srpskinacionalisti.com

Божићна побуна

Форумска правила
Обавезно прочитајте Правилник о понашању на Форуму и форумски бонтон пре учешћа у дискусијама!
Аватар
Српски родољуб
Војвода
Војвода
 
Порука: 1903
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Божићна побуна

Порука Српски родољуб 17.8.2008. 2:05

Божићна побуна (или Божићни устанак), побуна је која се одиграла у Црној Гори непосредно по завршетку Првог свјетског рата. Мотив за избијање устанка биле су одлуке Велике народне скупштине (Подгоричка скупштина) коју побуњеници нијесу сматрали легалном да се Црна Гора присаједини Србији и детронизује владарска породица Петровић. Побуна је резултирала герилским ратом који је потрајао све до 1926. године.

Устанак је избио на Бадње вече, 6. јануара 1919. године. За веома кратко вријеме устаничке трупе опколиле су неколико црногорских градова (Цетиње, Никшић, Ријека Црнојевића, Вирпазар). Политички вођа акције био је бивши црногорски министар, Јован Пламенац, а војни, командир Крсто Зрнов Поповић.

Устанак би можда попримио другачији ток - усљед општег народног незадовољства одлукама Подгоричке скупштине - да велике силе нијесу изневјериле обећања дата краљу Николи и његовој влади у егзилу да ће суверенитет Црне Горе бити обновљен дипломатским средствима уколико краљ престане да подржава устанике. Ослањајући се на обећања савезника, краљ Никола је крајем јануара 1919. године упутио прокламацију "црногорском народу" у којој је захтијевао прекид отпора,a главнокомандујући савезничких снага у Црној Гори генерал Шарл Венел наредио је мајору Скенленду да са америчким трупама пробије опсаду Цетиња и угуши побуну.

Језгро отпора уништено је у неколико опсежних војних акција током 1920, потом и у акцијама 1922. и 1923. године, али је герилски отпор у планинским предјелима земље (Катунска нахија, Ровца, околина Никшића ) потрајао још неколико година.

Процјењује се да је у периоду 1919-1926. године на хиљаде Црногораца изгубило животе или било рањено у борбама; неколико хиљада домова спаљено је и уништено у току одмазде србијанских војних трупа. Већ велика црногорска емиграција, посебно у Америци, увећана је. У то вријеме Црна Гора имала је око 250.000 становника.
„Ја не волим устанак са људима који ће ме напустити при првом неуспеху, ја волим револуцију са грађанима кадрим да поднесу сва искушења једне дуготрајне борбе каква ће, услед жестоких политичких услова, бити и наша - или ћемо водити говеда у касапницу.“ - Гоце Делчев
Аватар
Српски родољуб
Војвода
Војвода
 
Порука: 1903
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Re: Божићна побуна

Порука Српски родољуб 17.8.2008. 2:11

Ово тему сам намерно оставио, јер данас многи пишу о Божићној побуни како им је воља, ради се на томе да се сакрије права истина. Божићну побуну су подигли генерал Крсто Зрнов Поповић и Новица Радовић. Дигли су побуну против Династије Карађорђевић, због тога што је са престола Црне Горе збачена и протерана династија Петровић.

Доста сам читао о овоме и моје мишљење је да су доста одговорности има Србијанска влада. Црна Гора је увек била за уједињење са Србијом, увек је у Србији гледала равноправног брата, над Ловћеном се увек виорио сребрни Немањићки орао. Није била за уједињење на овакав начин, да уђе понижена и ојађена како јој не приличи, како не прилични њеној славној историји. Свашта се тада дешавало у тим нередима, доста је људи побијено.

Прочитајте НОВОГОДИШЊУ ПРОКЛАМАЦИЈА КРАЉА НИКОЛЕ ЦРНОГОРЦИМА, и књигу Ђенерал - један народ, а два краља.
„Ја не волим устанак са људима који ће ме напустити при првом неуспеху, ја волим револуцију са грађанима кадрим да поднесу сва искушења једне дуготрајне борбе каква ће, услед жестоких политичких услова, бити и наша - или ћемо водити говеда у касапницу.“ - Гоце Делчев
Аватар
Српски родољуб
Војвода
Војвода
 
Порука: 1903
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Re: Божићна побуна

