srpskinacionalisti.com

Непозната историја

Форумска правила
Обавезно прочитајте Правилник о понашању на Форуму и форумски бонтон пре учешћа у дискусијама!
+BE+CP+
Војвода
Војвода
 
Порука: 1229
Приступио: авг 2008

Re: Непозната историја

Порука +BE+CP+ 21.1.2012. 20:53

http://www.facebook.com/photo.php?fbid= ... permPage=1

Uros Predic: Sveti Nikola, pred njim kleci patrijarh Lukijan

Patrijarh pokazuje na brod na Dunavu koji predstavlja srbsku crkvu. U pozadini su tornjevi karlovackog hrama. Motivi iz kompozicije uzeti su iz patrijarhovog govora pri ustolicenju.

Obezglavljeni patrijarh

Posljednji patrijarh u Karlovcima bio je Lukijan Bogdanovci (1908-1913.), a na to mjesto dosao je s polozaja budimskog episkopa. Takodje je izabran zahvaljujuci vlasti, ovoga puta madjarskoj. Rodjen je u Baji u Ugarskoj a mati mu je bila rodjaka prethodnog patrijarha. Zbog nelegitimnog izbora za poglavara, stekao je brojne nerijatelje medju Srbima, ali nisu ga uvazavali ni Madjari. Vrhunac sukoba dosao je kada je vlast 1912. ukinula crkveno-akolsku autonomiju, a za to su krivili upravo njega, pa se na mitropolijskom zboru u Novom Sadu (Racka Varos) iz hiljada grla orilo "Proklet bio!" Slomljen, u ljeto 1913.otisao je na oporavak u Bad Gastajn u Austriji.

http://en.wikipedia.org/wiki/Bad_Gastein

Jednog dana je otisao u setnju iz koje se nikad nije vratio. Njegovo obezglavljeno tijelo nadjeno je par nedelja kasnije na obali rijeke Ahe.

Pljustale su s jedne strane optuzbe o srbskoj i jugoslovenskoj zavjeri, a s druge tinjala je sumnja o tome da su ga smaknuli krugovi bliski Madjarima. U svakom slucaju, vlast je odlucila da na neko vreme odlozi izbor novog poglavara, uz mogucnost da potpuno ukine taj polozaj. Zaista vise nije bilo karlovackih poglavara srbske crkve, ali je i Austrougarska dezintegrisana 1918.godine.

Iz magazina Istorija, januar 2011., broj.12., str.15-16.

http://www.facebook.com/topic.php?topic ... #post84653
+BE+CP+
Војвода
Војвода
 
Порука: 1229
Приступио: авг 2008

Re: Непозната историја

Порука +BE+CP+ 21.1.2012. 21:03

http://www.facebook.com/photo.php?fbid= ... permPage=1

Najstariji studentski dom na Balkanu

http://www.studentskisvet.com/info/2008 ... na-balkanu

Najstariji studentski dom na Balkanu Studentski dom „Kralj Aleksandar Prvi”, bivši „Lola”, menja imena i generacije stanara, ali ostaje oaza najboljih.

Najstariji studentski dom na Balkanu nalazi se baš u našoj prestonici. Davne 1926. godine kralj Aleksandar je nameru da izgradi „kuću” za studente izrazio sledećim rečima: „Nada mi je da će dobri a siromašni đaci iz svih naših krajeva, izgradnjom doma blizu njihovih fakulteta, biti oslobođeni na taj način svakodnevnih materijalnih teškoća i dobiti više pregnuća da se temeljno spreme za poslove kojima se misle odati”.

Tako su 1927. godine studenti dobili prvo utočište, nazvano „Kralj Aleksandar Prvi”, u istoimenom bulevaru, mada je roditeljima današnjih akademaca ovaj dom ostao u sećanju kao „Lola”, kako je preimenovan posle Drugog svetskog rata.

Sa istog mesta ova četvorospratnica, čije arhitektonske karakteristike su zamisao čuvenog Georgija Pavloviča Kovaljskog, i danas odaje gospodstvenu pojavu kojom podstiče želju za oplemenjivanjem novim saznanjima.

...............

Споменик културе
Студентски дом краља Александра I,
Булевар краља Александра 75

http://www.belgradeheritage.com/kulturn ... andra.html

Студентски дом краљ Александар I је саграђен 1927/1928. године, према пројекту руског архитекте Георгија Павловича Коваљевског, за студенте Београдског универзитета. Конципиран је као слободностојећи објекат разуђене основе трапезоидног облика који у силуети остварује масивну кубусну форму. Главна фасада истакнута улазном степенишном партијом и балконом првог спрата окренута је ка раскрсници Улице 27. марта и Булевара краља Александра. Фасаде су подеоним венцем рашчлањене на приземље и три спрата, са низом ритмично распоређених прозорских отвора. Присутна градација на фасадама од зоне приземља ка последњем спрату, остварена је применом декоративне пластике изведене у традицији академизма, што доприноси репрезентативности објекта.
Зграда студентског дома представља типичан пример архитектуре Београда у периоду између два рата, који је отворио могућност да се монументалним и раскошним академским архитектонским решењем на најбољи начин материјализује и презентује нова друштвена стварност. Значајан урбанистички положај у формирању градског центра, специфична намена одржана до данас, архитектонски концепт који сведочи о умећу једног из групе руских архитеката који су у послератно доба утицали на формирање Београда као једне од европских метропола, значајно доприносе његовим архитектонско-урбанистичким и културно-историјским вредностима.

---------------------

http://www.facebook.com/group.php?gid=1 ... 134&v=wall

.....................

http://krozjednomucnostoljece.webs.com/ ... jt%201.pdf

Pobuna u Studenskom domu

Godine 1936, boravio sam mjesec dana u Studentskom domu kralja
Aleksandra u Beogradu. Prilikom dolaska primio me u svom uredu upravnik
doma da bismo se upoznali i porazgovarali. Tip uglednog višeg državnog èinovnika,
odgovarajuæe odjeven, držanja i govora ozbiljnog, smiren i ozbiljan,
ostavio je na mene dobar dojam. Jako sam se iznenadio kad sam kasnije
saznao da je to bivši sreski naèelnik, dakle policajac. Zar je moguæe da se
na èelu takvog doma nalazi policajac?
Zgrada je bila velika, udobna. Dvokrevetne sobe, centralno grijanje,
tuševi, hrana obilata i ukusna (sa državnog dobra Belje). Dom je o svom trošku
sagradio Aleksandar i poklonio ga studentima kao zadužbinu.


http://www.tob.co.rs/sr-lat/stay_in.php?id=453

(ZGRADA IMA MASONSKE SIMBOLE A ZNA SE DA JE KRALJ BIO JEDNO VREME U MASONERIJI)

http://eee.serbiancafe.com/lat/vesti/14 ... radom.html

Piramide i šestari nad Beogradom
nebojsa - 26. decembar 2010. u 10.11

Uz pomoć Zorana Lj. Nikolića i njegove knjige „Masonski simboli u Beogradu”, koja je ovih dana doživela treće izdanje, prošetali smo glavnim gradom i otkrili najneverovatnije tragove koje su masoni ostavljali na zgradama, ulicama, pa čak i na grobljima.

............

EVO NEKIH ISTORIJSKIH TRENUTAKA IZ OVOGA DOMA

IZ knjige Hrvoja Magazinovica, Kroz jedno mucno stoljece

http://krozjednomucnostoljece.webs.com/ ... jt%201.pdf

od str.79.

Pobuna u Studenskom domu

Godine 1936, boravio sam mjesec dana u Studentskom domu kralja
Aleksandra u Beogradu. Prilikom dolaska primio me u svom uredu upravnik
doma da bismo se upoznali i porazgovarali. Tip uglednog višeg državnog èinovnika,
odgovarajuæe odjeven, držanja i govora ozbiljnog, smiren i ozbiljan,
ostavio je na mene dobar dojam. Jako sam se iznenadio kad sam kasnije
saznao da je to bivši sreski naèelnik, dakle policajac. Zar je moguæe da se
na èelu takvog doma nalazi policajac?
Zgrada je bila velika, udobna. Dvokrevetne sobe, centralno grijanje,
tuševi, hrana obilata i ukusna (sa državnog dobra Belje). Dom je o svom trošku
sagradio Aleksandar i poklonio ga studentima kao zadužbinu.
Plaæalo se
prema imovnom stanju. Bilo je dosta studenata koji su imali stipendiju neke
druge zadužbine bez èega, po svom imovnom stanju, ne bi nikako mogli
plaæati dom. Meðu studentima bilo je mnogo komunista. Oni su izražavali
negodovanje što je upravnik policajac. Istog mišljenja su bili svi studenti,
osim nekolicine studenata, policijskih agenata, koji su istupali kao "antikomunisti".
Ponašanje tih ljudi (loši studenti, skloni tuèama s komunistima)
išlo je u prilog komunistièkoj propagandi.
Pošto sam položio ispite predviðene za taj rok, spremao sam se otputovati
za Split. Iz sobe sam èuo žamor i kretanje studenata prema auli u prizemlju.
Nešto se dogaðalo. Grupa studenata je blokirala ulazna vrata i zakljuèavala
ih. Druga grupa je to uèinila pred upravnikovom kancelarijom.
Oèekuje se protestni miting. Na vrhu stepeništa pojavljuje se grupa studenata.
Tu je Gojko Banoviæ iz Zemljoradnièke stranke, inaèe poznat po pripovijetkama
koje mu je èesto objavljivala Politika, moji prijatelji iz Ljotiæevog
Zbora, student tehnike Dragutin Jakšiæ i student prava Vjekoslav Raduniæ,
te još nekolicina, meni tada nepoznatih studenata.
Jedan istupa naprijed i govori. On je visok, vrlo mršav, plavokos i
plavih oèiju, odjeven u šumadijsku narodnu nošnju. Èuje se šapat: To je Mijalko
Todoroviæ. Mijalko je vrlo uzbuðen, ali slobodnih gestikulacija, govori
s lakoæom i zanosno, pravi tip narodnog tribuna. Istupa protiv upravnika policajca.
To je, kaže, nespojivo s pojmom autonomije univerziteta, koji bi
princip morao vrijediti i za Studentski dom. Studenti ne mogu raditi pod
morom èinjenice da nad njima stalno bdije policija jednog protunarodnog
režima. To teško vrijeða ljudsko dostojanstvo studenata. Zato traži da se
smijeni policajac, a da za upravnika doma bude postavljen neki od profesora
univerziteta.
Svi smo bili jako uzbuðeni, a naše slaganje sa Mijalkovim stavom
popratili smo burnim odobravanjem.
U istom smislu govorili su i ostali govornici, ukljuèivo ljotiæevci
Jakšiæ i Raduniæ. Zemljoradnik Gojko Banoviæ je pri tome posebno naglašavao
potrebu školovanja studenata iz siromašnih, seljaèkih porodica. Smijeh
je izazvao student Crnogorac koji nas je pokušao uvjeriti da je ishrana u domu
vrlo loša. Još veæi smijeh je izazvao tvrdnjom da Crna Gora gladuje zato
što je Srbija opljaèkala svo njeno žito.
Poslije završenog mitinga, sastao sam se u sobi s mojim drugovima
Jakšiæem i Raduniæem, a prikljuèili su nam se još nekoliko ljotiæevaca. Složili
smo se da je miting uspio i bili smo uvjereni da æe doæi neki profesor za
upravnika. U sobu je ušao Mijalko Todoroviæ. Tada sam se s njim upoznao.
On nas je pozvao da potpišemo zahtjev za smjenjivanjem upravnika. Na listu
papira ucrtane su bile dvije kružnice izmeðu kojih su se stavljali potpisi.
Na taj naèin policija neæe moæi ustvrditi tko je prvi potpisao. Takvih je listova
bilo mnogo i oni su trebali biti prikljuèeni pismu kojim se od Ministarstva
prosvjete zahtijeva da policajac bude smijenjen, a da se na njegovo
mjesto postavi univerzitetski profesor.
Desetak dana nakon toga, splitska je policija primila dopis Uprave
grada Beograda (tako se nazivala prijestolnièka policija) kojim se upozorava
da sam ja vrlo opasan komunista, jer da sam meðu potpisnicima zahtjeva da
se puste na slobodu svi komunisti koji se nalaze na robiji. Znaèi, Mijalko je
zloupotrijebio naše potpise u drugu svrhu. Uèinio je to po zadatku Partije.
Za njega tu nije bilo nièeg nemoralnog, jer moralno je sve što je korisno za
Partiju!
Kasnije je u Split stigao još jedan ljotiæevac iz Studentskog doma, ali
kao teški bolesnik. Od njega sam saznao za tijek dogaðaja nakon mog odlasku
iz doma. Naime, sutradan nakon mog odlaska u Split, u dom je upao jak
odred žandara. Oni su ispraznili dom tako da su išli od sobe do sobe i izbacivali
studente. Pri tome je svaki od studenata dobio barem po jedan udarac
kundakom. Moj prijatelj je dobio udarac po kralježnici. Bila je to jaèa povreda,
pa je duže odležao u bolnici. (Posljedice povrede osjeæat æe do kraja
života). Mijalko je prošao "lišo", glatko. Sakrio se ispod kreveta, iza kofera.
Iako su žandari izvlaèili one koji su se tako skrivali, Mijalka nisu pronašli.
Rezultat: komunisti nisu pušteni s robije, za novog upravnika postavljen
je profesor Radivoje Kašanin, matematièar, vrlo ugledan èovjek, izvan
politike. Zatim, napravljena je gužva i pojaèana revolucionarnost studentskih
masa. A mi, ljotiæevci, koji smo uèestvovali u svemu tome, uvidjeli
smo mudrost stare poslovice da sa ðavolom ne treba èak ni tikve saditi.

..........

i od str.86.

Propaganda u Studentskom domu / Branit æemo zemlju

Tijekom 1937. godine komunisti su u Studentskom domu razvili široku
propagandnu aktivnost. Osim rada po sobama, povremeno su organizirane
i kulturne priredbe. Na programu su bile individualne i korske recitacije
pjesama koje su svojim sadržajem trebale doprinositi revolucioniranju studentske
omladine. Šaljivi skeèevi imali su za svrhu rušenje buržoaskog društva.
Za takve prigode dovoðeni su i renomirani glumci. Sjeæam se Raše
Plaoviæa u naponu njegove glumaèke aktivnosti.
U skeèu što æu ga opisati, mislim da je uèestvovao baš on, ali poslije
toliko desetljeæa ne mogu reæi da sam u to potpuno siguran. Zato molim da
se to uzme s rezervom. Skeè je za predmet imao solunske borce. Njih smo
susretali èesto po ulicama glavnog grada kako obijaju pragove ministarstava,
ili prodaju novine po trafikama, ili su portiri u nekim ustanovama. Grudi
mnogih od njih krasila je Karaðorðeva zvijezda. Taj skeè je bio najvulgarnije
izrugivanje sa soluncima. A na kraju - Raša je nagraðen burnim smijehom
i aplaudiranjem. Aplaudirali su "progresivni" studenti. Možda je nekome od
njih otac bio solunac, ili je poginuo na Solunskom frontu. Sigurno su mnogi
meðu njima u susjedstvu, u svom selu, imali takvog heroja, sada popljuvanog.
Jedan dio studenata niti se smijao, niti je aplaudirao, bili su to "nazadni
elementi". Zaista, u onom vremenu nije bilo lako izdržati poruge zbog "nazadnosti",
bez obzira što smo vjerovali da je istina na našoj strani. Uostalom,
i "progresivni" su vjerovali u svoju istinu. No, mi smo doèekali priznanje
naše "nazadne" istine, oni do danas nisu svoje "progresivne".
Iz Doma se kretalo grupno u politièke akcije: partijski izleti, uèestvovanje
u demonstracijama, odlazak na priredbe koje je organizirala Partija.
Iz Doma su se raznosili leci i drugi propagandni materijal. Neki, koji su
imali povjerenja u mene, povremeno su mi davali materijal na èitanje. Veæina
sadržaja propagirala je stvaranje narodnih frontova, uz uobièajene antifašistièke
parole. Bilo je dosta rijeèi o prvoj zemlji socijalizma, o izvršenju
planova, o svijetloj buduænosti kroz svjetsku revoluciju. Više puta sam naišao
na tekstove iz unutarnje politike Jugoslavije: tamnica naroda, poziv na
borbu za osloboðenje dijelova okupiranih od velikosrpskog imperijalizma, o
policijskom teroru, tamnicama itd.
Jedanput sam naišao na poziv da se pomogne ustaški pokret za osloboðenje
Hrvatske. Velika pažnja poklanjana je Makedoniji i Kosovu.
Pitao sam kolegu iz Makedonije, što je na njega utjecalo da se opredijeli
za komuniste.
"To je jedina Partija koja priznaje Makedonce kao naciju s pravom
na svoju državu, a time i na svoj jezik i kulturu."
"Ali, Makedonija je geografski pojam, a ne etnièki. Jezik je slavenski,
s utjecajem srpskog i bugarskog. Vjeruješ li ti da su Makedonci došli na
teritorij kao posebna, veæ formirana, grupa, da ste u Makedoniju došli kao
Makedonci?"
"Da, mi smo došli kao posebna slavenska grupa, a teritorijalni naziv
smo prihvatili za narodski. Imamo svoju povijest, svoje obièaje, krvavu borbu
s Turcima za osloboðenje, imamo i svoju književnost. Jednom rijeèju,
narod se osjeæa Makedoncima i želi svoju državu, makar autonomiju u federativno
preureðenoj Jugoslaviji."
"Izvini, ali nisam siguran da se graðani Makedonije osjeæaju svi kao
Makedonci. Ima tamo mnogo Srba, Bugara, Turaka, Šiptara, Cigana. Ima
prezimena koja završavaju na -ev i -ov, što je tipièno za Bugare, ima na -iæ,
kao što si ti Jovanoviæ, a ne mnogo na -ski."
"To je djelomièno toèno, ali ja znam da se ogromna veæina stanovnika
osjeæa Makedoncima. Ja sam Jovanoviæ, ali moji stari su se prezivali Jovanovski.
Ja pomažem komunizam iz navedenih razloga, ali nisam po uvjerenju
komunista. Kad se ostvari sloboda za Makedonce, ja više neæu imati
potrebe da budem komunista."
U pogledu "makedonskog jezika", unosim ovdje jedno moje kasnije
iskustvo. U nekom hotelu u Solunu razgovaram s recepcionarom engleski, a
zatim sa suprugom hrvatski. Recepcionar se umiješao u razgovor na nekom
lijepom "našem" jeziku. Pritom je upotrijebio dvije neuobièajene rijeèi koje
pamtim iz druženja sa Slovencima. Pitam ga:
"Jeste li vi Slovenac?"
"Ne, niti sam Slovenac, niti sam tamo ikada bio."
"Pa, recite mi", pitam ga, "kojim to jezikom govorite?"
"Makedonskim."
"A, ne, bio sam više puta u Makedoniji, oni govore drukèije."
"Da, imate pravo." - reèe recepcionar, "Tamo ljudi govore slavenskim
jezikom, iskrivljenim pod utjecajem bugarskog i srpskog."
"Pa, dobro. Ali, koje ste vi narodnosti?"
"Ja sam Slaven iz sjeverne Grèke. Tamo smo u davna vremena stigli
kao posebna grupa. Neki poseban naziv te grupe nije se saèuvao, ako ga je
uopæe bilo. Turci i Grci, kojima smo dugo bili potèinjeni, nisu imali utjecaja
na naš jezik, a tako ni Bugari ni Srbi. Zato je naš jezik èisti slavenski."
Sada se vraæam u Dom. Jedna od akcija u kojoj su uèestvovali svi
komunisti i njihovi pratioci u Domu bila je "Branit æemo zemlju". Studenti
su osnovali vojnièke odrede da bi se pripremili za "obranu zemlje" u sluèaju
fašistièkog napada. Oni su zatražili, i od kraljevske vojske dobili, instruktore.
Skupno su odlazili na vježbališta i marljivo prouèavali vojnièku znanost.
Rodoljubiva demokratska štampa bila je ushiæena buðenjem "nacionalne"
svijesti kod omladine. U tom smislu i neki generali i stari ratnici davali su
oduševljene izjave.
A studenti su se smijali i izrugivali tolikoj naivnosti buržoazije. "Izgradit
æemo odlièan komandni kadar za revoluciju", govorili su mi.
Jedini je Ljotiæ u èlancima i predavanjima raskrinkavao tu akciju izazivajuæi
opæe zgražanje "demokratske javnosti". U graðanskom ratu neki od
tih studenata æe poginuti, a neki æe postati komandanti ili politièki komesari,
drugi æe, pak, proæi pakao preodgoja na Golom otoku.
Te su vježbe pomogle i Mijalku Todoroviæu da se uzdigne do najvišeg
nivoa rukovoðenja i odluèivanja.

...........

Propaganda u Studentskom domu / Branit æemo zemlju

Tijekom 1937. godine komunisti su u Studentskom domu razvili široku
propagandnu aktivnost. Osim rada po sobama, povremeno su organizirane
i kulturne priredbe. Na programu su bile individualne i korske recitacije
pjesama koje su svojim sadržajem trebale doprinositi revolucioniranju studentske
omladine. Šaljivi skeèevi imali su za svrhu rušenje buržoaskog društva.
Za takve prigode dovoðeni su i renomirani glumci. Sjeæam se Raše
Plaoviæa u naponu njegove glumaèke aktivnosti.
U skeèu što æu ga opisati, mislim da je uèestvovao baš on, ali poslije
toliko desetljeæa ne mogu reæi da sam u to potpuno siguran. Zato molim da
se to uzme s rezervom. Skeè je za predmet imao solunske borce. Njih smo
susretali èesto po ulicama glavnog grada kako obijaju pragove ministarstava,
ili prodaju novine po trafikama, ili su portiri u nekim ustanovama. Grudi
mnogih od njih krasila je Karaðorðeva zvijezda. Taj skeè je bio najvulgarnije
izrugivanje sa soluncima. A na kraju - Raša je nagraðen burnim smijehom
i aplaudiranjem. Aplaudirali su "progresivni" studenti. Možda je nekome od
njih otac bio solunac, ili je poginuo na Solunskom frontu. Sigurno su mnogi
meðu njima u susjedstvu, u svom selu, imali takvog heroja, sada popljuvanog.
Jedan dio studenata niti se smijao, niti je aplaudirao, bili su to "nazadni
elementi". Zaista, u onom vremenu nije bilo lako izdržati poruge zbog "nazadnosti",
bez obzira što smo vjerovali da je istina na našoj strani. Uostalom,
i "progresivni" su vjerovali u svoju istinu. No, mi smo doèekali priznanje
naše "nazadne" istine, oni do danas nisu svoje "progresivne".
Iz Doma se kretalo grupno u politièke akcije: partijski izleti, uèestvovanje
u demonstracijama, odlazak na priredbe koje je organizirala Partija.
Iz Doma su se raznosili leci i drugi propagandni materijal. Neki, koji su
imali povjerenja u mene, povremeno su mi davali materijal na èitanje. Veæina
sadržaja propagirala je stvaranje narodnih frontova, uz uobièajene antifašistièke
parole. Bilo je dosta rijeèi o prvoj zemlji socijalizma, o izvršenju
planova, o svijetloj buduænosti kroz svjetsku revoluciju. Više puta sam naišao
na tekstove iz unutarnje politike Jugoslavije: tamnica naroda, poziv na
borbu za osloboðenje dijelova okupiranih od velikosrpskog imperijalizma, o
policijskom teroru, tamnicama itd.
Jedanput sam naišao na poziv da se pomogne ustaški pokret za osloboðenje
Hrvatske. Velika pažnja poklanjana je Makedoniji i Kosovu.
Pitao sam kolegu iz Makedonije, što je na njega utjecalo da se opredijeli
za komuniste.
"To je jedina Partija koja priznaje Makedonce kao naciju s pravom
na svoju državu, a time i na svoj jezik i kulturu."
"Ali, Makedonija je geografski pojam, a ne etnièki. Jezik je slavenski,
s utjecajem srpskog i bugarskog. Vjeruješ li ti da su Makedonci došli na
teritorij kao posebna, veæ formirana, grupa, da ste u Makedoniju došli kao
Makedonci?"
"Da, mi smo došli kao posebna slavenska grupa, a teritorijalni naziv
smo prihvatili za narodski. Imamo svoju povijest, svoje obièaje, krvavu borbu
s Turcima za osloboðenje, imamo i svoju književnost. Jednom rijeèju,
narod se osjeæa Makedoncima i želi svoju državu, makar autonomiju u federativno
preureðenoj Jugoslaviji."
"Izvini, ali nisam siguran da se graðani Makedonije osjeæaju svi kao
Makedonci. Ima tamo mnogo Srba, Bugara, Turaka, Šiptara, Cigana. Ima
prezimena koja završavaju na -ev i -ov, što je tipièno za Bugare, ima na -iæ,
kao što si ti Jovanoviæ, a ne mnogo na -ski."
"To je djelomièno toèno, ali ja znam da se ogromna veæina stanovnika
osjeæa Makedoncima. Ja sam Jovanoviæ, ali moji stari su se prezivali Jovanovski.
Ja pomažem komunizam iz navedenih razloga, ali nisam po uvjerenju
komunista. Kad se ostvari sloboda za Makedonce, ja više neæu imati
potrebe da budem komunista."
U pogledu "makedonskog jezika", unosim ovdje jedno moje kasnije
iskustvo. U nekom hotelu u Solunu razgovaram s recepcionarom engleski, a
zatim sa suprugom hrvatski. Recepcionar se umiješao u razgovor na nekom
lijepom "našem" jeziku. Pritom je upotrijebio dvije neuobièajene rijeèi koje
pamtim iz druženja sa Slovencima. Pitam ga:
"Jeste li vi Slovenac?"
"Ne, niti sam Slovenac, niti sam tamo ikada bio."
"Pa, recite mi", pitam ga, "kojim to jezikom govorite?"
"Makedonskim."
"A, ne, bio sam više puta u Makedoniji, oni govore drukèije."
"Da, imate pravo." - reèe recepcionar, "Tamo ljudi govore slavenskim
jezikom, iskrivljenim pod utjecajem bugarskog i srpskog."
"Pa, dobro. Ali, koje ste vi narodnosti?"
"Ja sam Slaven iz sjeverne Grèke. Tamo smo u davna vremena stigli
kao posebna grupa. Neki poseban naziv te grupe nije se saèuvao, ako ga je
uopæe bilo. Turci i Grci, kojima smo dugo bili potèinjeni, nisu imali utjecaja
na naš jezik, a tako ni Bugari ni Srbi. Zato je naš jezik èisti slavenski."
Sada se vraæam u Dom. Jedna od akcija u kojoj su uèestvovali svi
komunisti i njihovi pratioci u Domu bila je "Branit æemo zemlju". Studenti
su osnovali vojnièke odrede da bi se pripremili za "obranu zemlje" u sluèaju
fašistièkog napada. Oni su zatražili, i od kraljevske vojske dobili, instruktore.
Skupno su odlazili na vježbališta i marljivo prouèavali vojnièku znanost.
Rodoljubiva demokratska štampa bila je ushiæena buðenjem "nacionalne"
svijesti kod omladine. U tom smislu i neki generali i stari ratnici davali su
oduševljene izjave.
A studenti su se smijali i izrugivali tolikoj naivnosti buržoazije. "Izgradit
æemo odlièan komandni kadar za revoluciju", govorili su mi.
Jedini je Ljotiæ u èlancima i predavanjima raskrinkavao tu akciju izazivajuæi
opæe zgražanje "demokratske javnosti". U graðanskom ratu neki od
tih studenata æe poginuti, a neki æe postati komandanti ili politièki komesari,
drugi æe, pak, proæi pakao preodgoja na Golom otoku.
Te su vježbe pomogle i Mijalku Todoroviæu da se uzdigne do najvišeg
nivoa rukovoðenja i odluèivanja.
Свиђа ми сеНе свиђа ми се · · Не прати објавуПрати објаву · Подели · ИзмениИзмени · Јануар 5, 2011

