srpskinacionalisti.com

Србија

Форумска правила
Обавезно прочитајте Правилник о понашању на Форуму и форумски бонтон пре учешћа у дискусијама!
Аватар
vemavuk
Војвода
Војвода
 
Порука: 15972
Приступио: апр 2006
Место: београдски пашалук

Re: СРБИЈА

Порука vemavuk 4.4.2008. 1:10

Потстакнут ево да припомогнем Ружичиним напорима:

ЉУДЕВИТ
Zna se da je vladao od 818. do 822. godine. Za njega se može reći da je prvi vladar svih slovenskih plemena koja su u tom vremenu naselila Dalmaciju i Meziju. Po dolasku slovenska plemena (Srbi) nemaju nikakvu dr`avnu organizaciju. Oni po plemenima ratuju i plemena se sele sa mesta na mesto. Prve pojmove o dr`avi primaju po dolasku na Balkan. U momentu kada naseqavaju sredwe Podunavqe, Posavinu, Podravinu, Podriwe i doline drugih reka za upravnika, glavnog stare{inu svih plemena postavqen je LJudevit. On se stavqa na ~elo naroda u ustanku protiv Franaka. Srbi Timo~ani koji su bili pod bugarskom vla{}u tra`e od Franaka pomo}, {to Qudevita stavqa u nezgodan polo`aj. Ljuievit odlazi kod Timo~ana i zahteva da se i oni pridru`e ostalim plemenima u borbi protiv Franaka. 819. godine Ljudevit u Posavini i Podunavqu podi`e ustanak. Uspeo je da podigne na ustanak sva slovenska plemena od Triglava do Timoka. 822. godine Frana~ki vladar je sa ogromnom vojskom ugu{io ustanak. Qudevit je 823. godine ubijen u Hrvatskoj. Za wega se mo`e re}i da je bio prvi slovenski vladar, jer je uspeo da okupi plemena Srba, Hrvata i Slovenaca. Za wegovu dr`avu se mo`e re}i da je bila tvorevina instikta. Jo{ glavnu re~ vode plemenske stare{ine i jo{ uvek traju velike seobe plemena.

VLASTIMIR
Vladao od 850. do 862. godine. Srpska plemena koja su naselila gorwi tok Drine, tokove Pive i Tare, gorwi tok Ibra i okolnih reka, imala su najizra`eniju svest za formirawem vlastite dr`ave, svest o slobodi i nezavisnosti.
Ta plemena neprestano izra`avaju te`wu da zadr`e svoju plemensku autonomiju u odnosu na vlast tu|ih careva i kraqeva. Uva`avaju samo svoje plemenske glavare koje bira sam narod. Kod pojedinih plemena ta plemenska glavarska titula se dosta dugo zadr`avala u jednoj porodici, oca je nasle|ivao sin na tronu plemenskog stare{ine. Ova plemena su nosila i specifi~an srpski naziv koji se vremenom pro{irio na sva srpska plemena, od kojih su u procesu formirawa nacija nastali Srbi kao jedinstven narod. Glavna srpska plemena se suprostavqaju vizantijskoj vlasti i `ele svoju unutra{wu autonomiju. Sredinom 9. veka stare{ina jednog velikog srpskog plemena je Vlastimir, sin Prosigojev. On je ujedinio vi{e srpskih plemena i stvorio prvu srpsku dr`avu na Balkanu. Tako je u gorwem toku Lima, Tare, Pive i Drine stvorena ta srpska dr`ava i to ustankom naroda koji je proterao vizantijske činovnike.
Vlastimir svoju k}er udaje za travunijskog `upana pa je tako svojoj dr`avi pripoio i Travuniju koju su posela srpska plemena. Ovu prvu srpsku dr`avu počinje da ugrožava Bugarska koja je tada veoma jaka. Srbi su uspeli da odbiju sve bugarske napade i očuvaju svoju dr`avnu tvorevinu.

MUTIMIR
Kao najstariji sin nasle|uje oca Vlastimira. Sa wim vladaju i wegova dva brata Stojimir i Gojnik. Novi bugarski vladar Boris nije zaboravio poraz svoga oca protiv srba i {aqe bugarsku vojsku, kojom komanduje wegov sin Vladimir, na Srbiju. Srpske vojvode predvo|ene Mutimirom i wegovom bra}om nanose Bugarima jo{ te`i poraz, nego {to je bio onaj pre nekoliko godina. Bugarin Vladimir je zarobqen sa celim wegovim {tabom. Na granici kod Rasa Srbi i Bugari izmewali su darove kao znak pomirewa Vladimir je oslobo|en. Mutimir je poklonio Borisu dva roba, dva sokola, dva psa i devedeset ko`a. Uskoro dolazi do borbe bra}e oko prestola. Mutimir bra}u zarobqava i predaje Bugarima. Kod sebe zadr`ava samo Gojnikov sina Petra. Petar je uskoro pobegao u Hrvatsku. Mutimir ima tri sina: Pribislava, Brana i Stevana. Svoj presto je ostavio najstarijem sinu Petru a ne svim sinovima kao {to je uradio wegov otac. To je najve}i doprinos Mutimira u izgradwi na~ela dr`avnog jednostare{instva.

PETAR
Vlada od 891. do 917. godine. Mutimira je nasledio najstariji sin Pribislav ali ga je odmah sa prestola skinuo Petar (Gojnikov sin) koji se vratio iz Hrvatske u Srbiju. Mutimirovi sinovi su izbegli u Hrvatsku. Prvi je poku{ao da smakne Petra, Bran, koga Petar hvata i oslepquje. Zatim Petra napada Klonimir (sin Strojimirov, unuk Vlastimirov) ali Petar ga pobe|uje a Klonimir gine u borbi. Petar uspe{no lavira izme|u Bugarske, u to vreme pod Simeonom najja~e dr`ave na Balkanu, i Vizantije. Simeon je ~ak Petra i okumio. Petar se u Dra~u sastao sa vizantijskim komandantom. O tom sastanku Simeona obave{tava zahumski knez Mihajlo Vi{evi}, pa bugarski vladar {aqe vojsku na svog kuma Petra. Vojsku vodi Branov sin Pavle. Bugari pod zakletvom pozovu Petra na susret, ovaj im poveruje i do|e, Bugari ga okuju i odvedu u Bugarsku gde umire utamni~en. Wegova najve}a dostignu}a su mir od 20 godina koji je obezbedio u ona nemirna vremena, utvrdio dr`avnost Srba i o~uvao dr`avu izme|u tada velikih i sna`nih: Bugarske i Vizantije.

PAVLE
Vlada od 918. do 923. godine. Do{ao je na vlast uz pomo} Bugara. Za vreme svoje vladavine potpuno je pod uticajem Bugara. To se nikako ne dopada Vizantiji. Vizantija iz Carigrada {aqe Zaharija (sin Pribislavov) koga je proterao Petar Gojnikovi}. Zaharija je zarobio Pavle Branovi} i poslao ga Bugarima. Vizantija za tri godine diplomatskog rada uspeva da pridobije Pavla Branovi}a i odvoji ga od Bugara. Simeon je onda ubedio Zahariju da po|e sa bugarskom vojskom. Zaharija je pobedio Pavla i zavladao Srbijom.

ZAHARIJE
Vladao od 923. do 824. godine. On smatra da je za Srbiju mnogo povoqnije da se dr`i Vizantije, i bez obzira {to je na vlast do{ao pomo}u Bugara, vodi provizantijsku dr`avnu politiku. Simeon {aqe veliku vojsku na Srbiju. Zaharija pobe|uje Bugare, a glave dvaju komandanata bugarske vojske {aqe u Carigrad kao ratni trofej. Simeon ne odustaje pa {aqe novu vojsku sa ^aslavom (sin Klonimirov), Zaharije napu{ta presto bez borbe i be`I u Hrvatsku. Bugari sazovu sabor srpskih `upana da prihvate ^aslava. Kada su `upani do{li, Bugari ih bace u okove i odvedu a Srbiju popale i opqa~kaju. Narod se razbe`ao i dosta je iselilo u Hrvatsku.