Порука Српски родољуб 17.8.2008. 16:14

Орден зеленашких формација:

Слика
„Ја не волим устанак са људима који ће ме напустити при првом неуспеху, ја волим револуцију са грађанима кадрим да поднесу сва искушења једне дуготрајне борбе каква ће, услед жестоких политичких услова, бити и наша - или ћемо водити говеда у касапницу.“ - Гоце Делчев
dpcz
Националиста
Националиста
 
Порука: 476
Приступио: феб 2008

Re: Божићна побуна

Порука dpcz 17.8.2008. 16:31

Српски родољуб ::Доста сам читао о овоме и моје мишљење је да су доста одговорности има Србијанска влада. Црна Гора је увек била за уједињење са Србијом, увек је у Србији гледала равноправног брата, над Ловћеном се увек виорио сребрни Немањићки орао. Није била за уједињење на овакав начин, да уђе понижена и ојађена како јој не приличи, како не прилични њеној славној историји. Свашта се тада дешавало у тим нередима, доста је људи побијено.


Можда је црногорски народ већином био за уједињење али присталице Краља Николе које су подигле овај устанак дефинитивно нису. То су били најобичнији сепаратисти. Битну улогу у избијању овог устанака имала је Италија која је улагала значајна средства, италијанска војска је обучавала сепаратистичке групе код Напуља и у Болоњи а министар спољних послова Италије Сонини је изјавио "да ће дати све што му је најдраже да Црну Гору учини независном". Сепаратисти нису подржавали ни идеје Краља Николе о конфедерацији југословенске државе, њихов стварни циљ је самостална велика Црна Гора и то је образложено у званичним документима. У "ревендикацијама Црне Горе" које су представници владе поднели конференцији мира 5. марта 1919 захтевала се потпуна независност Црне Горе са територијалним увећањем околних области: Херцеговином, Боком Которском и још неким. Тада се, по први пут у историји, покушава теоретски објаснити да су Црногорци посебна нација. Дипломате Краља Николе пребацивали су тада председнику Француске што је изневерио реченицу коју је написао у поздраву краљу Николи 28. новембра 1918. да ће :"Француска штитити интерес и вољу Црногорске нације". Такође су се позивали и на адресу Руске царске академије из 1895. да су Црногорци херојски бранили своју националност. Погледај књигу Милорада Екмечића "Стварање Југославије".
Аватар
Српски родољуб
Војвода
Војвода
 
Порука: 1903
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Re: Божићна побуна

Порука Српски родољуб 17.8.2008. 16:44

Можда и стоји да су неки зеленаши били сепаратисти, али погледај прво које је било њихово обележје. Погледај овај орден, видећеш српску тробојку исцртану на грбу. Зеленаши су се такође борили под српском тробојком. Не заборави да се Крсто Зрнов Поповић изјашњавао као Србин, и да је често говорио како је Црна Гора сачувала сваку искру слободе Србинове. То је исто говорио и Новица Радовић.

Неспорно је да је највећи број људи у Црној Гори тада био за уједињење, али оно што је урадила тадашња србијанска влада на челу са Александром је неопростиво. Није требало никако збацивати династију Петровић са власти, и на тај начин ујединити Црну Гору са Србијом. Краљ Никола је јасно рекао да Црногорци никад нису били против уједињења, али нису ни хтели да Црна Гора постане безначајни округ србијански, већ њен равноправни брат. Такође је у новогодишњој прокламацији ставио да је Црна Гора увек чувала српску традицију, и да се Душанов сребрни орао увек виорио над Ловћеном.

Ја наравно не подражвам сепаратисте, ал говорим онако како мислим да јесте. Да је србијанска влада урадила неке ствари које нису требале.
„Ја не волим устанак са људима који ће ме напустити при првом неуспеху, ја волим револуцију са грађанима кадрим да поднесу сва искушења једне дуготрајне борбе каква ће, услед жестоких политичких услова, бити и наша - или ћемо водити говеда у касапницу.“ - Гоце Делчев
Аватар
игорсима
Војвода
Војвода
 
Порука: 3850
Приступио: апр 2006

Re: Божићна побуна

Порука игорсима 17.8.2008. 17:12

Српски родољуб :: Није требало никако збацивати династију Петровић са власти, и на тај начин ујединити Црну Гору са Србијом. Краљ Никола је јасно рекао да Црногорци никад нису били против уједињења, али нису ни хтели да Црна Гора постане безначајни округ србијански, већ њен равноправни брат.