*
*
*
*
o
Станислав Будисављевић http://www.facebook.com/topic.php?topic ... 2328987747
Јануар 5, 2011 у 5:17 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
Kampanja je bila tako silovita da je Ljotić odlučio odgovoriti javno,
usmeno. Organizirano je njegovo predavanje za 28.2.1937. u kinu Triglav.
Za tu prigodu Beograd je oblijepljen plakatima. U međuvremenu smo saznali
da će komunisti izvršit...i napad uz podršku, od njih toliko ozloglašene, policije.
Odlučili smo se na obranu po svaku cijenu. Očekivali smo da će jedan
dio komunista, po uvriježenom običaju, nerede izazvati u sali, a drugi s ulice.
Određenog dana, bila je nedjelja, u Studentskom domu događalo se "veliko
spremanje". S jedne strane komunisti, a s druge mi, zboraši. Svaki je od
nas dobio raspored - moj je bio na galeriji. U predvorju kina stajala je grupa
spremna da po potrebi izleti na ulicu i odbije napad. U trenutku kada je Ljotić
stupio na podij i otpočeo govor, nastao je pravi pakao. Pucala su stakla
kino dvorane, u koju je upadalo veliko kamenje i razni željezni predmeti. S
ulice se čula velika galama. U sali nije bilo ispada, ali pred kinom se odigrala
prava bitka. Naišao sam na gomilu kamenja i drugih predmeta i na moje
prijatelje krvavih glava. Jednom se lice uopće nije raspoznavalo - bio je to
inženjer Žorž iz Vojvodine. Svi su ti predmeti dovezeni u otvorenim špediterskim
kolima vlasništva gradske općine. Komunisti su u trku uzimali predmete
i snažnim zamasima ih bacali prema staklenim vratima. Kad je grupa
zboraša izletjela na ulicu, bila je zasuta tim predmetima. Iako je miting bio
prijavljen, iako je policija bila dužna osigurati ga, pogotovo kad je znala što
se sprema, žandari su stajali u ulazima susjednih zgrada i pojavili su se tek
kad je sve bilo gotovo. Takvu su uputu imali od Korošeca, Stojadinovićevog
ministra unutarnjih poslova.
Ljotić je održao svoj govor - odgovor na sve klevete i laži. A mi, studenti
iz Studentskog doma, vratili smo se u dom. Tamo su već bile naše kolege
koje su napadale na kino Tesla. Sreo sam i Mijalka Todorovića koji je
predvodio svoju komunističku grupu iz doma. Pravili smo se kao da se ništa
nije dogodilo. Ni mi ni oni nismo željeli gužvu u domu. Inače, glavni organizator
napada bio je čuveni komunist Baruh.Прикажи више
Јануар 8, 2011 у 5:01 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
Iz Studentskog doma krenula je rano ujutro naša velika grupa. U
Smederevu saznajemo da su žandari opkolili grad s tri obruča. Htjeli su spriječiti
masovni dolazak seljaka. Kod Ljotića sam zatekao Artura Šturma,
starješinu Zbora za Dravsku b...anovinu (Sloveniju). Iako je bio pod stalnom
prismotrom policije, uspio im se izvući i stići u Beograd. Jutros je sačekao
vlak iz Ljubljane, stiglo je samo nekoliko ljudi. Pričaju da je policija izbacivala
po stanicama sve one ljude koji su imali karte za vlak za Smederevo.
Stižu i pojedinci iz raznih krajeva. Dolazi jedan seljak i javlja da je na Carigradskom
drumu velika gužva sa žandarima koji su zaustavili Azanjce koji
su stizali u velikom broju.Прикажи више
Јануар 8, 2011 у 5:09 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
PRILOG 4 iz knjige KROZ JEDNO MUCNO STOLJECE, Hrvoja Magazinovica

Izvod iz pisama citalaca

Komentari prvom izdanju
...
PERISIC Dejan

...

Hrvoje je kao osnovac voleo ici na liturgiju u pravoslavnu crkvu da slusa hor Kozaka, zbog toga je izostajao sa rimokatolicke mise. Vjeroucitelj don Drago Bosiljevac nije ga korio zbog toga, nego ga je jos i pravdao recima: "Sve je to isto." Ne ulazeci u teolosko vrednovanje ovog iskaza, mora se konstatovati da don Drago nije samo tolerisao vec je i voleo pravoslavlje. Takvo je bilo splitsko ozracje za vreme Hrvojevog detinjstva. Ziveci takvim etosom, nije nikakvo cudo sto se vec kao student opredelio za Ljoticev Zbor. Privucen je idejama Zbora, ali se kao zboras utvrdio tek kad je upoznao Dimitrija Ljotica. Njegovom licnoscu je ostao nadahnut celog zivota.

Na univerzitetu i studentskom domu cesto se susretao sa komunistima. O njima nikad ne pise s mrznjom, nekad cak sa simpatijama, kao npr. o Mijalku Todorovicu. Hrvoja je sokirala njihova ideoloska zaslepljenost, ponekad ga je ljutila, a nekad mu je bila smesna. Sa nevericom je bio svedok olakog pristajanja na koriscenje nasilja u politicke svrhe, pa cak i najgoreg zverstva i genocida. USTASE I KOMUNISTI SU GA DOVODILI DO OCAJANJA, ALI NIKAD DO ZELJE ZA OSVETOM.

...Прикажи више
фебруар 17, 2011
+BE+CP+
Војвода
Војвода
 
Порука: 1229
Приступио: авг 2008

Re: Непозната историја

Порука +BE+CP+ 21.1.2012. 21:05

http://www.facebook.com/photo.php?fbid= ... permPage=1

1894 TRAVNICKI MUSLIMANI PROTIV VELIKOHRVATSKE MEGALOMANIJE

Već 1894. godine, dakle posle 19 godina od aneksije, neki jezuitčić prvi put počinje nazivati bosanske muslimane nazvom „Hrvati-muslimani“ u jednom dopisu „Obzoru“ iz Travnika. Na ovo reagiraju najugledniji bosansko-hercegovački muslimani, uputivši protesni ispravak „Obzoru“ u kojem kažu, da se oni nikad nisu osećali Hrvatima, pa da je takav naziv za njih isto što i kleveta. „Obzor" dosledan samom sebi, nije hteo objaviti njihovu Ispravku, pa su travnički age i begovi zamolili zagrebačkog „Srbobrana“ da to učini, što je ovaj i objavio, u svome 72. broju za 1894. godinu.

Crna mantija nije međutim mirovala, već je tvrdokorno nastavila smišljenim putem. Neko vreme posle objavljenog ispravka u „Srbobranu“, javio se travnički jezuita zagrebačkom „Obzoru“ ponovo sa intrigom, da su tobože Srbi nagovorili age i begove da onu ispravku pošalju. Kao odgovor na ovaj novi nasrtaj, osvanule su jednog letnjeg dana 1894. godine po Travniku i mnogim bosanskim mestima velike plakate sa natpisom „Našim din-dušmanima“ u kojima se u biranom sadržaju između ostaloga kaže:

„Mi se ne bi osvrtali na ove lažljive dopise, jer nam je svejedno šta arsuzi o nama misle i kako pišu, ali smatramo svojom dužnošću ponovo čisto i bistro izjaviti, da je ona potekla od nas samih i bez ikakvog nagovaranja od koje-mu-drago strane“.
„Mi mislimo da nema ni jednog muslimana u celoj Herceg Bosni a ni izvan nje, koji će jezuitsku uvredu smatrati kao nešto malo, već kao ogromno, što nećemo ni kroz vjekove zaboraviti. A što dopisnik o nama muslimanima sudi, ne čudi nas ni malo, jer se mi od jezuite boljemu ne nadamo. Nijesmo mi „mazdumi“ kakvim nas hoće svijetu predstaviti tobožnji žutokljunac i „Obzorov“ dopisnik, a uistinu nekakav žutokljun đak, koji je srkao pamet u ovdašnjoj jezuitskhoj gimnaziji. Znamo mi dobro predviđeti posledice toga čina, te se ne damo ni na što nagovoriti“.
„Mi do u najnovije doba nijesmo znali ni za kakve Hrvate, a od nekog vakta počeše se nekakva bezbeli naučena djeca zvati Hrvatima. Pa da je to, ni po jada, nego hoće evo da i nas stare nazovu tim nama nepoznatim imenom.

Mi ih zato molimo, neka nas puste na miru i prođu se laži i klevetanja, jer ćemo inače okrenuti deblji kraj. A sada završavamo riječima pređašnje izjave, da ne samo što nećemo imati sa Hrvatima i tamo njihovim jezuitima nikakve zajednice, nego smatramo svakog onoga muslimana, koji se uhvati u njihovo kolo, izdajicom svoga roda, vjere i plemena".

Plakat je datiran u Travniku 24. avgusta 1894. godine i nosi ove potpise bosansko-hercegovačke vlastele:

Adem beg Hafizalić, Islam ef. Kajmaković, Šemsi beg Gluhbegovnć, Ahmed beg Kulenović, Bećir beg Sulejmanpašić, Veli beg Hasanpašić, Ališefki ef. Junusefendić, Derviš beg Hadžipalić, Ahmed beg Gluhbegović, Mehmed beg Bihčević, Abdulkadir Hadžisulejmanović, Omer beg Hadialić, Šukir ef. Arnautović, Abdula ef. Bećiragić, Sulejman ef. Kajmaković, Omer ef. Arnautović, Mahmud ef. Arnautović, Mehmed beg Krehić.

http://velisarajicevic.tripod.com/
Свиђа ми сеНе свиђа ми се · · Не прати објавуПрати објаву · Подели · ИзмениИзмени · Јануар 5, 2011

*
*
*
*
o
Станислав Будисављевић http://www.facebook.com/topic.php?uid=3 ... opic=15361
Јануар 5, 2011 у 2:10 пре подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Damir Drašković I onda nakon 50 godina pola muslimana u ustašama, nešto u 369. legiji,nešto više u Handžaru i Kami. Takav je balkan-što ti je čoviek ter tica čas tu-čas tam. Malo sam si srbin malo sam si hrvat. Pa sam malo bošnjak :)))
Јануар 7, 2011
+BE+CP+
Војвода
Војвода
 
Порука: 1229
Приступио: авг 2008

Re: Непозната историја

Порука +BE+CP+ 21.1.2012. 21:12

http://www.facebook.com/photo.php?fbid= ... permPage=1

Aleksej Romanov - poginuo je u svojoj 13.godini (12.8.1904. – Ekaterinburg, 17.7.1918.)

U noci izmedju 3. i 4. jula (po starom kalendaru), dok su zatocenici (carska porodica) jos spavali cvrstim snom, usli su cuvari, probudili ih i naredili im da se obuku kako bi toboze napustili grad, koji je zaista jedva odolevao naletima Bele armije. Carsku porodicu su odveli u podrum kuce, gdje je Gospodar sa bolesnim sinom (hemofilija) seo na stolicu u sredini prostorije. Oko njih su stajali Carica, Velike Kneginje, doktor i troje vernih slugu.

Iznenada je u sobu upao Jurovski, u pratnji sedmorice naoruzanih ljudi, bivsih nemacko-austrijskih ratnih zarobljenika, i trojice svojih drugova robijasa, okorelih kriminalaca koje je Privremena vlada pustila na slobodu. Zatocenici su odmah shvatili o cemu se radi. Gospodarica se prekrstila, ali nije izgovorila ni rec. Posle nerazgovetne izjave Jurovskog o tome da je Carska Porodica osudjena na smrt streljanjem, ON JE IZ NEPOSREDNE BLIZINE PUCAO U GOSPODARA. CARICA SE BACILA PREMA UBIJENOM MUZU, ALI JE PAPA POGODJENA SA NEKOLIKO HITACA.

BOG IM JE POSLAO SRECU DA NE CUJU JECAJE CAREVICA I DA NE VIDE NJEGOVO LICE OBLIVENO KRVLJU, NJEGOVE RUKE ISPRUZENE KA OCU, I KRIKE RANJENE VELIKE KNEGINJE ANASTASIJE, KOJU SU DVOJICA DZELATA DOTUKLI TUPIM BAJONETIMA. Najnevinije i najsvetije pretrpelo je najteze muke.

Jedanaest tela svetih mucenika ostalo je da lezi u lokvama krvi. Dzelati, MEDJU KOJIMA NIJE BILO RUSA, NA ZIDOVIMA SU NJIHOVOM KRVLJU ISPISALI SATANISTICKU PORUKU KOJA NAJAVLJUJE POBEDU ZLA....

Cak i mrtvi bili su strasni svojim dzelatima. Oni su se plasili da narod ne pocne da odaje duzno poklonjenje njihovim svetim posmrtnim ostacima, pa su odlucili da uniste i njihova tela...

(iz knjige CAROSTAVNIK)
Свиђа ми сеНе свиђа ми се · · Не прати објавуПрати објаву · Подели · ИзмениИзмени · Јануар 5, 2011

*
*
*
*
o
Станислав Будисављевић http://www.youtube.com/watch?v=AuVOkZTKzmA
+BE+CP+
Војвода
Војвода
 
Порука: 1229
Приступио: авг 2008

Re: Непозната историја

Порука +BE+CP+ 21.1.2012. 21:33

http://www.facebook.com/photo.php?fbid= ... permPage=1

SERILIA LIBURNICA

VERIJE FLAK (55. pne. - 20. n.e): SERILIA LIBURNICA

http://www.facebook.com/topic.php?uid=3 ... opic=15340

http://sh.wikipedia.org/wiki/Verije_Flak

Marko Verije Flak (Marcus Verrius Flaccus, cca. 55. pne. - 20. n.e.) bio je rimski gramatičar i učitelj, poznat kao autor opsežnog latinskog rječnika De verborum significatu, koga je u skraćenoj verziji objavio Sekst Pompej Fest.

http://en.wikipedia.org/wiki/Verrius_Flaccus

................

Marko Verije Flak, gramatičar iz Augustovog vremena donosi riječ SERILIA (SERILLA) opisujući liburnska plovila koja se spajaju lanenim i žukovim konopcima. Dalje navodi Pakuvija (240. - 130. god. pr. Kr.) koji u svojoj drami Niptra kaže: ˝I nikakav tesarski klin ne drži na okupu sklop brodskog trupa nego je on šivan lanenom i žukovom užadi.˝ Na osnovu toga brodovi su nazvani Seliria liburnica.

..........

http://hr.wikipedia.org/wiki/Serilia_liburnica

Serilia liburnica


Izvor: Wikipedija
Skoči na: orijentacija, traži

Istraživanjem antičke luke rimske Enone (Nina) u mjestu Zaton pronađeni su ostaci dvaju liburnskih brodova. Sama luka je u antičko doba služila kao pristanište brodova, a kasnije u rimsko doba luka se proširila te je služila za prihvat velikih rimskih galija.

Radikarbonskom analizom ostataka, brodovi su datirani u II. st. pr. Kr.. Jedinstvenost ovih brodova je da su izgrađeni bez metalnih dijelova. Naime svi djelovi broda (rebra, kobilica, oplatne daske) spojeni su šivanjem, bez metalnih spojeva koristeći samo konopce i drvene klinove. Istraživanjem brodova ustanovljeno je da su bili dužine 9 do 10 metara, a jedan od brodova imao je i dvostruki jarbol s najvjerojatnije kvadratnim kožnim jedrom. Tijekom plovidbe dodatnu čvrstoću brodovi su dobivali povezivanjem krmene i pramčane statve jakim konopom.

Marko Verije Flak, gramatičar iz Augustovog vremena donosi riječ SERILIA (SERILLA) opisujući liburnska plovila koja se spajaju lanenim i žukovim konopcima. Dalje navodi Pakuvija (240. - 130. god. pr. Kr.) koji u svojoj drami Niptra kaže: ˝I nikakav tesarski klin ne drži na okupu sklop brodskog trupa nego je on šivan lanenom i žukovom užadi.˝ Na osnovu toga brodovi su nazvani Seliria liburnica.

Ostaci brodova nalaze se u Muzeju ninskih starina.

......................

http://www.amzd.hr/index.php?option=com ... &Itemid=51

Underwater Archaeology
A special pavilion was built (room 5) to display the results of the many years of underwater excavations in the region of Nin and at Zaton, where the Roman harbour of Aenona was located. The room is dominated by the two early Croatian ships (Condura Croatica) discovered at the entrance to the Nin harbour. The larger boat was conserved and entirely reconstructed, while the other was conserved and presented in the condition in which it was preserved. Radiocarbon analysis (C14) of wood samples has dated the boats to the second half of the 11th century. A partly reconstructed serilia, the vessel used by the prehistoric Liburni and Histri, is also displayed with these boats. The name serilia indicated that they were "sewn" or held together by ligatures in the form of linen and broom cords. The remains of three Liburnian seriliae have been discovered to date in the Roman harbour at Zaton. The last case displays numerous remains of ship equipment, fishing tackle, pottery and glass vessels, coins, jewellery, and other material that was discarded or fell by chance into the silty bottom of the Roman harbour at Zaton.

POMINJU SE TZV HR BRODOVI A ONDA UZGRED, DA JE TU IZLOZEN I OVAJ BROD 1000 GODINA STARIJI!!! Nije slucajno to stavljanje u prvi plan manje vrednih otkrica, bas da bi se srbski brod stavio u zapecak,pa eto,nema ni fotografije tog broda,ali ima ova 2 na netu! Jasno je njima zasto je tako nazivano ali sute sem kada prisvajaju kao na markici postanskoj gdje se zove to HRVATSKO BRODOVLJE!!!

..............


Muzej ninskih starina

http://hr.wikipedia.org/wiki/Muzej_ninskih_starina

Podmorska arheologija:

Rekonstrukcija dva starohrvatska broda Condura croatica pronađena u Ninu i Serilia liburnica liburnski brod pronađen u luci stare Aenone (Nina) na području gdje je danas smješteno Turističko naselje Zaton.

STAVLJAJU NA PRVO MJESTO TZV HRVATSKE BRODOVE A ONDA DALEKO STARIJI BROD SERILIA LIBURNICA!!!

A evo zasto se zove hrvatski:

http://hr.wikipedia.org/wiki/Condura_croatica

Kondura

Condura croatica (replika)

Godine 1966. na ulazu u ninsku luku slučajno su pronađeni ostaci dvaju brodova, koji su 1974. izvađeni i preneseni u Zadar gdje je započela njihova deslanizacija, konzervacija i restauracija. Metodom radiokarbonske datacije pomoću ugljika C 14, datirano je da su brodovi plovili krajem XI. st. i početkom XII. st.. Pretpostavlja se da odgovaraju kondurama koje car Konstantin Porfirogenet spominje kada govori o starohrvatskoj ratnoj mornarici. Ovo je i jedan razlog zasto su pronađeni brodovi nazvani Condura Croatica.

DAKLE CISTA KONSTRUKCIJA, NIKO NE POMINJE STAROHRVATSKU RATNU MORNARICU, ALI KADA SE VEC POMINJU SERBSKI BRODOVI 1000 GODINA RANIJE, ONDA MORA DA SE NEKI BRODOVI OD KASNIJE NAZOVU HR IMENOM, MAKAR NEMAO NI JEDAN DOKA ZA TO,DA IH IKO TAKO NAZIVA.

...............

Mapa ZATONA kod Nina gdje je brod SERILIA LIBURNICA pronadjen!

http://maps.google.hr/maps?hl=hr&biw=12 ... CBgQ8gEwAA

.............

http://crostamps.com/old/rh_98.html

i hr markica je izasla sa ovim srbskim brodom!

27. 8. 1998

HRVATSKO BRODOVLJE
Serilia Liburnica
CROATIAN SHIPS
Serilia Liburnica

1.20 kn, 35.5x25.56mm
Autor: Nikola Sisko/ART DIZAJN studio za graficko oblikovanje iz Zagreba

NI MANJE NI VISE NEGO HRVATSKO BRODOVLJE! IAKO MU IME JASNO KAZE DA JE SRBSKO! a kako je to hrvatsko, kada tu nije bilo Hrvata bar 600 godina nakon tog broda?!?

..............

http://teuta-ika.bloger.hr/post/serilia ... 78456.aspx

srijeda, listopad 17, 2007
Serilia liburnica
Liburnija bijaše ilirsko područje između Raše i Krke. Njeni stanovnici bili su dugo poznati pomorci, i opisivani su kao gospodari Jadrana. Postoje čak rimski zapisi gdje se izraz 'pomorska dominacija' zamijenjuje 'liburnskom vlašću'. I sami Rimljani su, nakon što su osvojili ovo pleme, preuzeli njihove brze i spretne brodice sačuvavši liburnsko ime.




Serilia liburnica je vrsta broda, pronađena u podmorju u blizini Nina, na mjestu nekadašnje antičke luke, koja je u rimsko doba bila proširena te je zaprimala i velike galije. Riječ je o iznimno vrijednom nalazu jer datira još iz 1.stoljeća. Ti su brodovi dugački 9-10 metara, specifični po načinu povezivanja - bez ikakvih drvenih ili metalnih spojki, samo uz pomoć lanenih konopaca.
Свиђа ми сеНе свиђа ми се · · Не прати објавуПрати објаву · Подели · ИзмениИзмени · Јануар 4, 2011

*
*
*
*
o
Станислав Будисављевић http://hr.wikipedia.org/wiki/Liburni

o liburnskim srbima
Јануар 4, 2011 у 9:50 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
Liburni su bili suvremenici italskih Etruščana, tj RASENA, a na zapadu dopiru do rijeke RASE!!!

Liburni (grč. Libyrnides) su antička pomorska etnoskupina koja je živjela na jugozapadu Hrvatske uz sjeveroistočni Jadran između rijeke Raše i ...Krke, tj. uglavnom u Kvarneru i sjevernoj Dalmaciji do velebitskog primorja. Zapadno od njih bili su Histri, sjeverno u zaleđu Japodi, a istočno Dalmati.

..............

U brončano doba prapovijesti tj. u II. tisućljeću pr. Kr., na kasnijem ozemlju klasičnih Liburna živjelo je ranokvarnersko prapučanstvo koje su prvi grčki moreplovci na Jadranu zapisali pod imenom Hythmites (vidi: Prediliri). Istodobno su rani pretci Liburna vjerojatno još boravili na Levantu između Mezopotamije i Anatolije, tj. u Siriji, gdje je prije dolaska Asiraca zapisan rani grad Libbur.

...........

Zato muška i ženska dnk Sicilije, Sardinije, Korzike i Toskane, pa čak i dio njihove stoke (DNK) paralelno potvrđuju istodobne doselidbe talijanskih "naroda s mora" iz Levanta (Sikuloti, Sardeati, Etrurci itd.), a za Etruščane su već prije poznati arheonalazi u tom smjeru (koji su sad i genski potvrđeni). U to se logično uklapaju i Liburni, a ove veze s Levantom potvrđuje i naša biogenetika (Tolk i surad. 2000, Barač i sur. 2003, Lovrečić i sur. 2005, Yoshamya 2005, Lovrić i sur. 2007, itd.), jer je unutar Hrvatske na Krku i u Kvarneru nađen razmjerno najveći udio levantskog haplotipa Eu9 i Eu10, uz manje dinarskog tipa Eu7 koji drugdje kod nas dominira.

eto SARDEATI, RASENI (Etrurci) SVE JE TO ISTA HAPLO GRUPA,ali i isti nazivi, SARDINIJA, SERILIA...

.................

Rani Grci naglašuju njihovu pomorsku prevlast kao "Libyrnike Thalassokratia", jer u to rano doba od 9.- 7. st. Liburni kontroliraju ne samo istočni Jadran

LIBYRNIKE lici na SIBIRNike

.........

U najranije doba do 7. st. Liburni su najvjerojatnije već imali partnersko-trgovačke odnose s italskim Etruščanima i levantskim Feničanima koji su već prije Grka plovili do Jadrana

Naprotiv, ostali Liburni na otocima mogli su ipak duže preživjeti sve do kasnog slaviziranja, jer su poluromanski govori u gradovima Krku i Rabu postojali sve donedavna.

ETO,ONI SU SAMO ROMANIZOVANI,a nisu bili Romani kao ni Raseni!

...........

Također nove analize otočnih toponima i dijalektalnih arhaizama kvarnerskog cakavizma sve jače pokazuju da se uz djelomičnu romanizaciju i potom slaviziranje, na Krku i Rabu donedavna očuvao bar manji dio predslavensko-neromanskog rječnika Liburna, najviše u pradijalektu „Gan-Veyan“ iz brdskih sela na Krku i u mnoštvu čudnih toponima oko velike i još neistražene srednjovjekovne gradine Korintija (domaće: Uri-Kworyta) između Vrbnika i Baške. Čak je moguće da se u tom gradu sve do 15. st. još govorilo poluslavensko-neoliburnijski

Svi antički tekstovi koji spominju Liburne, navode ih kao priznate tradicionalne pomorce. Osim poljodjelstva u Ravnim kotarima, većina inih Liburna bave se plovidbom, ribarstvom, trgovinom i gusarstvom. Zbor orkanske bure na gornjem Jadranu koju spominju i Rimljani, Liburni su morali smisliti brze, čvrste i nepotopive brodove za njihovo olujno more. Zato su Liburni u rimskom Mediteranu rabili najviše raznovrsnih brodskih tipova od kojih potječu i neki današnji nazivi plovila na Jadranu, Sredozemlju i šire.

* Drakofori sa zmajskom glavom na pramcu i krmi bili su desantni ratni brodovi kao kasniji vikinški drakkari.
* Liburnae su bile bojni brodovi tj. dvoveslarke koje su potom kopirali i razvili Rimljani.
* Galaia je veći transportno-trgovački brod tj. prototip i imenjak kasnijih srednjovjekovnih galija.
* Lembul je manji i brzi ribarski brod kao prototip i imenjak naših dalmatinskih leuta.
* Paros je manja brodica za prijevoz i lokalni ribolov tj. prethodnik i imenjak današnje barke.
* Brodograditelji Liburni u pomorskom arsenalu potkraj rimskog carstva složili su već prve Liburnae Rotatae, tj. prototip mehaničkih brodova s bočnim kotačima na lopatice (uz pogon volova na kružnoj palubi) - a slično su Amerikanci iznova otkrili cijelo tisućljeće kasnije. Možda su tek rasulo Rimskog carstva i navale barbara spriječili da te nove mehaničke Liburnae ne osvoje svjetska mora već u srednjem vijeku.

...........

U političkom ustroju napredniji Liburni u rimsko doba više nemaju izraženu plemensku strukturu kao susjedni Iliri

PLEMESKO UREDJENJE JE KOD SRBA ODAVNINA,A U CG SE NAJDUZE ZADRZALO KAO I U HERCEGOVINI SVETOG SAVE.

