
- 1 p053309.jpg (61.33 КиБ) Прегледано 6684 пута
Генерал Живојин Мишић у разговору са престолонаследником уочи стварања Краљевине СХС
(Из књиге Миће Живојиновића "Живот преточен у памћење"2004)
- Живојине Мишићу, када ћете се одљутити? Докле ћете бити љути на мене, вашег краља?
- Ваше височанство, неумесно је да себе проглашавате краљем поред живог краља, ваљда се и принц Ђорђе за нешто пита?
- Живојине седите! Немојте, молим вас опет да почињете, седите и слушајте.Има разлике између вашег, добро и мог, гледишта на "уједињење" србских земаља, од оног које заговарају и подржавају Париз, Лондон, Рим....Они хоће да у заједничку државу са Србијом гурну и Хрватску и Словенију. Дакле Европа жели да створи Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца по сваку цену, јер јој се чини да ће заједничка држава Словена бити најбоље решење за мир на Балкану.
- Височанство, ЗАШТО ДА НАМ ЕВРОПА КРОЈИ ДРЖАВУ?!
КАД НЕКО НЕШТО ОД НАС ПРАВИ, СУТРА ЋЕ УЗЕТИ ЗА ПРАВО ДА ТО И РАСТУРИ. КАД ТИ НЕКО НЕШТО ДА, КАД-ТАД ЋЕ ТРАЖИТИ ДА МУ ТО ПЛАТИШ. и ТО СА КАМАТОМ НА ИНТЕРЕС! У државним пословима нико ништа не дарива а да притом не мисли на уздарје!
ДАНАС ДАР, СУТРА ДАР-МАР!!! АКО ДАНАС ДОЗВОЛИМО ДА АКО НАМ ЕВРОПА СКРОЈИ ДРЖАВУ КАКО ОНА ХОЋЕ, ДОК СМО ЖИВИ УЗИМАЋЕ НАМ МЕРУ ПО СВОЈОЈ ЖЕЉИ; ПО СВОЈОЈ ПОТРЕБИ И ЗАДОВОЉСТВУ!! ОНИ ЋЕ БИТИ ПЛАНЕРИ А МИ ГРАДИТЕЉИ И РУШИТЕЉИ.
ПРЕКРАЈАЋЕ НАМ ЗЕМЉУ УЗДУЖ И ПОПРЕКО, ИЗБРИСАЋЕ ГРАНИЦУ ЗА КОЈУ СМО СЕ ЖРТВОВАЛИ!!! НИКАД НЕЋЕ БИТИ ТАМО ГДЕ ЈОЈ ЈЕ МЕСТО И ГДЕ ЈЕ БОГУ МИЛО И НАРОДУ ДРАГО!!!СРПСКА ГРАНИЦА У ТОЈ ВЕШТАЧКОЈ ТВОРЕВИНИ БИЋЕ У РУКАМА СОТОНЕ! И СОТОНА ЋЕ, ДОК ЈЕ СВЕТА И ВЕКА, ИСПИТИВАТИ НАШУ ИЗДРЖЉИВОСТ И МЕРИТИ НАШУ СНАГУ! НА ЊОЈ ЋЕ ЦЕНИТИ КОЛИКО МОЖЕМО, СМЕМО И УМЕМО!!!ТО НЕЋЕ БИТИ СРПСКА ГРАНИЦА НЕГО СРПСКА ЈАДНИЦА!!! ТО НИЈЕ НАША ДРЖАВА, ДРЖАВА УЈЕДИЊЕЊА СРПСКИХ ЗЕМАЉА ЗА КОЈУ СЕ БОРИМО, ТРПИМО,ПАТИМО И СТРАДАМО!!!!( стр.116)
А када је на "притисак" великих сила да се Србија уједини са вековним непријатељима српског народа, престолонаследник Александар је, пред генералима, говорио о великој "помоћи" и "признањима" која су дата Србији кроз обећања од савезника. Мишић је уздахнуо:
- ДАО БОГ, ВАШЕ ВИСОЧАНСТВО, ДА ЈА ДОЧЕКАМ, ДА СА СРПСКИМ НАРОДОМ, ТУМАРАМ БАЛКАНСКОМ ПОМРЧИНОМ ТРАЖЕЋИ ОБЕЋАНО, А НЕ СПОМИЊУЋИ ИЗГУБЉЕНО!!!
http://www.erepublik.com/sr/article/-1-2251930/1/20НЕМАЧКА И СРПСКА КРВЖивојин и Лујза су имали шесторо деце. Кћерке Еленору, Олгу и Анђелију, синове Радована, Александра и Војислава. Најстарији син војводе Мишића Радован, као капетан Војске Краљевине Југославије, умро је у заробљеништву у Немачкој 1943. године. Син Александар, као мајор Војске Краљевине Југославије, покушао је да спасе пуковника Драгољуба Михаиловића, који се затекао у кући војводе Мишића у Струганику, а којег су Немци тражили.
Видевши да Немци опкољавају кућу, Александар је узео шињел пуковника Михаиловића, обукао га, истрчао из куће, бацио се на коња и појурио према воћњаку изнад куће. Цела немачка потера је појурила за њим. Успели су да га теже ране и убију коња под њим. Тек тада су Немци схватили да уместо Драже имају само његов шињел. У затвору су покушали да га врбују да ради за немачку обавештајну службу "Абвер", убеђујући га да је он по мајци Немац и да у њему тече пола немачке крви. На то им је Александар одговорио:
"Ту половину ваше крви сте ми источили на Колубари", пише у својој књизи пуковник Живојиновић и додаје да је после тог неуспелог врбовања Александар Мишић, стрељан 18. децембра 1941. године.