Хм, а шта је требало урадити?

Ја пак мислим да је исправно угушена краљевска лоза Петровића и покушано присаједињење Црне Горе унитарној Србији. Што је то рађено потпуно погрешно, што Србија прво није оградила своје па онда градила, то је сада вода испод моста. Али, задржавати државност Црне Горе и признавати краљевство Петровићима би било једноставно погрешно - гледано из угла српског интереса.
Аватар
Српски родољуб
Војвода
Војвода
 
Порука: 1903
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Re: Божићна побуна

Порука Српски родољуб 17.8.2008. 17:23

Паметно је што су угушили лозу Петровића? Па тиме су само пљунили на српско име, на стари Династијску породицу која је била понос Црне Горе. Тиме нису само пљунили на Николу, него и на остале Петровиће иза њега. Понављам, Црна Гора је имала традицију независне српске државе, није била против уједињења са Србијом, ал није хтела ни да јој се тек тако угуши традиција тиме што ће се са власти скинути династија Петровић и отерати из земље, и тиме што ће војска братске Србије ући у ЦГ са циљем да сруши лозу Петровића, и организује народну скупштину.

Народ је требао да одлучи! Та скупштина је сазвана само како би се опрадало рушење Петровића. Да не говорим колико је после жртава било, а има ли шта горе него кад се убија исти народ!
„Ја не волим устанак са људима који ће ме напустити при првом неуспеху, ја волим револуцију са грађанима кадрим да поднесу сва искушења једне дуготрајне борбе каква ће, услед жестоких политичких услова, бити и наша - или ћемо водити говеда у касапницу.“ - Гоце Делчев
Аватар
игорсима
Војвода
Војвода
 
Порука: 3850
Приступио: апр 2006

Re: Божићна побуна

Порука игорсима 17.8.2008. 22:05

Српски родољуб ::Паметно је што су угушили лозу Петровића? Па тиме су само пљунили на српско име, на стари Династијску породицу која је била понос Црне Горе. Тиме нису само пљунили на Николу, него и на остале Петровиће иза њега. Понављам, Црна Гора је имала традицију независне српске државе, није била против уједињења са Србијом, ал није хтела ни да јој се тек тако угуши традиција тиме што ће се са власти скинути династија Петровић и отерати из земље, и тиме што ће војска братске Србије ући у ЦГ са циљем да сруши лозу Петровића, и организује народну скупштину.

Народ је требао да одлучи! Та скупштина је сазвана само како би се опрадало рушење Петровића. Да не говорим колико је после жртава било, а има ли шта горе него кад се убија исти народ!


Нагласак је био на "краљевску". Требало је угушити краљевство Црне Горе, а не истребити све колико их има из породице Петровић.
Црна Гора је имала традицију независне српске државе и дошао јој је крај. Он је изгласан на дотичној Скупштини и то је то. Народ је одлучио.
Неки су се после бунили, побуна није успела. Гашење државе никад не иде лако. Жртава увек буде, али и то је много боље него да на истом простору остану две државе истог народа. Е, онда тек видиш шта значи израз "мале разлике".

У основи мог мишљења је мисао да другачије није ни могло да буде. Не видим шта је могло боље да се уради, а јасно ми је колико је горе могло да испадне.
Аватар
Српски родољуб
Војвода
Војвода
 
Порука: 1903
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Re: Божићна побуна

Порука Српски родољуб 18.8.2008. 0:26

Неспорна је чињеница да су Црногорци чували своју традицију и српство више но остали Срби. Неспорно је и то да је народ црногорски био за уједињење са Србијом.

Али, ипак одлуку у уједињењу требао је донети искључиво народ Црне Горе. Није Србијанска влада ништа требала ту да се петља, а понајмање да шаље војску доле да устане против династије Петровић, и да она сама конституише Велику народну скупштину, што је било противно уставу књажевине Црне Горе.