...........

Iz antičkih izvora koji su Liburne smatrali nemoralnima, slijedi da su njihove žene slično kao i kod Etruščana prije braka bile slobodne i birale su partnere (čak i strance), bile su obiteljski poglavari i birale razna domaća i javna zanimanja uključivo pomorstvo, jahanje i drugo

.........

Gradili su uglavnom kuće od kamena u kružno-koncentričnim redovima oko srednjeg trga, a gradovi su im ograđeni velikim kamenim zidinama, npr. Krk i Skradin. Prvi glavni grad Liburna bila je Scardona (Skradin), a ostali veći još Curycta (Krk), Arba (Rab), Gissa (Novalja), Apsorus (Osor), Flanona (Plomin), Aenone (Nin), Iadera (Zadar), itd.

ScaRdona
aRBa sRBi

Arbae

http://la.wikipedia.org/wiki/Arbae

http://la.wikipedia.org/wiki/Arbia

Albia (rivus)
E Vicipaedia
(Redirectum de Arbia)
Salire ad: navigationem, quaerere

Albia (-ae, f.) vel Arbia (-ae, f.) (Italiane: Arbia) rivus Italiae, Umbronis tributarius, in Tuscia regione et in Provincia Saenense est.

RIJEKA ITALIJANSKA, UMBROS SUMBROS,SUBRI,SRBI... TUSCIA JE OD TRACI,RASAENI ETRURCI,

.............

Vjera i grobovi

Slično kao okolni suvremenici, i Liburni su bili mnogobošci, ali zbog baštine matrijarhata sva dosad poznata liburnijska božanstva nose samo ženska imena. Najvažnija božica im je bila Anzotica koja odgovara rimskoj Veneri i grčkoj Afroditi, a Ica je vodena božica izvora i približno odgovara Dijani. Ostale manje poznate liburnijske božice po imenu još su bile npr. Latra, Sentona i Iutossica, ali su njihove uloge nejasne.

SENTONA JE MOZDA SERBONA,boginja mjeseca.

Other local theonyms[12] include Latra, Sentona and Ica

http://webcache.googleusercontent.com/s ... en&ct=clnk

Po tipu grobova Liburni se jasno razlikuju od susjeda: njihovi kosturi uvijek leže bočno u skvrčeno-sjedećem položaju, a u muškim grobovima nikada nema oružja kao kod inih Ilira. Osim toga, u klasično rimsko doba nad grobovima Liburna podiže se i poseban spomenik tzv. cippus kakav nemaju ostali Iliri. Sve to jasno upućuje na osobitosti drugačije duhovne kulture Liburna spram inih IliraПрикажи више
Јануар 4, 2011
+BE+CP+
Војвода
Војвода
 
Порука: 1229
Приступио: авг 2008

Re: Непозната историја

Порука +BE+CP+ 21.1.2012. 21:39

http://www.facebook.com/photo.php?fbid= ... permPage=1

NIKOLA PAŠIĆ

http://krozjednomucnostoljece.webs.com/ ... jt%201.pdf

Za Aleksandra se tvrdilo da je, tijekom rata, stupio u masoneriju kako
bi imao veću podršku na budućoj mirovnoj konferenciji. Pašić se držao
načela: nikada toliko daleko od masonerije da se smrzneš, a nikada toliko
blizu masonerije da izgoriš.Shodno tom naèelu, Pašiæ je suraðivao vrlo
uspješno sa Wajfertom, velikim majstorom beogradske masonske lože, ali i s drugima, no nije stupio u masoneriju.

................

Korupcija

U Austro-Ugarskoj Monarhiji korupcija je bila nepoznata. Bila je to
pravna država u kojoj se smatralo naroèitom èašæu biti državnim službenikom,
a posebno sucem. Pravosuðe je bilo na najvišoj razini (negativni izuzetak
bili su "veleizdajnièki procesi").
O korupciji u Kraljevini Jugoslaviji mnogo je pisano u dnevnoj
štampi, diskutiralo se u Parlamentu, gdje je opozicija kampanju protiv radikalnih
vlada èesto dovodila do usijanja. Moj buduæi profesor graðanskog
prava, kao èesti radikalni ministar pravde, bio je omiljenim predmetom napada
(navodno je polovinu svake provizije pri nabavkama oružja odlazila
Radikalnoj stranci, a polovina njemu osobno). Nazivan je "mali gad" (bio je
niskog rasta). Zamjeralo mu se da ga takav naziv èak zabavlja! Bezbroj je
anegdota o Pašiæevoj obrani korumpiranog sina Rade. Najèešæe ga je branio:
"Ta, Rade je dete!" U aferi kraðe šeæera, branio ga je: "Dete voli šeæer!"
Kad su afere Pašiæevog sina poèele ozbiljno ugrožavati državu,
Aleksandar je zatražio od Pašiæa ostavku Vlade. Sastav nove vlade povjerio
je radikalu Velji Vukiæeviæu.
Stari iznemogli Pašiæ bio je time toliko pogoðen da je tu odluku nadživio
još samo dva dana. Najvjerniji Pašiæevi pristaše optuživali su Aleksandra
da je sluèaj korupcije Rade Pašiæa iskoristio da se oslobodi Nikole
Pašiæa. Opozicionari su, s druge strane, optuživali Aleksandra što je tako
dugo tolerirao korupciju radikala. Istina je da je meðu njima dvojicom postojala
jaka netrpeljivost.

////////////////////

IZ DRUGE KNJIGE,PSUNJSKOG,HRVATI U SVJETLU IST.ISTINE

Stjepan Radić je utro puteve hrvatskoj emigraciji, pa i samom Paveliću. Sva ta emigracija bez razlike bila je spremna da ne bira saradnju, samo da se posle uspešnog opozivanja „Londonskog pakta“ ostvari drugi deo hrvatskog narodnog programa i izvojuje puna nezavisnost od srpskih zemalja. Što Radić u tome za vreme svoje emigracije nije uspeo, treba tražiti uzroke u evropskoj zamorenosti posle prvog svetskog rata i ugledu koji je Srbija kao matična zemlja imala u svetu. Pošto mu oni koji su mogli nisu hteli, a oni koji su hteli nisu mogli pomoći, Radić se neobavljena posla vratio u državu, koja ga je za tu izdajničku rabotu nagradila najvećim državničkim položajem i titulom vođe hrvatskog naroda.

Da bi stigao izgubljeno vreme u inostranstvu, gde nije uspeo sa spoljnim frontom, Radić je otvorio unutarnji front. Dok se on sam bacao blatom na sve što je srpsko i jugoslovensko, druga grupa hrvatskih ljudi „za sve situacije" ulazi u mnogobrojne vlade. Po planu jezuitskog lukavstva, hrvatski narod naziva te svoje delegirane prvake u pojedinim vladama „izdajicama", a vlade od kojih su najviše koristi baš oni izvlačili „protunarodnim režimima“. Trebalo je time pocepati Srbe na mnogobrojne grupice, koje same za sebe ne znače mnogo, ali je još stajao na putu ugled Nikole Pašića, kome vodeći Hrvati nisu mogli zaboraviti onaj stav, da Hrvatska ne uđe u sastav srpskih zemalja. Posle koalicije, koju je sedi državnik opet u interesu tobožnjeg bratstva morao prihvatiti, ovaj je znameniti Srbin postao žrtvom hrvatskog dela vlade, a da osećaj bratstva kod Hrvata ni ovako velikom žrtvom nije pokrenut sa mrtve tačke.

Od onda pa sve do pada Jugoslavije, kome su Hrvati svesrdno doprineli, hrvatski program na održavanju unutarnjeg fronta sastojao se delom u sistematskom rušenju srpskih veličina i sprečavanju njihovog okupljanja oko neke centralne ličnosti Pašićevog značaja.

To najbolje svedoči odlomak iz poverljive okružnice Hrvatske Seljačke Stranke od 14. aprila 1943. godine, u kojoj se za period zajedničkog života u Jugoslaviji između ostaloga kaže:

„U borbi za ostvarenje naših ideala, hrvatsko narodno vodstvo služilo se svima sredstvima kojima je ondašnje vrijeme i u ondašnjim prilikama raspolagalo. Hrvatsko narodno vodstvo je posvećivalo naročitu pažnju političkoj pocijepanosti Srba, kao dominantnog faktora u Jugoslaviji. Rušenje autoriteta vođa političkih protivnika bilo je sredstvo borbe, koje je dalo znatne rezultate."

Da bi se oslabila srpska homogenost, Hrvati su uspeli da populariziraju „seljački pokret“ i izvan Hrvatske. Zahvaljujući takvom zakulisju, hrvatski narodni program je, najzad, na srpsku sramotu, postigao takav uspeh, da su 1938. u vrhuncu političke dezorijentacije 600.000 neobaveštenih srpskih birača dali poverenje nasledniku Stjepana Radića i time najvećim delom doprineli ostvarenju „hrvatskog narodnog programa". Time su dovršene poslednje pripreme kako jugoslovenskog sloma, tako i jezuitskog triumfa nad uništenim pravoslavljem u svima srpskim zemljama, za koje Hrvatska smatra, da ih je ona kao naslednica Austrougarske mogla naslediti.

Parlamentarno nezreli, lakoumni, nepostojani (kao što ono reče ratno veće u Gracu) i najzad duhovno nesposobni za zajednicu sa srpskim narodom, Hrvati su ulazeći u zajednički državni život postavili sebi za zadatak da srpstvo stvaranjem mnogostrukog partijskog života što više razjedine. Da se to i postigne, HSS je razvila špijunsko-intrigatorsku službu među srpskim političarima, stvarajući partijska disidenstva, sa kojima bi prividno sarađivali samo dotle, dok bi cilj nepremostivosti meću srpskim političarima bio postignut. Tada bi igra počinjala iznova. Radić, kome hrvatska „povijest“ beleži u dobro što je bio protivnik ujedinjenja, igrao je u svojstvu ministra dvostruku ulogu. Tu je ulogu najuspešnije ilustrovao zagrebački šaljivi list „Koprive“ jednom karikaturom od dve slike sa po dva Radićeva lika. Na prvoj slici Radić sam sebi pljuje u lice i kaže: „Fuj, sram te bilo šta si govorio u Beogradu!“, a na drugoj, beogradskoj slici, ista scena, samo obrnute reči: „Srami se za ono što si govorio u Zagrebu!“. Tako je Radić u Beogradu vešto glumio „državotvorca“, a u Hrvatskoj ne samo vređao vodeće srpske političare i njihove stranke, nego i kraljevsku vladu, u kojoj je zajedno sa svojim ljudima sedeo. Ono što mu emigracijom nije moglo poći za rukom, postizao je sada. Ubijao je ugled srpskom parlamentarizmu i njegovim srpskim nosiocima i uspevao da takvim svojim dvostrukim držanjem naš politički život održava u neprestanoj krizi. To su jedine zasluge, koje hrvatskom narodu daju razloga da ga slavi kao svoga učitelja, pošto je HSS produžila njegovim stopama i jugoslovensku misao držala u neprestanoj krizi sve do njene kulminacije u aprilu 1941. godine, kada je najzad Mačekovskim borbenim formacijama „Građanske zaštite“ prepušteno, da kao stvarni izvršioci izdaje dovrše program Stjepana Radića i njegovih sledbenika, pred kojima su u interesu bratstva često puta za vreme zajedničkog života u Jugoslaviji uginjali ponos i čast srpskoga naroda.

Kao posledica bezobzirnog nasrtaja na ugled jednog od onih Srba, koji u odbrani svoje časti rado svoj život polažu, (slučaj Puniše Račića), smrt Stjepana Radića daje hrvatskim ekstremistima novi podstrek. Isti oni hrvatski mineri, koji jedino iz neobaveštenosti nisu mogli shvatiti Radića i njegov odlazak u Beograd, radi čega su mu svega nekoliko dana pre revolverskih metaka u parlamentu preko „Hrvatskog Lista“ poručivali da ga zbog odlaska u Beograd treba ubiti, našli su se u svom elementu. Da bi bacili optužbu na srpsko-hrvatsku zajednicu i njene tobožnje kobne posledice, a sve u cilju postignuća što jevtinijega uspeha, prolili su odjednom farisejske suze i zaridali nad grobom čoveka, kome su nepritajeno želeli smrt.

Ubrzo posle Radićeve smrti pokazalo se, da bi on i pored svoje hrvatske misije dužim boravkom u Beogradu izgubio na osloncu u hrvatskom narodu, pošto su se sve njegove pristalice pridružile onima, koji mu ni po cenu najvećih hrvatskih razloga nisu mogli oprostiti odlazak u Beograd. Sa te platforme treba posmatrati sve ono što se u hrvatskom narodu dešavalo posle Radićeve smrti do aprila 1941. godine i dalje.

Napori one male grupe Hrvata, koja je u istinskom srpsko-hrvatskom bratstvu gledala pravu budućnost hrvatskog naroda, nisu niukoliko mogli izmeniti duhovnu stvarnost većine. Ta većina, koja se nepritajeno oduševljavala vežbanjem hrvatskih begunaca na Janka Pusti, nišaneći na lik Kralja Aleksandra kao na metu, i koja je najzad nesakriveno odobrila Marseljski zločin hrvatskih ustaša time što se odmah posle tragične pogibije Kralja Aleksandra odomaćila pesma: „Bog da živi Pavelića ruku, koja ubi srpskoga hajduka!“ Nosioci ideje bratstva iz redova Hrvata bili su i za vreme Jugoslavije izloženi stalnom šikanu razuzdane hrvatske ulice i njenog duhovnog vodstva oko zvaničnog hrvatskog kursa. Ovakvim ljudima bio je onemogućen svaki opstanak u Hrvatskoj, pa su mnogi još pre aprila 1941. godine morali emigrirati iz Hrvatske Banovine i potražiti utočište u Srbiji.

Posle majskih događaja iz 1928. godine, i akta od 6. januara 1929. naročito, hrvatski su se redovi razdvojili u dve grupe. Hrvatska manjina ostala je na jugoslovenskoj liniji, dok je većina stala na stanovište da se otcepljenje od Jugoslavije – kao druga etapa hrvatskog narodnog programa – ima bez odlaganja sprovesti u delo. Jedino se ova velika hrvatska grupa u sebi podvojila zbog pogleda na sredstva kojima se otcepljenje od Jugoslavije ima sprovesti. Jedni su tražili izlaz u diplomatskim trikovima, kojima se država imala na unutrašnjem i spoljašnjem političkom životu održavati u neprestanoj krizi sve do raspada. Druga, teroristički orijentisana grupa, smatrala je da terorističkim delima na ličnosti i objekte od javnog značaja mogu neposrednije uticati u korist potpune hrvatske samostalnosti, u koju bi bile ugrabljene srpske pokrajine Bosna, sa delom Dalmacije, Slavonije i Sremom. Ove srpske pokrajine nisu Hrvatima bile toliko interesantne zbog njihovog srpskog stanovništva, koje je docnijim ostvarenjem „Nezavisne Hrvatske" istrebljeno, koliko zbog rudnog i ekonomskog bogatstva, koji su zbog takvih svojih osobina predstavljali hrvatski san od Tomislava pa do danas.

http://velisarajicevic.tripod.com/
Свиђа ми сеНе свиђа ми се · · Не прати објавуПрати објаву · Подели · ИзмениИзмени · Јануар 4, 2011

*
*
*
*
o
Станислав Будисављевић http://www.facebook.com/topic.php?topic ... 2328987747

NIKOLA PASIC
+BE+CP+
Војвода
Војвода
 
Порука: 1229
Приступио: авг 2008

Re: Непозната историја

Порука +BE+CP+ 21.1.2012. 21:41

http://www.facebook.com/photo.php?fbid= ... permPage=1

DIMITRIJE LJOTIĆ

Dimitrije Ljotic: KAZNA EVROPI

U svom clanku "Kazna Evropi", objavljenom u splitskom zboraskom listu "Vihor", 20.9.1939., a napisanom kratko pred pocetak Drugog svjetskog rata, Ljotci kaze:

"Dok ovo pisemo vidimo nesrecu da se u Evropi sprema pustos, oganj, krv i suze, pecal veliku. I kao nasi stari zapisi, ruka bi sama da zapise onaj preteski jauk, sto se nadje i danas na listovima nasih starih crkvenih knjiga: "Uvi, uvi mnje: pridose Agarjani" (Tesko, tesko meni, dodjose Turci). Znamo dobro rat, upamtila ga je dobro nasa mladost. I zao nam je sto ce ovaj sto dolazi biti samo tezi i strasniji od onoga sto je prosao.

Ali, ne pisemo clanak ovaj da opisujemo to sto ce doci. A i zasto? Zamalo ce oci, gde god se okrenu, i same to sve videti.

Pisemo zato da nadjemo smisao stvarima. Jer, sve mora imati smisla, cak i ono sto izgleda potpuna besmislica.

I kao u onoj crkvenoj pogrebnoj pesmi sto bogomudri pesnik sto place i rida kad na smrt pomisli i u grobu ugleda kako lezi nasa nagota saziva po Hristovom liku (a sad) i bez lika i bez slave - i mi da uskliknemo:

O cuda, kakva se ovo tajna s nama zbi? Kakvu tu spregu sa smrcu ucinismo?

Ne moze nasa ljudska priroda, i kad najdublje padne, da ne trazi osvetljenje uzroka koji su je dotle doveli, mora da odgovori sebi kako je doslo dotle.

Jer ljudi vec govore oko nas. Ovo vec nista ne razumem. Ili, da mi je da razumem. Ili, sta je ovo sad?

Kao tmina teska u kojoj prsta svog pred ocima covek ne moze videti, tako se oko covecanstva svila tama teska, mislio je da ima neki put siguran pod nogama. A eto: tama pritisla zemlju, bura strahovita zavija i samo sto ga vec udari njenih vetrova kao udari krila strasne neke velike azdaje nisu stigli, zemlja kao da pod nogama nije sigurna, jer i u njenim dubinama tutnji teski i preteski trus i lom.

Mi, razume se, ovim ne kazemo da ce rat biti ove nedelje, ili ovog meseca ili ove godine. Ali, to ce biti jer se tome ide.

Mi ovde politicki smisao dogadjaja ne iznosimo. To smo, neprestano na drugom mestu iznosili. Nasi velikobilteni su za to.

Sad hocemo da zaronimo malo dublje i da ispod vojno-politickih zbivanja nadjemo, ne one prve vojno-politicke uzroke vec one dublje, duhovno-moralne. Tri coveka u Evropi, u sutrasnjoj drami njenoj, igrat ce najvidnije uloge: Musolini, Hitler i Staljin.

Kakva je njihova duhovno-moralna formacija?

Musolini, sin kovaca, rimokatolik, spremao se za ucitelja, presao kroz socijalisticko-marksisticku skolu bezverja, potom napustio internacionalne osnove socijalizma, postao nacionalni revolucionar, zatim se preobratio utapanjem u rimsku pagansku historiju, u velikorimljanina prije Hrista, koji na politickom terenu prima religiju, trpi je, gleda da je iskoristi za svoje svrhe, ali ostaje paganac.

Hitler, sin malog carinskog cinovnika, rodjen rimokatolik, prelazi kao mlad covjek u protestante, veruje u Boga, ali bez Hrista i hriscanskog shvacanja, paganin koji obozava rasu i smatra da se volja Bozja i zakon Njegov otkriva kroz glas krvi: upravo da covjek i nema drugog nacina da sazna za volju Bozju vec kroz glas svoje krvi. Otuda i duznost da se krv cuva cistom.

Staljin (Josif Visarionovic Djugasvili) sin malogradjanina, rusificirani gregorijanac, rodjen u pravoslavnoj veri, namenjen svestenickom cinu, dosao kao bogoslov pod uticaj marksista, postao bogoborac i to do danas ostao.

Pogledajmo sada najglasovitije duhovne formacije Evrope u 19. i 20.veku.

Tri glavna pravca se tu daju nazresti.

Jedan, kao Musolini, bez vere, smatra religiju potrebnom radi odrzavanja drustvene zajednice, kao politicko sredstvo, kao varku za niske slojeve.

Drugi, kao Hiler, veruje neodredjeno u Boga, a odbacuje Hrista i jriscanstvo.

Treci, kao Staljin, ne veruje ni u sto, bogoborci su i hristoborci.

Staljin, bogoborac i hristoborac, hoce rat svetski svom svescu svojom. On ne vidi tamu. On ne cuje buru. On ne oseca trusove. On iza toga vidi zoru novog covecanstva. Kroz opcu boljsevicku revoluciju JEVREJSKI PROROK KARL MARKS - MARDOHAI MARKS je to obecao. 22 godine boljsevickog eksperimenta nisu uspele da ga razuvere. Naprotiv, cim je ugledao mogucnost za svetski rat,on se bacio svom snagom svoje celicne volje na njegovo ostvarenje.

Ko ce da ga zaustavi u tome? Ta on je slobodan i mocan Staljin, covek od celika. Nadnjim su mrtva i pusta nebesa. Pod njim i njegovom voljom ugiba se siroka ruska zemlja i mnogomilionski ruski narod. Na njegovu zapoved rusi se i gradi, pustosi i cini plodnim. Pred kim ce da odgovara? Pred slabijim od sebe? Pred jadnijim od sebe? Ili pred ljudskom historijom? Ta i ona "vie ceni rezultat nego nacine kako se do njih doslo" sto je rekao Hitler. Boga nema, Hrista nema.

Hitler nece svetski rat, a jos manje svetsku revoluciju.

On zna Staljinove planove, ali misli da ce ih munjevita nemacka tehnologija izigrati. On hoce samo da ostvari svoju misao: za svoju "najbolju i najvisu rasu ljudsku", arijevsko-germansku, zivotnog prostora, mnogo prostora, ne samo za danasnji broj, "vec i za onaj kroz 300 godina". On se sluzi u tom smislu svim sredstvima. Nema toga sredstva pred koji bi zastao, ma to bio i svetski rat.

Istina, on u Boga veruje. Ali taj Bog, to je Bog krvi, onaj ciji se glas samo u krvi ljudskoj cuje. Hrista je Hitler znao. Hteo je kao dete biti cak i svestenik. Ali, od mladickog svog doba on mu je okrenuo ledja jer je osetio da je Hristos istina, a Hitler ne priznaje istinu vec zna samo za nemacku istinu.

Ko ce, dakle, Hitlera zaustaviti? Onaj Bog ciji se glas u krvi cuje, koji govori glasom tijela, rase? Taj bi ga osudio samo ako ne uspe da omoguci pobedu i rascvet nemacke rase. Taj Bog ceni samo rezultate, a ne i nacin kako se do njih doslo. A za drugog Boga, posto je Hrist okrenuo ledja, Hitler i ne zna.

Musolini isto tako nece svetskog rata. I on zna planove Staljinove. A i on veruje da ce munjevita pobeda dovesti do stvaranja novog Rimskog carstva. On tome ide svim sredstvima, pa i svetskim ratom, ako se drukcije ne moze.

Ko ce ga zaustaviti u tome? Pa oni su mali, slabi! Stvari? Pa on je njihov gospodar: savije ih kao slamu razumom svojim? A Bog? To je samo sredstvo u njegovoj politici. A izvan politike on ga nigdje nije sreo. On, kovacev sin, iskovat ce ponovo Rimsku imperiju, a kad to bude ucinio, znao on to vec iz iskustva, da osim divljenja kojim ce ga buduca pokolenja i istorija obasipati, do njega drugi glas doci nece.

Evropa 19. i 20. veka, kci francuske revolucije, mislila je da je Hristos nepotreban njenom zivotu. Moze jos ostati u muzejima, a i u crkvama za one koji su "nasledno optereceni" ili jos slabi da se navika i zabluda i proslosti oslobode.

I borila se protiv Hrista. Ne toliko protiv Boga koliko protiv Hrista, jer je opravdano osetila da ako Hrista ljudima oduzme onda ce Bogom ljudi svako svoje ludilo moci nazvati.

Njeni univerziteti, njene akademije, njeni mudraci, njeni drzavnici dokazivahu da je za Evropljanina i coveka evropskog duha dovoljno raditi na razvicu najlepsih ljudskih osobina: uma, osecanja i volje! "Dajte nam da stvorimo pametne do genijalnosti, postene do samoprijegora, snazne voljom od celika!" Govorili su: "Kad to uspemo, onda smo uspeli najvise sto ljudi mogu. Ostvarili smo idealne ljudske pozitivne tipove, oslobodjene svakog verskog obzira."

Radilo se 150 godina na tome. Kako da se ne uspe? Rezultat tih 150 godina evropskog bogoborastva i hristoborastva jesu STALJIN, HITLER i MUSOLINI.

Oni su sva trojica SINOVI BOGOBORACKE I HRISTOBORACKE EVROPE. I oni danas snuju i odlucuju o sudbini njenoj.

DRHTI EVROPO! San 150 godina otpadnistva od Hrista se ispunio, ljudi celicne volje - bez Hrista, ljudi apostolske revnosti - bez Hrista, ljudi genijalne pameti - bez Hrista, odlucuju o tvojoj sudbini.

Ne kuni ih, Evropo! To su samo tvoja rodjena deca!"

................

http://www.facebook.com/topic.php?topic ... #post84549

Iz knjige Hrvoja Magazinovica o Dimitriju Ljoticu.

........

sa wiki:

Značajan je i Ljotićev stav prema Jevrejima, iako ništa od tog stava nije ušlo u zvanični program Zbora. Ljotić je u suštini bio judeofobičan i anticionista. Verovao je u autentičnost „Protokola sionskih mudraca“ i postojanje jevrejskog plana za vladanje svetom. Iako je u Zboru bilo članova sa izraženo antisemitskim stavom, npr. generalni sekretar Milorad Mojić koji je preveo Protokol sionskih mudraca, i zbog toga bio osuđen, napisao je u brošuri štampanoj u Beogradu 1941. da se „jevrejstvo mora brzo i energično likvidirati, jer u protivnom slučaju neminovna je propast hrišćanske civilizacije i hrišćanskog sveta“, Ljotićev stav se značajno razlikovao od njihovih. Govorio je da ne treba da se razbijaju jevrejske glave, nego jevrejski planovi. Na Ljotićev stav prema Jevrejima ima i intelektualnih uticaja, pre svega Morasa. Uticajni su bili i ekonomski motivi. Tu se misli na iskustva iz doba Ljotićevog rada na organizovanju zadruga, a u vezi sa monopolima u nekim poljoprivrednim delatnostima, koje su dobrim delom držali Jevreji.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D0 ... 0%B8%D1%9B
Свиђа ми сеНе свиђа ми се · · Не прати објавуПрати објаву · Подели · ИзмениИзмени · Јануар 4, 2011

*
*
*
*
o
Станислав Будисављевић
GOVOR EPISKOPA NIKOLAJA NAD MRTVIM LJOTICEM!

