srpskinacionalisti.com

Crnogorske legende Rusko-Japanskog rata

Форумска правила
Обавезно прочитајте Правилник о понашању на Форуму и форумски бонтон пре учешћа у дискусијама!
Аватар
ThunderForce
Странац
Странац
 
Порука: 3553
Приступио: нов 2003
Место: СРПСКА Црна Гора, Бар

Crnogorske legende Rusko-Japanskog rata

Порука ThunderForce 23.7.2004. 23:14

Legende Rusko-Japanskog rata


Hrabri dobrovoljci

Nedjeljko Lazov Jaredic i Jovan Lazov Plamenac - ucesnici u ratu s pocetka proslog vijeka

Zbog imperijalistickih teznji Rusije i Japana oko podjele sfera uticaja na Dalekom istoku, oko Mandzurije i Koreje, doslo je do rusko-japanskog rata, 1904 - 1905. godine.Rat je poceo, bez objave, iznenadnim uspjesnim napadom japanske flote na rusku, u Port - Arturu, 8. februara 1904. godine.

U rusko-japanskom ratu, kao dobrovoljci, ucestvovali su brojni Crnogorci, cija su imena i njihovi podvizi obradjeni u prvoj knjizi, pod naslovom: "CRNOGORCI U RUSKO-JAPANSKOM RATU", koja je objavljena 1994. godine. To su: dr Anto Gvozdenovic, Jovan Popovic Lipovac, Andrija Bakic, Aleksandar Lekso Saicic, Joso Raznatovic, Filip Mirov Radulovic, Rade Lazov Zec, Stevo Nikov Jablan, Milan Ivov Rolovic, Savic i Savo Savovic.

Nakon objavljivanja prve knjige, autoru su se obratili pismom i iscrpnim podacima pojedinci, ciji su preci, kao dobrovoljci, uzeli aktivnog ucesca u rusko-japanskom ratu, 1904-1905. godine.Na osnovu novih podataka izaslo je drugo, dopunjeno, izdanje 1996. godine, u kojem su obradjeni: Rade Gardasevic, Pero DJurov Dapcevic, Stevan Lukin Ivanovic, Filip Sjero Markisin Plamenac, Marko DJurov Spadijer, Marko Ilijin Spadijer, DJuro i Aleksa Radunovici.

Ni poslije drugog, dopunjenog, izdanja nije iscrpljen broj crnogorskih dobrovoljaca, koji su ucestvovali i rusko-japanskom ratu, o cemu svjedoce novi podaci o podvizima Nedjeljka Lazova Jaredica i Jovana Lazova Plamenca, cije biografije, u skracenom obliku, dajemo u ovom feljtonu.

Ovo je ujedno posljednji apel i molba onim cijenjenim citaocima, koji se do sada nijesu oglasili, da autoru dostave podatke za svoje najblize, koji su bili ucesnici rusko-japanskog rata, a kojih, pouzdano se zna, jos ima.


Ugledna porodica

Junak ove skaske, Nedjeljko Lazarev Jaredic, rodjen je 1882. godine u Gornjem Polju, opstina Niksic, u uglednoj crnogorskoj porodici. NJegovi preci bili su neustrasivi junaci, od kojih su se Zavisa i Stevan posebno istakli u bojevima protiv Turaka na Grahovcu i Vucjem Dolu, a Nedjeljkov stric Rako proslavio se u borbi za oslobodjenje Niksica. Poginuo je 29. avgusta 1877. godine, u jednom od mnogih jurisa na utvrdjeni Onogost.

Poslije oslobodjenja Niksica, ova zasluzna porodica dobila je imanje u Zupi Niksickoj.Nedjeljkov djed Stevan Jaredic savio je porodicno gnijezdo sa svojom suprugom Stanusom, koja mu je na svijet donijela dva sina: Lazara i Blagotu.

Ovaj srecni i harmonicni brak poremeti iznenadna i prerana smrt Stevanove supruge Stanuse, koja, nakon krace bolesti, sklopi svoje umorne oci.Otac Stevan, sa svoja dva sincica, snalazio se tako i toliko koliko se u takvim prilikama uopste bilo moguce snaci.