Моја жеља је и да Република Српска једног лепог дана добије независност. Али, само ће народ Републике Српске моћи да одлучи да ли жели да се уједини са Србијом. Нико више нема права на то. Народ то треба да изгласа.
„Ја не волим устанак са људима који ће ме напустити при првом неуспеху, ја волим револуцију са грађанима кадрим да поднесу сва искушења једне дуготрајне борбе каква ће, услед жестоких политичких услова, бити и наша - или ћемо водити говеда у касапницу.“ - Гоце Делчев
Аватар
Беретка
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 838
Приступио: јан 2008
Место: Вождовац

Re: Божићна побуна

Порука Беретка 18.8.2008. 1:32

Мало скрећем са теме ал ме занима дал у Црној Гори има лавова ил се они налазе само на грбу? :mrgreen: Одакле им то уопште да ставе лава на грб? :roll:
Аватар
Пингвин
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 577
Приступио: јул 2006
Место: Бока Которска

Re: Божићна побуна

Порука Пингвин 18.8.2008. 9:03

Мало скрећем са теме ал ме занима дал у Црној Гори има лавова ил се они налазе само на грбу? :mrgreen: Одакле им то уопште да ставе лава на грб? :roll:


Serenissima Repubblica di San Marco:

http://it.wikipedia.org/wiki/Repubblica_di_Venezia
http://it.wikipedia.org/wiki/Leone_di_San_Marco
Аватар
Српски родољуб
Војвода
Војвода
 
Порука: 1903
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Re: Божићна побуна

Порука Српски родољуб 18.8.2008. 11:18

Беретка ::Мало скрећем са теме ал ме занима дал у Црној Гори има лавова ил се они налазе само на грбу? :mrgreen: Одакле им то уопште да ставе лава на грб? :roll:



Један од симбола које је користио цар Урош Немањић био је лав, а представа лава се могла често видјети на грбовима српских средњовјековних властеоских породица, као и на кованом новцу.

У модерно вријеме, представа лава нашла је своје мјесто на печатима српских епископа, а комбинација двоглавог орла и лава може се видјети на надгробној плочи српског патријарха Арсенија IV Шакабенте у Крушедолу.


Српски новац из Новог Брда са представом лава:




Слика
„Ја не волим устанак са људима који ће ме напустити при првом неуспеху, ја волим револуцију са грађанима кадрим да поднесу сва искушења једне дуготрајне борбе каква ће, услед жестоких политичких услова, бити и наша - или ћемо водити говеда у касапницу.“ - Гоце Делчев
Аватар
Santino
Војвода
Војвода
 
Порука: 4142
Приступио: јун 2005
Место: Београд

Re: Божићна побуна

Порука Santino 19.8.2008. 1:01

Беретка ::Мало скрећем са теме ал ме занима дал у Црној Гори има лавова ил се они налазе само на грбу? :mrgreen: Одакле им то уопште да ставе лава на грб? :roll:

A jel ima u Srbiji dvoglavih orlova?!!?!?!? Ili u Velsu zmajeva?
У данима кад на Никшић
Црногорци ударише,
Кад бијаху дошли дани,
да не буде турски више...

http://www.youtube.com/watch?v=Q6NrFa9Ur7U
Аватар
Српски родољуб
Војвода
Војвода
 
Порука: 1903
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Re: Божићна побуна

Порука Српски родољуб 19.8.2008. 3:21

Има двоглавих орлова. Дешава се некад дегеративни поремећај и код птица, да се роди орао са две главе. :) Исти случај је и са теладима.
„Ја не волим устанак са људима који ће ме напустити при првом неуспеху, ја волим револуцију са грађанима кадрим да поднесу сва искушења једне дуготрајне борбе каква ће, услед жестоких политичких услова, бити и наша - или ћемо водити говеда у касапницу.“ - Гоце Делчев
Аватар
Српски родољуб
Војвода
Војвода
 
Порука: 1903
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Re: Божићна побуна

Порука Српски родољуб 1.10.2008. 19:27

НОВОГОДИШЊА ПРОКЛАМАЦИЈА КРАЉА НИКОЛЕ ЦРНОГОРЦИМА ПОВОДОМ СТВАРАЊА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ

Три године су већ откада нас је раставила тешка судба! Три године мука и искушења за вас у ропству, за мене у изгнанству. Велике су и превелике жртве и муке које црногорски народ вјековима подноси, али ово су биле највеће и најужасније. Тако је то можда суђено било (...) Требало је, ваљда, још и ово мучеништво поднијети, да би нам било признато нешто, што смо одавно заслужили; да би се за нашу мили Отаџбину могло с побожношћу рећи: Црна Гора је највећи мученик свијета, јер никад и нико није веће, идеалније и несебичније жртве подносио од ње за ствар части, за ствар општенародну, за право и слободу.