98.-101.

http://krozjednomucnostoljece.webs.com/ ... jt%202.pdf
...
Episkop Nikolaj i Patrijarh spremali su se krenuti u Švicarsku, ali je
sve veæ bilo kasno. Nikolaj je došao u kapelu i nad Ljotiæevim odrom održao
besjedu. Navodim je u skraæenom obliku:

"Da je odseèena samo jedna grana, stablo ne bi mnogo osetilo, ali
stablo je odseèeno od korena i nama je nanesen veliki bol. Aj, Bože! To je
tvoja volja i mi joj se moramo pokoriti...
Ljotiæ nije bio samo naš, on je pripadao èoveèanstvu, Evropi, svetu.
Dimitrije Ljotiæ bio je državnik, uèitelj i hrišæanin. On nije bio samo
državnik, on je bio hrišæanski državnik. Za poslednjih sto pedeset godina, mi
smo imali velikih politièara, velikih ljudi kao što su Garašanin, Jovan Ristiæ
i Nikola Pašiæ, ali ti su ljudi bili veliki za svoje vreme, i u granicama Srbije,
dok je Dimitrije Ljotiæ zašao u velike krugove svetske politike. To je bio politièar
sa Krstom. Imao sam prilike da ga jednom èujem u manastiru Žièi
kada je rekao: "Srpski narod neæe biti sreæan dok sav svet ne bude sreæan."
On je bio uèitelj koji je uèio najpre delima, pa tek onda reèima, upuæivao je,
i sam je bio primer...
Baš oni koji su bili na površini, koji su bili glave narodne, nisu ga
razumeli. Zato smo i propali što nismo znali ceniti takve vrednosti... Kolika
poniznost, kakav asketizam, isposnik Svetogorski, kakve molitve, deèije miline.
On je bio veliki èovek. Ono što je posadio uhvatilo je duboke korene.
I sve što je uradio mirisaæe...
Nije mrtav Dimitrije Ljotiæ... A mrtvi su jaèi nego živi. On je sada jaèi
nego kada je bio živ i sputan. On sada još više radi i poseduje još više
snage. On tek sada radi. Hvala mu."

Ove rijeèi slušali su i zapisali Roko Kaleb, Veselin Kesiæ i Duško
Petroviæ, usporedili bilješke i ujednaèili ih u govor. Kasnije, u emigraciji
ovaj govor izazvat æe jaki revolt nekih èetnièkih oficira. Oni su energièno
zahtijevali od Nikolaja da opovrgne da je održao govor nad mrtvim Ljotiæem.
Nikolaj je tekst govora priznao kao svoj. Rekao je da postoje neki mali
nedostaci, ali da u suštini tekst odgovara onome što je on rekao.

NE ZNAM ZASTO SU SE CETNICKI GENERALI BUNILI PROTIV OVOGA GOVORA?Прикажи више
Јануар 15, 2011 у 2:49 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић SASTANAK GLOBNIK - LJOTIC:Od toga trenutka mi bismo bili u ratu s vama!

http://www.facebook.com/topic.php?uid=3 ... opic=15428
Јануар 15, 2011 у 2:50 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић PISMO LJOTICA PAPI, APEL NA SAVJEST OSTAO BEZ ODGOVORA, osude zlocina...

http://www.facebook.com/topic.php?uid=3 ... opic=15420
Јануар 15, 2011 у 2:51 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић LJOTIC ZA NARODNE INTERESE, PROTIV AMORALNOG STOJADINOVICA, KOMUNISTA, POLITIKE, KAPIT.KARTELA...SECERNA REPA

http://www.facebook.com/topic.php?uid=3 ... opic=15381
Јануар 15, 2011 у 2:52 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
U zapisnicima o saslušanju generala Rupnika nema o Ljotiæevom
planu spomena, ali na str. 281, meðu ostalim Rupnik izjavljuje:
"Ljotiæ je prvi put bio kod mene samo zato da bi mi se predstavio...
Rekao mi je da ima sastanak s nekom gospodom ...politièarima, koji su ga pozvali
da bi im iznio svoje mišljenje o situaciji. Dodao je da je to nekakav narodni
odbor... Drugi put je Ljotiæ bio kod mene na èaju, jer mi je bilo stalo
da bih èuo njegovo mišljenje. Vrlo skroman, pobožan, asketski usmjeren,
Ljotiæ je na mene ostavio utisak iskrenog èovjeka koji govori istinu... Za njega
su Nijemci umobolni, besramni ljudi, koji su svojom ludom politikom
Evropu i nas doveli na rub propasti."

STR.101.

http://krozjednomucnostoljece.webs.com/ ... jt%202.pdfПрикажи више
Јануар 15, 2011 у 2:58 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
Nakon Ljotiæeve pogibije, u Postojni je održan Sabor dobrovoljaèkih
starješina i prisutnih èlanova Savjeta Zbora, koji je za nasljednika Dimitrija
Ljotiæa izabrao njegovog brata Jakova. Jakov - Jaša Ljotiæ bio je uèesnik
Balkanskog i Prvog ...svjetskog rata, diplomirao je na Pravnom fakultetu u
Beogradu. Svoju aktivnost izmeðu dva rata posvetio je diplomatskoj službi.
U Münchenu 1974. godine, Titovi ubojice lišili su ga života u njegovoj 79.
godini zadavivši ga rukama.Прикажи више
Јануар 15, 2011 у 2:59 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
Značajan je i Ljotićev stav prema Jevrejima, iako ništa od tog stava nije ušlo u zvanični program Zbora. Ljotić je u suštini bio judeofobičan i anticionista. Verovao je u autentičnost „Protokola sionskih mudraca“ i postojanje jevrejskog pla...na za vladanje svetom. Iako je u Zboru bilo članova sa izraženo antisemitskim stavom, npr. generalni sekretar Milorad Mojić koji je preveo Protokol sionskih mudraca, i zbog toga bio osuđen, napisao je u brošuri štampanoj u Beogradu 1941. da se „jevrejstvo mora brzo i energično likvidirati, jer u protivnom slučaju neminovna je propast hrišćanske civilizacije i hrišćanskog sveta“, Ljotićev stav se značajno razlikovao od njihovih. Govorio je da ne treba da se razbijaju jevrejske glave, nego jevrejski planovi. Na Ljotićev stav prema Jevrejima ima i intelektualnih uticaja, pre svega Morasa. Uticajni su bili i ekonomski motivi. Tu se misli na iskustva iz doba Ljotićevog rada na organizovanju zadruga, a u vezi sa monopolima u nekim poljoprivrednim delatnostima, koje su dobrim delom držali Jevreji.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D0 ... 0%B8%D1%9BПрикажи више
Јануар 16, 2011 у 11:24 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
LJOTICEV SIN

Samo iz logora Vetrinje predano je otprilike:
3.000 srpskih dobrovoljaca; 12.000 slovenskih domobrana i civila;
2.500 Hrvata; 250 crnogorskih èetnika (O stradanju ostalih Hrvata i Crnogoraca
... govori se kasnije, op. pisca.)
Major William Johnson davao je, a i neki drugi oficiri, èasnu englesku
oficirsku rijeè da ih ne isporuèuju Titu, nego da ih transportiraju na jug
Italije.
Prva kompozicija krenula je 24.5.1945. sa stanice Maria Elend,
Austrija. Iz blokiranog stoènog vagona, kroz mali otvor uspio se, uz pomoæ
svojih drugova, izvuæi i iskoèiti Vladimir Ljotiæ, sin Dimitrija Ljotiæa. To se
dogodilo pred tunelom za Jesenice, to jest pred jugoslavenskom granicom.
Iako je takvo iskakanje opasno za život, Vlado je prošao s lakšim ozljedama.
On je èekao oko dva sata u šipražju iznad stanice da alarmira drugi ešalon
koji je iz logora Vetrinje trebao poæi oko podne. Pošto se na stanici sve
umirilo i niko tog dana nije došao, sa prvim sumrakom krenuo je naæi prenoæište.
Našao ga je kod nekih starih ponjemèenih Slovenaca, koji su mu
dozvolili da prenoæi. Sutradan je zamjenio englesku uniformu za civilno odjelo.
Krenuo je prema Sv. Jakobu gde ga je uhvatila engleska patrola jer nije
imao nikavih dokumenata. Isljednik se pojavio tek negde oko deset uveèer.
On je govorio njemaèki i Vlado mu je rekao da je crnogorski civil koji je
pobjegao sa streljanja kod Kamnika i da želi da se pridruži Crnogorcima u
logoru Vihting (Vetrinje). Meðutim, ovaj ga je odredio da ide u SS logor
kod Klagenfurta. Na registraciji, pak, uspjelo mu je da promijeni odluku, tako
da je zajedno s jednim ustašom upuæen u logor Vihting. Kasno uveèe
26.5. stigao je u Vetrinje. Tu je Vlado potražio Mirana Piriha, bivšeg dobrovoljca,
a tad aðutanta slovenaèkog bataljona èiji je komandant bio neki Srbin,
Šabiæ. Njima dvojici je Vlado isprièao cijelu prièu, te su oni odmah išli
probuditi komandanta puka Vuka Rupnika. Ovaj ih je vrlo lijepo i prijateljski
saslušao, pa im je rekao da idu na odmor, a da æe on sutra obavjestiti Narodni
odbor. Sjutra, 27.5. oko deset sati, primili su Vladu èetvorica Slovenaca,
od kojih je jedan nosio generalsku uniformu, vjerojatno je to bio Krener.
Dali su Vladi kartu da im pokaže kuda su Englezi vozili dobrovoljce i kako
je predaja izvršena. Poslije nekoliko pitanja, njegov iskaz su primili bez komentara.
Tog dana, 27.5, stigao je u logor i dobrovoljac, poruènik Stojanoviæ,
komandir èete u bataljonu S. Kereèkog, u IV puku, koji je pobjegao iz
Jesenica, Slovenija. Slijedeæeg dana, 28.5, stigla je u logor Vetrinje i Vlatka
Terdik iz Višegrada, koju je Vlado upoznao u Ljubljani. Ona se bila uposlila
kod Engleza u nekom civilnom logoru u Vilahu i došla je džipom sa jednim
engleskim kapetanom, da Vladu, koga je predstavila kao svog roðaka, registruje
kod nje u civilnom logoru. Vlado joj se zahvalio i rekao da pošto ima
još dva saputnika (Piriha i poruènika Stojanoviæa), nije želio da ide i da æe
njih troje doæi pješice do logora u Vilahu. Ova grupa je najzad 30.5. stigla u
logor Vilah, gdje ih je Vlatka registrovala.
U meðuvremenu su svi srpski dobrovoljci veæ bili transportirani.
Ljudstvo iz svih transporta dovoðeno je u logor u Šent Vidu kod Ljubljane.
Još prije toga partizani, ukljuèivo oficiri, vršili su pljaèke nad predatim antikomunistièkim
borcima. U nekim pljaèkama uèestvovali su engleski vojnici,
pa i oficiri. Glavna pljaèka obavljala se u Šent Vidu. Skidana je odjeæa i cipele,
neki su ostajali u samoj košulji, bez hlaèa, oduzimano je vjenèano prstenje,
lanèiæi i slièno. Ljudi su vezivani telefonskom žicom s rukama na leðima.
Premlaæivanje je bilo toliko bezdušno da su se mnogi pretvarali u krvavu
krpu, pa i umirali pod batinama. Neki su prije vezivanja uspjeli pobjeæi,
od njih je veæi dio ubijen po šumama i vrletima pri pokušaju da se domognu
austrijske ili talijanske granice.
Iz logora su ljudi, vezani po dvojica jedan za drugog, trpani u kamione
i voðeni u šumu na Koèevskom Rogu. Tamo, ako je nešto ostalo, vršila
se posljednja pljaèka. Èest je sluèaj bio da su revolverom izbijani zlatni zubi.Прикажи више
Јануар 19, 2011 у 11:17 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
S prvim transportom trebao je ići i jedan dio štaba sa generalom Krenerom,
ali je došlo do promjene tako da je štabna četa trebala čekati zadnji
transport. Dana, 26. maja u Vetrinje su stigla dva vojnika i četnički poručnik
Vujičić, koji su... izjavili da su 24. maja bili izručeni partizanima, ali Krener
nije htio niti saslušati Vujičića, zaprijetivši mu zatvorom ako bude širio takve
vijesti. Zatim je stigao i Vladimir Ljotić, sin Dimitrija Ljotića, koji je
27. maja potpukovnika Vuka Rupnika obavijestio o predaji Srba Jugoslaviji.
Krener ga je htio saslušati, ali je Ljotić od straha od Engleza izmakao. Sutradan
je pukovnik Bitenc s prvim transportom uputio svog obavještajca Janka
Marinšeka koji je stigao do Podroške i tamo vidio partizanske straže, ali nije
bio siguran da li je transport ušao u Jugoslaviju. Noću su sustigla još tri Srbina,
koji su odbili Krenerov zahtjev da svoje izjave potvrde pred Englezima.Прикажи више
Јануар 20, 2011 у 12:36 пре подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
http://www.facebook.com/photo.php?fbid= ... 2328987747

Dragan Bozic: to nije istina.!!!!!Sve je zasluga onih cetnika ili pripadnika JVUO koji su bili pod komandom Dragoljuba Draze Mihailovica.Dinarska divizija je svakako j...edna od Drazinih divizija, tako i jedinice pod Jevdjeviciom komandom.Neshvatljivo je koliko pravis masakr nad istorijom.General Damjanovic je bio pod Drazinom komandom.Ljotic je podguzna muha koja je svoje fasisticko delovanje tokom celog rata na strani sila osovina , hteo da spase svoj ugled.Posto su mu sefovi i ideologija zasnovana na temeljima treceg rajha propala.

Dragan Bozic
Hrvatska vojska kod komandom generala Parca je svakako osnovana pod komandom Draze Mihailovica.Tako da svako postavljanje Ljotica u ovoj prici je kompleks nize vrednosti.Sumadijski korpus koji je takodje predstavljen nije sastavljen cisto o...d ljoticevaca, a svedok mi je sinoc bio i jedan preziveli cetnik iz milesevskog korpusa i licni pratilac komadanta tog korpusa Vuka Kalaita ..TANASKOVIC MILORAD(borac druge milesevske brigade).Starina je prezivela sve borbe protiv nemaca , partizana i ljoticevaca u Srbiji, i jedan od retko prezivelih sa LJEVCA POLJA.Dokopao se Slovenije i preko reke Soce dospeo u TAJ LOGOR U ITALIJI.Razgovarao sam pola sata i postavljao mu mnoga pitranja.Ljotica je nazvao Sekulom -crnogorskim seperatistom i izajicim Misiceve i Bojeviceve Srbije.

Станислав Будисављевић
VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVIC O LJOTICU:Baš oni koji su bili na površini, koji su bili glave narodne, nisu ga
razumeli. Zato smo i propali što nismo znali ceniti takve vrednosti... Kolika
poniznost, kakav asketizam, isposnik Svetogorski, kakve ...molitve, deèije miline.
On je bio veliki èovek. Ono što je posadio uhvatilo je duboke korene.
I sve što je uradio mirisaæe...
Nije mrtav Dimitrije Ljotiæ... A mrtvi su jaèi nego živi. On je sada jaèi
nego kada je bio živ i sputan. On sada još više radi i poseduje još više
snage. On tek sada radi. Hvala mu

DRAGAN BOZIC O LJOTICU:Ljotic je podguzna muha koja je svoje fasisticko delovanje tokom celog rata na strani sila osovina , hteo da spase svoj ugled.Posto su mu sefovi i ideologija zasnovana na temeljima treceg rajha propala.

.........

Pazi, ako je tebi Vuk Draskovic,koji je poljubio ruku Madlen Olbajt nakon NATO masakra u Srbiji, moralni autoritet, a Ljotic podguzna muha, dok je za najveci srbski um vladiku Nikolaja on VELIKAN NAJVECIH RAZMJERA, onda uopce ne treba komentarisati ko ima masakrirani sistem vrednosti.Прикажи више
Јануар 20, 2011 у 9:31 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
Iz mojih sanjarenja prenuo me poziv Jaše Ljotiæa da doðem u njegov
šator. Predoèio mi je da æemo biti daleko od svoje zemlje, možda æemo vrlo
teško moæi uspostaviti bilo kakav kontakt s narodom. Dvojica naših drugova
Slovenaca otišli su u T...rst s namjerom da tamo otvore gostionicu. Ako bih ja
pristao da im se pridružim, oni bi me kod sebe primili na stan i hranu. U
Trst stižu nove izbjeglice, iz razgovora s njima mogao bih pratiti razvoj prilika
u zemlji i njega obavještavati.
Prihvatio sam ponudu misleæi i na Zoru.Прикажи више
Јануар 21, 2011 у 12:46 пре подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић Dolinara sam cijenio kao èovjeka-patriotu, koji je prije rata suraðivao
s Jašom Ljotiæem, jugoslavenskim konzulom u Trstu i zbog toga od
Mussolinija interniran. Cijenio sam ga i kao zadružnog i kulturnog radnika.
Zadrugarstvo je bilo za Slovence i Hrvate u Slovenskom Primorju i Istri instrument
nacionalnog održanja. Preko zadruga širio je i knjige i èasopise koji
su spašavali narodni jezik od nestanka.
Јануар 28, 2011 у 10:45 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
od 56.str.

http://krozjednomucnostoljece.webs.com/ ... jt%203.pdf

IZ EBOLIJA U TRST
...
Slijedeæi zadatak što mi ga je dao Jaša Ljotiæ, u blizini Venecije izašao
sam iz vagona i prešao u kompoziciju za Trst.Прикажи више
Јануар 28, 2011 у 10:45 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић Dolinara sam cijenio kao èovjeka-patriotu, koji je prije rata suraðivao
s Jašom Ljotiæem, jugoslavenskim konzulom u Trstu i zbog toga od
Mussolinija interniran. Cijenio sam ga i kao zadružnog i kulturnog radnika.
Zadrugarstvo je bilo za Slovence i Hrvate u Slovenskom Primorju i Istri instrument
nacionalnog održanja. Preko zadruga širio je i knjige i èasopise koji
su spašavali narodni jezik od nestanka.
Јануар 28, 2011 у 10:46 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
od 86.str.

http://krozjednomucnostoljece.webs.com/ ... jt%203.pdf

U beogradskoj Glavnjači
...
...

Sjetih se pričanja Dimitrija Ljotića, kako je 1938. godine ležao u zatvoru
nekoliko mjeseci, pored ćelije u kojoj je čamio dr Dragoljub Jovanović,
moj profesor iz agrarne politike. Tu je Ljotić pisao svoju autobiografiju
"Iz mog života". Žandar-stražar dozvoljavao im je da svakog dana jedan kod
drugog provedu u razgovoru jedan sat. Bili su oni jedan drugome interesantni
sugovornici, obojica oštri opozicioneri Stojadinovićevom režimu, ali jedan
krajnje lijevo, a drugi krajnje desno. Obojica su selo i zemljoradnju uzimali
kao osnov društvenog života. No, jedan ateista, a drugi kršćanin. Razgovarajući
o tome, Ljotić mu je rekao: "Dragoljube, ti ne možeš ni zamisliti
kuda će te odvesti tvoje nevjerovanje u Boga.", a Dragoljub mu je odgovorio:
"Mito, ti ne možeš ni zamisliti kuda će te odvesti tvoje vjerovanje u Boga."
Ljotića je vjerovanje u Boga odvelo u suradnju s njemačkim okupatorom
radi biološkog očuvanja naroda, a Jovanovića je nevjerovanje u Boga
odvelo u suradnju s komunističkim okupatorom koji mu je, prema funkciji,
davao na potpisivanje smrtne presude antikomunistima. Svejedno æemo
Dragoljub i ja èamiti u Sremskoj Mitrovici.Прикажи више
фебруар 1, 2011 у 7:53 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
‎"Kada se vidjelo da se Jugoslavija mora odrediti prema Hitlerovoj
Njemaèkoj, i kad je bilo jasno i knezu Pavlu i Vladi da ne može više podržavati
totalnu neodreðenost, Vlada je uz suglasnost kneza zatražila od mene
da, koristeæi moja pozna...nstva u Njemaèkoj, pokušam saznati što zapravo
Njemaèka traži od Jugoslavije, odnosno èime se može zadovoljiti, a da bi
Jugoslavija ipak zadržala svoju neutralnost. Razgovarao sam s ministrom
vanjskih poslova Ribentropom. Oni shvaæaju poziciju Jugoslavije i smatraju
da bi bio moguæ pakt o prijateljstvu. Ne traže od Jugoslavije pristupanje
Trojnom paktu. Ja sam o tome obavijestio našu Vladu. Pristupanje Jugoslavije
Trojnom paktu 25.3.1941. godine, izazvalo je kod mene zaprepaštenje.
Ne mogu shvatiti kako je do toga došlo. Ne iskljuèujem da je to plod panike
naše Vlade, koja je, možda, u strahu i sama dala neki mig da je spremna pristupiti
Trojnom paktu."
"Daèo, reci mi, molim te, je li ti poznat tekst dokumenata o pristupanju
Trojnom paktu?"
"Da, uspio sam vidjeti te dokumente. Tu nema nièega što svaka druga
vlada, u sliènim okolnostima ne bi mogla prihvatiti. Postojao je i jedan
tajni dodatak. U njemu je bila izjava Njemaèke da neæe od Jugoslavije tražiti
prolaz trupa i materijala kroz Jugoslaviju. Greška je Njemaèke što je zahtijevala
da se taj dokumenat mora držati u tajnosti. U Beogradu se brzo saznalo
da postoje neke tajne klauzule, pa se smatralo da su tajne zato što idu na štetu
Jugoslavije. Odatle se i nije mogao izvesti drugi zakljuèak, nego da su Pavle
i njegova Vlada izvršili izdaju Jugoslavije. Psihoza za puè 27.3. je bila
tu, put u katastrofu otvoren. Zašto je Njemaèka tražila da dokumenat ostane
u strogoj tajnosti? Vjerojatno zato što takva koncesija nije data ni jednoj
drugoj èlanici Trojnog pakta.

od 113.str.

http://krozjednomucnostoljece.webs.com/ ... jt%203.pdf

Dr Danilo Daèa GregoriæПрикажи више
фебруар 3, 2011 у 12:24 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
PLAN LJOTICA ZA HITLERA I RUSIJU!

Ova grupa, kad je Hitler napao SSSR, pozvana je iz Beograda u Berlin
i tu se prikljuèila velikoj grupi Novog pokoljenja. Slijedili su njemaèke
trupe i vršili propagandu u narodu. Poslije rata izruèeni su J...ugoslaviji i osuðeni
od 15 do 20 godina robije. Prièao mi je o prijateljskim doèecima njemaèkih
trupa u Ukrajini, te o masovnim strijeljanjima naroda kao odmazdu
za i najmanji akt sabotaže što su ih vršili Staljinovi diverzanti. On je to doživljavao
s velikom boli, ali je smatrao da i to treba snositi da bi komunizam u
Rusiji bio oboren. Govorio sam mu o Ljotiæevim nastojanjima da uvjeri Nijemce
da Hitler dade proklamaciju ruskom narodu da od Rusije ne traži ni
pedalj teritorija, veæ samo da se obori komunizam, a onda uspostavi ekonomska
suradnja. Bio je siguran da bi takav akt imao uspjeha, jer je vojska
bila nezadovoljna što je Staljin uništio najbolji oficirski kadar. No, Hitler je
htio sve - ili propast. Odbio je dozvoliti generalu Vlasovu da se iz zarobljeništva
pojavi na frontu u SSSR-u. Ali, on vjeruje da æe doèekati slobodu zemlje
svojih predaka (roðen u Beogradu od roditelja ruskih emigranata). Priznaje
da se njegova aktivnost može formalno kvalificirati kao izdaja, ali je
to za Novo pokoljenje bilo neizbježno zlo. Oni, da su posijali u narodu ideje
koje æe jednog dana biti ostvarene. Bio je tip intelektualca, fanatiènog idealiste,
spremnog na svaku žrtvu.

od 4.str.

http://krozjednomucnostoljece.webs.com/ ... jt%204.pdf

Ruski emigrantiПрикажи више
фебруар 3, 2011 у 9:23 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
‎-CETNICI UBILI PUKOVNIKA MILOSA MASALOVICA, NEDICEVOG SEFA KABINETA ZA VREME OKUPACIJE,JER JE BIO STAVLJEN POD ZNAK Z.

od 39.str.

http://krozjednomucnostoljece.webs.com/ ... jt%204.pdf
...
Ravnogorci – èetnici

...

Masaloviæ je vodio knjigovodstvo robijaške ekonomije (poljoprivreda,
ciglana, stolarska i mehanièarska radionica). Poslije izdržane kazne otišao
je u Pariz. To je bio sin pukovnika Miloša Masaloviæa, Nediæevog šefa
kabineta za vrijeme okupacije. Otac mu je ubijen u atentatu što su ga izvršili
èetnici, jer je bio stavljen pod slovo "Z".Прикажи више
фебруар 6, 2011 у 11:06 пре подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
Cestom odoh u Požarevac. Najprije na poštu. Telefoniram svastici, a
Zori šaljem telegram u Banjaluku. Profu nisam zatekao na kolodvoru, veæ je
otišao. Autobus juri, polja gledam i ne gledam, Dunav se u svoj svojoj velièanstvenosti
povremeno... pokazuje, oblaci mijenjaju svoje oblike, pokušavam
ih tumaèiti, i ovog puta kako mi odgovara. Prolazimo kroz Smederevo, rodno
mjesto Dimitrija Ljotiæa. Tu su se zaèele ideje Zbora koje sam prihvatio i
s njima prošao svoj križni put.

od 73.str.

http://krozjednomucnostoljece.webs.com/ ... jt%204.pdf

OsloboðenПрикажи више
фебруар 12, 2011 у 2:20 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
Prostorije poduzeæa su u zgradama bivšeg Beogradskog velesajma.
Sjeæanja naviru. Godine 1937, mislim da je to bila prva godina Velesajma,
direktor, ing Vasiljeviæ, profesor Tehnièkog fakulteta, jedan od vrhovnih rukovodilaca
Ljotiæevog "Zbo...ra", pozvao me da doðem da mi pokaže Velesajam.
Evo, ova lijepa prizemna ovalna zgrada, ovi prozori, tu je bila njegova
kancelarija, tu me primio i poèastio. Sada se pokušavam useliti trajno. Ulazim
sa strepnjom, ali odluèan da se borim.

od 85.do 92.str.

http://krozjednomucnostoljece.webs.com/ ... jt%204.pdf

Konaèno – zaposlenjeПрикажи више
фебруар 12, 2011 у 6:50 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
http://krozjednomucnostoljece.webs.com/ ... 0krizi.pdf

U globalnoj krizi

...
...
Kako, dakle, spriječiti ponavljanja moralne krize? Na tome se mora raditi dugoročno,
jer se radi o rađanju ili totalnoj propasti jednog željenog boljeg svijeta. U tim razmišljanjima
postavio sam sebi pitanje: da li sam svoj život i život moje Zore, mog životnog saputnika,
besmisleno potrošio u borbi za koju neki tvrde da je bila samo utopija, da bih ja pred kraj
svog mukotrpnog života trebao priznati "vitam perdidi" (izgubih život), ili trebam ustrajati u
svojoj "utopiji" bez koje, kažu neki mudraci, nema rađanja nečeg boljeg.
Za odgovor vraćam se 74 godine unatrag, kad sam 1935. g. prihvatio ideje Dimitrija
Ljotića, izražene prvenstveno u programskim načelima "Osnovna načela i Smjernice". I tada
je bila kriza. Tražio je hitno rješenje za jugoslavensku krizu. Te je svoje misli odlučio prenijeti
i na druge ljude dobre volje. Kada te misli usporedim sa idejama koje se javljaju u današnjoj
globalnoj krizi, onda moram zaključiti da su i sada i onda bili slični problemi, ali različitog
obujma, pa da se suština u oba perioda sastojala baš u moralno-financijskoj krizi. Stoga
pokušavam iznijeti te naše "utopijske" ideje na vidjelo svima onima koje tišti teret današnjice.
Ne zato što vjerujem da time mogu djelovati na rješenje velike krize, već da pokušam
mladoj generaciji pokazati što je bio ideal kod mojih mladih prijatelja. Možda će netko među
njima naći neko zrnce, koje bi moglo proklijati za potrebe svog naroda. Evo, u najkraćem,
samo one misli koje se odnose na pokušaj rješavanja krize u Jugoslaviji prije 74 godine.Прикажи више
фебруар 15, 2011 у 4:09 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
http://krozjednomucnostoljece.webs.com/ ... 0krizi.pdf

U globalnoj krizi

...
...
Vanjska politika
Još kao dijete Ljotić je pratio vanjsku politiku razgovarajući sa svojim ocem Vladimirom,
diplomatom. Ali i kao ratnik, učesnik u Drugom balkanskom ratu te Prvom svjetskom
ratu. U vojsci je mnogo naučio. Posmatrao je i proživljavao sve ratne strahote, od službe
u "žutom šatoru" (bolesnici od kolere) do posmatranja ranjavanja i vojničke smrti. Zato
se i mogao formirati kao istinska etička ličnost i energičan zagovornik Balkanskog pakta,
koji bi osigurao neutralnost balkanskih naroda u bilo kakvim ratnim kombinacijama. To mu
je utoliko bilo lakše što je kralj Aleksandar već okupio sve balkanske države, osim Bugarske,
za tu ideju. Pristupanjem Bugarske, što je kralj planirao po povratku sa svog kobnog
puta u Francusku, Evropa bi dobila primjer za svoje ujedinjenje.Прикажи више
фебруар 15, 2011 у 4:11 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
REZIME MAGAZINOVICA O LJOTICU

http://krozjednomucnostoljece.webs.com/ ... 0krizi.pdf

U globalnoj krizi
...
...