напомена: извињавам се због непреведеног текста. немам времена а желео да помогнем.
До године у Приштини- придружите се СРПСКИ НАЦИОНАЛИСТИ
Аватар
vemavuk
Војвода
Војвода
 
Порука: 15972
Приступио: апр 2006
Место: београдски пашалук

Re: СРБИЈА

Порука vemavuk 4.4.2008. 1:14

ČASLAV
Vladao od 931. do 960. godine. Ro|en je u Bugarskoj. Majka mu je Bugarka. Ne zna da li mu je majka bila `iva i vaspitavala ga, ali je kod Časlava bio jako razvijen ose}aj za Srbijom i srpskim narodom. Kao zreo ~ovek (verovatno je imao oko 40 godina u tom trenutku) posmatrao je kako Bugari pqa~kaju wegov narod i dr`avu. Tada bugarska vojska nastavi na Hrvatsku ali bude te{ko potu~ena. Tek sedam godina posle tog pusto{ewa Srbije nastaje povoqan trenutak, ^aslav be`i iz Bugarske i dolazi u Srbiju. Zatekao je skoro nenaseqenu dr`avu, opusto{enu i zapu{tenu. Pri~a se da je na{ao samo male grupe mu{karaca koje su se bavile lovom. Za kratko vreme ^aslav je organizovao dr`avu, izbegli su se vratili i Srbija je ponovo o`ivela. ^aslav se odmah obratio Vizantiji za pomo}. Ovladao je svim srpskim prostorima i stvorio mo}nu dr`avu.
Tada sa severa Srbiju po~iwu da napadaju Ma|ari. U tim borbama ^aslav je 960. godine poginuo u Sremu. Ostavio je dubok trag. Uspeo je suzbije te`we lokalnih loza i autonomiju srpskih pokrajina, stvorio veliku i sna`nu Srbiju, pod jedinstvenim vladarem. Srbi su samo o wemu pri~ali kao srpskom vladaru do pojave Nemawe, koji ga je zasenio.

POSLE ČASLAVA
Wegova smrt je imala negativno dejstvo na jedinstvo srpskih zemaqa. Zbog pojedina~nih te`wi oblasnih gospodara, `eqe da vi{e wih budu vladari srpskog naroda, nastaje kriza koju Vizantija ve{to koristi i opet ~itave srpske teritorije stavqa potpuno pod svoju vrhovnu vlast. Tako se ^aslavova dr`ava raspala. Vizantija ostavqa lokalnu vlast `upanima nad pojedinim `upama. To je veoma lukava politika. Car vizantijski pridaje va`nost mnogim oblasnim gospodarima tako da odr`ava nejedinstvo i podrgreva nadu kod vi{e srpskih `upana, da jednog dana postanu vrhovni gospodari svih srpskih prostora. Posle ^aslava mnogi vi|eniji Srbi sklawaju se u Zeti. Usled grupisawa umnih qudi na tom prostoru, ja~a te`wa za stvarawem nove nezavisne srpske dr`ave. 1036. godine Srbi iz `upe Zete podi`u ustanak protiv vizantijske vlasti. Na ~elo ustanka staje oblasni knez zetski, Vojislav. Ustanak nije uspeo a Vojislav je odveden u Carigrad. Vojislav uspeva da pobegne iz Carigrada, vra}a se u Zetu 1040. godine, podi`e novi ustanak svoje oblasti.

VOJISLAV
Vlada od 1040. do 1050. godine. Ustanak koji je podigao 1040. godine sigurno je bio posledica i veza sa velikim ustankom, te godine, Srba koji `ive u Pomoravqu i Povardarju i koji je bio jako sna`an. Vizantija vojskom smiruje ustanak u Povadarju, potom u Pomoravqu. Ta vojska je u Zeti potu~ena od Srba koje predvodi Vojislav. Bitka se odigrala 1042. godine i o woj su Srbi pri~ali slede}a dva veka, kao svom najve}em vojnom uspehu. Vojislav je tako stvorio novu nezavisnu srpsku dr`avu kojoj je posle pripojio i one srpske oblasti koje ga u po~etku nisu priznavale za svog gospodara.
On je u Zeti nastavio tradicije prve srpske dr`ave sa prostora ^aslava, koja se bila raspala.

MIHAILO
Vojislava je nasledio wegov sin Mihailo. Vladao od 1050. do 1080. godine. Bio je veliki politi~ar a mawe vojnik. Celo vreme svoje vladavine u dobrim je odnosima sa Vizantijom. Po{to je priznao vrhovnu vizantijsku vlast dobio je titulu protospatara. Koristi crkveni sukob i raskol Carigrada i Rima i tra`i od Rima da otvori u Zeti arhiepiskopiju. Rim rado ispuwava wegov zahtev i februara 1067, godine otvara arhiepiskopiju katoli~ke crkve u Baru, kojoj je Rim pot~inio sve crkve na prostoru srpskih zemaqa. Zbog wegove politike veliki deo Srba u Primorju primio je katoli~anstvo. Papa Grgur sedmi da bi u~vrstio katoli~anstvo Mihailu {aqe kraqevsku krunu. Tako je srpska dr`ava po prvi put dobila kraqa, istina katoli~ke vere.

BODIN
Vlada od 1081. do 1101. godine. Bodin je nasledio svog oca Mihaila. On je vi{e godina bio suvladar svog oca. Kod Srba je bila prisutna praksa da otac sinovima daje da upravqaju nekim delom dr`ave pri ~emu dobijaju i titule `upana, velikog `upana, velikog kneza a kasnije i kraqa itd. 1073. godine ponovo je buknuo srpski ustanak u oblastima Povardarja i Pomoravqa. Srbi su se obratili za pomo} Mihailu. On im {aqe svog sina Bodina sa vojvodom Petrilom. Bodin je prvo do{ao u Prizren i tu od ustanika progla{en carem srpskim. Na Kosovu Bodin i Petrilo se razdvajaju. Bodin vodi ustanike ka Ni{u i Pomoravqu a Petrilo ka Povardarju. Bodin ima uspeha i skoro je stigao do samog Ni{a. Petrilo je pora`en kod Kostura. Bodin se na Kosovu sukobqava sa vizantijskom vojskom i biva zarobqen. Kada su u Antiohiji izbili neredi, Mihailo potplati Mle~ane trgovce i ovi izvuku Bodina i dovedu u Zetu.
Tada je verovatno Bodin postao suvladar svog oca. Oni su priznali vrhovnu vlast Vizantije. 1081. godine Normani iz Italije napadaju Vizantiju i zauzimaju Dra~. Vizantijski car Aleksije Komnin poziva Mihaila i Bodina da po{aqu vojsku jer su to obavezni kao podanici. Bodin dolazi sa vojskom ali ne u~estvuje u sukobu vizantijske i normanske vojske kod Dra~a 18. oktobra. Vizantijci su potu~eni. Od te 1091. godine Bodin sam vlada, priklonio se Normanima i pripaja Bosnu i Ra{ku. Vizantijci posle pobede nad Normanima zarobqavaju Bodina. On je uspeo da ponovo pobegne ali je wegov uticaj opao u srpskom narodu, tako da nije mogao da obnovi svoju veliku dr`avu. Opet su srpske teritorije pod lokalnim `upanima i knezovima. Te`i{te snage koja je sposobna da se suprostavi Vizantiji seli se na kopaoni~ka podru~ja gde glavnu re~ vodi `upan Vukan, Bodinov podanik.