Кад су 1914. част, право и опстанак Србије били доведени у питање познатим насиљем Аустро-Угарске, први сам био ја, који сам у име ваше и с вама стао на бранику Србије. Сви услови које је Црна Гора тада ставила Србији за своју сарадњу били су ово неколико ријечи, које је моја влада упутила влади Србије: "Ваша судбина је и наша". Ја ипак телеграфисао сам моме унуку престолонашљеднику Александру: "Моји Црногорци већ су спремни на границу да гину за наше заједничке идеале". У току осамнаест мјесеца рата Црна Гора вјерно се одужила у сваком погледу и на сваком пољу дужностима брата и савезника. Концем трагичне 1915. ви сте, моји драги Црногорци, учињели највеће и најславније дјело које сте игда учињели у својој пуној бесмртности, витештва и славе историји. Ви сте вашим голим прсима, голих и искрвављених руку, гладни и ненаоружани, били за скоро читава три мјесеца непробојан бедем и непробојна фаланга на Грахову, Троглаву, Дрини, Вишеграду, Јавору и чак дубоко у Србији, о којој се ломио један за другим сваки вал онда још бијесног непријатеља. Вашим херојством и жртвама, које безгранично чињасте тада, спашена је од ропства војска Србије, јер јој ви, и нико други, сачувасте одступницу преко Црне Горе. Дужност коју смо добровољно тада узели према Србији, ми смо, као и увијек, вршили ревносно, братски и пребратски, и са крајњим пожртвовањем, те смо и постали жртва ње. Црна Гора принијела је тада и саму себе на жртву, ради Србије и ради народне идеје. Ни прошлост ни садашњост, нити иједан народ, или религија, није у стању навести чистије и несебичније жртве од ове наше. Не историја, него садашњост и један нарочито створен суд мораће показати, да ли је ова жртва морала бити толика и ко је кривац за њу. Ја ћу мирно чекати, с увјерењем, да сам тада, као и увијек, испунио дужност Црногорца, Србина и владаоца, и да ће оптужени бити они, који ме, с мало достојанства и чојства, покушавају клеветати. На тај ето начин ја сам био растављен од вас, од вас с којима сам скоро читав вијек дозиђивао гњијездо слободе, не само слободе српске, југословенске него и балканске; од вас с којима сам шездесет година већ писао најљепше странице наше славне историје и чинио с вама дјела која су мученичку Црну гору издигла на невиђену досад висину, и прибавила јој међу цивилизованим народима углед, који још до данас није достигао ниједан мали народ у свијету.

Тежак и најстрашнији и најтрагичнији догађај био је то у мом животу. Ипак ја сам му морао шљедовати, покорити се, те тражити заштиту не ради себе. него ради вас, у наших моћних савезника. Нажалост, наде моје у многоме су ме издале. Ја и ви били смо изневјерени од неког, од кога смо имали разлога најмање надати се, за ког смо жртвовали све и ког смо спасли. Тај неко јесте, не херојски и братски народ Србије, него званична Србија.

Вама је познато, да званична Србија већ одавно у Црној Гори није гледала брата и удругара на заједничком послу, него противника кога се је по неком лудом схватању, требало отарсити, тобож у интересу Србије. Наоружани необјашњивом мржњом према Црној Гори и њеним представницима и лишени солидне моралне основе, извјесни политичари из Београда, поставили су се, у политици према Црној Гори на начело: циљ оправдава средства. Званична Србија заборавила је све жртве, које је Црна Гора учинила за Србију 1914. и 1915. Интриге које је, још док смо били на дому, чинила против Црне Горе у земљи и међу савезницима и које су много допринијеле катастрофи Црне Горе, она је наставила, без резерве, у иностранству. Званична Србија потрошила је милионе на интриге и клевете против Црне Горе и њених представника. Нијесам клеветан само ја, него сва Црна Гора и њени представници. Имали су образа тврдити у савезничкој штампи, између осталога, да су моје владе у Црној Гори за вријеме овога рата "државале тајне пријатељске везе с непријатељем", и да нијесу ништа друго радиле него "онемогућавале напоре Србије"; да је Црна Гора само "форме ради" ратовала, а да, уствари, рат није ни водила. Једном ријечју, вођена је једна најодвратнија кампања којој је био циљ: омаловажити улогу Црне Горе у овоме рату и срушити њен висок углед међу савезницима.