Postavljeno mi je pitanje - Što je u međuvremenu bilo od idealističke omladine od
prije 74 godina?
Odgovor:
Omladinci koji su bili dozreli za odbranu domovine od njemačkog napada na Jugoslaviju,
06.04.1941, izvršili su časno svoju dužnost.
Poslije kapitulacije Jugoslavije, jedan dio omladine javio se je dobrovoljno za raščišćavanje
porušenog Smedereva. Oni su postali borbeno jezgro Srpskog dobrovoljačkog korpusa
u borbi za biološko spasenje srpskog naroda od okrutnih njemačkih kaznenih ekspedicija,
izazvanih komunističkom revolucijom. U tom građanskom ratu poginuo je veći broj
omladinaca.
Uslijed približavanja sovjetskih trupa granicama okupirane Srbije, Srpsko dobrovoljački
korpus povlači se u Sloveniju da bi tu sačekao kraj rata. Prema Ljotićevoj zamisli, tu
se vrši ujedinjenje s ostalim antikomunističkim vojnim snagama, kao i sa slovenačkim i nekim
hrvatskim, u cilju zaustavljanja Titovih komunističkih jedinica na granicama Slovenije i
priključivanju engleskim snagama čije se je iskrcavanje očekivalo u Slovenskom primorju.
Međutim, taj plan nije uspio uslijed Ljotićeve pogibije u saobraćajnoj nesreći. Umjesto toga,
engleske trupe su prisilno i na prevaru većinu antikomunista predali komunističkoj vojsci
koja je nad njima izvršila masovni pokolj. Tu je bez sudskog postupka ubijeno nešto manje
od tri tisuće srpskih dobrovoljaca, dok ih se spasilo (u južnoj Italiji) oko dvije tisuće.
Dio spašenih omladinaca odmah se predao učenju u školama koje su sami osnovali u
logorima i ispite polagali uspješno pred delegatom talijanskog ministarstva prosvjete. To mi
je omogućilo upis na univerzitete u zemljama u koje su upućeni. Tako je dobiven lijepi broj
stručnjaka koji bi bili od velike koristi njihovoj zemlji kad bi se vratiti mogli. Međutim, komunizam
je htio samo njihove leševe, ne i njihovu stručnost i njihovu moralnu snagu.
Vrijeme čini svoje pa je i njih sve manje. Tako oni, sticajem okolnosti, nisu uspjeli
svom narodu i domovini dati svoje snage. Ostala je samo uspomena na njih, ostao je njihov
primjer da bi se time koristila današnja generacija mladih.
To je sudbina generacije od prije 74 godine. Tužna sudbina, ali bogata ponuda iskustva
za današnju generaciju.Прикажи више
фебруар 15, 2011 у 4:24 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
Dimitrije Ljotic

Prvo obracanje Srpskom narodu nakon okupacije, Radio Beograd, 7. Jula 1941.

"Ne mogu poceti svoju vecerasnju rec a da vas ne potsetim na nasu pretesku narodnu katastrofu. Bez Kosova, mi smo docekali gore od Kosova...Gresn...ik je teski onaj ko vam krije velicinu katastrofe, a gresnik je svako ko je ne oseca ili jos gore: ako nesrecu oseca samo ako ga licno ili neposredno u cemu pogodi, a inace je bezbrizan, nasmejan, vedar i cak veseo. Cuo sam da je o Djurdjevdanu ove godine, ni puni mesec dana od nase propasti, jedan nemacki oficir, u jednom selu naseg Pomoravlja, dreknuo na predsednika opstine, kada je ovaj trazio dozvolu za igranku seoske mladezi: "Zar je vama do igranke, kad vam je drzava propala?!?". Cuo sam da su nemacke vlasti u jednom mestu oterale na rad neke zene koje su setale nakindjurene i nasmejane na korzou - petnaest dana nakon naseg sloma...Niko jedan narod ne moze unistiti, kao on sebe sama. A najsigirniji put unistenja je bas onaj kojeg se ovi Nemci tako otvoreno gnusaju..."

Na price koje se kroz gradove i sela Srbije raznose o tome kako ce nas spasti sada "Rusija", Ljotic kaze narodu:

"Ne postoji Rusija, vec samo Sovjetija...Nece ti doneti slobodu oni, za koje ti izvesni ljudi kazu da su Rusi, vec ce, naprotiv, tvoja sloboda doci u pitanje, upamti to dobro, bas od njihove, sovjetske pobede...Treba da ne zaboravis ove cinjenice: Sovjetija ne vodi nikakvu rusku, a jos manje slovensku politiku, vec samo svoju komunisticku. Nije cilj te njene politiki ni mir svetski, ni mir evropski, ni sloboda sveta, ni sloboda pojedinih naroda, ni blagostanje radnih masa, vec samo opsta svetska revolucija, iz koje treba da izadje slom svakoga nacionalnog i hriscanskog poretka, iz koga treba da izadje vladavina komunista nad svima ostalima narodima i zemljama..."

==============================================

Drugo obracanje Srpskom narodu, Radio Beograd, 17. Jula 1941

"Zar niste culi da ima krajeva izvan Srbije u kojima sto je bolji civek, to teze prolazi! Zar ne znate kakve su Hristove patnje mnoge nase brace izvan Srbije? Nije moguce da to niste culi. Pa zar to vec nije dovoljno da svoj polozaj smatrate teskim i preteskim?...A stanje moze biti crnje od crnjega, teze i od tezeg - i to ne samo izvan Srbije, vec i ovde kod nas, gde je do sada najbolje. Zar niste culi sta se desava preko Drine? Zar ne znate, zaista, za stvari koje izgledaju neverovatne, kad vam hiljade izbeglih svedoka ne bi to i posvedocilo? Zar niste culi stvari koje ni jedno srce ne mogu ostaviti mirnim i ni jedne oci suvim? I na drugim mestima pati nas nesrecni narod, ali preko Drine i Save su patnje bez mere. To zaustavlja dah i samu misao koci. Zar niste culi, da tamosnji govore o Evropi i njenoj kulturi koja, izgleda, po njima prestaje na Drini i Savi! Na ove reci ne treba da odgovaramo mi. Mesto nas govore o toj kulturi dogadjaji koji po svojoj jezivosti narod nas, valjda, nikada do sad nije doziveo. I vi me jos pitate: zasto crno gledam? A znajte, hoce li biti svetlije ili crnje, to od nas zavisi: od nase mudrosti, ljubavi i snage. Ako mesto mudrosti ludost, mesto ljubavi mrznju, mesto snage slabost pokazemo, znajte da polozaj nas moze biti jos tezi i jos crnji..."

Osvrcuci se na komunisticku akciju posle 22 juna, Ljotic kaze:

" Sad treba baciti narod u nesrecu, jos goru i tezu od one prve (pod "prvom" misli na rat, na propast drzave). Treba zapaliti zetvu, treba opustositi sela, treba za racun satane baciti u oganj i krv nas narod. Ako narod sazna istinu, to nece uspeti. Svaka istina upucuje narod da se kloni i cuva takvih stvari. Zato svakog takvog ko istinu propoveda treba ubiti telesno i moralno. Otuda siktanje od onih kojima istina smeta. Razume se da nas to nece spreciti da vrsimo duznost prema svome narodu, govoreci mu uvek, svuda i samo casnu istinu. Moj narod voli slobodu. U dobri cas! Da je ne zeli ne bih ga voleo i niti bih mu pripadao. Ali put ka slobodi ne vodi kroz laz, vec kroz istinu. To ne kazu moja gresna usta. To veli sam Hristos: ' Istina ce vas osloboditi'. Neka to cuju i zapamte svi oni koji misle da nas siktanjem i klevetanjem ucutkaju..."

==============================================

Trece obracanje Srpskom narodu, Radio Beograd, 3. Avgusta 1941.

"Imas isuvise razloga, rode Srpski, da ne budes zadovoljan svojim sadasnjim polozajem. Potpuno si u pravu kada zelis da iz njega izadjes. Treba samo videti kako ces izaci? Kako izaci, razume se, na bolje, a ne na gore. Neko ti sapuce: ustankom! I ja bih to mogao reci - kada bih bio lakomislen. Zvao sam te na ustanak jos dok si bio u svojoj slobodnoj drzavi, jer sam video da ce nam drzavu razbiti i narod porobiti, ako ne ustanemo, mi, narod koji lezi kao 'covek vezan na pruzi', bespomocno. Zvao sam te na ustanak duhovni, moralni i na budjenje, na otvaranje ociju. Ali tada me je tek po neko cuo, neko tek razumeo. I eto nas sad gde smo. Danas treba da me cujes i razumes, rode Srpski, jer sutra moze za vekove tvoja sudbina da bude zapecacena. Cuj me, dakle! Kad u mraku automobil hoce na put da krene, prvo svetla upali, da put osvetli. Kad ko spava, pa hoce da ustane, on prvo oci otvori. Kako bi mogao krenuti, ako prvo put svoj ne osvetlis mocnim svetlima svoga duha. Kako ti da ustanes, ako oci tvoje siroko ne otvoris?...Ja se bojim samo da ti ne podjes mracnim, neosvetljenim putem, ili da ne ustanes zatvorenih ociju. Sve sto sam kadgod napisao ili rekao, nije bilo nista drugo, vec sluzba tebi: put svoj da osvetlis i oci svoje da otvoris - u ovo najburnije vreme ljudske istorije, ciji smisao ne mozemo shvatiti danas, vec mu samo razvojne mogucnosti mozemo naslutiti. To sam narucito cinio za poslednje dve godine. Video sam: ides u mraku, samom ivicom provalije. Vode te slepi vodje, a graju paklene lazi digli oko tebe ljudi koji ne daju da istinu cujes i da je poverujes. Ali, eto, nisam uspeo da sprecim nasu opstu nesrecu. Pao si, rode Srpski, u mracnu provaliju, punu stenja, a oraslu trnjem i neprohodnim cestarom. Kako sad da izadjes otuda?...Pitas me u ocajanju: dokle ce to trajati? Odgovaram ti: sve dok prvo sunce ne ograne i ne sagledas svoj pravi polozaj. Dotle ne vredi ustajati i kretati se. Poslusas li one koji ti savetuju drugacije, pasces u krajnju provaliju, u bezdan, iz koga se nikad izvuci neces...U mraku si rob provalije i svih stvari koje te okruzuju. Stenje i trnje su ti okovi, kojih se nikako ne mozes osloboditi. Tek svetlost istine razgoni mrak, otkriva tvoj pravi polozaj, upucuje te pravom putu...Prosli put sam ti pomenuo bolnu sudbinu tvoje bracesa one strane Save i Drine. Rekao sam ti da nema zla koje se Srbinu tamo ne nanosi. Kao furije iz podzemlja, besovi otelovljeni, cine pustos nad Srbima. Nikada od pamtiveka niko Srbima nije u toj meri cinio zla, kao sto mu se tamo cini. Znam i sta se cini da se to zaustavi...Ali ne razumem da ovde sada hoce nekoliko moskovskih agenata da ucine, da Srbima s one strane ne bude olaksano, vec i da ovde nastane stanje kao tamo, ako ne i gore. Cuo sam da je jedan tamosnji politicar rekao da su svi Srbi komunisti, pocev od Patrijarha. Takva krupna neistina otkriva dve stvari: s jedne strane treba opravdati pred nekim pocinjena tolika nedela nad Srbima, a s druge strane otkriva zelju da nestane potpuno i Srbije i Srpskog naroda...Da se ne zaboravi: poznati politicki savez iz mitrovackog kaznenog zavoda izmedju ustasa i komunista nije jos raskinut, osobito kad obe strane imaju kakvog interesa da se njime posluze".Прикажи више
фебруар 15, 2011 у 8:59 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић Димитрије Љотић "Дража Михаиловић и комунисти"

http://www.facebook.com/topic.php?uid=2 ... topic=8813
фебруар 15, 2011 у 11:32 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
O SARADNJI SA OKUPATORIMA,NJEMCIMA

Medjunarodne ratne konvencije-O odnosu okupatora i okupiranog naroda-Britanska primjena ratnih konvencija

Inicijativu za kolaboraciju s njemackim okupatorom nije dao Ljotic nego Milan Acimovic, raniji mi...nistar unutrasnjih poslova u vladi Milana Stojadinovica. To je bilo vrijeme kada su vec hiljade srpskih izbjeglica spasavali svoje zivote prebjegavanjem u okupiranu Srbiju. Ljotic je sa grupom pravnika proucio medjunarodne konvencije pa se odlucio na suradnju. Tako je obrazovana Komesarska uprava 30.4.1941. s ciljem da se sto kasnije za srpski narod reguliraju odnosi s okupatorom i da se sto bolje zbrinu izbjeglice. U tu Upravu svoje predstavnike dale su sve politicke stranke, osim Zemljoradnicke. *ta je bila placenicka stranka od Engleza kao danas LDP i sl. Ljoticev zbor je imao dvojicu predstavnika, ali je Ljotic ostao izvan uz obrazlozenje da ce se na taj nacin otupiti ostrica komunisticke propagande.

Da se ne bi osnivanje Komesarske uprave i njenizn rad tretirao kao izdaja, donosimo najvaznije odredbe medjunarodnih konvencija, koje toj upravi daju legitimitet.

IV Konvencija o zakonima i obicajima rata na kopnu sa Pravilnikom
(Hag, 18.oktobar 1907.godine)

Clan 43.

Posto je vlast zakonite vlasti de facto presla u ruke okupatora, ovaj je duzan da preduzme sve mere koje od njega zavise da bi uspostavio i osigurao, koliko god je to moguce, javni red i sigurnost, postujuci, izuzev apsolutne sprecenosti, zakone koji su na snazi u zemlji.

Zakon rata na kopnu
(Oksford, 9.septembar 1880.godine)

Clan 43.

Okupator treba da preduzme sve mere koje od njega zavise, da uspostavi i osigura javni red i zivot.

...

Clan 47.

Stanovnistvo se ne moze siliti da polozi zakletvu neprijateljskoj sili, ali stanovncii koji pocine neprijateljstva protiv okupatora mogu se kazniti...

itd itd...

IZ SVEGA NAVEDENOG JE JASNO DA JE LJOTIC NASAO NAJBLJU MOGUCNOST UNUTAR NAJGORE MOGUCE SITUACIJE. Moglo je i gore,i Draza i Tito su upravo to i radili. A ljotic je zbog naroda i u Srbiji i izbjeglica ucinio da se prekine srbsko stradanje. Sa druge strane, Draza bespotrebno napada pojedine Njmece i iz sume posmatra odmazde za koje zna 100 za 1! A toga ne bi bilo da okupatore nije napadao. U redu napdasti,i treba,ako se ima moc, da ih se oslobodimo,ali sini napadi koji toliko stere Srbima su proizvod ili mazohizma i gluposti ili direktnog sluganstva engleskim intresima,sto je i istina,jer je Draza kao neuk htjeo prvo mjesto da je vodja,a ni pravnicki je bio u blokadi,jer je drzava kapitulirala a on toboze nije,pa je bio ni na nebu ni na zemlji! Tako se i ponsao i tako je i prosao,kome je vjerovao tako je i prosao! Nije slusao Ljotica da se ne veze sa komunistima, da ne napada Njmece, da se ne odvaja u sume...Ali sve to je ucinio,i na kraju ga nije poslusao vjerujuci da ce se Englezi iskrcati.Vjerovao je i u majcicu Rusiju sto ga je ovaj nagovarao da ne vjeruje...Toliko kardinalnih gresaka! Previse za jednog covjeka!

............

Dvije okupacije - dva mjerila

U spomenutoj debati o Kanarskim otocima, ministar Ede je rekao i ovo:

Sicusnost teritorije koja je dosla pod nacisticku okupaciju ni na koji nacin nije umanjila teskoce problema sa kojima se suocila civilna uprava, a na Otocima ovi problemi bili su povecani ogromnim brojem okupacionih trupa.

Ma koliko velike teskoce, IPAK SU BILE NEUSPOREDIVO MANJE NEGO U OKUPIRANOJ SRBIJI. Dovoljno se je podsjetiti da na Otocima nije bilo izbjeglica, gradjanskog rata, oruzane borbe za promjenu britanskog drustvenog i politickog sistema, ni krvavih okupatorskih represalija. I pravna podloga za funkciju upravljaca na Otocima razlikovala se od podloge na kojoj se temeljio rad Nediceve "vlade narodnog spasa". Ne izjednacavajuci okupaciju na Otocima s onom u Srbiji, ipak se moze ukazati na dvostruko mjerilo kojima se u Velikoj Britaniji mjeriloove dvije okupacije.Прикажи више
фебруар 16, 2011 у 10:52 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
Trazeci pomoc od Amerike, Cercil je 20.5.1941. pisao predsjedniku Ruzveltu, pored ostalog:

...Ako bi Sjedinjene Drzave prepustile ovu zemlju njenoj sudbini, niko ne bi imao prava prekoravati one koji bi tada bili odgovorni, ako bi tada nap...ravili najbolju mogucu pogodbu za nadzivjelo stanovnistvo. Izvinite me, g.Predsjednice, sto iznosim ovu moru otvoreno. Ocigledno, ja ne bih mogao odgovarati za svoje nasljednike koji bi se u krajnjem ocajanju i bespomocju morali prilagoditi nejmackoj volji...

Dok je Cercil ovo pisao, Jugoslavija se suocavala sa svojom poraznom sudbinom. Krajnje ocajanje i bespomoc nije bilo hipoteticno stanje nego kruta, nesmiljena stvarnost. Jugoslavija je kapitulirala bezuslovno. Njemacka volja bila je neumoljiva.

Glavna politicka linija o vladavini na Otocima, bila je utvrdjena vec dosta unaprijed:

...ako bi Nijemci odlucili da okupiraju ovaj Otok, mi moramo primiti taj polozaj. Ne smije biti nikakve misli o bilo kojoj vrsti otpora. AKO BI BILO IKAKVOG OTPORA, MI MOZEMO SAMO OCEKIVATI DA CE BITI IZVRSENA STRASNA KAZNA.

Za upravu na Otocima se, prirodno, imalo puno razumijevanje. "Vrlo obimni podaci, ... , pokazuju ne samo da je politika, koju je uprava vodila, bila diktirana jednim motivom DA SE UCINI STO JE NAJBOLJE ZA CIVILNO STANOVNISTVO, nego da odgovorni upravnici ZASLUZUJU PRIZNANJE ne samo od svojih Otocana nego i od ove zemlje...", rekao je britanski ministar unutrasnjih poslova.

(MI, PRIMITINI SRBI, KRATKO GLEDAMO,PA CIJENIMO DIVLJAKE I BEZUMNIKE KAO STO JE KAO DRAZA, TOBOZE HEROJE, I SRBOMRSCA TITA RANIJE, A one koji zasluzuju istinsko proslavljanje jos pljujemo kao izdajnike,jer u svojoj gluposti ne mozemo da pronikeno dublje. Ali tako misle ogranicene budale, kojih je na zalost svuda i uvijek najvise. Eto kako Englezi kada su sami u pitanju trezveno razmisljaju,a nama je to izdaja!)

Nedicu i saradnicima se nisu priznavali isti motivi, iako su mnogi istaknuti clanovi stanovnistva, ljudi iz politickih, privrednih, akademskih i drugih krugova, molili i umolili Nedica da se primi formiranju "vlade narodnog spasa". "Danas se radi o bioloskom spasavanju srpskog naroda koji Vi ne smete napustiti", rekao je Nedicu de Aleksandar Belic, predsjednik Srpske kraljevske akademije nauka.

DOK SU SEPRIPREMALA ODLIKOVANJA ZA UPRAVLJACE NA OTOCIMA POD OKUPACIJOM, PRIPREMALO SE IZRUCENJE MILANA NEDICA I BAR 12 NJEGOVIH BLIZIH I DALJIH SARADNIKA TITOVOJ VLADI. Nije pomoglo sto je americki ambasador u Beogradu upozorio svoju vladu o Nedicevoj sudbini i ulozi:

...mi znamo da mu nece biti odrzano nepristrasno sudjenje i da zato mnoge cinjenice o stvarnoj prirodi njegove uloge za vrijeme okupacije, vazne za historiju kao i uticajne na uvid u njegovu krivicu ili nevinost, mogu uvijek ostati nepoznate.

U martu 1946. Cercil upozorava svijet o kobnosti spustanja gvozdene zavjese u Evropi.

A krajem 1947.g.neki od onih koji su mu pomagali da se i Beograd nadje iza te zavjese, jos uvijek nisu priznavali da je i kolaboracija u Srbiji - pod okolnostima drugacijim nego na Otocima - ipak bila "diktirana zeljom da se ucini sto je najbolje za civilno stanovnistvo i samo time".

Prica o dvjema spomenutim kolaboracijama ne iscrpljuje se u onome sto je naprijed navedeno. Ali i to je dosta da se vidi kako su onih "dalekih" cetrdesetih godina 20.vijeka postojala dva mjerila o kobnim dogadjajima i ljudima koji su ih oblikovali: mjerilo velikih sila, narocito kada su pobjednicke, prema sebi i svojima, i njihovo mjerilo prema onima koji se nisu mogli ponasati po zelji velikih sila nego po potrebama svoga naroda i po svojoj savjesti, BIO JE I MILAN NEDIC.

"KRSCANSTVO NE CIJENI COVJEKA PO RIJECIMA NEGO PO DJELIMA..."

"Pri ispitivanju kolaboracije ona ce se pokazati kao neizbjezno taktiziranje u stanju EGZISTENCIJALNE NUZNOSTI CIJELOG JEDNOG NARODA. Malog naroda pred kojim su se istovremeno pojavili i Hitler i Staljin..."

"Zivot u Srbiji Milana Nedica bio je vrlo tezak. Pa, ipak, to je bila JEDINA SRPSKA POKRAJINA U KOJOJ SU SE SLIJEVALE STOTINE HILJADA IZBJEGLICA. Da li je jos nesto potrebno da ubjedljivije pokaze polozaj krajnje nevolje toga naroda i neizbjeznu nuznost kolaboracije...?"

Iz knjige Hrvoja Magazinovica, Kroz edno mucno stoljeceПрикажи више
фебруар 16, 2011 у 10:52 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
PRILOG 4 iz knjige KROZ JEDNO MUCNO STOLJECE, Hrvoja Magazinovica

Izvod iz pisama citalaca

Komentari prvom izdanju
...
PERISIC Dejan

...

Hrvoje je kao osnovac voleo ici na liturgiju u pravoslavnu crkvu da slusa hor Kozaka, zbog toga je izostajao sa rimokatolicke mise. Vjeroucitelj don Drago Bosiljevac nije ga korio zbog toga, nego ga je jos i pravdao recima: "Sve je to isto." Ne ulazeci u teolosko vrednovanje ovog iskaza, mora se konstatovati da don Drago nije samo tolerisao vec je i voleo pravoslavlje. Takvo je bilo splitsko ozracje za vreme Hrvojevog detinjstva. Ziveci takvim etosom, nije nikakvo cudo sto se vec kao student opredelio za Ljoticev Zbor. Privucen je idejama Zbora, ali se kao zboras utvrdio tek kad je upoznao Dimitrija Ljotica. Njegovom licnoscu je ostao nadahnut celog zivota.

Na univerzitetu i studentskom domu cesto se susretao sa komunistima. O njima nikad ne pise s mrznjom, nekad cak sa simpatijama, kao npr. o Mijalku Todorovicu. Hrvoja je sokirala njihova ideoloska zaslepljenost, ponekad ga je ljutila, a nekad mu je bila smesna. Sa nevericom je bio svedok olakog pristajanja na koriscenje nasilja u politicke svrhe, pa cak i najgoreg zverstva i genocida. USTASE I KOMUNISTI SU GA DOVODILI DO OCAJANJA, ALI NIKAD DO ZELJE ZA OSVETOM.