Ali, i u tako teskim okolnostima, nije bilo lako donijeti odluku o ponovnoj zenidbi.Stevan je bio jos mlad i jak covjek, ali sto ce mu druga zena u toj golemoj siromastini i nemastini.

Pa opet, zenino prisustvo, mozda bi stosta izmijenilo, poboljsalo, jos ako bi se nasla dobra, radisna i umjesna zena, mogla bi kucu da preporodi.No, i pored toga, Stevan se tesko odlucio na taj korak.

Medjutim, njega su iz dana u dan uporno nagovarali njegovi bliznji rodjaci i prijatelji da se zeni, gledajuci ga i sazaljevajuci s kakvom se nevoljom bori. I, na kraju, Stevan poslusa svoje najblize, ne znajuci na sto ce u novom braku naici.

Prijeka i ohola, "nova majka", za Stevanove sincice bila je maceha, i to u najgorem smislu rijeci. Ona je cinila sve sto je bilo u njenoj moci, da sto vise udalji Stevanovu djecu, a svoju pastorcad, od sebe i u tome je, na zalost, uskoro uspjela.

Otac Stevan, premoren od danonocnog rada, nije imao ni volje, ni vremena da nesto vise cuje o nevoljama u kojima su mu se nalazili sinovi. Oni nijesu smjeli da se tuze, ili ne bar u prisustvu macehe, a on ih, doduse, nije mnogo ni zapitkivao.

Znao je da im nije dobro i to je bilo ono najgore od svih saznanja, pa bi zato uglavnom cutao. I Stevanove komsije su poceli gundjati da njegovoj djeci za opakom macehom nije dobro.


Od nemila do nedraga

Kad je u Stevanovoj kuci zavladao nepodnosljivi pakao, i kada se vise nije moglo izdrzati, jednoga jutra Lazar, sa mladjim bratom Blagotom, donese neopozivu odluku da za sva vremena napuste tu kucu i potraze spas u bjekstvu.

DJeca su jednostavno strkla od kuce, u uvjerenju da im nigdje nece biti gore. Put ih je vodio u Gornje Polje, sto dalje od Niksicke Zupe, gdje su bar donekle nasli utociste i spas.

Dani su prolazili, a Stevanovi sincici se nijesu vracali kuci. I, dok se maceha radovala njihovom nestanku, otac Stevan se, ipak, zabrinuo sto je sa njegovim sirotanima.

"Gdje su mi djeca? Kuda su nestala?" pitao je Stevan svoju oholu zenu, osjecajuci se i sam krivim sto do tada nista nije preduzimao da utice na nju, da prema njegovim sinovima ne postupa kako ne treba.

Maceha je cutala, gledala svoja posla i sklanjala se ispred ljutitog i tesko zabrinutog muza. Medjutim, sto je vrijeme vise odmicalo, ni Stevan nije pokazivao neko vece interesovanje, sto je bilo sa njegovom odbjeglom djecom.

Da li je uticaj njegove zene na njega bio tako jak nije poznato, ali se pouzdano zna da Stevan za punih 25 godina nije znao gdje mu se sinovi nalaze i da li su uopste zivi.

Vrijeme je prolazilo, a Stevanovi sinovi su rasli, kucili se i, na kraju, formirali svoje porodice.Lazar se skucio i savio porodicno gnijezdo sa svojom zivotnom saputnicom Pejkom, iz bratstva Taljica, koja mu je na svijet donijela cetvoro zdrave djece: Petra, Marka, Dimitrija i Nedjeljka.

To su bili krsni momci, medju kojima se Nedjeljko posebno isticao. Bio je to momacki kolos, a uz to i izuzetna fizicka ljepota, pa su se oko njega otimale seoske ljepotice na svadbama, slavama, sijelima i seoskim veseljima.