Црна Гора и Црногорци немају неисцрпна богатства, великих градова и вароши, плодних равница, умјетничких споменика. Све што имамо било је, и прије и сада: слобода, част и јунаштво. То је највеће и једино благо Црне Горе и Црногораца. Нестане ли тога, нестало је свега! Мени у изгнанству преостајао је мучан и ничим незаслужен задатак да браним част и углед Црне Горе од биједних синова земље наше, од којих неки бијаху уживали и моје повјерење, а за које се ставише у службу званичне Србије, да за новац клеветају и издају не само мене, него све што је најсветије и најдраже свакоме Црногорцу.

Због интрига и клевета о којима је ријеч, поред свих мојих напора, народ у земљи био је лишен заслужене помоћи од стране наших моћних савезника, исто тако и интерни, који би, да није било једног племенитог енглеског и једног америчког друштва, остали без икакве помоћи. Моја влада, пак, није могла пружити помоћ, јер, нажалост, није имала чим. Моји непријатељи хтјели су, да тијем што ми онемогућаваху рад на помоћи народу у земљи, изазову мржњу народа против мене. Ипак, поред свега овога, на многобројне представке моје и моје владе, савезници су, цијенећи жртве које је Црна Гора учинила, пристали напошљетку да исхрањују народ црногорски; чекао се само још пристанак владе аустро-угарске на постављене услове. У међувремену дошла је и пропаст наших непријатеља.

Поред свијех клевета, влада Србије није успјела да дипломатски уништи Црну Гору. Требало је уништити на други начин, који неће изазвати гнушање код цивилизованог свијета, кога је требало увјерити да уништење и обешчашћење Црне Горе желе сами Црногорци. Кад је непријатељ сломљен силним ударцима удружених савезника, напуштио нашу милу Црну Гору, окупирала ју је, у име владе Србије, њена војска. Она је ушла не с гранчицом мира и братске љубави него с намјером да сруши највеће добро сваког народа и државе - суверенитет њен, и уништи њено државно биће, које је тековина вјековних напора и крвавих борба Црногораца. Да би се пред свијетом, као Пилат, могла од овога богомрског и у историји незапамћеног злочина правдати и претурати га на народ црногорски она је фалсификовала вољу народну. Скупила је такозвану Велику народну скупштину и на један насилнички начин, чије одлуке немају никакве важности, јер Велика народна скупштина и не постоји као установа по нашем Уставу, акамоли да је надлежна да рјешава о судбини Црне Горе! Па и овакав злочин извршен је препадом, кукавички лишавајући од учешћа у рјешавању о судбини земље неколике хиљаде мученика и хероја, који се још не бијаху вратили из ропства.

Зашто све ово? Зато што желе створити од Црне Горе један или два округа србијанска, којима ће они господарити, а не равноправног брата. Зато што знају да је жеља сваког Црногорца да ступи у јединство југословенско на равној нози са Србијом, а никако друкче, и што би да им се дала слобода одлуке, изгласали овакво уједињење, а не које понижава част и достојанство Црне Горе.

Драги моји Црногорци,

Од званичне Србије и њених агената оптужен сам као противник јутословенског јединства. Међутим, ниједан појединац у српству и југословенству није више радио на њему од мене, настављајући у томе дјело мојих бесмртних предака.

Не, нијесам ја противан њему, али не дам да Црна Гора уђе у југословенску заједницу оклеветана и на начин, који не доликује њеној славној прошлости, њеном достојанству и њеним битним интересима. Не, она неће улазити мучки и лупешки у тај величанствени храм, коме је она поставила темељ, и на који је она прва развила заставу своју са Душановим бијелим орлом, чије гњездо бјеше вјековима само на Ловћену. Она то није заслужила. Сјени славних предака наших, палих за идеју слободе свег нашег народа, буниле би се против тога.