фебруар 17
+BE+CP+
Војвода
Војвода
 
Порука: 1229
Приступио: авг 2008

Re: Непозната историја

Порука +BE+CP+ 21.1.2012. 21:44

http://www.facebook.com/photo.php?fbid= ... permPage=1

UBISTVO KRALJA ALEKSANDRA, IZ KNJIGE HRVOJA MAGAZINOVICA

KROZ JEDNO MUCNO STOLJECE

od str.49.na netu

http://krozjednomucnostoljece.webs.com/ ... jt%201.pdf

Ubojstvo kralja Aleksandra

Na dan pogibije kralja Aleksandra, 9.10.1934, zatekao sam se u Beogradu
radi polaganja ispita na Pravnom fakultetu. Nikakav opis ne može
vjerno prikazati kako su ljudi bili užasnuti i ogorèeni. Onaj osjeæaj sigurnosti,
što ga je pružao Aleksandar, koji je ljude držao u bezbrižnosti, odjednom
je nestao. Ogromna masa svijeta s izrazom skamenjenosti doèekala je na željeznièkoj
stanici kraljicu Mariju, koja se vratila vlakom iz Pariza, a isto tako
i prijestolonasljednika Petra, koji je nekoliko dana kasnije stigao iz Engleske
gdje je bio na školovanju. Aleksandar je vraæen ratnim brodom Dubrovnik
preko Splita, pa vlakom preko Like i Zagreba. Beograd je doèekao
kovèeg s mrtvim Kraljem. Sav u crnim zastavama, pretvorio se u veliku
grobnicu. Nisu ga žalili samo monarhisti, veæ jednako tako i neutralci. Kralju
su u tom èasu zaboravljene sve mane, dok su isticane samo vrline. Na prvom
mjestu pripisivana mu je hrabrost i politièka dalekovidost, te odluènost
da pred njemaèkom, austrougarskom i bugarskom silom ne kapitulira, nego
da ostatke seljaèke vojske iz tri rata, koji su slijedili jedan za drugim, prevede
preko ledenih gromada albanskih planina. Bio je sposoban da saveznike
navede da povjeruju u moguænost i opravdanost otvaranja Solunskog fronta.
Bio je toliko utjecajan da razbije Londonski pakt i spasi od Talijana dio Slovenije,
Hrvatsko primorje i Dalmaciju.
Kraljev sprovod bio je tužan. Ljudi su kleèali na ploènicima i plakali.
Bili su prisutni s puno pijeteta kraljevi i šefovi država ne samo saveznièkih,
veæ i nekih neprijateljskih. Hitlerovu Njemaèku je zastupao maršal
Göring, koji se u trenutku prolaza pogrebne povorke izdvojio i isukanom sabljom
odao poštovanje hrabrom protivniku. Bio je to gest propagandnog karaktera,
ali je u tom trenutku bio shvaæen kao iskreni gest i kao takav pozitivno
primljen. Za kovèegom je išao u uniformi princ Ðorðe, Aleksandrov
brat, koji je dugo bio interniran kao neuravnotežen èovjek, sklon ispadima
na javnim mjestima. Narod je Ðorða simpatizirao, ne samo zbog vrlo uspješnog
zapovijedanja u ratu, veæ i zbog suosjeæanja s njegovom sudbinom.
Narod nikada Aleksandru nije oprostio postupak prema bratu, bez obzira koliko
bi se to moglo opravdavati državnim interesom. Sada su braæa bila jedan
uz drugoga, što je na narod djelovalo blagotvorno.
Komunistièki studenti su dan poslije atentata pred Pravnim i Filozofskim
fakultetom dijelili letke u kojima se narod tješi navodnom Staljinovom
izjavom da æe Rusija braniti Jugoslaviju od svakog eventualnog napada. Taj
je letak imao vrlo snažan uèinak. Vjerovalo se da iza atentata stoje Italija,
Madžarska i Bugarska. Tek mnogo kasnije posumnjat æe se i u Njemaèku.
Meðutim, nekoliko dana nakon toga pojavio se na istom mjestu novi letak
koji je Aleksandra nazivao "krvavi kralj", te se atentat odobravao.
S grupom studenata, prijatelja, mislim dva dana po atentatu, sjedio
sam naveèer u vrtu jedne kavane. Komentirao se atentat kao ustaško djelo.
Uzeli smo izvanredno izdanje "Politike". Na prvoj stranici slika koja prikazuje
ustaškog rukovodioca Perèeca s ustašama na Janka pusti u Madžarskoj,
na kojoj se vršila obuka za teroristièke akcije. Jedan iz našeg društva kojega
sam te veèeri prvi put upoznao, prigušeno je kriknuo: "Jao, ako me ovaj svijet
prepozna, linèovat æe me". Pokazao je na slici prstom na èovjeka pored
Perèeca. Da, to je bio on. Osjeæala se neugoda. Bio je to Petar Gruber, nekada
istaknuti pristaša Svetozara Pribièeviæa. Objasnio nam je da je kod Perèeca
bio po zadatku jugoslavenskog Generalštaba. Da bi stekao Perèecovo povjerenje,
dnevna je štampa nekoliko puta objavila da je u željeznièkom vagonu
u blizini austrijske granice eksplodirala bomba, a da je bombe podmetao
Petar Gruber. Za njim je raspisana potjernica. U Beèu je stupio u kontakt
s Perèecom kao oštri opozicionar prema Aleksandru, te je ubrzo stekao njegovo
puno povjerenje. Uspio je prodrijeti u ustašku organizaciju, otkriti njihove
planove, a naroèito za Generalštab prikupiti podatke o teroristièkim
vježbama na Janka pusti. Kad je osjetio opasnost, vratio se u Beograd i živio
pod novim imenom Petar Rakiæ. Svoj burni život ovaj, inaèe vrlo simpatièan
èovjek, završit æe kao agent engleske obavještajne službe, 1943. godine u
Kruševcu. Naime, ljotiæevci su ga prebacivali autobusom iz Kruševca za Trstenik,
a èetnici su na njih otvorili vatru iz mitraljeza. Meðu poginulima bio
je i Petar Rakiæ.
U vezi Marsejskog atentata povedena je, kako u Francuskoj, tako i u
Jugoslaviji, istraga. Izmeðu ostalog, utvrðeno je da je Kraljevo kretanje u
Marseju trebala osigurati policijska konjica. S broda, koji je bio ukotvljen u
marsejskoj luci, vidio se brojni kontingent konjice. Komandant broda je ponudio
Kralju kao zaštitu odred mornara, ali je to Aleksandar odbio. Meðutim,
kada je motorni èamac s Kraljem prišao obali, konjica je napustila svoje
mjesto i povukla se u kasarnu. Za osiguranje je samo ostao jedan starac na
konju s isukanom paradnom sabljom. Automobil, u koji je Kralj ušao, imao
je izbaèene široke papuèice na koje se atentator lako mogao popeti, što je
Bugarin Èernozemski zaista i uèinio. Rafal je usmrtio Kralja i ranio ministra
vanjskih poslova Barthoua. Starac na konju je zatim atentatora udario sabljom,
dok su ga agenti, u civilu, dokrajèili. Uhapšena su dvojica ustaša iz
grupe atentatora. Kod jednog je naðen plan Kraljevog kretanja po Marseju i
Parizu. Taj plan je izradio specijalni komitet francuske vlade i smatran je
najstrožom državnom tajnom.
Postavila su se sljedeæa pitanja:
Tko je izdao nareðenje da se povuèe konjica?
Zašto i tko je za vožnju izabrao automobil s takvom papuèicom da
prosto vabi atentatora?
Zašto je atentator ubijen, umjesto da je uhvaæen živ zbog istrage?
Tko je i s kojim ciljem atentatorima predao tajni plan Kraljevog kretanja?
Bio je vrlo èudan splet okolnosti, pa je logièno bilo da æe Albert Sarraut,
ministar unutarnjih poslova, morati podnijeti ostavku, te da æe francuska
vlada potpuno rasvijetliti navedeni splet okolnosti. Rezultat svega je bio
da je odgovorni Albert Sarraut unaprijeðen za novog predsjednika vlade, a
okolnosti nikada nisu rasvijetljene.
Kraljica Marija je toliko bila revoltirana držanjem francuske vlade
da je protiv francuske države podnijela tužbu. Nekoliko dana nakon toga u
Beograd je stigao Paul Boncour, francuski ministar (mislim pravde). On je
imao sastanak s Kraljicom. Razgovor je ostao tajnom, a štampa je objavila
samo kratku vijest da je Kraljica povukla tužbu.
Takav slijed dogaðaja kod mnogih ljudi je izazvao, u najmanju ruku,
èuðenje. Kod mene se pojavila sumnja da je francuska vlada smišljeno omoguæila
atentatorima uspjeh pothvata. Ali, zašto? Prijateljstvo dviju zemalja
je bilo iskreno i duboko, zasnovano na pomoæi Srbije da pobjedama na Ceru
i Kolubari, pa na Solunskom frontu, nad modernom, odlièno opremljenom i
nadmoænijom austrougarskom, te bugarskom i njemaèkom vojskom, rastereti
jako ugroženi front u Francuskoj. Francuska, s druge strane, stekla je kod
Srba vjeènu zahvalnost i ljubav za pomoæ u oružju i za prijem mnogobrojnih
izbjeglih srpskih obitelji, te za brigu ranjenim i oboljelim vojnicima, kao i
za školovanje srpske omladine. U radu Društva naroda, Jugoslavija je glasala
za svaki francuski prijedlog, a Jugoslavenska vanjska politika slijepo je
slijedila francuske interese. Kakav bi razlog francuska vlada mogla imati da
omoguæi ubojstvo Kralja-prijatelja?
Prije Kraljevog odlaska u Francusku, on se bio mnogo angažirao na
stvaranju Balkanskog pakta. Kroz balkanske zemlje prošao je u trijumfu.
Tada je u službeni posjet Jugoslaviji došao francuski ministar inozemnih poslova
Barthou. On se sastao s kraljem Aleksandrom. Njihov razgovor nikada
nije objavljen. Ostao je velikom državnom tajnom. Objavljeno je samo da je
Barthou prenio Kralju poziv da posjeti Francusku, a da je Kralj taj poziv prihvatio.
Nadalje, da se oèekuje da æe posjet uslijediti uskoro.
Smatrao sam da bi tema razgovora Barthou - Aleksandar u Beogradu
možda mogla imati veze s omoguæavanjem atentata. Pokušao sam od nekih
politièara i funkcionara nešto saznati, ali bez uspjeha. Jedino, jedan visoki
državni službenik potvrdio mi je da i on sumnja u loše namjere francuske
vlade, ali ni njemu tijek razgovora Aleksandar - Barthou nije bio poznat, pogotovo
što je zapažao da policijski agenti prate njegovo kretanje èim napusti
ministarstvo u kojemu radi. Ovo me motiviralo da se zainteresiram više za
ovaj sluèaj.
Saznao sam da su svi èlanovi francuske vlade, pa i predsjednik republike
Lebrun, masoni. Veæ sam bio proèitao dosta literature za i protiv masonerije.
Naišao sam i na tvrdnju da masonerija ubija kralja-masona koji je
napusti. Za Aleksandra se tvrdilo da je, tijekom rata, stupio u masoneriju kako
bi imao veæu podršku na buduæoj mirovnoj konferenciji. Pašiæ se držao
naèela: nikada toliko daleko od masonerije da se smrzneš, a nikada toliko
blizu masonerije da izgoriš. Shodno tom naèelu, Pašiæ je suraðivao vrlo
uspješno sa Wajfertom, velikim majstorom beogradske masonske lože, ali i
s drugima, no nije stupio u masoneriju. Meðutim, zbog interesa Srbije moguæe
je da je Pašiæ Aleksandru sugerirao ulazak u masoneriju, a kad je završena
mirovna konferencija, moguæe je da mu je sugerirao da se distancira od
iste. Sve ovo, kao i naknadno èitanje literature o masonima, navelo me da
svoje sumnje iznesem u jednom novinskom èlanku.
Nedugo nakon toga iznenadio me poziv naèelnika odjela socijalne
politike Banske uprave u Splitu da ga posjetim. Tog èovjeka sam poznavao
samo iz viðenja, a on mene nikako. Znao sam za njega da je vrlo uspješan u
poslu, pošten i savjestan. Jednom rijeèju, uživao je veliki ugled.
U razgovoru koji je tekao u prijateljskom tonu, rekao mi je da je èitao
moj èlanak o masoneriji. On da nije mason, ali mi kao mladom intelektualcu
želi skrenuti pažnju da je moje shvaæanje masonerije pogrešno. Koliko
je njemu poznato, masonerija je društvo ljudi poznatih po intelektualnoj
snazi, humanosti i po patriotizmu. Tako, naprimjer, da je masonerija odigrala
znaèajnu ulogu u realizaciji Sarajevskog atentata, a s tim i u stvaranju Jugoslavije.
On se nada da æu ja uvidjeti svoju zabludu, te promijeniti mišljenje
i stav. Ljubazno sam mu zahvalio na obavještenjima. Taj me razgovor,
meðutim, uèvrstio u sumnjama u odnosu na masoneriju.
Poslije Drugog svjetskog rata, na robiji u Sremskoj Mitrovici, razgovarat
æu s Milanom Antiæem, ministrom dvora za vrijeme kralja Aleksandra
i namjesnika princa Pavla, o problemu marsejskog atentata. On mi je rekao
da je prisustvovao na jahti, na Dunavu, susretu Aleksandra i bugarskog kralja
Borisa. U nevezanom razgovoru, poslije sastanka, Boris je rekao: "Znaš,
Aleksandre, obojica æemo biti ubijeni. Ti prije, a ja poslije, jer ti si masoneriju
napustio prije mene - masonerija nam to ne može oprostiti". U odnosu
na sastanak Aleksandar - Barthou, Antiæ mi je rekao da je Francuska Aleksandru
postavila teške zahtjeve. Naime, od Aleksandra se tražilo da uvede
Jugoslaviju u savez protiv Njemaèke. U savez bi trebala uæi i Italija, ali
Mussolini kao uvjet postavlja zahtjev da mu se na dalmatinskoj obali prepuste
neki otoci. Aleksandar je to odbio, pa ga je Barthou u ime vlade pozvao
da posjeti Francusku, što je Aleksandar prihvatio. Rekao mi je nadalje, da je
bio vrlo karakteristièan dolazak Paul Boncoura kod kraljice Marije i njeno
povlaèenje tužbe protiv francuske države. Ali, on ne zna što su razgovarali.
Potvrdio mi je kao vrlo sumnjive okolnosti dogaðaja koji su se zbili u Marseju,
o kojima sam veæ govorio. Nema sigurnih dokaza da je Kralj makar i
privremeno bio mason, ali ima i ozbiljnih tvrdnji da jest. Smatra se da je bio
blizak masoneriji jer da mu je ona više puta pomogla u njegovim državnièkim
poslovima.
Koristio sam prigodu da pitam Antiæa što je istina o prièama da je
Aleksandar u švicarskim bankama uložio basnoslovno bogatstvo. Antiæ mi
je odgovorio da mu se Aleksandar povjeravao u pogledu svih svojih poslova.
Nemoguæe je, rekao je Antiæ, da je Aleksandar imao neko bogatstvo za
koje on ne bi znao, a pogotovo da bi ga Aleksandar uložio u švicarske banke
tajeæi to od njega. Antiæ u te prièe jednostavno nije vjerovao. On je tvrdio da
je Aleksandar svoju ušteðevinu od apanaže ulagao u kupovinu akcija pariškog
metroa. Ali, to nije bilo nikakvo naroèito bogatstvo. Aleksandar je želio
steæi bogatstvo i u tom smislu je ulagao novac u rudnik srebra. Meðutim,
u tom poslu je više izgubio nego dobio. Neki mangup Todoroviæ ga je u pravom
smislu natociljao i financijski oštetio. Majstorski ga je vozao. Da je
Antiæ nešto znao o Aleksandrovom bogatstvu u švicarskim bankama, ne bi
to mogao zatajiti u istrazi. Udba je za to i te kako bila zainteresirana.
Aleksandar je bio pretjerano štedljiv, što je granièilo s grubom škrtošæu.
U cilju štednje nije dozvoljavao da mu u goste dolaze prinèevi i princeze
s drugih dvorova, pa ni kraljièinoj sestri nije dozvoljavao da se prigodom
rijetkih posjeta, dulje zadržava. Hranio se preskromno, kao i stari Petar.
Kraljica Marija je svojoj djeci krpila èarape. Kad bi prestolonasljedniku Petru
odijelo postalo tijesno, oblaèio ga je princ Tomislav, pa princ Andrej.
Sjetih se da mi je splitski lijeènik dr Ante Kovaèiæ - Šibiškin prièao da je
prigodom jednog razgovora s Aleksandrom isprièao mu što sve narod govori
o njegovom ulaganju novca u inozemstvo. Aleksandar mu je odgovorio:
"U mojoj mladosti, kao emigrant, zbog neimaštine èesto sam se morao stidjeti
pred imuænim školskim drugovima, zbog toga me nikad nisu pozivali
na skupne izlaske. Ja ne znam kakva æe sudbina biti moje djece, ali ne smijem
dozvoliti da i oni dožive poniženja koja sam ja doživljavao."
Narod u Srbiji je Aleksandru teško zamjerao dvije stvari: interniranje
brata Ðorða i Solunski proces protiv pukovnika Dragutina Dimitrijeviæa -
Apisa i drugova. Taj se proces odvijao u Solunu 1917. godine pod optužbom
zavjere protiv Aleksandra. Ništa nisu pomogle oštre intervencije Francuske
i Engleske, a niti starog kralja Petra. Streljani su Apis, Malobabiæ i
Vuloviæ.
Što se tièe princa Ðorða, on je zaista bio u mladim danima sklon
ekscesima, naroèito prema Pašiæu. Pa èak i kad bi se htjela pravdati njegova
izolacija, trebalo mu je omoguæiti više slobodnog prostora i humaniji tretman.
U vrijeme rata sretao sam èesto u tramvaju i na ulici Ðorða, tada veæ
prilièno oronulog i smirenog starijeg gospodina. Bio je skromno odjeven,
stalno s francuskom kapicom na glavi, a lice mu je bilo koštunjavo, naborano,
s istaknutim nosom. Mnogo desetljeæa kasnije ponovno æu ga sretati, veæ
potpuno oronulog, oženjenog s jednom ozbiljnom ženom koja mu se sva posvetila.
Naveo bih ovdje nekoliko mišljenja o Kralju Aleksandru:
Mišljenje prof. Slobodana Jovanoviæa:
Svoje upeèatljive mlade godine Aleksandar je proveo u ratu, meðu
oficirima koji su udarili osnove, ne samo njegovog vojnog, nego i njegovog
politièkog vaspitanja. On nije mario politièare, uveren da sve zlo dolazi od
stranaka, a da bi se državni poslovi svršavali i brže i bolje, kad bi se i tu kao
i u vojsci znalo "ko komanduje". Neprestano je pomišljao na državni udar,
ali se na nj teško odluèivao... Za Pašiæeve vlade, on je vojne poslove uzeo
sasvim u svoje ruke, i izgraðivao jednu veliku vojsku, bez obzira na naše financijske
moguænosti. Posle toga stao je da prisvaja i voðenje spoljašnje
politike, savetujuæi se više s ministrom spoljnih poslova Ninèiæem, nego s
predsednikom Vlade Pašiæem. (S. Jovanoviæ: Moji savremenici, dopunjeno
izdanje)
Mišljenje Ivana Meštroviæa:
Bliži dodir s kraljem uèvrstio me u mom uvjerenju - bez obzira na
njegove druge karakterne crte – da je patriot, pa da bi se za zemlju borio i
kao obièan vojnik, kad bi ga netko svrgnuo s kraljevskog položaja. Taj me
osjeæaj njemu i sentimentalno približio. (Ivan Meštroviæ: Uspomene na politièke
ljude i dogaðaje, Zagreb 1969.)
Ljotiæevo mišljenje:
Znao sam dobro njegov herojski karakter. Imao je on velikih nedostataka.
(A s kojim èovekom nije taj sluèaj?) Ali osnova je bila herojska...
On je bio uveren da æe biti u stanju da stvarima dade bolji tok, pri èemu mu
je njegovo vojnièko iskustvo davalo mnogo za pravo. On je bio zadahnut rijetkim
rodoljubljem. Voleo je zemlju svoju fizièki, kao seljak što voli svoju
njivu. Verovao je da je njoj dodeljena neka velika uloga u svetu, ako ne odmah,
a ono u buduænosti. On je zato iskreno hteo da ona bude velika, moæna,
snažna i bogata... (Ljotiæ: Iz moga života)
Video sam i njegove nedostatke... i njemu sam kao heroju, govorio s
ljubavlju o pogreškama, pa èak i o manama, a on je to podnosio mirno i dostojanstveno...
i zato sam smatrao da istinskom heroju mora biti što bliže
istina, pa bi uvreda za njega bila prešuæivati je i zabašurivati nedostatke...
(Ljotiæ u èlanku "Povodom smrti jednog heroja")
Maèekovo mišljenje (saopæeno Meštroviæu jedan dan poslije Aleksandrove
smrti):
Silovit on, a siloviti oni drugi. A nije se ni èuval, niti su ga èuvali. Al'
ja mislim da su tu stranjski prsti... Kaj bi vraga ustaše sami. Šteta ga je. On
je imal kvalitete, ali do zla Boga glupe i pokvarene savjetnike. (Meštroviæ:
Uspomene)
Mišljenje Tomaša Masaryka:
On je vrlo simpatièan, ali je previše samo vojnik, a premalo naobražen...
Prava je šteta što je èisto vojnièka glava i što nije imao prilike da se
više izobrazi... Možda bi mogli imati pravo oni koji misle da je antidemokratski
nastrojen. (Meštroviæ: Uspomene)
Mišljenje Jana Masaryka:
Jan Masaryk (Tomašev sin), navodno, veliki meštar masonerije, èehoslovaèki
poslanik u Londonu, 1933. g. na sastanku u Parizu s Meštroviæem
govorio je o neprijateljskim namjerama Mussolinija prema Jugoslaviji i
potrebi da se što prije riješi hrvatsko pitanje, osuðivao je diktaturu te je rekao:
"Srpska nadutost i Aleksandar upropastit æe sebe i nas... Ili Aleksandrova
glava, ili propast vaše i naše zemlje kao saveznica." (Meštroviæ:
Uspomene)
(Koliko se sjeæam, dvojica ustaša koji su trebali pucati ako Bugarin
Èernozemski ne bi uspio ubiti Aleksandra, imali su èehoslovaèke pasoše.
Da li je to samo sluèajnost ili pomoæ? Aleksandrova glava je pala, ali nije
izbjegnuta propast Jugoslavije i Èehoslovaèke!)
Interesantan je sluèaj predskazanja atentata. Šetajuæi s djevojkom
splitskim plažama, susreo sam svog bivšeg stanodavca Šimu Vuèiæa. Upoznavši
se s djevojkom, upitao ju je za godinu, mjesec, dan i sat roðenja.
Kratko je razmišljao pa rekao: "Ti mala na malom prstu desnog stopala imaš
mali crni mladež - skini cipelu." Zaista, imala ga je. A zatim je isprièao da je
nedavno bio u zatvoru splitske policije povodom pisma što ga je uputio banu
Primorske banovine. Tamo je naveo da je Kralj upravo otputovao za
Marseill, ali su mu tamo postavljene tri takve zamke da se ne bi mogao provuæi
ni da je ptica. To je ustanovio metodom horoskopa kojim se bavi niz
godina.
O tom pismu u svojim memoarima pisali su Maèek i Meštroviæ, ne
navodeæi ime astrologa.

.........

http://www.ivantic.net/Ostale_knjiige/m ... lavlja.pdf

53.

U ISTOM DUHU I KRALJICA,HRVATSKA KRALJICA,KRALJICA HRVATA...7.7.1935.KRUNIVSI MARIJU BISTRIVCKU,BOGORODICU.

NEMAMO KRALJA nego Krista Gospoda

UPERENO PROTIV KRALJA ALEKSANDRA!

STAROKATOLICI KAO SVETOGRDJE KRITIKOVALI UPLIVE POLITIKABSTVA U VJERSKE OBREDE...

.........


55.

narod odavno naucen da se u crkvama politika tumaci u alegroijama i aluzijama :)

OBZOR nekada liberalan i projugoslovenski predao se klerikalnoj politici...

...

57.

EUHARISTICKI KONGRES U ZAGREBU BIO DEMONSTRACIJA PROTIV KRALJA I JUGOSLAVIJE!

Kralj Aleksandar je bio slab poznavalac prilika pa im je isao na ruku!

KARADJORDJEVU ZVIJEZDU PRIKAZIO NA BAUEROVE GRUDE! Ni to nije pomoglo...KLERIKALIZAM JE TRAZIO SVE,TAKO MU JE NAREDJENO IZ VATIKANA!



.........
Свиђа ми сеНе свиђа ми се · · Не прати објавуПрати објаву · Подели · ИзмениИзмени · Јануар 4, 2011

*
*
Liliana Vasiljevic и Jasminka Tomičić кажу да им се ово свиђа.
*
*
o
Станислав Будисављевић http://www.facebook.com/topic.php?topic ... 2328987747

OPSIRNIJE O NJEMU
Јануар 4, 2011 у 3:02 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић http://www.facebook.com/topic.php?uid=3 ... opic=13263

KRVAVI ALBUM KARADJODJEVICA, o navodnim nasiljima srbijanske vojske nad cg zelenasima
Јануар 4, 2011 у 3:05 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић DA LI SU KARAĐORĐEVIĆI ALBANSKOG PORIJEKLA?

http://www.facebook.com/topic.php?uid=3 ... opic=12989

Vjerujem da nisu, moguce je samo da su bili u pitanju albanizirani Srbi, posto je poznato da su svi sjeverniji Albanci Srbi,koji su pod otomanskim ropstvom prisilno pretvarani u Scipetare,a od njih se dio odrzao kao Goranci i Srbi oko Skadra,koji iako imaju scip.imena i prezimena jos goovre srbskim.
Јануар 4, 2011 у 3:11 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
STR.80.

http://krozjednomucnostoljece.webs.com/ ... jt%201.pdf

Pobuna u Studenskom domu
...
Godine 1936, boravio sam mjesec dana u Studentskom domu kralja
Aleksandra u Beogradu. Prilikom dolaska primio me u svom uredu upravnik
doma da bismo se upoznali i porazgovarali. Tip uglednog višeg državnog èinovnika,
odgovarajuæe odjeven, držanja i govora ozbiljnog, smiren i ozbiljan,
ostavio je na mene dobar dojam. Jako sam se iznenadio kad sam kasnije
saznao da je to bivši sreski naèelnik, dakle policajac. Zar je moguæe da se
na èelu takvog doma nalazi policajac?
Zgrada je bila velika, udobna. Dvokrevetne sobe, centralno grijanje,
tuševi, hrana obilata i ukusna (sa državnog dobra Belje). Dom je o svom trošku
sagradio Aleksandar i poklonio ga studentima kao zadužbinu.

http://www.tob.co.rs/sr-lat/stay_in.php?id=453

(ZGRADA IMA MASONSKE SIMBOLE A ZNA SE DA JE KRALJ BIO JEDNO VREME U MASONERIJI)

http://eee.serbiancafe.com/lat/vesti/14 ... radom.html

Piramide i šestari nad Beogradom
nebojsa - 26. decembar 2010. u 10.11

Uz pomoć Zorana Lj. Nikolića i njegove knjige „Masonski simboli u Beogradu”, koja je ovih dana doživela treće izdanje, prošetali smo glavnim gradom i otkrili najneverovatnije tragove koje su masoni ostavljali na zgradama, ulicama, pa čak i na grobljima.

............Прикажи више
Јануар 5, 2011 у 4:49 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
KRALJ ALELKSANDAR BIO SUJEVJERAN???

http://www.facebook.com/photo.php?fbid= ... 2328987747

GRADNJA SKUPSTINE STALA, NAVODNO ZBOG STRAHA KRALJA ALEKSANDRA OD SILASKA SA VLASTI, KAKO MU JE NEKA CIGANKA PREDSKAZALA :) DA CE ...SICI S VLASTI TA DINASTIJA KADA SE IZGRADI ZGRADA SKUPSTINE! Zanimljivo je da se prorocanstvo obistinilo, ali to ciganki i nije bilo tesko pogoditi, jer kod nas je malo ko duze ostao na vlasti.

od 99.str.

http://krozjednomucnostoljece.webs.com/ ... jt%204.pdf

Unutrašnji problemi u Autotransportu

...