POSLE BODINA
Posle smrti Bodina, wegova dr`ava slabi i rastura se. Lokalne vladarske loze pojedinih krajeva srpskih zemaqa potpuno su razbile srpsku dr`avu. Tako su egzistirale mnoge `upe koje su priznavale vrhovnu vizantijsku vlast a imale lokalnu samoupravu. Ponovo sto`er borbe protiv centralne vizantijske vlasti postaju Srbi iz krajeva Vlastimirove i ^aslavove dr`ave koji se sada nazivaju Ra{kom. Ovi Srbi `ele da ponovo stvore nezavisnu srpsku dr`avu. Zbog te svoje borbe Srbi iz Ra{ke smatraju se nosiocem i predstavnikom srpskog dr`avnog i nacionalnog organizovawa i `ivota. Tako dolazi do borbe vladara zetske i ra{ke oblasti oko prevlasti i vladawa srpskim zemqama. Ra{ka se po~iwe oslawati na Ugarsku a Zeta na Vizantiju. Bosna je uz Ra{ku. Srpska vlastela odnosi prevagu i sve vi{e ne zavisi od odnosa sa zetskom vlastelom. Ra{ani su vodili herojsku borbu protiv Vizantije. Car Manojlo slao je vojske na ra{ke Srbe, smewivao vladare, sva{ta poku{avao ali su oni uporno i{li ka stvarawu svoje sna`ne srpske dr`ave. Tu borbu i politiku posebno je uspe{no nastavio potomak stare ra{ke porodice `upana, Nemawa. Nemawa je pre nego {to je postao vladar, pomagao gde je god mogao caru Manojlu i tako stekao wegovo poverewe. Zbog saradwe sa carem, Nemawu su bra}a zarobila ali ga je car Manojlo oslobodio. Kada se Nemawin brat, koji je bio `upan ra{ki, odrekao Vizantije, Manojlo ga je odmah smenio i na wegovo mesto postavio Nemawu.

NEMANJA
Vladao od 1168. do 1196. godine. Wegova misao vodiqa je oslobo|ewe Ra{ke od Vizantije i stvarawe potpuno nezavisne dr`ave. Tu ideju sprovodi mudro i dugoro~no govore}i Manojlu i Vizantiji jedno a radio je drugo. Kada je postavqen na presto sukobqava se sa Viznatijom ali ispravqa taj nesporazum i do smrti cara Manojla po{tovao je svoje obe}awe. Kada je Manojlo umro 1180. godine Nemawa se okre}e ka Ugarskoj. 1183. godine pro{iruje svoju dr`avu na velike prostore Pomoravqa i Povardarja na ra~un Vizantije. 1190. godine kada je na Moravi pora`en od Vizantije morao da je vrati neke osvojene teritorije. Nemawa je dao onaj pravi osnov postojanosti srpske dr`ave, ostavio dobre naslednike tako da je Srbija skoro stalno rasla i ja~ala slede}ih dva veka. On i wegovi naslednici su kona~no prelomili opredeqewe srpskog naroda kada je u pitawu vera, formirali su jaku samostalnu pravoslavnu srpsku crkvu, izborili se za sve atribute samostalnosti jedne dr`ave. To su toliko utkali u svest Srba da ni pet vekova ropstva pod Turcima nisu mogli da izbri{u te`wu za samostalnom Srbijom.

STEVAN PRVOVENČANI
Vladao od 1196. do 1223. godine. Sre}a po srpski narod da su istovremeno delovala bra}a, takvih sposobnosti. Stevan je dao ogroman doprinos kao vladar a Sv. Sava na dobijawu samostalne pravoslavne crkve i utemeqewu pravoslavqa u Srba. Kao {to je Nemawa bio veliki protivnik bogumila i bez milosti ih proterivao iz Ra{ke, to isto ~ine i wegovi sinovi. Stevan je o`ewen bratanicom vizantijskog cara. Otac mu je ostavio presto.

Slika 11: Stefan Nemawa
Stefan Prvoven~ani
Radoslav Nemawi}
Vladislav Nemawi}

RADOSLAV
Vladao od 1223. do 1233. godine. Nasledio je oca kao najstariji sin. Postoje podaci da je bio krunisan zajedno sa svojim ocem. Bio je o`ewen }erkom epirskog cara Todora An|ela.

VLADISLAV
Vlada os 1233. do 1242. godine. Na presto dolazi tako {to je proterao svog brata Radoslava i protiv voqe Sv Save. Bio je o`ewen }erkom bugarskog cara Asena drugog. Vladislav je pokazao koliko je za wega zna~io Sv. Sava kada li~no odlazi na noge bugarskom caru da bi preneo mpo{ti Sv. Save koji je umro u bugarskoj prestonici Trnovu.

UROŠ PRVI
Vladao od 1242. do 1276. godine. Na presto dolazi svrgavawem svog brata Vladislava. Jako uspe{an vladar, u~inio puno dobrih dela, a posebno posle dolaska na vlast za kratko vreme je re{io skoro sve probleme na unutra{wem i spoqa{wem planu. Ulio je novu snagu Srbiji koju su predhodna dva vladara mo`da pomalo izgubili. Posebno je zna~ajan kao vladar koji prvi po~iwe organizovanu eksploataciju rudnika. Tada po~iwe da se kuje prvi srpski novac po ugledu na Mletke.

DRAGUTIN
Vladao od 1276. do 1281. godine. I 1316. godine je bio vladar. Na vlast dolazi tako {to je na silu preoteo presto od oca Uro{a prvog. Kada je presto preuzeo wegov brat, kao kraq severnih delova Srbije po~iwe sve vi{e da se okre}e crkvenim pitawima. Bio je kao i svi predhodni srpski vladari veliki ktitor.

Slika 12: Srpski vladari (Uro{ prvi, Dragutin, Milutin, De~anski)

MILUTIN
Vladao od 1281. do 1321. godine. Svakako jedan od ve}ih srpskih vladara. Uspeo je da stvori veliku dr`avu, stabilnu, i posebno da ujedini skoro sve srpske zemqe. Mo`da mu se mo`e zameriti da je isuvi{e isticao vladala~ki kult ispred same dr`ave. Ali takva su bila vremena gotovo u celoj Evropi.

STEFAN DEČANSKI
Vladao od 1321. do 1331. godine. Jedan od najnesretnijih srpskih vladara. Prvo kao de~ak morao je da ide na dvor tatarskog kana kao taoc, zatim je po naredbi o~evoj oslepqen, na presto dolazi predhodnom borbom protiv svog brata Konstantina i Dragutinovog sina Vladislava koji su tako|e isticali svoje pravo na presto. Stefan je izgubio Hum ali je pro{irio dr`avu na ra~un vizantijskih prostora u vardarskoj dolini. Na kraju `ivota do`ivqava da ga sin utamni~i i preotme mu presto. U tamnici je i umro. Neki smatraju da ga je Du{an ustvari otrovao.

CAR DUŠAN SILNI
Vladao od 1331. do 1354. godine. Vladar koji svojim vladawem izdi`e Srbiju u najmo}niju dr`avu na jugu Evrope. Da je i posle Du{ana do{ao drugi Du{an verovatno Srbija nikada ne bi bila u ropstvu pod Turcima. Poseban kvalitet ispoqava u suzbijawu lokalnih vladarskih loza i o~uvawu jedinstva svih srpskih zemaqa.

CAR UROŠ
Vladao od 1355. do 1371. godine. Nasledio je od oca veliku i prostranu dr`avu. Nije bio sposoban da o~uva ono {to je nasledio. Dozvolio je da lokalni vladari pocepaju dr`avu, da se istovremeno o dr`avi odlu~uje na vi{e mesta.