Medju svima, se, svojom ljepotom, stasom i otmenim ponasanjem izdvajala Nedjeljkova komsinica Marija. Sa njom se Nedjeljko poceo cesce sastajati i kovati planove za buduci zajednicki zivot.

Mislili su da od njih dvoje niko nije srecniji. Ali, na njihovu veliku zalost, isprijeci im se na putu srece, niko drugi do Nedjeljkova majka, koja ih je pocela uhoditi i u njihova najtananija osjecanja zavirivati. Tako, jednoga dana, nedjeljkova majka primijeti Mariju kako se kradomice priblizava njihovoj kuci.

------------------------------------

Herojska pogibija

Nedjeljko Lazov Jaredic i Jovan Lazov Plamenac - ucesnici u ratu s pocetka proslog vijeka

Nedjeljko nije mogao ni u snu sniti da ce mu majka, koju je neizmjerno volio, sudbinu na najsuroviji nacin zapecatiti. I ne pomisljajuci na ono sto ce se uskoro desiti, Nedjeljko pusti svoje krdo govedi i sjede ispod jednog jablana u debeloj hladovini.

Odjednom se pojavi njegova Marija, kojoj se Nedjeljko obradova, pa je prigrli i sjede je u krilo. U toliko naidje Nedjeljkova majka i kad vidje kako njen sin Mariju drzi u krilu, razbijesni se kao tigrica.

Ova patrijarhalno vaspitana zena, a jos majka, kao da je u tom bezazlenom cinu vidjela nesto najsramnije pa poce sina najpogrdnijim rijecima vrijedjati.

Majka u tom trenutku nije umjela trezveno razmisliti da je najcistija ljubav u pitanju, a ne nikakav blud dvoje mladih. Ona je utuvila da je to najveci moralni prestup, a za uglednu kucu Jaredica i najveca sramota, pa dize uzbunu i stvori paniku, kao da se neko veliko cudo dogodilo.

Jadna djevojka, ni kriva, ni duzna, od stida propade u crnu zemlju i izgubi se, a Nedjeljko, ogorcen na majku, podje kuci. Kakve su se misli tada u Nedjeljkovoj glavi rojile, to je samo on znao. Ali, zato njegova majka, kad stize kuci, na Nedjeljka ponovo sruci citavu lavinu najpogrdnijih rijeci.

Nedjeljko na te grube i nepromisljene majcine rijeci ni dalje nije reagovao, vec donese neopozivu odluku da za sva vremena napusti svoj toliko voljeni dom i da se sa svojom majkom, koju je mnogo volio, vise nikada ne sretne.

Nedjeljko ulece u svoju sobu, na brzinu se spremi, kao da je krenuo u svatove, a ne na put bez povratka. I, onako zoran, bez pozdrava i bez oprostaja, napusti do tada topli roditeljski dom, koji mu majka, svojim nepromisljenim postupkom, pretvori u najcrnji pakao.

Sto se u tim trenucima sa Nedjeljkom zbivalo, to je samo on znao. Mozda je pomisljao da bi bio najsrecniji kada bi mu se kojim slucajem, na putu u neizvjesnost, pridruzila njegova velika ljubav, njegova Marija. Ali, to je bilo nemoguce.

Zato se on sam uputi, ni sam ne zna gdje. Cinilo mu se da se jos nije dovoljno udaljio od svoje majke, koju je do tada neizmjerno volio.


Iz Srbije u Mandzuriju


Put ga je vodio u Srbiju. Tamo je doznao da je izbio rat izmedju Rusije i Japana. Odmah se javio, kao dobrovoljac, u zelji da sto prije uzme ucesce u rusko - japanskom ratu, 1904 - 1905. godine. Neodoljiva zelja ga je vukla da sto prije stigne na to veliko ratiste, kao da su ga krila nosila.

Ovaj momacki kolos, pored svih osobina koje su ga krasile, bio je i neustrasivi junak, sto ce se nekoliko godina kasnije doznati.Nedjeljko se, prilikom prvog vatrenog krstenja, potvrdio kao mladi ratnik.