Tako sam ušao u Saveznu skupštinu, zgradu koja svojom arhitekturom
odaje značaj svog smisla i sadržaja. Gradnja je započela još u predratnoj
Srbiji, ali je u Jugoslaviji njeno dovršenje zaustavljeno za duži period.
Pričalo se u čaršiji da je Ciganka pročitala iz dlana kralju Aleksandru da će
njegova dinastija sići s prijestolja kad se ta zgrada dovrši. Poslije Aleksandrove
smrti, Stojadinović je, kao predsjednik Vlade, isforsirao završetak
zgrade, pa otada ona služi svojoj svrsi. Za vrijeme rata, odnosno okupacije,
u njoj je bio smješten štab njemačkog zapovjednika Srbije.Прикажи више
фебруар 12, 2011 у 8:29 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић http://www.facebook.com/photo.php?fbid= ... 2328987747

PRVA HRVATSKA STEDIONICA U KNEZ MIHAILOVOJ. KRALJ ALEKSANDAR JE SPASIO OD BANKROTA,A ONA FINANCIRALA NJEGOVO UBISTVO!
фебруар 12, 2011 у 8:44 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
Iz knjige Hrvoja Magazinovica, KROZ JEDNO MUCNO STOLJECE, u Prilogu 1, je izvod iz Mestrovocevih Uspomena na pol.ljude i dogadjaje gdje navodi.

POKUSAJ ATENTATA NA KRALJA ALEKSANDRA U ZAGREBU/KRALJEV PLAN O RJESAVANJU HRVATSKO SRPSKOG SPOR...A

...Kad su se Kraljeva kola uputila od Kolodvora preko Zrinjevca k Jelačićevom trgu, čuo je izdaleka, pa sve bliže, urnebesni "živio". On je još uvijek bio spreman (za atentat) ali mu je gotovo u zadnji čas, prošlo kroz glavu: Pa, ja sam već tri godine u Italiji. A ove tisuće ljudi su Hrvati, ta čuo sam ih po govoru kad sam se između njih muvao, a oni svi viču oduševljeno. Tko zna je li ovo što ću da učinim dobro, možda se, otkad sam pobjegao, mnogo toga izmijenilo." Na to mu je ruka klonula, i on je odustao od svog nauma.

Kad mi je Kralj ovo pripovijedao, rekao je:

Ja sam vjerujem da je sve ono točno što je rekao. Postupalo se s njime brutalno. Ja nemam ni trunku srdžbe na Hrvate. ATENTATORA JE MUSOLINI mogao naći u Skoplju, Nišu, pa čak i u Beogradu, NO NJEMU JE TREBALO DA ATENTATOR BUDE HRVAT, I TO BAŠ IZ DALMACIJE. Ja ću narediti da proces bude javan, i to baš u Zagrebu, a na njega ću pripustiti sve strane novinare, pa će se pred cijelim svijetom utvrditi tko šalje atentatore. Ja vam jamčim da ovaj čovjek neće biti osuđen na smrt.

Slijedećeg mi je dana navratio rumunjski poslanik u Beogradu, Guranescu, koji je bio veliki poklonik kralja Aleksandra. Došao je zbog JOVANA DUČIĆA, NA KOGA JE KRALJ BIJESAN I HOĆE DA GA SMIJENI. Guranescu mi je rekao da to Dučića do krajnosti deprimira, pa ga je yamolio da ga kod Kralja zagovara, a on, Guranescu, misli da je zgodnije da učinim ja, a ne on kao stranac. Tom prilikom mi je pripovijedoa da Aleksandra nije nikada vidio tako bijesna kao tada, niti ga je čuo ikada upotrebljavati takav riječnik,kakav sad upotrebljava protiv Muslolinija. Tako je talijanskom poslaniku rekao:

Recite vi vašem Dučeu da mene njegova nadutost ne plaši i da mu poručujem da je drski pokvarenjak.

Guranescu je bio oybiljno uznemiren da ne dođe do oružanog sukoba, što bi Rumunjsku dovelo u vrlo nezgodan položaj.

Kralja sam iza toga vidio samo na kratko radi Dučića, koji je i sam došao da me moli da govorim Kralju da ga ne otjera, bar ne u ovom času. To pola sata što sam bio kod Kralja, izgledao mi je mirniji, a za Dučića mi je rekao: "Neka se, mizerija, smiri. Neću ga ovaj čas maknuti, ali će morati biti skoro opozvan, pa neka piše pjesme o nečemu drugome, a ne o Musoliniju."Прикажи више
фебруар 15, 2011 у 4:41 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
Iz knjige Hrvoja Magazinovica, KROZ JEDNO MUCNO STOLJECE, u Prilogu 1, je izvod iz Mestrovocevih Uspomena na pol.ljude i dogadjaje gdje navodi.

nastavak

Naceo je pitanje (kralj), da li imadu pravo oni koji tvrde da moze biti siguran u Zag...rebu, ili oni koji tvrde obrnuto.
-Vi cete me razumjeti, da ste mi postavili jedno vrlo delikatno pitanje, nu ja cu vam odgovoriti iskreno. Sto se Zagrepcana tice, vi ste u Zagrebu najsigurniji. Prvo, sto je ovo miran svijet, a drugo, sto u vama gledaju, makar da ste kralj, gosta koji im poklanja povjerenje, a trece, sto je i onima koji vas eventualno ne vole, zazorno da STVARI RJESAVAJU NA BEOGRADSKI NACIN.

(Kralj je samo pokazao koliko je bio naivan kada jednog kameleona pohrvacenog Mestrovica-ex Gavrilovica slusa! Ne vidi koliko ovaj mrzi Srbiju iz ovih rijeci,na beogradski nacin! U istom Beogradu, mada je bilo politickih ubistava dosta,kroz istoriju,nije bilo ubijanja katolika, rusenja kat.crkava,kuca...a sve to karakterise Hrvatsku. Tacno je da su Zagorci miran svijet, ali oni i nisu Hrvati vec Slovenci,a pohrvaceni srbski sljam koji je dosao u Zagreb je odgovoran za svo seljastvo iz lo koje su cinili i dalje cine!)

Druga je stvar s elementom iz provincije, koji nije rodjen u ovoj sredini, ili koji bi mogao biti poslan, kao npr Oreb. Zato bih vam ja najtoplije savjetovao da ne secete pjeske, a pogotovo ne sami po gradu, kao sto ste to nedavno uradili. Isto tako, nemojte praviti izlete po pokrajini, a specijalno ne tamo GDJE ZIVU STOKAVCI.

(Ovde je zanimljiva lazna briga i dodvoravanje zbog financijskog dobitka kojeg ima od Kralja, a istinu rece da se pazi stokavske sredine. Naime, i sam kralj je stokavac izvorno,a ti stokavci ga ne mogu smislit, jer su upravo oni a ne kajkavci indoktrinirani u mrznji,jer su vjestacki stvoreni kao Hrvati,pa zato posjeduju i mrznju koja prati sve politicke frankenstajnizacije naroda i dijela naroda. Mislim na Sokce, Bunjevce,dakle Srbe katolike!)

Inace se Hrvati hvale svojom pitomosti, a i drugi ih drze pitomima.
Da, to jesu, ali samo do stanovite mjere.
Govorio sam onda kako Beogradjani ne poznaju dobro Hrvate. Prodju pitomom Slavonijom, i to vlakom. Pokoji se zaustavi na kratko u Zagrebu, po koji dodje u Primorje, i to im je sve poznavanje Hrvata, a o onoj ogromnoj vecini Hrvata ne znaju savrseno nista, niti poznaju karakterne crte Dalmatinaca, Hercegovaca, Bosanaca i Licana (STA SVI OVI IMAJU SA HRVATIMA,KAO I ZAGORCI I SLAVONCI???)

(E sada je Mestrovic u pravu kada ovo prizna:)

To je, manje vise, ISTI ONAJ ELEMENAT, KAO I U SRBIJI, CRNOJ GORI, ili, ako hocete, u Albaniji, kod koga jos i dan danasnji vlada krvna osveta...

(Mada je poredba u ruznom i to svjedoci o jednom jeziku i jednom narodu,tu nije naveo KAJKAVCE!)

Imade nekih krajeva, gdje gotovo nema ni jedne hrvatske kuce iz koje nije bio zatvoren ili pretucen otac, stric, brat ili sin, a to se sve dogadja u vase ime, "u ime kralja i drzave". S kakvom sigurnosti biste mogli doci medju taj svijet i tko li vam moze jamciti sigurnost? Osim toga, nasi narodni neprijatelji budno vas prate , jer vide u vama utjelovljenje Jugoslavije, koju bi htjeli smrtno pogoditi.

Hvala vam. Nitko mi nije govorio tako, ali vjerujem da jest tako. JA, MEDJU NAMA RECENO, IMAM PREDOSJECAJ DA CU BITI UBIJEN. Kad, kako i od koga, to ne znam. Po svoj prilici ce biti italijanski prsti posrijedi. Svejedno, pripravan sam i na to. Ali se varaju kad misle, da ce, kad pogode mene, pogoditi Jugoslaviju. I ja sam tek covjek, a Jugoslaviju su gradili mnogi prije mene, pa ce biti jos jaca, ako i ja za nju padnem.

(a ko je gradio prije njega, katolicki klirici, Strosmajer i Racki da bi ogromnu masu Srba katolika pohrvatili!)

...da je na Bledu iskicirao oporuku, o kojoj je htio i pred kraljicom govoriti. Izvadio je zatim iz dzepa jedan plavi papir pisan olovkom. Nije mi ga citao, a niti dao da citam...

...

Tako je zavrsio ovaj dio razgovora, a onda je kralj presao na pitanje svog puta u Francusku...Naglasio je, kako znade, da je Francuzima cilj da ga izmire s Musolinijem, i to po mogucnosti na nas racun.

Ali to im nece uspjeti, pa lijepo da me docekaju kao tri sultana od Maroka. Ne dam, dok sam ziv, ni pedlja nase zemlje, ne dam ni jedne, kako vi Dalmatinci kazete, sike na kojoj se galebovi odmaraju.

Izvadio je zatim iz dzepa jednu cedulju, pa je citao kao neki svoj program i stanoviste:

S Italijom sam spreman i zelim da uspostavim dobre, pa cak i prijateljske, odnose uz slijedece: Prvo, da Musolini izjavi u talijanskom parlamentu da je Dalmacija jugoslovenska zemlja, te da Italija nema nikakvih pretenzija na tu pokrajinu. Drugo, da ce u stampi i inace biti zabranjena svaka agitacija u tom pravcu. A ja cu u ime Jugoslavije izjaviti: Prvo, da JUGOSLAVIJA NEMA NIKAKVIH PRETENZIJA NA ISTRU, Drugo, da se nece ni u nasoj stampi, ni inace, voditi nikakva agitacija u pogledu Istre. A kao dodatak ovomu trazit cu: Prvo, da se Hrvatima i Slovencima, koji to budu zeljeli, dopusti preseljenje u Jugoslaviju, cime bi automatski postali jugoslavenski, a prestali biti talijanski gradjani i drugo, da ce se za preostale Jugoslovene provesti reciprocitet u Istri i kod nas, tako da bi Jugosloveni u Italiji, a Talijani kod nas, imali pravo na svoje skole.

Kad je bio zavrsen ovaj dio razgovora, a bilo je vec deset sati, kralj se ljubazno oprostio i otpustio me. No, kad sam se uputio kroz vrt, sisao je niz stepenice i zvao me natrag.

Popeli smo se opet u drugi kat i on mi je stojeci rekao:

Ja sam stvorio svoj plan, ali vi morate dati casnu rijec da ovo necete nikome kazati. Ja sada idem u Bugarsku, a onda u Francusku. Dr Macek mora biti na slobodi prije no sto se vratim i nogom stupim na nasu zemlju. Molim vas da se pobrinete izmedju mene i dr Maceka i da taj sastanak bude u vasoj kuci. JA CE S NJIME RIJESITI HRVATSKO-SRPSKI PROBLEM. Na povratku iz Francuske, doci cu u Zagreb preko Splita. Uvjeren sam da Srbi iz Srbije ne osudijevaju na zdravu razumu, ali im nedostaje dobra volja za rjesenje ovoga roblema. JA CU PODIJELITI ZEMLJU NA DVIJE POLOVINE, SRPSKU I HRVATSKU. Ova druga obuhvatit ce Savsku, Primorsku i Vrbasku banovini, pokrajinu Baranju i hrvatski dio pokrajine Backe sa SUBOTICOM. Neke korekture ce biti ucinjene u Srijemu, ali se u Hrvatsku nece ukljuciti Zemun, koji je preko puta Beograda, a KOJI DR MACEK TAKODJER TRAZI, rekao je kralj smijeseci se. Hrvatska ce imati svoj vlastiti parlament i slat ce svoje predstavnike na sastanke zajednicke delegacije, koja ce se baviti zajednickim poslovima.

To je bio posljednji put sto sam vidio kralja Aleksandra.

...

E, onda mi je rekao da samo radite i da cete se vidjeti kad se on vrati,

Nisam vise vidio kralja Aleksandra.

(Treba s rezrvom uzimati ove tvrdnje Mestrovica, jer je veoma vjerovatbo da je stosta izmislio, naravno u hrvatsku korist.)Прикажи више
фебруар 15, 2011 у 8:37 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
Napori one male grupe Hrvata, koja je u istinskom srpsko-hrvatskom bratstvu gledala pravu budućnost hrvatskog naroda, nisu niukoliko mogli izmeniti duhovnu stvarnost većine. Ta većina, koja se nepritajeno oduševljavala vežbanjem hrvatskih b...egunaca na Janka Pusti, nišaneći na lik Kralja Aleksandra kao na metu, i koja je najzad nesakriveno odobrila Marseljski zločin hrvatskih ustaša time što se odmah posle tragične pogibije Kralja Aleksandra odomaćila pesma: „Bog da živi Pavelića ruku, koja ubi srpskoga hajduka!“ Nosioci ideje bratstva iz redova Hrvata bili su i za vreme Jugoslavije izloženi stalnom šikanu razuzdane hrvatske ulice i njenog duhovnog vodstva oko zvaničnog hrvatskog kursa. Ovakvim ljudima bio je onemogućen svaki opstanak u Hrvatskoj, pa su mnogi još pre aprila 1941. godine morali emigrirati iz Hrvatske Banovine i potražiti utočište u Srbiji.

http://velisarajicevic.tripod.com/Прикажи више
март 2, 2011
+BE+CP+
Војвода
Војвода
 
Порука: 1229
Приступио: авг 2008

Re: Непозната историја

Порука +BE+CP+ 21.1.2012. 21:46

http://www.facebook.com/photo.php?fbid= ... permPage=1

Shodno tom naèelu, Pašiæ je suraðivao vrlo
uspješno sa Wajfertom, velikim majstorom beogradske masonske lože, ali i s drugima, no nije stupio u masoneriju.

http://krozjednomucnostoljece.webs.com/ ... jt%201.pdf

http://www.djordje-vajfert.org/

UTICAJ MASONERIJE NA SRBSKE (NE)PRILIKE. VAJFERT...

http://www.facebook.com/topic.php?uid=3 ... opic=15357
Свиђа ми сеНе свиђа ми се · · Не прати објавуПрати објаву · Подели · ИзмениИзмени · Јануар 4, 2011

*
*
*
*
o
Станислав Будисављевић
STR.80.

http://krozjednomucnostoljece.webs.com/ ... jt%201.pdf

Pobuna u Studenskom domu
...
Godine 1936, boravio sam mjesec dana u Studentskom domu kralja
Aleksandra u Beogradu. Prilikom dolaska primio me u svom uredu upravnik
doma da bismo se upoznali i porazgovarali. Tip uglednog višeg državnog èinovnika,
odgovarajuæe odjeven, držanja i govora ozbiljnog, smiren i ozbiljan,
ostavio je na mene dobar dojam. Jako sam se iznenadio kad sam kasnije
saznao da je to bivši sreski naèelnik, dakle policajac. Zar je moguæe da se
na èelu takvog doma nalazi policajac?
Zgrada je bila velika, udobna. Dvokrevetne sobe, centralno grijanje,
tuševi, hrana obilata i ukusna (sa državnog dobra Belje). Dom je o svom trošku
sagradio Aleksandar i poklonio ga studentima kao zadužbinu.

http://www.tob.co.rs/sr-lat/stay_in.php?id=453

(ZGRADA IMA MASONSKE SIMBOLE A ZNA SE DA JE KRALJ BIO JEDNO VREME U MASONERIJI)

http://eee.serbiancafe.com/lat/vesti/14 ... radom.html

Piramide i šestari nad Beogradom
nebojsa - 26. decembar 2010. u 10.11

Uz pomoć Zorana Lj. Nikolića i njegove knjige „Masonski simboli u Beogradu”, koja je ovih dana doživela treće izdanje, prošetali smo glavnim gradom i otkrili najneverovatnije tragove koje su masoni ostavljali na zgradama, ulicama, pa čak i na grobljima.

............Прикажи више
Јануар 5, 2011
+BE+CP+
Војвода
Војвода
 
Порука: 1229
Приступио: авг 2008

Re: Непозната историја

Порука +BE+CP+ 21.1.2012. 21:47

http://www.facebook.com/photo.php?fbid= ... permPage=1

HRVOJE VUKCIC (1350 – 1416) NIJE BIO NI HRVAT NI HRVATINIC!

Hrvoje Vukčić je bio vladar zapadne Bosne i Dalmacije u 14. i 15. veku. Imao je titulu herceg Splita, potkralj Dalmacije i Hrvatske, veliki vojvoda bosanski i knez Donjih Kraja.

.................

GDJE JE VLADAO

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0 ... d_1412.png

vidi se da je Hrvatska zapadnije. Bio je oblasni gospodar u to vreme na tom prostoru. U sklopu prostora gdje je vladao je SRB, zatim anticki SERBINUM kod Gradiske, koji nije prikazan na karti. Tu je i Sibenik,ili latinski SEBENICO.

http://en.wikipedia.org/wiki/Serbinum

http://en.wikipedia.org/wiki/%C5%A0ibenik

Jajcem,gdje je bilo ilirsko pleme SARDIotai

http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_an ... #Sardeates

dok Nin nije bio pod njegovom upravom,a to po brodovima:

http://hr.wikipedia.org/wiki/Serilia_liburnica

.................

Sto se tice samog imena Hrvoje da li time mora biti Hrvat? Po tome svaki Sebastian, Sergije, Servilije, Sabina, Sabrina...i dr. moraju biti Srbi. Ako je to narodno ime bilo poznato i Srbima u cijoj blizini zive Hrvati, kada nije bilo tako velikih razlika, sta je cudno ako se jedan Srbin i tako nazove? Sigurno bi bilo cudno da se tako naziva nakon NDH!

Uostalom i ime Jugoslav je bilo uobicajeno za sva 3 naroda u exyu,pa zar ce neko tvrditi da je po nacionalnosti neko zato Jugosloven? Cinjenica da imamo Tomislav, Zdeslav, Caslav...ZAJEDNICKO SLAV, ide u prilog tvrdnji da nista neobicno nije bilo da i ime jednog Srbina bude Hrvoje. A ovo Hrvatinic je samo produkt hr megalomanije, jer za to nema ist.osonova, a usljed nedostatka dokaza o njegovom hrvatstvu morali su reprizirati njegovo ime i u nazivu Hrvatinic.

..................

IZ KNJIGE PSUNJSKOG: HRVATI U SVETLU ISTORIJSKE ISTINE

http://velisarajicevic.tripod.com/

Među srpskom vlastelom iz doba Ostoje Kotromanovaća, hrvatska istorijska oskudica pronalazi Hrvoja Vukića, vojvodu srpskoga i označuje ga kao Hrvata. Da bi mu posle tolikih stotina godina što jače dali hrvatsko obeležje, dodali su mu odnekud tek sada iza prezimena „Hrvatinić", te je tako okršten u „suvremenoj hrvatskoj povijesti“ kao vojvoda Hrvoje Vukčić-Hrvatinić. Ona mu pripisuje da je bio „kolovođa hrvatskih ustanika“ oko 1400-te godine, kao i mnogo drugih neistina, kojima bi Hrvoje, da je živ, sa puno gneva doviknuo da su obične laži, koje su karika u lancu sličnih, na kojima počiva cela savremena hrvatska istorija. Ustvari, Hrvoje Vukčić je jedan od onih obesnih srpskih vlastelina u Bosni, koji bi radije video propast celokupnog srpstva, nego bi se odrekao vlasti. Njega je Ostoja dozvolom Ladislava Napuljskog, kralja ugarskog i hrvatskog, postavio za velikog srpskog vojvodu u Dalmaciji i gornjem Primorju zbog većine srpskog stanovništva u tima krajevima. U to doba (oko 1400. godire) sporili su se o ugarsko-hrvatski presto Ladislav Napuljski i Sigismund nasledni ugarsko-hrvatski vladar po ženi kraljici Mariji, unuci Stevana Kotromanovića, a kćeri mađarskog kralja Ljudevita. Pošto je Hrvoje u želji za što većom vlašću potajno radio kod Ladislava Napuljskog u korist Tvrtka II., u čemu je i uspeo, to je dalo povoda Sigismundu da podigne vojsku na već izabranoga Tvrtka II., koga je zajedno sa mnogobrojnom srpskom vlastelom u boju kod Doboja zarobio, pa oko 130 srpskih plemića na licu mesta pogubio, a samog Tvrtka II. poveo sobom kao zarobljenika. Iz straha za svoje vojvodsko dostojanstvo, slavoljubiv i na taj način za srpstvo negativan, Hrvoje je izdao i Tvrtka II. i pobegao Sigismundu sa svojim viđenijim pristalicama. To je osvestilo srpski narod u Bosni, koji je ponovo izabrao Ostoju Kotromanovića za kralja. Videći svoj fijasko, Hrvoje je u emigraciji na ugarskom dvoru primio rimokatoličku veru. Ovaj prelaz iz pravoslavlja u katolicizam, koji nema ničega zajedničkog sa Hrvatima i Hrvatskom, upotrebili su skorašnji hrvatski „povjesničari“ kao otkriće, da je Hrvoje bio ništa manje nego Hrvat. Da to bude verovatnije, dodaše mu onaj dodatak „Hrvatinić“. Mađari, koji su prema svemu ovome imali više razloga da prisvoje Hrvoju nego Hrvati, niti su ga posle prelaza na katolicizam smatrali Mađarem, niti su na osnovi te činjenice svojatali Bosnu. Hrvati, međutim, evo samo zato, što je veliki vojvoda srpski Hrvoje Vukčić postao kum njihovog mađarskog gospodara smatraju, da im pripada on i njegova domovina Bosna. Zaista, jedan između mnogih izopačenih pojmova o istorijskom moralu!

Hrvatski „povjesničari“, doduše, demantuju sami sebe jedva posle nekoliko dana (22. V. 1939.) i osvetljavaju ličnost Hrvoja Vukčića drugim svetlom, ali to, razume se, za naročitu priliku i sa hrvatskog stanovišta. Tu im ne uspeva prikriti njegovu potpunu privrženost srpstvu – u momentu kada mu se učinila Sigismundova zaštita nepotrebnom, on ulučuje priliku da se ponovo dočepa slobode. Tu slobodu iskorišćuje u sebične svrhe, doduše, jer ga vidimo da pomaže Turke u borbi protivu svoga dojučerašnjeg zaštitnika Sigismunda, samo da bi opet, makar negativno, igrao neku ulogu. Hrvatska istorija kao da se najedared žali na Hrvoja i kaže: „Kad su Turci godine 1415. uz Hrvojinu pomoć potukli Sigismunda kod Doboja, prestao je uticaj ugarsko-hrvatskih kraljeva na Bosnu."

Kako, međutim, može biti „hrvatskoj povijesti“ žao što su ugarsko-hrvatski kraljevi, a time i Hrvati izgubili uticaj na Bosnu baš zbog Hrvoja Vukčića, kad je on još malopre bio Hrvat!

Da bi neobaveštenima naturili, kako su baš oni, a ne Srbi, stajali na braniku hrišćanstva i kako su tobožnjim žrtvama ugradili Herceg-Bosnu u svoje umišljeno „povijesno pravo“, iskoristili su hrvatski istoričari novijeg doba slučaj poslednjeg srpsko-bosanskog kralja Stevana Tomaševića, koji se za odbranu od Turaka obratio papi molbom za pomoć, prišivši njemu i njegovom pogubljenju kod zidina hercegovačkog grada Blagaja hrvatski značaj, a svu onu u Aziju odvedenu raju i docnije janičare kao pripadnike hrvatskog naroda.

Poznato nam je, da su nevino odvođena srpska deca poturčavana i vaspitavana u mržnji prema svemu onome što je srpsko isto onako, kao što u ovom momentu rade Hrvati sa srpskom decom, koju su oteli od svojih roditelja i smestili ih po samostanima, odakle će izaći kao hrvatski janičari. Ono su bili janičari Turci, o kojima narodno predanje govori najgore; na njih je iskaljena narodna kletva. Sad nam Hrvati dolaze sa novom teorijom: da su turski janičari, ustvari, bili Hrvati. Sasvim, dakle, u duhu ustaških načela. Kad bi to bila istina, što nije slučaj, mi bi najpripravnije skinuli nabačenu kletvu. Međutim, stvar sa janičarima stoji onako, kako je zabeleženo u srpskoj istoriji i narodnim predanjima, a ova nova hrvatska teorija ima trostruku tendenciju i to: da se bosanski muslimani ojačaju u fiktivnom uverenju o hrvatskom poreklu, da se Hrvati katoličanstvu predstave kao večiti borci protivu svega što je srpsko i pravoslavno, i najzad, da se janičarski zulumi pribroje ustaškom vandalizmu XX. veka i tako upotpuni slika, koja predstavlja stvarni duhovni odnos Hrvata prema Srbima.

.................

http://www.crohis.com/sknjige/sisichrvoje.htm

Sisiceva knjiga o njemu. Inace je i Sisisc pohrvaceni Srbin ciji su preci is srbske Boke gdje je u Grblju, i danas najsrbskijem kraju Boke i CG, selo Sisici. On je izmislio termine posavska i primorska Hrvatska, tj posavska ili panonska,za sta istorija nije cula!
Свиђа ми сеНе свиђа ми се · · Не прати објавуПрати објаву · Подели · ИзмениИзмени · Јануар 4, 2011

*
*
*
*
o
Станислав Будисављевић http://www.facebook.com/topic.php?uid=3 ... opic=15349
+BE+CP+
Војвода
Војвода
 
Порука: 1229
Приступио: авг 2008

Re: Непозната историја

Порука +BE+CP+ 21.1.2012. 21:48

http://www.facebook.com/photo.php?fbid= ... permPage=1

HLEB, HLJEB, KRUH

bjeloruski Хлеб

bugarski Хляб

srbski (i tzv bosanski) Hljeb i Hleb

ceski Chléb

estonski Leib (pod uticajem srba-slovena)

voro Leib http://en.wikipedia.org/wiki/V%C3%B5ro_language to je isto u Estoniji

hrvatski kruh (tu ne pise da se kaze i hljeb ili hleb...ocigledan fasizam politicki,a na sr wiki pise i kruh)

KRUH se jos kaze po resijanskom dijalektu u Italiji

http://www.facebook.com/photo.php?fbid= ... 2328987747

kao i kod Raca u Slavoniji,ali i kod Slovenaca

slovenacki Kruh

INACE KRUH ZNACI DIO HLJEBA, pa se nekada govorilo daj mi KRUH ili KRISKU hljeba. A posto su na tim prostorima sjeverne Italije, Slovenije, Dalmacije, Slavonije...rimljani odvodili narod kao robove SERVE, i posto su ih dobrano opljackali,oni su bili uboga sirotinja pa im je i ostalo da ne govore kao ostali slovenski svijet HLJEB vec su mogli da govore samo o dijelu hljeba sto im je bio luksuz,o krsikama,o kruhu! Stvar je ista i kada dolaze Turci, pa Hrvati neki bjeze na zapad u Furlaniju i govore da stalno straze kruva,kruha...neki zato pogresno misle da se i zovu hrvati...

