glas ucutkaju,, od Srba malo sta ce ostati...

Јел си ти на неким тешким дрогама црвени пацове?

Твоја партизанска цркотина Ка пичић је ЛДП-овац, и Милов и Чедин пулен

Слика

а скоро целу ДОС-овску власт чине реформисани комунисти. Сви некадашњи комунисти данас су евро-талибани,само су променили боје из црвеног у жуто.
Бомбардовање 1944. и 1999. је дело партизанских савезника Енглеза и Американаца,а комунисти су највећи фалсификатори историје,то је ваљда сваком јасно.
Све је то последица опште недисциплине и хаоса!
Jovan-Vladimir
Војвода
Војвода
 
Порука: 2179
Приступио: феб 2007

Re: Трагедија Војводе Павла Ђуришића и његових четника

Порука Jovan-Vladimir 9.2.2012. 19:02

ДЕЛИЈА86ЦЗБГ ::Не знам Јоване како можеш сврставати у исти кош српске хероје Дражу и Љотића са касапином Срба усташом Брозом,небитан је једино тај усташки испрдак и черчилов шпијун,његов политички програм је био уништење Православља и српског народа а програм генерала Драже,Недића и Љотића је био спас српског народа од тоталног уништења пред најездом помахнитале брозове сатанско усташке хорде зла.
Знаш како брате, ово није 1991 година већ 2012, Дража, Љотић и Тито су ствар за историчаре а не за нас који не знамо да ли ћемо сутра бити живи. А овакве јалове приче покрећу људи по задатку да се ми не бавимо оним што живот значи него глупостима.

Ја у томе нећу да учествујем, и нећу да ме неко малтретира са овим будалаштинама. Поготово нећу да ме неко малтретира политичким програмима Равногораца, Љотићеваца и Брозоваца који су и онда кад су стварани били глупост а камоли данас. Толико.

Krivoravninac ::а скоро целу ДОС-овску власт чине реформисани комунисти. Сви некадашњи комунисти данас су евро-талибани,само су променили боје из црвеног у жуто.
Скоро целу политичку сцену у Србији чине реформисани комунисти, од СПСоваца, преко Драшковића и Шешеља, до Коштунице, тако да не знам шта си 'тела рећи.
ДЕЛИЈА86ЦЗБГ
Војвода
Војвода
 
Порука: 1541
Приступио: нов 2011

Re: Трагедија Војводе Павла Ђуришића и његових четника

Порука ДЕЛИЈА86ЦЗБГ 9.2.2012. 19:57

Пази Јоване,ми треба пре свега да будемо поносни на нашу историју и да славимо све хероје Србства,од Милоша Обилића,Карађорђа,војводе Мишића,Бојовића,свих српских четника и добровољаца,као и свих српских јунака у отаџбинским ратовима 90 их,треба да будемо поносни што смо Срби. Треба пре свега да будемо сви искрени националисти,да будемо поносни на свој национални идентитет,на своје хероје који су дали животе за одбрану Србства и наше вере. Не може то бити ствар за историчаре,баш ме брига и да је 2200.година,какве то везе има,онај ко заборави своју историју,он више нема никакав пут,ми треба да будемо поносни на своју историју.
Зашто Проф.Др.Војислав Шешељ страда онда у хашком казамату ако не због тога да докаже да смо ми Срби увек кроз историју само своје бранили,да никад нисмо туђе тражили већ само оно што је наше,да смо поносни на своју историју која је била страдалничка.
И Дража и Љотић и Недић су српски мученици,што рече Владика Николај Велимировић,они су несебично жртвовали своје животе ради одбране Србства и наше Православне вере,нек је вечна слава и генералу Дражи,генералу Недићу и Мити Љотићу. Они се не смеју дати у заборав,све су радили са циљем одбране српског народа. Зато брате,размисли мало,немој грешити душу.
Jovan-Vladimir
Војвода
Војвода
 
Порука: 2179
Приступио: феб 2007

Re: Трагедија Војводе Павла Ђуришића и његових четника

Порука Jovan-Vladimir 10.2.2012. 13:43

Ко нема прошлост нема ни будућност, ту се слажемо, али српска историја је дугачка и широка, а овде се расправља само о Другом светском рату. Што се тиче самог грађанског рата, није то баш тако романтично као што ти мислиш. Први светски рат је био борба за слободу, Други светски рат у нас најобичнија борба за власт, где се противник није штедео. Неки су били позитивнији, други далеко негативнији, али нико суштински није дао одговор на питање "где и како Српски народе". Једноставно нису имали појма ни они сами.

Мислим, кад слушам ове бесмислене расправке запитам се има ли живота после Драже/Љотића/Тита? И јесмо ли уопште постојали и живели и пре њих?
Следећа

Ко је тренутно на Форуму?

Корисници тренутно на Форуму: Google [Bot] и 6 гостију