Slika 13: Srpski vladari (Car du{an, car Uro{, Vuka{in, Marko)

VUKAŠIN
Vlada od 1366. do 1371. godine. Vuka{in je bio blizak saradnik cara Du{ana. Ostao je veran i caru Uro{u. Uro{ mu je dodelio deo dr`ave na upravu. Jedni izvori govore da je Vuka{in dobio Uro{evu saglasnost da bude wegov suvladar, a drugi smatraju da je preotimao presto caru Uro{u. Jedno je sigurno, velika dr`ava Du{anova se raspala i Srbi dobijaju vi{e kraqeva, careva i despota. To raspadawe je omogu}ilo Turcima da porobe srpski narod, jer je podeqena i nejedinstvena dr`ava bila preslaba da bi pru`ila potreban otpor najezdi Turaka.

MARKO
Vladao od 1371. do 1394. godine. Marko je nasledio oca Vuka{ina. On je u mladosti do`iveo raspadawe velike srpske dr`ava. Nasledio je samo mali deo te dr`ave kojim je upravqao wegov otac. Po dolasku na presto postao je turski vazal, pa je ~ak sa Turcima ratovao protiv vladara drugih srpskih prostora. Iako je naomiqeniji junak u narodnim pesmama veoma malo podataka o wemu ima. Ipak zna se da je poginuo kao turski vazal u borbama Turaka protiv Rumuna.

KNEZ LAZAR
Vlada od 1372. do 1389. godine. Bio je ~inovnik na dvoru cara Du{ana. Posle raspada Du{anove dr`ave postaje vladar jednog wenog dela. Ina~e bio je veran i caru Uro{u. Preduzimao je sve {to je potrebno da se o~uva mir u oblastima kojima upravqa. Uspeo je na razne na~ine da za sebe ve`e skoro sve oblasti nemawi}ke dr`ave. Poginuo je u boju na Kosovu. Ostao je kao omiqen i uva`en srpski vladar. Na wegovu popularnost sigurno uti~e i tragi~na sudbina wegova ali i naroda.

DESPOT STEVAN
Vladao od 1389. do 1427. godine. Nasledio je oca. Imaju}i u vidu uslove koji vladaju, ogroman rast mo}i Turske, bio je uspe{an vladar.

DESPOT \URA\
Vlada od 1427. do 1456. godine. Despot Stevan mu je bio ujak. Ve} je imao preko 50 godina kada je do{ao na presto. Ina~e ~ovek jako burne pro{losti. Vodio je borbe protiv svog ujaka pomagaju}i pritom Turcima. Kasnije shvata da je wegov ujak u pravu, pomirio se sa wim i ostao veran idejama ujaka do kraja svog `ivota.

Slika 16: Srpski vladari (knez lazar, despoti Stevan, \ura| i Lazar)

DESPOT LAZAR
Vladao od 1456. do 1458. godine, do potpunog sloma despotovine i po~etka turske vladavine od nekoliko slede}ih vekova.
Kada se 1371. godine podelilo Du{anovo carstvo, nastaje vi{e srpskih dr`ava. Jednom vlada Marko, drugom Knez Lazar a tre}om \ura| Bao{i}. ^etvrta srpska dr`ava postoji od ranije, Bosna. Da su te srpske zemqe imale jednog vladara, jednu vojsku i jednu dr`avnu upravu, takva dr`ava bila bi prekrupan zalogaj za sve okolne dr`ave. Ne bi pale u tursko ropstvo. I od te 1371. godine do danas nikada se nisu na{le sve srpske zemqe u jednoj dr`avi. Izuzetak je period od 1918. do 1989. godine ali nisu u jednoj Srbiji ve} Jugoslaviji. Prvo kraqevini a potom socijalisti~koj.
Posle vi{evekovnog ropstav srpski narod u Podunavqu, Pomoravqu, zapadnoj Srbiji i Ma~vi podi`e ustanke i ponovo sti~e samostalnu srpsku dr`avu, Srbiju.

KARA\OR\E PETROVI]
Vo|a i vo`d od 1804. do 1813. godine. Ubijen 1817. kada se vratio u Srbiju za vreme Drugog srpskog ustanka. Ubistvo organizuje porodica Obrenovi}a koja preuzima tron kneza a zatim i kraqa. I sve do zavr{etka Prvog svetskog rada vodi}e se me|usobni sukobi ove dve vladarske porodice, Kara|or|evi}a i Obrenovi}a.

MILO[ OBRENOVI]
Vladao od 1815. do 1839. i 1858. do 1860. godine. Vo|a Drugog srpskog ustanka. U~estvovao u prvom kao Vo`dov vojvoda i komandant dela srpskih snaga. Veoma lukav i posebno autokratski sazdan. Iako nepismen bio je veliki trgovac sviwama i `itom. Suprostavqao se nadirawu parlamentarizma i svim silama radio na wegovom suzbijawu i zadr`avawu autokratske vlasti. Nije mnogo po{tovao ni crkvu.

Slika 17: Srpski vladari (Kara|or|e, milo{ o, AleksandarK, Mihailo O)
До године у Приштини- придружите се СРПСКИ НАЦИОНАЛИСТИ
DARDANAC
Млади националиста
Млади националиста
 
Порука: 197
Приступио: феб 2008

Re: СРБИЈА

Порука DARDANAC 4.4.2008. 2:58

vemavuk ::Потстакнут ево да припомогнем Ружичиним напорима:

ЉУДЕВИТ
Zna se da je vladao od 818. do 822. godine. Za njega se može reći da je prvi vladar svih slovenskih plemena koja su u tom vremenu naselila Dalmaciju i Meziju. Po dolasku slovenska plemena (Srbi) nemaju nikakvu dr`avnu organizaciju. Oni po plemenima ratuju i plemena se sele sa mesta na mesto. Prve pojmove o dr`avi primaju po dolasku na Balkan. U momentu kada naseqavaju sredwe Podunavqe, Posavinu, Podravinu, Podriwe i doline drugih reka za upravnika, glavnog stare{inu svih plemena postavqen je LJudevit. On se stavqa na ~elo naroda u ustanku protiv Franaka. Srbi Timo~ani koji su bili pod bugarskom vla{}u tra`e od Franaka pomo}, {to Qudevita stavqa u nezgodan polo`aj. Ljuievit odlazi kod Timo~ana i zahteva da se i oni pridru`e ostalim plemenima u borbi protiv Franaka. 819. godine Ljudevit u Posavini i Podunavqu podi`e ustanak. Uspeo je da podigne na ustanak sva slovenska plemena od Triglava do Timoka. 822. godine Frana~ki vladar je sa ogromnom vojskom ugu{io ustanak. Qudevit je 823. godine ubijen u Hrvatskoj. Za wega se mo`e re}i da je bio prvi slovenski vladar, jer je uspeo da okupi plemena Srba, Hrvata i Slovenaca. Za wegovu dr`avu se mo`e re}i da je bila tvorevina instikta. Jo{ glavnu re~ vode plemenske stare{ine i jo{ uvek traju velike seobe plemena.