Crnogorski dobrovoljci u ovom velikom ratu su ga odmah uocili, pa su ga rado u svoje redove primili. Tu se Nedjeljko upoznaje sa proslavljenim crnogorskim junacima, Antom Gvozdenovicem, Jovanom Lipovcem i drugima.

Svima je bila cast da se sa Nedjeljkom Jaredicem nadju u nezadrzivim jurisima na neprijatelja. On jednostavno nije poznavao culo straha, pa se kao takav ubrzo procuo u citavoj ruskoj vojsci.

Letio je, kao vihor, iz jurisa u juris, ne trazeci nikakvog zaklona.U jednom od mnogih jurisa u Mandzuriji, kada je ruskoj vojsci zaprijetila najveca opasnost od japanskih vojnih snaga, Nedjeljko nije htio odstupiti.

U tom klanju bez milosti, Nedjeljko Jaredic je pao smrcu heroja, sto su ruski vojnici i njihovi starjesine dobro upamtili.Kad je knjaz Nikola, 1908. godine, posjetio Rusiju, pored ostalog, bilo je rijeci i o ucescu crnogorskih dobrovoljaca u rusko - japanskom ratu.

Pored dr Anta Gvozdenovica, Jovana Popovica Lipovca, Leksa Saicica i drugih, posebno je istaknuto junastvo i herojska pogibija Crnogorca Nedjeljka Jaredica.

Po povratku knjaza Nikole u domovinu, doznalo se gdje je zavrsio svoj mladi zivot Nedjeljko Jaredic.Knjaz Nikola je, sa neskrivenim odusevljenjem, pricao sto je sve cuo o ovom hrabrom crnogorskom ratniku.

Zatim je knjaz Nikola, preko plemenskog kapetana grada Niksica, prenio poruku ruskih vlasti, u kojoj se kaze da ce izaslanik ruske vlade uskoro posjetiti Crnu Goru i tom prilikom posebno biti gost porodice Nedjeljka Jaredica.

Kao i sve sto je bilo vezano za ime i licnost Nedjeljka Jaredica, tako je i taj susret Nedjeljkova oca Lazara sa ruskim izaslanikom bio jedinstven.


Carski izaslanik u Niksicu


Ruski izaslanik je stigao u Crnu Goru, krajem 1908. godine, iskljucivo sa zadatkom da posjeti porodicu Nedjeljka Jaredica.

Taj susret izmedju Nedjeljkova oca Lazara i izaslanika carske Rusije bio je dirljiv. Kad se izaslanik ruskog cara srio sa tada vec oronulim starcem Lazarom Jaredicem, susret je bio prica za sebe, o kojoj bi se mogla pozamasna knjiga napisati.

Izaslanik je Lazaru saopstio da je njegov sin Nedjeljko u rusko - japanskom ratu proglasen za jednog od prvih vitezova, o cemu najrjecitije govore brojna odlikovanja, kojima ga je ruski car, posthumno, odlikovao za ispoljenu hrabrost.Izaslanik je, nakon toga, Lazaru predao najveca ruska odlikovanja, kojima je Nedjeljko bio odlikovan.

Zatim mu je predao Diplomu, kao posebni biljeg casti i priznanja od strane ruskog cara, na cemu se Lazar iskreno zahvalio, a zatim je, bez suze u oku, ordenje i Diplomu svojega sina poljubio.

Kad carev izaslanik, na kraju, iz tasne izvadi podeblji koverat sa novcem, u namjeri da ga Lazaru preda, Lazar ga zacudjeno pogleda, a zatim ga, ocigledno iznenadjen, upita: "Gospodine, sto je to sada?" Na te Lazareve rijeci, izaslanik, malo zacudjeno, odgovori: "To je materijalna pomoc od ruskog cara, koju je Vas sin na bojnom polju zaradio."

Tada Lazar shvati o cemu je rijec, pa izaslaniku, ocigledno uzbudjen, rece: "Hvala Vam, izaslanice ruskog cara, za odlikovanja i Diplomu, koje sam dobio na ime moga sina, a pare vratite u Rusiju".