ALI SMATRAM DA JE OVO TACNO OBJASNJENJE, JER STO BI BAS SLOVENSKI KRAJ NAJBLIZE RIMSKOM CARSTVU,A DA NIJE ASIMILOVAN JEDINI IMAO DRUGACIJI NAZIV ZA OSNOVNU ZIVOTNU NAMIRNICU,ZA RAZLIKU OD SVIH DRUGIH SLOVENA?
ILI JE NEKI STRANI UTICAJ,ali ja ga jos ne vidim, jer imamo ili PANE ili BROT-BREAD.

Kod Veneta i drugih davno prije romanizovanih Srba je lat.PANE...

Jos jedno tumacenje sa nekog foruma

Ima jos jedna interesantna fora koja sam pokupio u Ceskoj: naime, rec kruh znaci krug (okruglo) i hleb (takodje pra-slovenska rec) se oduvek najcesce pekao bas u okruglom obliku tako da je standardna sintagma glasila: daj mi kruh hleba - kao sada: daj mi veknu (strucu) hleba.
U medjuvremenu u susedstvu je to skraceno na samo: daj mi kruh..

...........

slovacki Chlieb

makedonski Леб

poljski Chleb

ruski Хлеб

ukrajinski Хліб

AKO JE TACNO DA JE KRUH OD KRUG, ZASTO se samo ovde tako kaze, na zapadnom Balkanu i sjevernoj Italiji?

Rijec kriska ili okrajak, je dio ili kraj. Snjita kruha...

sa nekog foruma

Godina 1980 (mnogo pre Miloševića). Imao sam 9 godina. Bio sam na moru sa majkom i očuhom u mestu Grljevci kod Splita. Poslali su me da kupim hleb. Kada sam u prodavnici zatražio hleb, prodavačica mi je ljutito odbrusila da nemaju hleba. Pokazao sam na pun raf hleba i upitao šta je to. Rekla je: "Kruh". Zatražio sam da mi da kruh, na što mi je onda odbrusila da nema kruha i okrenula se sledećoj mušteriji.

ODLICAN POKAZATELJ BEZUMLJA LATINSKE POLITIKE ODNARODJAVANJA. KAO I HR WIKI KOJA HLJEB I NE POMINJE. Sada se vidi ko je samo sredstvo u rukama Vatikana u mrznji, netrpeljivosti...ako se kaze kako kaze cijeli slovenski svijet!
Свиђа ми сеНе свиђа ми се · · Не прати објавуПрати објаву · Подели · ИзмениИзмени · Јануар 4, 2011

*
*
*
*
o
Станислав Будисављевић http://www.facebook.com/topic.php?topic ... #post84516

hrana,pice kod Srba
Јануар 4, 2011 у 2:33 пре подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић moguce da je ipak ceska verzija tacna, jer se kod njih za KRUG kaze KRUH,a mozda se i kod nas tako nekada govorilo,pa ostalo za okrugli hljeb,krug...ili kruh

http://cs.wikipedia.org/wiki/Kruh
Јануар 4, 2011 у 2:39 пре подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић daj mi kruh hleba - kao sada: daj mi veknu (strucu) hleba.

ovo mozda nije tacno jer nekada hljeb nisu kupovali u hipermarketima vec sami pravili,a ako u kuci neko trazi,logicnije je da trazio dio KRisku,ILI KRUH HLJEBA ne cijeli krug tj cijeli hljeb.
Јануар 4, 2011 у 2:42 пре подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић HLB su zajednicka slova svim slovenskim nazivima za HLeB, bilo bi zanimljivo uporediti sa sanskritom,sa kojim imamo dosta istih rijeci.
Јануар 4, 2011 у 2:45 пре подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
Našao sam, u sanskritu so (dobro) naziva se sacchlla a prepona "sa" označava nešto dobro.
A što označava hleb i so?

chlla OVDE SE POJAVLJUJE HL

... ???

Osim toga, bavili su se poljoprivredom. Od njihove reči "ara" (plug) postale su naše reči "oranje" i "ralo". Žito su mleli u mlinovima ("mel"). Tako su dobijali brašno ("bhars"). Na ognjištu ("ugno") pekli su hleb ("pa" – naša šatrovačka reč za hleb "panja" veoma joj je slična).

OVO PA JE KASNIJE PANE,u latinskom,ali sa HLBom nema veze, ali ima sa onim iznad SACHLLA mozda je to znacilo SO i HLEB zajedno,sto se zadrzalo ponegdje do danas kao obicaj da se nudi zajedno...Прикажи више
Јануар 4, 2011
+BE+CP+
Војвода
Војвода
 
Порука: 1229
Приступио: авг 2008

Re: Непозната историја

Порука +BE+CP+ 21.1.2012. 21:49

http://www.facebook.com/photo.php?fbid= ... permPage=1

Srdela ili Sardina

http://hr.wikipedia.org/wiki/Srdela

Srdela (lat. Sardina pilchardus) je morska riba iz porodice haringi (Clupeidae).

Njena koncetracija u Jadranu je najveća oko zapadne obale Istre, lošinjski arhipelag, istočno od otoka Olib, vanjska strana Dugog otoka, Paklinski otoci, Vis i Palagruža, te južni kraj obale Pelješca i otoci Mljet i Lastovo.

,,,,,,,,,,,,

Sardines, or pilchards, are several types of small, oily fish related to herrings, family Clupeidae.[1] Sardines were named after the Mediterranean island of Sardinia, where they once lived in abundance

http://en.wikipedia.org/wiki/Sardine

Riba je dobila ime po Sardiniji, koja je dobila ime po Srbima. Inace je i Sardnijia prepuna srbskih toponima kao i gorenavedeni otoci u danasnjoj Hrvatskoj.

http://www.facebook.com/photo.php?fbid= ... 2328987747

http://www.facebook.com/topic.php?uid=3 ... opic=15330

............

VERIJE FLAK (55. pne. - 20. n.e): SERILIA LIBURNICA za gradic Nin

http://www.facebook.com/topic.php?uid=3 ... opic=15340

Moguce je da naziv ove ribe nije iskljucivo po Sardiniji, jer SRDELA ne lici na Sardiniju (ima i grad Sard u Maloj Aziji). Posto su Srbi vise i duze bili na ovom sada hr prostoru sacuvalo se i izvornije ime SR, dok je tamo izmedju ubaceno A SARd...

SAMO NA HRVATSKOJ WIKI PISE SRDELA, a svuda je preuzeto iz latinskog SARD...a jasno je da ako je latinski uticao na turke,norvezane,ruse...da svi prime latinski naziv da je daleko vise i prije trebao uticati na prostor Balkana, ipak ovde se pored latinske verzije Sardine kaze i SRDELE, kako nas dragocjeno izvjestava hr wiki.

Pa kako znamo za ogroman broj toponima SRB,moguce je da je bila riba i SRBELA, glavna hrana pomorskih Srba.

To znaci da se na tom prostoru tako od ranije govori, a da je latinski samo prevod,malo pogresan,pa se pogresno naziv ribe pripisuje i Sardiniji.

Jasno je da su Rimljani sa ovih prostora dovodoili sebi robove a nazivali su ih SERVI...
Свиђа ми сеНе свиђа ми се · · Не прати објавуПрати објаву · Подели · ИзмениИзмени · Јануар 4, 2011

*
*
*
*
o
Станислав Будисављевић KAO UOSTALOM STO JE I SARAN riba-hrana onih Srba koji zive uz rijeke, dalje od mora. Mozda je bilo SARBAN i SARBELA...Jer ako se pogleda gdje se kaze Saran, to je samo Hrvatska,SrbijamBugarska. a slicno je i u Turskoj SAZAN.
Јануар 4, 2011 у 12:49 пре подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић Inace nista nije novo,da ,ne zivotinje, vec hrana dobija naziv po narodima,gradovima,oblastima,pa tako imamo hamburger,napolitanke po Napulju...
Јануар 4, 2011 у 12:50 пре подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
Ostaje cinjenica da kada se pomisli na rjecnu (kod nas kad se pomisli) ribu da je prvo Saran, a od morske Sardine ili Srdele. Obe rijeci su specificne samo, u ovoj posebnoj varijanti na nasem podrucju, i slicne su sa srbskim imenom. Sigurno... ima veze sa narodom koji je tu zivjeo,a vjerujem da i rijec SARma ima s tim veze i da nije turska rijec,kako se smatra.Tj oni su je preuzeli od Srba Male Azije gdje je sigurno oda ranije to bilo vec popularno jelo Srba. I rijec RAKija,JE OD Raca,TRaca,Rasena...Прикажи више
Јануар 4, 2011 у 12:56 пре подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић Sarma je imenica koja je proizašla iz turskog glagola sarmak, što znači "uvijati" .

Iako naziv označava uvijanje, u turskom jeziku reč sarma se koristi za dva slatkiša koja su slična baklavi – saraj sarma i fistik sarma.

.........

da li su i ova 2 slatkisa nastala uvijanjem?
Јануар 4, 2011 у 1:02 пре подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић http://en.wikipedia.org/wiki/Rakia
Јануар 4, 2011 у 1:04 пре подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић Rakija se smatra nacionalnim pićem južnih Slavena: u Srbiji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji i Bosni i Hercegovini. Najpoznatiji oblik rakije je šljivovica i proizvodi se od šljiva.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0 ... avonia.jpg

u RASCIJI tj Slavoniji je rakoja najpopularnija
Јануар 4, 2011 у 1:06 пре подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић http://en.wikipedia.org/wiki/Champagne_ ... guation%29

Kao sto je SAMPANJAC po pokrajini Sampanja u Francuskoj

http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0% ... 0%BD%D1%8C

tako je RAKIJA po RASCIJI, Raskoj.
Јануар 4, 2011 у 1:09 пре подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић a ako Sardinija i ima veze sa imenom sardina kao i SRDELA, jos nesto ima veze sa ova 2 mjesta! ljudi koji tu zive,i genetika.

http://www.facebook.com/photo.php?fbid= ... 2328987747

oni sjevernije Suebi u Svedskoj i na Baltiku, nisu imali tih riba,vjerovatno,pa imaju i latinski naziv.
Јануар 4, 2011 у 1:49 пре подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић sir

http://www.facebook.com/photo.php?fbid= ... 2328987747
Јануар 4, 2011 у 1:50 пре подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић http://www.facebook.com/topic.php?topic ... #post84514

TEMA O HRANI,PICU...SA SRBSKIM NAZIVIMA
Јануар 4, 2011 у 1:51 пре подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Damir Drašković Ajde sad reci da ste potekli od sardina i zatvori krug. Ipak uzimajući u obzir njihov mozak i nedostatak trajnog pamćenja, postoji mogućnost.
мај 4, 2011 у 6:15 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић po nedostatku istorijskog pamcenja,i prelazak preko svega sto su ustase ucinile,tu se mozemo sa sardinama porediti.vi ste pricali i da smo robovi,a ne mi,a sada vidim da je istina takva da je naziv rob na latinskom nastao od imena srbi,dakle zivjeli smo tu od ranije! ali nismo imali roblje vec smo to postajalu zbog rima,kao sto zbog papine politike i danas nismo u slavoniji i hrvatskoj!
мај 5, 2011
+BE+CP+
Војвода
Војвода
 
Порука: 1229
Приступио: авг 2008

Re: Непозната историја

Порука +BE+CP+ 21.1.2012. 21:50

http://www.facebook.com/photo.php?fbid= ... permPage=1

SRBSKI ANTICKI GRAD SABRATHA U DANASNJOJ LIBIJI


Marcus Aurelius Severus Alexander (1 October 208 – 18 March 235), was Roman Emperor from 222 to 235.

http://en.wikipedia.org/wiki/Alexander_Severus

.........

Septimius Severus

http://en.wikipedia.org/wiki/Septimius_Severus

Lucius Septimius Severus (11 April 145 – 4 February 211), commonly known as Septimius Severus or Severus, was Roman Emperor from 193 to 211

Septimije Sever, punim imenom Lucije Septimije Sever (lat. Lucius Septimius Severus, rođen 146. godine, stupio na prijetolje 193. godine, umro 211. godine), bio je rimski car, začetnik dinastije Severa i prvi rimski car rođen u Africi.

DAKLE DINASTIJA SEVERA!

NA KARTI POGLEDATI U LIBIJI GRAD ANTICKI SABRATHA

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/c ... uests1.jpg

http://en.wikipedia.org/wiki/Sabratha

Sabratha's port was established, perhaps about 500 BC, as a Phoenician trading-post that served as a coastal outlet for the products of the African hinterland.The Phoenicians gave it the Lybico-Berber name 'Sbrt'n'[2], which suggests that there may have been a native town built there prior to the Phoenicians' arrival. Sabratha became part of the short-lived Numidian Kingdom of Massinissa before being Romanized and rebuilt in the 2nd and 3rd centuries AD. The Emperor Septimus Severus was born nearby in Leptis Magna, and Sabratha reached its monumental peak during the rule of the Severans

dakle u blizini SABRATKE je rodjen septimije SEVER

Besides its magnificent late 3rd century theatre that retains its three-storey architectural backdrop, Sabratha has temples dedicated to Liber Pater, Serapis and Isis

TU JE U SABRATHI HRAM BOGU SERAPISU!

http://en.wikipedia.org/wiki/Serapis

Sabratha, Sabratah or Siburata (Arabic: صبراتة), in the Az Zawiyah District[1] in the northwestern corner of modern Libya, was the westernmost of the "three cities" of Tripolis. From 2001 to 2007 it was the capital of the former Sabratha Wa Surman District.

DAKLE NIJE SLUCAJNO DA JE TU CAK 3 IMENA:

SEVER
SABRATKA
SERAPIS
Свиђа ми сеНе свиђа ми се · · Не прати објавуПрати објаву · Подели · ИзмениИзмени · Јануар 3, 2011

*
*
*
*
o
Станислав Будисављевић http://www.facebook.com/topic.php?topic ... #post84493
Јануар 3, 2011 у 11:25 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић
Zaliv Sidra je deo Sredozemnog mora Severno od Libije. Poznat je i kao Sirtski zaliv po gradu Sirt. Vode zaliva su najtpolije od svih u Sredozemnom moru. S vremena na vreme Libija tvrdi da je ceo zaliv njena teritorilna voda, mada se druge ...zemlje drže međunarodnog standarda od 22,2 kilometra od obale. Zaliv je značajan po lovu na tunu.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0 ... 1%80%D0%B0

VIDIMO NA KARTI IGRADOVE SURT I SABHA

TJ GRAD SIRT!

..........

http://hr.wikipedia.org/wiki/Sidranski_zaljev

Sidranski zaljev je zaljev u Sredozemnom moru na sjeveru libijske obale. Nalazi se pokraj grada Sirta. Za vrijeme rimskog imperija bio je poznat kao Syrtis Maior.

Zaljev je poznat po izuzetno velikom izlovu tune.

SYRTIS MAIOR

............

http://en.wikipedia.org/wiki/Gulf_of_Sidra

Gulf of Sidra is a body of water in the Mediterranean Sea on the northern coast of Libya; it is also known as Gulf of Sirte. It is located by the city of Sirte. In Ancient Rome it was known as Syrtis Major (compare: Syrtis Minor).

....

http://en.wikipedia.org/wiki/Sirt

Sirt, also Surt and Sirte (Arabic: سرت, About this sound pronunciation (help·info), French: Syrte) is a city in Libya, in the Surt District, seat of some important governmental institutions (on the national level) and birthplace of the Libyan leader, Muammar al-Gaddafi in 1942. It is on the south coast of the Gulf of Sidra (ancient Syrtis Maior, from which Sirt's name derives). Sirt is centred almost halfway between Tripoli and Benghazi.

......

Surt
Izvor: Wikipedia
Skoči na - Скочи на: navigacija- навигација, pretraga - претрага

Ovo je članak o općini u Libiji. Za lik iz nordijske mitologije, v. Surtr.

Karta pokazuje općinu

Surt (ili Sirte) (arapski: سرت) je jedna od općina u Libiji, koja se nalazi na sjeveru zemlje na obali Zaljeva Sidra. Glavni grad joj je Surt. Univerzitet Al-Tahadi se nalazi u Surtu.

http://sh.wikipedia.org/wiki/Surt

...........

http://en.wikipedia.org/wiki/Syrtis_Minor

The Syrtis Minor is the Latin name used in Ancient Rome for the Gulf of Gabes in the Mediterranean Sea along the coast of North Africa. It spans roughly from modern day Tripoli to Sfax, Tunisia. Syrtis is referred to in the Bible in Acts 27:10-19, which tells the story of the Apostle Paul being sent in chains to Rome to stand trial before Caesar Nero. The crew of his ship was worried about being driven by a storm into Syrtis, and took precautions to prevent it, resulting, eventually, in being shipwrecked on the island of Malta in the Mediterranean Sea.

DAKLE POMINJE SE U DJELIMA APOSTOLSKIM 27,17

17 so the men hoisted it aboard. Then they passed ropes under the ship itself to hold it together. Because they were afraid they would run aground on the sandbars of Syrtis, they lowered the sea anchor[b] and let the ship be driven along.

U SRBSKOM PREVODU SAMO SE PREVODI SANDBARS TJ SPRUD, a ne pominje se sprud Sirtisa! Da li slucajno ili namjerno,nestrucnost ili zelja da se sakriju srbski toponimi,ne znam!

SYRTIS se ne pominje ni u Vukovom prevodu, ni u SINODSKOM.

EMILIJAN CARNIC JE IPAK PRAVILNO PREVEO:

No bojeci se da ne udare u Sirtu!...

posteno i precizno prevode i na hr.JERKO FUCAK I BONAVENTURA DUDA:

Bojeci se pak da se na nasucu u SIRTI, spsutise prvenjacu...

................

A GRAD SABHA DUBLJE U UNUTRASNJOSTI:

http://en.wikipedia.org/wiki/Sabha_%28city%29

Sabha (Arabic: سبها Sabhā) is a city in southwestern Libya with a population of 130,000. It was historically the capital of the Fezzan region and is now capital of the Sabha District

http://en.wikipedia.org/wiki/Sabha_District

Seba Oasis, near Sabha, was the test site of the OTRAG rockets, after launching was no longer possible in Shaba North in Zaire (now Democratic Republic of Congo). In Seba Oasis on March 1, 1981 an OTRAG rocket with a maximum height of 50 km (31 mi) was launche

Sabha ili Sebha (ar: سبها, latinicom Sabhā) je najveći grad istorijske oblasti Fesan u jugozapadnoj Libiji. Nalazi se u oazi u Libijskoj pustinji, oko 660 kilometara južno od Tripolija.

Sabha je na obali jezera Gaberun i poznata je po svojim palmama i urmama. U gradu postoji tvrđava Elena izgrađena u doba italijanskog protektorata. Danas je u njoj kasarna.

Broj stanovnika 2010. procenjuje se na 94.000.

Oaza Sabha je vekovima bila poznata kao odmorište saharskih karavana. U današnje vreme kroz grad često prolaze emigranti iz Nigera i Gane.

SIGIURNO JE NAZIV POVEZAN SA KRALJICOM OD SABE,I TIH SABA,SRBA...JER JE BILO NA PUTU KARAVANA...Прикажи више
март 20, 2011 у 7:47 по подне · Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o
Станислав Будисављевић http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0% ... libya.jpeg
+BE+CP+
Војвода
Војвода
 
Порука: 1229
Приступио: авг 2008

Re: Непозната историја

Порука +BE+CP+ 21.1.2012. 21:53

http://www.facebook.com/photo.php?fbid= ... permPage=1

PACTA CONVENTA KASNIJI FALSIFIKAT

preuzimanju vlasti u svoje ruke i koju nazivaju Pacta conventa, za koju lažu da je bila napisana 1102. godine, kada je celoj svetskoj istorijskoj javnosti inače poznato, da se radi o falsifikatu iz 14. veka.

http://velisarajicevic.tripod.com/

..............

Najstariji nađeni rukopis ugovora potječe iz 14. stoljeća i nalazi se na kraju Trogirskog rukopisa djela Historia Salonitana Tome Arhiđakona[1], ali kao poseban dodatak umetnut nakon kroničareve smrti.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Pacta_conventa

DAKLE DODATO MU JE TO,CISTI FALSIFIKAT!


Današnji argumenti za osporavanje su:

* Pacta Conventa je pisana tri stoljeća kasnije korištenim vokabularom, dakle ona potječe iz 14. stoljeća;
* dokument ima genealoške netočnosti. Koloman se navodi kao sin kralja Ladislava, a zapravo je bio njegov nećak. Da je dokument autentičan, vjerojatno bi se navelo Kolomanovo točno srodstvo s prethodnim vladarem.
* u mađarskim izvorima nema spomena o tom dokumentu, što dodatno ukazuje na činjenicu da je spomenuti izvor falsifikat.

Poznata hrvatska povjesničarka Nada Klaić je o ovome obavijestila stručne krugove, a u svojoj je knjizi naglasila da je tu bila riječ o uobičajenom razvitku kroz koji su prolazile sve tadašnje mlade države[6]. Ipak, opće je uvjerenje suvremenih povjesničara da je barem usmeni dogovor Kolomana s hrvatskim plemstvom postojaO.


Neven Budak piše: »Ugovor između njega (Kolomana) i predstavnika dvanaest hrvatskih plemena u obliku u kojemu je dospio do nas svakako nije autentičan, ali je gotovo sigurno da je do nekog ugovora među njima moralo doći.«

I TAKO OSTAJE TUZNA CINJENICA DA SE SVA HR ISTORIJA ZASNIVA SAMO NA FALSIFIKATIMA.
Свиђа ми сеНе свиђа ми се · · Не прати објавуПрати објаву · Подели · ИзмениИзмени · Јануар 3, 2011

*
*
*
*
o
Станислав Будисављевић http://www.facebook.com/topic.php?topic ... #post84394
+BE+CP+
Војвода
Војвода
 
Порука: 1229
Приступио: авг 2008

Re: Непозната историја

Порука +BE+CP+ 21.1.2012. 21:54

http://www.facebook.com/photo.php?fbid= ... permPage=1

Svetozar Pribićević

http://hr.wikipedia.org/wiki/Svetozar_P ... 7evi%C4%87

U hr eciklop.u 20 knjiga za njega samo pise politicar. Inace redovni pise hrvatski ovo ili ono, za sve,i sto nije,naravno. Kada je nesumnjivo Srbin onda nece da napisu srbski politicar,vec samo politicar.

Ali na wiki cak pise HRVATSKI politicar, ali je dodato i srpske narodnosti.

Svetozar Pribićević (Hrvatska Kostajnica, 26. listopada 1875. – Prag, 15. rujna 1936.), hrvatski političar srpske narodnosti.

Od 1906. jedan od vođa Hrvatsko-srpske koalicije, krajem Prvoga svjetskog rata među najvećim pobornicima povezivanja sa Srbijom u jedinstvenu monarhiju umjesto federativne strukture. U izaslanstvu Narodnog vijeća SHS s regentom Aleksandrom dana 1. prosinca 1918. potpisuje u Beogradu akt o ujedinjenju. U Kraljevini SHS ministar unutarnjih poslova, kasnije ministar prosvjete, politički protivnik Stjepana Radića. U drugoj polovici 1920-ih doživljava političku preobrazbu i okreće se protiv beogradskog centralizma osnivajući Seljačko-demokratsku koaliciju. Nakon uvođenja šestosiječanjske diktature 1929. uhićen, 1931. pušten i odlazi u emigraciju u Prag. Tokom boravka u emigraciji napisao je knjigu Diktatura kralja Aleksandra (La dictature du roi Alexande). Knjiga je izdana na francuskom jeziku u Parizu, 1933. godine.

.......

A kod onih koji imaju bilo sta katolicko,redovno pise hrvatski...iako sa hr nemaju nikakve veze.

na sr wiki za cudo pise

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0 ... 0%B8%D1%9B

srpski politicar, ne pise i hrvatski,bas me zacudilo!

na engl je u redu:

Svetozar Pribićević (Светозар Прибићевић, born in Kostajnica, October 26, 1875, died in Prague, September 15, 1936) was an ethnic Serb politician from Croatia who worked hard for creation of unitaristic Yugoslavia.

...............

moze li se napisati da je on hrvatski politicar jer je bio u hrvatskoj? moze kao sto bi se i za tina ujevica napisalo da je bio srpski pjesnik, jer je zivjeo u Beogradu...pa ipak za njega pise hrvatski, na hr wiki.
Свиђа ми сеНе свиђа ми се · · Не прати објавуПрати објаву · Подели · ИзмениИзмени · Јануар 3, 2011

*
*
*
*
o
Станислав Будисављевић
STR.3.I 4.STR.

http://krozjednomucnostoljece.webs.com/ ... jt%203.pdf

U Rimu sam vodio razgovore najprije s Adamom Pribičevićem iz
... Zemljoradničke stranke. Bio je to jedan od članova brojne obitelji iz Like,
neki od njih su progonjeni od Austrije kao veleizdajnici, neki su bili prebjezi
u srpsku vojsku i učesnici na Solunskom frontu.
Adam je mnogo govorio o političkim idejama i radu njegovog brata
Svetozara. Primijetio sam da je mnogo volio brata. Veličao je njegove vrline,
a prikrivao mane. O sebi je pričao kao o zadružnom radniku na Kosovu,
gdje je dobio neki kamenjar i šikaru u znak priznanja. Marljivim radom brzo
je podigao uglednu farmu. Albanci koji su ga okruživali, divili su se farmi, a
on im je davao savjete i sadnice, koliko mu je to bilo moguće. S njima je uspostavio
vrlo dobar odnos pa mu je bilo lako uvesti ih u zadrugu. Od toga su
svi imali koristi. O aktivnosti u okupiranoj Srbiji nije ništa govorio, a u Rim
ga je uputio Draža Mihailović, kao i Živka Topalovića, Žujovića i neke druge
članove Ravnogorskog odbora. Za naš rad u Forliu, posebno socijalno
staranje, imao je samo riječi pohvale. No, ništa nije mogao reći što će biti s
nama logorašima. Komitet drži vezu sa saveznicima, ali oni imaju i previše
svojih briga da bi se mogli posvetiti nama.
K Adamu me doveo viši funkcionar Zbora dr Dimitrije Najdanović.
On mi je i dogovorio sastanak s dr Živkom Topalovićem. Sva trojica su stanovala
u zgradi u kojoj se nalazio Komitet.Прикажи више
Јануар 18, 2011
ПретходнаСледећа

Ко је тренутно на Форуму?

Корисници тренутно на Форуму: Нема регистрованих корисника и 1 гост