VLASTIMIR
Vladao od 850. do 862. godine. Srpska plemena koja su naselila gorwi tok Drine, tokove Pive i Tare, gorwi tok Ibra i okolnih reka, imala su najizra`eniju svest za formirawem vlastite dr`ave, svest o slobodi i nezavisnosti.
Ta plemena neprestano izra`avaju te`wu da zadr`e svoju plemensku autonomiju u odnosu na vlast tu|ih careva i kraqeva. Uva`avaju samo svoje plemenske glavare koje bira sam narod. Kod pojedinih plemena ta plemenska glavarska titula se dosta dugo zadr`avala u jednoj porodici, oca je nasle|ivao sin na tronu plemenskog stare{ine. Ova plemena su nosila i specifi~an srpski naziv koji se vremenom pro{irio na sva srpska plemena, od kojih su u procesu formirawa nacija nastali Srbi kao jedinstven narod. Glavna srpska plemena se suprostavqaju vizantijskoj vlasti i `ele svoju unutra{wu autonomiju. Sredinom 9. veka stare{ina jednog velikog srpskog plemena je Vlastimir, sin Prosigojev. On je ujedinio vi{e srpskih plemena i stvorio prvu srpsku dr`avu na Balkanu. Tako je u gorwem toku Lima, Tare, Pive i Drine stvorena ta srpska dr`ava i to ustankom naroda koji je proterao vizantijske činovnike.
Vlastimir svoju k}er udaje za travunijskog `upana pa je tako svojoj dr`avi pripoio i Travuniju koju su posela srpska plemena. Ovu prvu srpsku dr`avu počinje da ugrožava Bugarska koja je tada veoma jaka. Srbi su uspeli da odbiju sve bugarske napade i očuvaju svoju dr`avnu tvorevinu.

MUTIMIR
Kao najstariji sin nasle|uje oca Vlastimira. Sa wim vladaju i wegova dva brata Stojimir i Gojnik. Novi bugarski vladar Boris nije zaboravio poraz svoga oca protiv srba i {aqe bugarsku vojsku, kojom komanduje wegov sin Vladimir, na Srbiju. Srpske vojvode predvo|ene Mutimirom i wegovom bra}om nanose Bugarima jo{ te`i poraz, nego {to je bio onaj pre nekoliko godina. Bugarin Vladimir je zarobqen sa celim wegovim {tabom. Na granici kod Rasa Srbi i Bugari izmewali su darove kao znak pomirewa Vladimir je oslobo|en. Mutimir je poklonio Borisu dva roba, dva sokola, dva psa i devedeset ko`a. Uskoro dolazi do borbe bra}e oko prestola. Mutimir bra}u zarobqava i predaje Bugarima. Kod sebe zadr`ava samo Gojnikov sina Petra. Petar je uskoro pobegao u Hrvatsku. Mutimir ima tri sina: Pribislava, Brana i Stevana. Svoj presto je ostavio najstarijem sinu Petru a ne svim sinovima kao {to je uradio wegov otac. To je najve}i doprinos Mutimira u izgradwi na~ela dr`avnog jednostare{instva.

PETAR
Vlada od 891. do 917. godine. Mutimira je nasledio najstariji sin Pribislav ali ga je odmah sa prestola skinuo Petar (Gojnikov sin) koji se vratio iz Hrvatske u Srbiju. Mutimirovi sinovi su izbegli u Hrvatsku. Prvi je poku{ao da smakne Petra, Bran, koga Petar hvata i oslepquje. Zatim Petra napada Klonimir (sin Strojimirov, unuk Vlastimirov) ali Petar ga pobe|uje a Klonimir gine u borbi. Petar uspe{no lavira izme|u Bugarske, u to vreme pod Simeonom najja~e dr`ave na Balkanu, i Vizantije. Simeon je ~ak Petra i okumio. Petar se u Dra~u sastao sa vizantijskim komandantom. O tom sastanku Simeona obave{tava zahumski knez Mihajlo Vi{evi}, pa bugarski vladar {aqe vojsku na svog kuma Petra. Vojsku vodi Branov sin Pavle. Bugari pod zakletvom pozovu Petra na susret, ovaj im poveruje i do|e, Bugari ga okuju i odvedu u Bugarsku gde umire utamni~en. Wegova najve}a dostignu}a su mir od 20 godina koji je obezbedio u ona nemirna vremena, utvrdio dr`avnost Srba i o~uvao dr`avu izme|u tada velikih i sna`nih: Bugarske i Vizantije.

PAVLE
Vlada od 918. do 923. godine. Do{ao je na vlast uz pomo} Bugara. Za vreme svoje vladavine potpuno je pod uticajem Bugara. To se nikako ne dopada Vizantiji. Vizantija iz Carigrada {aqe Zaharija (sin Pribislavov) koga je proterao Petar Gojnikovi}. Zaharija je zarobio Pavle Branovi} i poslao ga Bugarima. Vizantija za tri godine diplomatskog rada uspeva da pridobije Pavla Branovi}a i odvoji ga od Bugara. Simeon je onda ubedio Zahariju da po|e sa bugarskom vojskom. Zaharija je pobedio Pavla i zavladao Srbijom.

ZAHARIJE
Vladao od 923. do 824. godine. On smatra da je za Srbiju mnogo povoqnije da se dr`i Vizantije, i bez obzira {to je na vlast do{ao pomo}u Bugara, vodi provizantijsku dr`avnu politiku. Simeon {aqe veliku vojsku na Srbiju. Zaharija pobe|uje Bugare, a glave dvaju komandanata bugarske vojske {aqe u Carigrad kao ratni trofej. Simeon ne odustaje pa {aqe novu vojsku sa ^aslavom (sin Klonimirov), Zaharije napu{ta presto bez borbe i be`I u Hrvatsku. Bugari sazovu sabor srpskih `upana da prihvate ^aslava. Kada su `upani do{li, Bugari ih bace u okove i odvedu a Srbiju popale i opqa~kaju. Narod se razbe`ao i dosta je iselilo u Hrvatsku.

напомена: извињавам се због непреведеног текста. немам времена а желео да помогнем.


пре него што поставиш овако нешто на форум размисли мало да ово има да прочита и неки клинац жељан знања.
само да те исправим навео си неког људевита где се каже да је тада срби нису имали државну организацију . нетачно.
даље неки људевит који је окупио племена хрвата срба словенаца. нетачно.
нећу даље ......
постоји једна историја која говори мало другачије о србима.
а ту лажну бечко берлинсу школу заборавите.....
е шта све нећу наћи на интернету....
Аватар
Ruzica
Војвода
Војвода
 
Порука: 4541
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Re: СРБИЈА

Порука Ruzica 4.4.2008. 11:50

постоји једна историја која говори мало другачије о србима.
а ту лажну бечко берлинсу школу заборавите.....[/quote]

Захваљујем се обојици на помоћи...
Није ми била намера да се враћам у историју уназад - 4 ВЕКА ПРЕ ХРИСТА, кад се иначе Срби спомињу на овим балканским просторима, а и шире ( по господину Др. Јовану Деретићу чије сам књиге све прочитала... неке ми је и лично поклонио...али и другима - Олга Луковић Пауновић СРБИ НАРОД НАЈСТАРИЈИ...).
Знам да смо учили у школи онио што су нам Немци презентовали! Морамо да чекамо ЗВАНИЧНО ПРИЗНАЊЕ И ПРИХВАТАЊЕ ДРЖАВЕ СРБИЈЕ И ПИСАЊЕ НОВИХ УЏБЕНИКА ИСТОРИЈЕ!
Оно што појединци знају и прихватају уз доказе који нам се нуде - још увек није валидно за многе...
Стрпимо се...
Srbija4.jpg
Srbija4.jpg (5.66 КиБ) Прегледано 4005 пута
-Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас српства!
DARDANAC
Млади националиста
Млади националиста
 
Порука: 197
Приступио: феб 2008

Re: СРБИЈА

Порука DARDANAC 4.4.2008. 13:06

мало немци мало ватикан ,а нимало срби . а питање је дали су то само појединци . велики је број тих људи.
а држава то неће признати никада. а да се стрпимо се слажем али докле.
е шта све нећу наћи на интернету....
Аватар
Ruzica
Војвода
Војвода
 
Порука: 4541
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Re: СРБИЈА

Порука Ruzica 4.4.2008. 14:01

DARDANAC ::мало немци мало ватикан ,а нимало срби . а питање је дали су то само појединци . велики је број тих људи.
а држава то неће признати никада. а да се стрпимо се слажем али докле.