Lazar zatim malo zastade i kad primijeti da se izaslanik ruskog cara ovim odgovorom zbuni, nastavi: "JA KRV SVOJEGA SINA NE JEDEM!"Ove rijeci Nedjeljkova oca zbunise izaslanika ruskog cara. Ali, kad mu objasnise da Crnogorci ne ginu za novac, vec za cast i slobodu svoje domovine, podje u Rusiju da prica o ovom sto je dozivio u Crnoj Gori.

---------------------------------

Od Harbina do Soluna

Nedjeljko Lazov Jaredic i Jovan Lazov Plamenac - ucesnici u ratu s pocetka proslog vijeka


Plamenci su Crnoj Gori dali civatu plejadu istaknutih licnosti, pa je Gligor Stanojevic u pravu kad kaze: -Plamenci brzo izbijaju u red prvih glavarskih kuca u zemlji i igraju znacajnu politicku ulogu". Oni se, narocito od Ocepana malog -afirmisu u politickom zivotu Crne Gore kao najistaknutija kuca u Crmnickoj nahiji".

NJihova kuca je dala vladiku Arsenija (1781-1784.). Jovan-Joko Plamenac bio je serdar i istaknuti junak u borbi protiv Austrije, u doba Petra I. Serdar Jovo je predvodio Crmnicane u bici na Krusima, 1796. godine. Vojvoda Ilija Plamenac bio je ministar crnogorske vojske i proslavljeni vojskovodja. Serdar Turo i njegov sin serdar Rade bili su istaknuti crnogorski junaci svojega vremena. Serdar Marko Plamenac ucestvuje u napadu na Podgoricu 1832. godine.

Sasvim je prirodno sto je iz takvog junackog gnijezda stasao i poznati junak, a ujedno i proslavljeni pilot Jovan Lazov Plamenac. Rodjen je 16. marta 1885. godine u selu Boljevici, opstina Bar, od oca Lazara i majke Milice, rodjene Lekic. Osnovnu skolu zavrsio je u rodnom mjestu. Po zavrsetku osnovne skole, put ga je vodio u Srbiju. U Beogradu se upisuje u Podoficirsku pjesadijsku skolu, koju je, sa trinaestom klasom, uspjesno zavrsio.

Ruski dobrovoljac

Kada je obavljen rusko-japanski rat, 1904. godine, Jovan je kao dobrovoljac, otisao u Rusiju, gdje je ucestvovao u borbi protiv Japanaca. Istakao se svojom hrabroscu, pa je bio dva puta ranjen, nakon cega je proizveden u cin potporucnika ruske vojske.
U ruskoj vojsci ostao je do 1906. godine. Za ispoljenu hrabrost u rusko-japanskom ratu, odlikovan je medaljom za hrabrost, medaljom za vojnicke vrline, spomenicom ranjenih u rusko-japanskom ratu i Ordenom Sv. DJordjija treceg i cetvrtog reda.

Jovan je 14. januara 1906. godine, ucestvovao u gusenju bune u Harbinu, pa je i tom prilikom, za ispoljenu hrabrost, odlikovan Ordenom Sv. Ane petog stepena.

Za vrijeme boravka u Rusiji bio je clan Aero-kluba u Petrogradu.

Po dolasku u Crnu Goru Jovan je, od 1909. do 1912. godine bio sef finansijske straze.
Ucestvovao je u balkanskim ratovima, 1912-1913. godine, da bi se, poslije demobilizacije, ponovo vratio u Rusiju, gdje ga je zatekao prvi svjetski rat. Po povratku u Srbiju, 6. septembra 1914. godine, primljen je, kao ruski potporucnik, za naseg aktivnog pjesadijskog potporucnika i bio rasporedjen u 15. pjesadijski puk drugog poziva.

Pilog u Prvom svjetskom ratu

U prvoj fazi ratovanja, 1914 i 1915. godine, ucestvovao je u svim borbama koje je vodio njegov puk. Za pokazano junastvo i uspjesno komandovanje, odlikovan je Zlatnom medaljom za hrabrost.