Небројене и несебичне жртве вјековима подношене, потоци племените крви наших најбољих синова, проливене не само низ наше суро стијење већ и на бреговима Бојане, Неретве, Миљацке, Дрине, Мораве и Брегалнице, траже друкчији и свечанији улазак наш у југословенску заједницу, а не какав јој је припремила влада Србије. Тај моменат морају поздравити с побожношћу, с капом у руци, сви поштени Јутословени.

Моји славни преци и ја радили смо с вама цијелог вијека на дјелу народног уједињења. Ја сам тај, који сам на њему радио с књазом Михаилом и владиком Штросмајером, настављајући у томе рад Рада владике с баном Јелачићем. Чим су се пак границе Србије и Црне Горе додирнуле, ја сам 1914. предложио између њих унију. У изгнанству моја је влада 1916. и у јулу 1917, чинила кораке код владе Србије за братски и споразумни рад у питању народног уједињења. Ја, пак, лично, изјавио сам своју готовост у име Црне Горе, да ступам у југословенску заједницу мојим рескриптом од 1. јула о. г. (1918-Џ) и прокламацијом Јутословенима од 7. октобра о. г. (такође 1918-Џ), истичући да облик владавине и унутрашње уређење будуће југословенске заједнице треба да буде препуштено искључиво вољи народа, која мора бити суверена над свим осталим. Нажалост, влада Србије одговорила је на њих раније Крфском декларацијом, а сада начином и насиљем какаво не памти историја цивилизованих народа. Поред свега тога овај акт одобрен је и званично од владе Србије. Она је 28. децембра 1918. опозвала свога посланика, до тада акредитованог код моје владе, сматрајући тај насилни акт као легалан. Међутим, тај акт нити је икад био признат од макоје цивилизоване државе, акамоли од којег савезника.

Црна Гора је Црногораца. То је било, то ће и бити. Наши велики савезници и даље су заступљени посланицима при мом двору. Црна Гора ће бити успостављена, са свим њеним правима. То је свечано, у неколико пута до сада било прокламовано од стране моћних савезника наших. То је једна од дужности савезника, коју су великодушно узели на себе, исто тако као и обавезу о садашњој исхрани народа, коју су на себе узеле владе наших племенитих савезника. О томе су моју владу обавијестиле владе: Енглеске, Француске, Италије и Америке, а иза којих није изостала ни руска влада из Омска (Сибирија), вјерна вјековним традицијама и очинској љубави Русије према Црној Гори. У исто вријеме, савезници су узели обавезу о финансијској помоћи и економском успостављању Црне Горе, што је предмет сталних брига мојих и моје владе.

Сами Црногорци, и нико више, одлучиће слободно, законским путем, о будућности Црне Горе, која ће, увјерен сам, бити достојна своје прошлости. Ја ћу ту одлуку први поздравити каква год она била. Ни ја ни моја кућа нијесмо се попели ни држали на пријесто Црне Горе силом; нећемо на њега ни остати ако то захтијевају интереси Црне Горе и југословенских народа. Права воља народа била је и биће за нас закон. Сачекајте час који тек што није наступио, кад ћете моћи слободно и достојанствено рећи, како приличи Црној Гори и Црногорцима, вашу ријеч о будућности Црне Горе. Увјерен сам да ће право побиједити силу и истина лаж, те да Црној Гори и Црногорцима неће изостати заслужно и достојно признање, не само нашег цијелог народа, него и наших савезника, за надчовјечанске жртве, које су подносили скоро шест вјекова за начела која данас триумфују. Због тога ја сам задовољан што ви могу рећи: Срећан ви Божић и Христос се роди! те пожељети ви срећну Нову годину, која ће - над у Бога - бити почетак срећније и заслужније ере у државном и националном животу нашем!

Никола
Неј код Париза, 24. XII 1918/6. I 1919.
„Ја не волим устанак са људима који ће ме напустити при првом неуспеху, ја волим револуцију са грађанима кадрим да поднесу сва искушења једне дуготрајне борбе каква ће, услед жестоких политичких услова, бити и наша - или ћемо водити говеда у касапницу.“ - Гоце Делчев
Следећа

Ко је тренутно на Форуму?

Корисници тренутно на Форуму: Нема регистрованих корисника и 2 гостију