Док Србија не буде држава српског народа ( и свих других који у њој живе с тим да је признају за своју државу, ако не - пасош па у државу коју признају...) и док Срби не буду имали ВЛАСТ која је српска и која ће бринути о СРПСКИМ НАЦИОНАЛНИМ ИНТЕРЕСИМА И БУДУЋНОСТИ СВОЈЕ ЗЕМЉЕ ( а то значи, поред осталог и правилног васпитавања младих нараштаја у духу српства, православља и светосавља и наравно свих савремених достигнућа на пољу науке и технике и др. и др.).
-Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас српства!
Аватар
Ruzica
Војвода
Војвода
 
Порука: 4541
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Re: СРБИЈА

Порука Ruzica 4.4.2008. 23:10

Два-три пута цитирам једног нашег човека из Зрењанина јер "мисли и срцем и главом"...

Српска изрека: [b]говори српски да те сав свет разуме - није стигла случајно у наш вокабулар, већ је производ једне, за многе данас невероватне истине, а то је, да је тај језик први настао на европском тлу и да су се из српског, доцније, развијали други европски говори. Све је то доказиво и могло би се презентовати свету на такав начин, који не би остављао места било каквој сумњи.[/

СРПСКИ МОЖДАНИ СУВАРЦИ

Да ли је још потребно говорити о томе да Србе очекују нове несреће, које прете да добију размере највећих библијских страдања? Има ли икога међу српском политичком и интелектуалном "елитом", ко би се над катаклизмичном сликом свога народа, барем на тренутак могао замислити? Ако изузмемо оне "мученике" који о свему томе пишу годинама (залудно свакако), углавном за свој грош или за умирење властите савести, мирне душе би се могло констатовати, да су Срби изгубили своју есенцију и да "спокојно", а неретко и великодушно "приносе гранчице на властиту ломачу". Зашто је то тако, тешко би могли да нам објасне и највећи експерти за људску душу. Једино, да је којим случајем Достојевски у животу и да дође у Србију, могли бисмо да добијемо још једно бриљантно књижевно дело - и овог пута под старим, само "умноженим" насловом - ИДИОТИ.


ПРЕОБРАЋЕНА БРАЋА

Просечан "модерни" Србин по рођењу или од рођења, навикао је да повија шију и пред најмањом опасношћу. Тако су га учили родитељи, наставници, комшије, пријатељи и непријатељи, Броз, Милошевић, а данас га томе уче они, који су, не тако давно, "храбрили" и потпаљивали своје сународнике, обраћајући им се испред Народне Скупштине речима: "Браћо Срби и сестре Српкиње!" Свакако, данашњој, а и било којој другој власти, никако се не може веровати. Не постоје владари (или вазали) који воле или су волели бунтовнике, сем у оним случајевима када су им такве "недемократе" потребне за очување личних позиција. У ствари, Србија се данас налази на рубу пропасти, управо стога, што су "демократе" успеле да у српском бићу сузбију и саму помисао на бунтовност, којом се некада просечан Србин одликовао.


ДЕМОКРАТСКИ ОГЛАВ

Уместо здраве бунтовности, која би требало да буде одлика сваког иоле пристојног људског бића, Србин се претворио у најобичније марвинче (кљусе или магаре), спремно на клепање иза ушију, а све у нади да ће, колико сутра, изаћи на осунчану "европску" ливаду, пуну сочне и спасоносне траве. Зауларено магловитим обећањима и причама о "интегралном" пласту сена и потоцима бистре шенгенске воде, несрећно бравинче упорно трага за срећом по катакомбама властитон (не)ума. Потребно је још само неколико годишњих напора, па да се стигне до мете, до оног циља за којег нико не зна како изгледа. Стока свакако добро не види због стомачних "тегоба", а када јој се, приде, стави демократски оглав, тада и корак назад делује напредно.
-Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас српства!
Аватар
Ruzica
Војвода
Војвода
 
Порука: 4541
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Re: СРБИЈА

Порука Ruzica 5.4.2008. 13:34

Србија има не само лепе девојке, већ и одлучне да истрају у позиву који су одабрале...
v71749p0.jpg
v71749p0.jpg (34.21 КиБ) Прегледано 3973 пута


Novosti: Devojke u pešadiji Vojske Srbije

Kapetane, mogu li ja da skinem šlem, smeta mi dok nišanim - pitala je studentkinja Tatjana Petrović svog pretpostavljenog kapetana Karapetrovića.

Mada to odstupa od pravila koja važe na vojnom strelištu, kapetan je uzeo u obzir "fizički nedostatak" studentkinje, odnosno činjenicu da joj bujna duga kosa, "pokupljena" u pundju, gura šlem na oči.

Pogotovo u ležećem položaju, dok se priprema da opali svoj prvi metak za ocenu. Isidora, opet, cilja sedmu metu. Da bi prošla, četiri hica od šest koliko ima pravo da ispali, moraju da pogode metu.

Nema vremenskog ograničenja, može da nišani koliko god hoće. Ruke joj pomalo drhte, bar je to priznala posle probnog gadjanja. Ipak, prvi put je s puškom na grudobranu. Adrenalin na gornjoj granici. Izleću čaure, lete na sve strane...

- Trčećim korakom ka meti - zagrmi kapetan.

Desetak devojaka gotovo preleti tih stotinak metara. Stoji svaka ispred svog "minulog rada". Čekaju kapetana da oceni učinak.

- Pet u metu, šest u metu, šest u metu - išao je kapetan od jedne do druge mete i "verifikovao" pogotke.
Gordana ima dvanaest pogodaka u svojoj meti, svi grupisani baš tamo gde treba. Doduše, Tatjanina meta, odmah do Gordanine, bila je potpuno prazna.

- A, joj - lupi se Tatjana po čelu. - Pa ja gadjala u istu, tvoju metu! Ne mogu da verujem. Skroz mi se pomerilo sočivo...

Tatjana je jedina devojka iz Beograda od njih 29 iz Vojne akademije pristigle na prvu terensku obuku, na vojni poligon Pasuljanske livade. Inače, ovo je prva generacija studentkinja u gotovo 150 godina dugoj istoriji Akademije.

- Izuzetno su motivisane. Rade po programu kao i muškarci, zahtevaju potpuno jednak tretman. Što je najvažnije, zasada postižu odlične rezultate. Pa, ja takve strelce početnike nisam imao ni medju muškarcima - ocenio je pukovnik Janko Grandić, komandant logora.

- Ovo je njihov prvi susret sa terenom, sa obukom, oružjem, preživljavanjem u prirodi.
Pukovnikove reči "potvrdjene" su i iz pušaka: sve devojke iz odeljenja pešadije prošle su gadjanje sa najvišim prolaznim ocenama. Doduše, malo je škripalo kod Anje.

Prva tri probna hica - nijedan pogodak.
- Dobro Anja, pa nije to razlog da plačeš - tešio ju je kapetan.

Reč po reč i ispostavi se da je Anja levoruka, a sledila je upute za gadjanje desnom rukom. Posle, naravno, nije bilo problema. Levica nije omanula...

Za devojke u Pasuljanskim livadama predvidjen je smeštaj u zidanom objektu. U šatorima su momci, njih 138, takodje brucoši. Iako ni u tom segmentu obuke nisu htele da se odvajaju, komanda logora, po tom pitanju, nije htela da im udovolji.

- Samo zbog higijenskih uslova - objašnjava pukovnik.

Za ručak paprikaš i to pun mesa. Kupus salata, tortica za desert. Dan pre je, kažu, bio pasulj. Komandir odeljenja pešadije Milena Miletić postrojila je koleginice. Formirao se red, kuvarica Stana sipa u porcije. Studentkinje su jele napolju, na klupici. Prijatnije im tako, a i lep je dan.