Poslije poraza srpske vojske, Jovan je, sa svojim pukom, odstupio preko Albanije i, po dolasku na Krf, nakon reorganizacije nase vojske, rasporedjen je u 23. pjesadijski puk Vardarske divizije.

Ucestvovao je u borbama na Solunskom frontu, gdje se narocito istakao svojom hrabroscu i jedinstvenim podvizima 1. novembra na Crnim Cukama i 8. novembra 1916. godine kod Paralova, zasta je pohvaljen Naredbom komandanta Vardarske divizije, -mada je bio predlozen za armijsku pohvalu".

Docnije se javio na konkurs za avijatiku, na kome je bio izabra za izvidjaca. Izvidjacki kurs zavrsio je 1917. godine u Sedesu, kod Soluna i krajem iste godine rasporedjen u francusku eksadrilu -A.B.522" u Vertekopu. U toj eskadrili, kao i docnije, u Prvoj srpskoj eskadrili, na frontu Druge armije, izvrsio je s uspjehom mnoge zadatke, kao sto su: izvidjanje, fotografisanje, bombardovanje i drugo.

Za vrijeme septembarske ofanzive, 1918. godine, posebno se istakao u vrsenju svojih zadataka. Kao vodja grupe, prilikom bombardovanja Konopista, spustio se veoma nisko i mitraljirao neprijateljske trupe u odstupanju, zasta je bio pohvaljen od strane komande Druge armije.

Za svoj neumorni rad i hrabro drzanje u avijaciji, komandant srbijanske avijacije na Solunskom frontu, Di Perije de Larsan, pohvalio je, 4. novembra 1918. godine, avijaticara Plamenca ovom motivacijom: -Odlican izvidjac, specijalista za izvrsenje fotografskih zadataka.

Za vrijeme operacija, 15. septembra 1918. godine, s uspjehom je bombardovao i upalio vazne logore u dubokoj neprijateljskoj pozadini. U vise mahova vratio se sa svojim aparatom izbusenim neprijateljskim zrnima i to narocito 21. marta, 18. aprila i 24. avgusta 1918".

Sa svojom eksadrilom dosao je u Novi Sad, odakle je, docnije, razrijesen vojne duznosti, pa je, razocaran, otisao u svoje rodno mjesto Boljevice.

Razlog za njegovo prijevremeno i iznenadno -razrjesenje" moze se naci u njegovoj pripadnosti zavjerenickoj organizaciji -Crna ruka", koja je formirana 1911. godine, a imala je za cilj prikljucenje svih Srba Kraljevini Srbiji. Jovan Plamenac je bio poznat kao -crnogorski Apisovac".

----------------------------------

Bolje grob nego rob

Nedjeljko Lazov Jaredic i Jovan Lazov Plamenac - ucesnici u ratu s pocetka proslog vijeka


Kada je Vlada na Krfu, 1916. godine, uhapsila vodje i vidjenije clanove ove zavjerenicke organizacije, protiv njih je pokrenula sudski postupak, pod optuzbom da su radili na ubistvu prestolonasljednika regenta Aleksandra i predsjednika Vlade.

Presudom vojnih sudova neki su osudjeni na smrt, a neki na dugogodisnju robiju.Jovan Plamenac je tom prilikom, zahvaljujuci spletu srecnih okolnosti, izbjegao smrtnu kaznu, i pored toga sto ga regent Aleksandar nije htio pomilovati.

Tek 1925. godine Jovan Plamenac je donekle rehabilitovan, pa je, kao isluzeni ratni veteran, postavljen za starjesinu sreske ispostave u Virpazaru, ali je uskoro zatim penzionisan.

Kada su crne fasisticke legije, 6. aprila 1941. godine, napale nasu zemlju, ovaj isluzeni ratni veteran se, ponovo kao dobrovoljac, javio za odlazak na Skadarski front, na kome su, 1912. godine, na Tarabosu poginuli njegov stric Luka, kao tobdzija i drugi stric Niko, kao istaknuti oficir crnogorske vojske.