- Joj, što me muče žuljevi. Valjda je to samo u početku, od novih čizama - žali se Isidora. - Džabe mi i troje čarape i "lenor" koji sam sipala u čizme i "pavlovićeva mast" koju sam mazala...

Omdor posle ručka, devojke koriste i da - nadju signal za mobilni telefon.
- Moraš dobro da "napipaš" gde hvata. Najbolje je oko one poljane - objašnjavaju studentkinje.

Posle odmora na programu je teoretski deo obuke. Studentkinje moraju, objasnio nam je pukovnik Grandić, dobro da se pripreme za naredni dan obuke. I tako sedam dana, sve dok traje terenska vežba...

Ljubav prema uniformi i red i disciplina kao način života, osnovni su razlozi, kako pričaju, zbog kojih su ove hrabre devojke odlučile da upišu Akademiju. Naravno, svaka ima i još ponešto svojih razloga, ali utisak je da su dobro znale šta rade kada su konkurisale na Vojnoj akademiji.

- Pa, ja sam se u mog momka i zaljubila dok je bio u uniformi - dobaci jedna.
Posle završene Akademije studentkinje će, praktično, imati dve diplome - Vojne akademije i FOB-a ili Fakuleta za bezbednost.

- Nisu još ni svesne kako su dobru stvar uradile time što su postale prva generacija devojaka na Vojnoj akademiji - kaže pukovnik Grandić. - Koliko raznih vrata će im se otvoriti po završetku studija, tek će da vide. Unele su malo topline na Akademiju.

(MONDO)
Једне Академију, друге фолклор...
Devojke iz Gruze, lepe su ko ruze!.jpg
Devojke iz Gruze, lepe su ko ruze!.jpg (1.76 КиБ) Прегледано 3967 пута
-Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас српства!
Аватар
Ruzica
Војвода
Војвода
 
Порука: 4541
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Re: СРБИЈА

Порука Ruzica 5.4.2008. 13:39

Некадашњи српски савезници у другом рату... сада у НАТО-у... на данашњи дан бомбардовали су Ниш, 1944.

1944.: Bombardovan Niš

Britanski i američki bombarderi su treći put u Drugom svetskom ratu zasuli Niš tepihom bombi, usmrtivši najmanje 88 srpskih civila.

Na grad je bačena veštačka magla, a potom je tokom 40 minuta u tri navrata, počev od 15 časova, nasumce zasut s 248 bombi težine izmedju 100 i 500 kilograma.

U napadu, kao ni prilikom prvog bombardovanja grada u oktobru 1943, kada je poginulo više od 250 ljudi, i drugog krajem marta 1944, kada je bilo više od 50 žrtava - angloamerička avijacija nije mnogo naškodilai nemačkoj vojnoj sili.
v12791p0.jpg
v12791p0.jpg (22.71 КиБ) Прегледано 3961 пута

И не само Ниш... већ и Београд и још неке српске градове!!! Не сметамо ми само данас тој западној "господи"!!!
-Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас српства!
Аватар
Ruzica
Војвода
Војвода
 
Порука: 4541
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Re: СРБИЈА

Порука Ruzica 23.4.2008. 20:47

Желим да вас обавестим, мада је још рано, али сам закључила, после двонедељног боравка у Швајцарској - да наши тамо нису заинтересовани да изађу на изборе... покушавала сам да сазнам разлоге... и нисам добила одговарајуће одговоре, осим једног општег утиска - разочарање у све што се у Србији догађа, почев од "демократских" политичара па и до народа у целини. Зашто је то тако - знамо и сами.
Међутим, одушевила сам се групом људи у неколико градова који заслужују име - српски националисти! Посебно сам слушала речи писаца дијаспоре (овде ћу неке цитирати) али и "обичних људи" - кад си Србин - онда си Србин, ма где живео!!!

„Молим Ти се, Оче васељене,
У име свих бића и ствари
С којим си ми душу уткао
Из дубине наших слабости
Што срца изворе исушују...
Подигни нас!
-----------------------------------

„Ти си Цар над царевима
Цар земље и неба,
Спаситељ наш
Који души треба!

Ти си Цар над царевима
Води и ваздуху
Слава Оцу
И Сину
И Светоме Духу!“

„Исусе Христе, Божји сине,
Молим се Теби, Свевишњем Богу
Помози и реци српском роду
Да пронађе своју слободу и слогу.“

„Боже Свевишњи,
Реци ми...
Шта ову тугу може да ублажи?
Где душа утеху
Да тражи?
Где побећи од сурове
Истине?
Боже, у овом трену
Једино Твоја реч
Може да ми прија.
Реци ми, Боже,
Да је смрт истина,
А живот илузија!“

ЂУРЂЕВДАН

„Сви ће поћи на уранке
На зелене пропланке.
Да прославе Ђурђевдан
Уз песму и цвеће
Девојке ће плести венце.

Погледом тужним посматрам
Како зора у туђини руди
И како Сунце цветна поља буди...
Све личи на рај,
Али то није мој завичај!

Ђурђевдан је...
Како у туђини
Да га славим?“
-----------------

„Кадија те тужи,
Кадија ти суди.
То беше Србима
Од Турака – правда.

------------------------
Ова, стварност није иста,
За Србе је свирепија.
И сад пресуђује
И убија нови кадија!!



СРБИЈО

„Не могу да пишем о туђој земљи,
Драга ми је , али у срцу мом није.
Пишем о теби, вољена Србијо,
Због које се толика битка бије.

Рађала си синове храбре
Који су барјак победе вили
И сви су душмани морали отићи
Јер су побеђени били!“

----------------------------
„Ој, Србијо,
Поносим се тобом!
Еј, Србијо!
С поносом изговарам:
Србин сам!“

„Еј, Лазаре,
Српска круно златна,
Где си сада?
Што нам узе
Обилић Милоша?
Што не узе
Бранковића Вука?“

СРБИЈА

Срећа је ил несрећа
Родити се у земљи
Божјом коју зову.
Историја њена је часна!
Ја се поносим.
Ако си из земље моје, немој мрзети!“
----------------------------------
Сада је час, Срби,
Своме Богу помолимо се!
Среће и љубави да нам да,
Сложићемо се тада ми!“

Живот мој, твој и свију нас,
Извире из наше
Вере православне.
Имамо од Бога дат

Крст свети и живи!
Распростро је темељ у
Свесрпској постојбини
Ту на косовскометохијској земљи!“


БОЖИЋ

Боже мој,
Оче наш,
Живиш у вјек вјекова
И стално бринеш да ли
Ћемо изабрати прави пут...“


УСКРС

Усклинимо
С љубављу
Крсту православном!
Разапеше оца нашег... ал
Са крста Он васкрсе!“

ЗАПАД

„Народ српски
Аминује туђину...

Запад је његов избор...
А заборавља светиње своје:
Претке, оца, мајку...
А за Српство мало хаје!
Далеко од родног краја
У туђем свету се губи...“










ОПСТАНАК
„Од Памтивека
Срби постоје.
Тежак живот су имали
Али се
Никад нису покорили.
А о предаји ни помишљали.
Крсну славу увек славили.

Српски народ
Руку пружао
Пријатељу и непријатељу.
Српски народ
Калио се постојањем...
Опстаће и ако је
Грешке чинио, и пред Богом грешио.

Народе српски,
Ако сложан будеш и
Руку своме брату пружиш,
Опстаћеш...
Даће Бог и род и пород
А напредак и благостање стећи ћеш!“






„Питам се једнако: Шта ће ми глава? Шта ће ми глава која размишља о некаквој држави и њеном председнику, јер шта ће мени, безглавом, и држава и председник? Шта ми вреди главава кад морам другог да слушам кога ћу да бирам за председника???
Без главе ме не би позвали у војску... а шта ће ми војска кад не сме да постоји на својој територији???
Немам главе... други мисли за мене, други ми одређује судбину...
Без главе – нисам ни тврдоглав! А ми Срби, тврдоглавци, док смо живели без демократије и људских права – нисмо се плашили ни од кога. Ни од Турске, ни Немачке, ни Италије, па ни НАТО бомби!
Зато уживам без главе... ту су светски тутори и силе оноземаљске...“

«Песник си у дијаспори,
Усамљеник на обема странама...

Песаник си у дијаспори, кажу ти,
Али обе стране као да те неће...»

ОПСАДА ДУША

Затворише нам небо
Призивом помрачења
Забранише воде
Да нам исуше душе
Препречише путеве
Да нам се трагови затру
Спуташе нам руке, очи везаше
Белосветске псине...
Да искаљују бес и мржњу
На наше постојање
Уништењем претише
Да нас нема више
Саветовали уз претњу
Да уништимо сами себе
Да им олакшамо напоре
Које ће у противном сами извршити

Ако опстане пар послушних
Моћи ће поданички да преживљава
БЕЗ ИМЕНА И ВЕРЕ.»


РЕКЕ

Иако живим на реци Руру
А река Рајна недалеко
Од мене тече
Река Морава се свако вече
У мене улива
И кроз мене тече.
-Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас српства!
Аватар
Ruzica
Војвода
Војвода
 
Порука: 4541
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Re: СРБИЈА

Порука Ruzica 26.4.2008. 22:10

Свим "Форумашима" - српским националистима: Христос Васкресе!

„О, Србине, домаћине!
Живио! Веселио се! У дому се темељио!
Па, брате Србине, синове женио а шћери удавао!
Синови ти књигу учили, пушку носили,
За крст часни и слободу српску војевали!“
Velika Srbija  jpeg.jpg
crveno jaje.jpg
crveno jaje.jpg (2.28 КиБ) Прегледано 3855 пута
-Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас српства!
Аватар
Ruzica
Војвода
Војвода
 
Порука: 4541
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Re: СРБИЈА

Порука Ruzica 7.5.2008. 20:28

„К О С О В С К И З А В Е Т Н И Ц И“



П Р О Г Р А М
Покрет „Косовски заветници“ организује се по дужности моменталне одбране народа, његове вере и државе пред стравичним нападима непријатеља, који нам отима и небеску и земаљску Србију, примером дрскости непознатој у праву и правди историје света.
Косово и Метохија су олтар истине Срба, али и знак истине и замрле савести света.
Зато се и оснивамо по милости Бога на поузданим темељима потпуне обнове духовних вредности Исихаста, православног, српског покрета, одговорни само божјем Закону правде и истине о Косову и Метохији и свим српским земљама и народу.
У духовном и световном искуству Срба само тим путем и деловањем је заслужена небеска и сачувана земаљска Србија.
Борићемо се поштујући начела Устава Србије, безусловне одбране државе и народа, свеједно којом силом и суровошћу непријатеља били нападнути и угрожени. Право на одбрану постојања осећамо и разумемо као божје право за све народе и природно и за Србе.
Слобода је највећа светиња човека. Покрет слободу нити проси, нити је могу октроистати туђа војска и владари. Слобода је вечно наследство вере у жртву Христа Бога и исказани морал жртвовања Срба Косовским опредељењем и заветом је суштина Христове етике и морала. И сав српски народ, али и летећа памет осионих непријатеља мора се опомињати том истином. Сурово је нестала свака насилничка империја у покушају да силом постане Бог на земљи.
Покрет у пуном складу својих духовнох веза никада се неће залагати за агресију и освајање германских или других држава и народа.
Сталним и јавним деловањем бранићемо достојанство и понос српске државе и народа. Посебно ћемо активно бранити већ угрожено достојанство српске војске, која је имала и која ће имати средишно место у колективној свести Срба, као услов својег трајања и опстанка.
Јавним наступима, одговорним протестима, издавањем публикација и књига, крепићемо и уздизати дух народа. Залагаћемо се за неговање историјских вредности, унапређење васпитања и образовања у том смислу, као и за очување и унапређење народног здравља и наталитета.
Покрет ће се најжешће борити против сваког облика издаје државе и народа, као најтежег и најмрскијег недела од нуђења или уступања дела државе и народа страној држави или терористичкој организацији до страног или домаћег пљачкања народног блага, подривајући српску привреду и сиромашећи народ до очаја и безнађа.

Посебно ћемо се борити против пропагандних лажи, срачунате да понизе државу, осрамоте свету цркву, разоружају војску и обеде и збуне народ, убијајући му вољу, тај најстравичнији облик лажи савременог рата, плаћен од војних ратних штабова, јавио се активно у Србији на широком пољу тешких диверзија и то кроз организоване облике од политичких странака до разних организација, легализујући своје злочиначко дело издаје.
Покрет ће неговати и унапређивати односе са појединцима, групама, народима и државама, доказаним пријатељима и савезницима српског народа и државе.
Нема слободе појединца у окупираној држави и ми Вас позивамо да се придружите.
Ропство није мир! И зато ћемо се борити за слободу и правду док постојимо, јер бар толико дугујемо народу, који нас родио, земљи, која нас отхранила и сунцу које нас огрејало.
Тако нам Бог помогао!



Србија већ дуго има марионетску власт и тешко је претпоставити да би се то у будућности могло променити. Заправо, „демократски избори“ полако постају фарса и у оним земљама који имају значајну „демократску“ традицију. Истинско исказивање народне воље, зачудо, обрнуто је пропорционално развоју информативног система једне земље и степена тзв. медијске глобализације. Модерне медијске куће, радећи по најсавременијим методама „масовног убеђивања“, уз коришћење свакојаких психосоциолоших замки и ефеката, данас су у стању да убеде гласачко тело да се определи, ако је потребно, и за самог ђавола. Према томе, чини се да је илузорно очекивати, да ће у политичком животу Србије ускоро доћи до било какве озбиљније промене у деловању и поданичком понашању њених актера.
-Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас српства!
Аватар
Ruzica
Војвода
Војвода
 
Порука: 4541
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Re: СРБИЈА

Порука Ruzica 8.5.2008. 20:09

„Србијо моја мала,
Нежности једна велика,
Србијо,
једина
љубавна песмо мог језика!“

Некад беше велика...


carDusanLesnovo i carica Jelena.jpg
-Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас српства!
Аватар
Ruzica
Војвода
Војвода
 
Порука: 4541
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Re: Србија

Порука Ruzica 13.5.2008. 20:08

Говоримо о изборима, коалицијама - плавим, жутим, црвеним... и све у "републичком тону..."
Ако се и "направи" национална(истичка) Влада... занима ме, хоће ли неко од чланова те Владе предложити можда референдум - СРБИЈА - монархија???

Устај, краљу Петре!
Јер,
Без Краља
Не ваља
Свака фукара
Државу ствара!

Они што ништа не створише
Све разорише

И још траже
Да се истина не каже:

Устај Петре!

Босна ђе си четово
Косово ослободио
Све је отето
Издајицама било проклето!



b_baner3.jpg
b_baner3.jpg (13.49 КиБ) Прегледано 3719 пута
-Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас српства!
Jovan-Vladimir
Војвода
Војвода
 
Порука: 2179
Приступио: феб 2007

Re: СРБИЈА

Порука Jovan-Vladimir 14.5.2008. 11:40

Ruzica ::Слика


Нешто се баш и не сећам да је 1986 САНУ имала некакав меморандум у коме се захтевала велика Србија или шта већ... типична нео-усташка будалаштина...

Него на овим картама ми увек недостаје Скадарска област и србско приморје до Драча... не разумем зашто то сви заборављају?
ПретходнаСледећа

Ко је тренутно на Форуму?

Корисници тренутно на Форуму: Нема регистрованих корисника и 67 гостију