Ogorcen brzom kapitulacijom bivse jugoslovenske vojske, Jovan napusta skadarsko ratiste i, pod punom ratnom opremom, dolazi u rodne Boljevice.

Trinaestojulski ustanak

Kada je primijetio da se nesto krupno desava u njegovoj Crmnici, u kojoj se narod priprema za odlucujuci obracun sa italijanskim okupatorom, Jovan se medju prvima ponudio organizatorima ustanka u svom kraju.To su crmnicki ustanici toplo pozdravili i ukljucili ga u pripreme za dizanje ustanka.

Jovan im je odmah stavio na raspolaganje svoje bogato vojnicko iskustvo.Ovaj proslavljeni ratnik i prekaljeni oficir ruske i crnogorske vojske, rado je docekan i sa dubokim postovanjem primljen medju crmnickim ustanicima.Iako vec u poodmaklim godinama, Jovan je svuda stizao, dijelio savjete, davao uputstva,a posebnu paznju poklanjao je omladincima, uceci ih rukovanju oruzjem.

Izbijanjem trinaestojulskog ustanka 1941. godine u Crnoj Gori, Jovan je stupio u prve borbene redove. Svojom toplinom, neposrednoscu, iskrenoscu i odvaznoscu plijenio je mladje drugove, medju kojima je osvojio nepodijeljene simpatije, prilikom napada na Virpazar.Svi su ga slusali i izuzetno postovali, a njegovi savjeti, kako se i u koje virjeme dana i noci neprijatelju mogu nanijeti najveci gubici, bili su dragocjeni.

Italijanske oruzane snage u Virpazaru, tog trinaestojulskog jutra, pretrpjele su ogromne gubitke.Poslije oseke ustanka crnogorske partizanske jedinice bile su prinudjene da se, pod snaznim pritiskom novodoslih italijanskih divizija, povlace u pravcu Hercegovine i Bosne.

Jovan Plamenac se tada nalazio u sastavu slavom ovjencanog Lovcenskog odreda, koji je, vodeci danonocne borbe, sa daleko nadmocnijim i neuporedivo bolje naoruzanijim neprijateljem, napustao Crnu Goru.

U tim paklenim i iscrpljujucim borbama, Jovan je tesko obolio. Nije mu se moglo pomoci, pa je u jednom od mnogih teskih okrsaja sa italijanskim oruzanim snagama, bio ostavljen, pa je tako pao u ruke italijanskog okupatora.

Ovom iznemoglom i do krajnih granica iscrpljenom starcu italijanski ljekari su ukazali ljekarsku pomoc. Zatim su Jovana sproveli u zatvor.Smrt strijeljanjemUbrzo se doznalo da se poznati buntovnik, Jovan Plamenac, nalazi u rukama italijanskog okupatora.

Crmnicki nacionalisti su znali da Jovan uziva veliki ugled u Crmnici, pa su pokusali da ga privole na njihovu stranu, sto su i Italijanima stavili do znanja.Nikakva ubjedjivanja nijesu pokazala zeljene rezultate, jer je ovaj iskreni crnogorski patriota sa gnusanjem odbijao bilo kakvu saradnju sa okupatorom.

Bilo je jasno njegovim protivnicima koliko im je Jovan zadao jada u vrijeme napada na Virpazar u ranu zoru 13. jula 1941. godine.

Zato italijanski prijeki ratni sud nije imao mnogo vremena za ubjedjivanje ovog «okorelog ribela», da ga pridobiju na njihovu stranu.Krajem jula 1941. godine, italijanski ratni sud u Virpazaru, osudio je Jovana Plamenca na smrt strijeljanjem, «zbog napada na italijanske oruzane snage 13. jula 1941. godine u Virpazaru».

Smrtna kazna izvrsena je u Jovanovom Virpazaru, mjestu koje ce tokom civatog rata biti i ostati posljednje pocivaliste pred put u smrt mnogim crmnickim patriotima.

Kraj
"Поштујући снагу, сирову силу зла, они су нас, своје млађе научили да имамо право да се боримо, и да у тој борби користимо сва средства. Ако је потребно да будемо гори и од самог зла... Само тако ћемо у времену које долази избећи, да уместо нових темеља за куће поново копамо властите гробове. Ми морамо да опстанемо, ми морамо да пројектујемо своју будућност. Тек онда ће историја схватити да смо решили да се сачувамо, и једном за увек, ДИЋИ РУКЕ ОД НАС!"
AlexAlex
Четник-почетник
Четник-почетник
 
Порука: 2
Приступио: дец 2008

Re: Crnogorske legende Rusko-Japanskog rata

Порука AlexAlex 21.12.2008. 10:39

Помоз Бог, Браћо !
Да се не заборави лик, Александар Лекса Саичић - јунак Руско-Јапанског рата...слика из породичног албума.
Приложени фајлови
Deda Leksa.jpg
Аватар
Đorđo Napolitano
Војвода
Војвода
 
Порука: 1350
Приступио: мар 2012

Re: Crnogorske legende Rusko-Japanskog rata

Порука Đorđo Napolitano 9.4.2012. 14:28

Lekso Saičić je legenda, ubio je u dvoboju samuraja!
"Знам како ћу да скончам јер добро знам свој народ. Знам себе, свој народ и највише га волим на свету. Зато и знам како ћу да скончам. Зато ми се толико жури, јер знам да ми се приближило."

-Ацика Пушика

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=0quYm2gzcKk[/youtube]
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=2KEnJudiYd4[/youtube]
Аватар
Новаков Грујица
Националиста
Националиста
 
Порука: 347
Приступио: мар 2012

Re: Crnogorske legende Rusko-Japanskog rata

Порука Новаков Грујица 9.4.2012. 14:37

Лексо је Васојевић из околине Берана, опеван у више народних песама. Одломак из једне од њих:

Удри врага, не остав' му трага,
али губи обадва свијета!


Слика
"Дисциплина - мать Победы!" - Суворов
Юрков
Националиста
Националиста
 
Порука: 488
Приступио: мар 2012
Место: Србија

Re: Crnogorske legende Rusko-Japanskog rata

Порука Юрков 12.4.2012. 16:39

Новаков Грујица ::Лексо је Васојевић из околине Берана, опеван у више народних песама. Одломак из једне од њих:


Има и ова:
Слика
Аватар
Рогља
Млади националиста
Млади националиста
 
Порука: 184
Приступио: апр 2012
Место: Брда

Re: Crnogorske legende Rusko-Japanskog rata

Порука Рогља 26.4.2012. 18:16

Ево нешто о легендарном Лексу:

http://www.youtube.com/watch?v=Wsgej2L1nHw
Три 'иљаде густе браде!
AlexAlex
Четник-почетник
Четник-почетник
 
Порука: 2
Приступио: дец 2008

Re: Crnogorske legende Rusko-Japanskog rata

Порука AlexAlex 28.4.2012. 18:47

Ima li neko od njegove familije da mi se javi ?! Leksa je bio ujak mojoj babi po ocu i cuvamo par originalnih slika, pa cisto da se upoznamo ....
Аватар
Ravnogorac1991
Националиста
Националиста
 
Порука: 219
Приступио: јан 2012
Место: Јошаничка Бања, Краљевина Србија

Re: Crnogorske legende Rusko-Japanskog rata

Порука Ravnogorac1991 11.5.2012. 3:01

Đorđo Napolitano ::Лексо Саичић је легенда, убио је у двобоју самураја!


За овог див-јунака сам сазнао у Политикином Забавнику, у броју 3015 од 20. новембра 2009. објављен је одличан текст о животу овог јунака.
Ево једне илустрације и адресе на којој се може прочитати поменути текст па ко воли нек изволи.
Слика

САМУРАЈУ НА ЦРТУ

Ко је тренутно на Форуму?

Корисници тренутно на Форуму: Нема регистрованих корисника и 4 гостију