Србија

[Ружица]

Хронологија НАТО агресије на СРЈ (24. март - 12. мај 1999.)

Дан пре почетка агресије (23. март)
Савет НАТО и копредседавајући мировне конференције о Косову и Метохији у Рамбујеу, шеф француске дипломатије Ибер Ведрин, упозорили да ће у случају неуспеха Холбрукове мисије уследити ваздушни удари НАТО на Савезну Републику Југославију.

Амерички изасланик за Балкан, Ричард Холбрук, дошао је у Београд како би наводно убедио Милошевића да пристане на предлог из Рамбујеа. Детаљи састанка су до данас непоуздани.

Холбрук је у једном интервјуу изјавио да је Милошевић својим хладнокрвним ставом изазивао рат, говорећи да је то већ „готова ствар“, и да он није имао другог избора него да напусти земљу и да знак америчким и НАТО-снагама за акцију. Имајући у виду Холбрукове манире, многи познаваоци тадашњих прилика тврде да је ова посета била плод медијске манипулације, и да је Холбрук практично дошао да Милошевића обавести да је одлука о нападу већ донета.
Холбрук је саопштио да његова мисија није успела и отишао у Брисел где је обавестио генералног секретара НАТО Хавијера Солану о исходу разговора.
Генерални секретар НАТО Хавијер Солана издао снагама алијансе наређење за почетак агресије на СР Југославију.

Скупштина Србије изјаснила се против доласка страних трупа на територију Косова и Метохије, а Влада СРЈ прогласила стање непосредне ратне опасности.

Сенат САД одобрио америчко учешће у ваздусним ударима НАТО против СРЈ.

1. дан (24. март) Неколико сати пре почетка агресије
Влада Црне Горе је саопштила да не признаје одлуку Владе СРЈ о проглашењу стања непосредне ратне опасности.
Председник СРЈ Слободан Милошевић је саопштио, обраћајући се јавности преко Радио-телевизије Србије, да је СРЈ опредељена да настави политички процес, али и да брани земљу, ако буде нападнута.
Председник САД Бил Клинтон позвао председника Русије Бориса Јељцина да не дозволи да криза на КиМ поквари односе Москве са Вашингтоном.
Почетак агресије
У 20:00 часова почела је агресија НАТО ваздушним нападима НАТО на војне циљеве. Генералштаб Војске Југославије је обавестио југословенску и међународну јавност да је НАТО извршио агресију на СР Југославију и да је нападнуто више од 20 војних објеката. Прве ракете пале су на војне циљеве у Батајници у 20:38.
Русија је опозвала свог представника у НАТО и прекинула учешће у Партнерству за мир.
Кина и Русија су затражиле прекид напада НАТО на Србију и Црну Гору.

Влада СР Југославије је прогласила ратно стање.

На захтев Русије сазван је хитан састанак Савета безбедности УН, који је одржан без доношења одлуке.

ЦЕО ТЕКСТ:ХРОНОЛОГИЈА ПО ДАНИМА:

http://www.zlocininadsrbima.com/BombZlo ... D1%98-1999.)

[Ружица]

Да ли су браниоци Отаџбине узалудно дали своје животе у НАТО агресији?
1999. године, неуспели преговори Запада и НАТО-а са СР Југославијом, односно ултиматум у Рамбујеу, а у којима је СР Југославија пристала на већину услова, осим војне окупације целе земље од стране НАТО пакта послужили су као оправдање за НАТО агресију.
Неуспех преговора и српско одбијање ултиматума искоришћени су као алиби за НАТО агресију на Србију, у којој је уништена инфраструкутра земље и убијено 3000 људи, а штета се процењује на 30 до 100 милијарди долара.
„Претње нашој земљи да ће бити бомбардована ако не дозволи страну окупацију дела своје територије представљају упозорење за цео свет и све народе и људе којима је стало до слободе и мира. Нећемо дати Косово ни по цену бомбардовања“, рекао је председник Слободан Милошевић. Окупацију је одбацио не само Милошевић, већ и југословенски парламент.

17 година после, Скупштина Србије је усвојила закон – прихватила исти тај ултиматум после 17 година - којим припадници НАТО алијансе добијају слободу кретања и имунитет какав припада и дипломатама, као и привилегије које следују дипломатама по Бечкој конвенцији.

Овим споразумом, који је потврдила Скупштина Србије законом, Република Србија добровољно уступа своју територију и инфраструктуру снагама НАТО-а. Њима се допушта несметан приступ свим државним и приватним објектима у којима се ради, омогућава размена поверљивих информација, гарантује дипломатски имунитет и друге привилегије, омогућава приступ објектима Министарства одбране – сви услови због којих је СР Југославија била бомбардована.

ЈЕДАН КОМЕНТАР:
А зашто је Србија бомбардована ? Па зато што је Слободан Милошевић одбио све ултиматуме Вашингтона, Брисела и Лондона. Слободан је одбио да потпише у Рамбује. Спорне одредбе у Рамбујеу: су биле војно присуство НАТО у Србији и одржавање референдума на КиМ после три године. Слободан Милошевић није дозвољавао Параду поноса у Србији. Слоба није дозвољавао увоз ГМО хране и није дозвољавао да ММФ буде газда српских плата и пензија.
Да је Ђинђић прихватио предлог Владимира Путина сада би у Приштини била застава Србије и Русије. НАТО слуга Ђинђић одбио предлог Путина да помогне трошкове останка Руске војске са 16 милиона долара годишње. Састанак Путина и Ђинђића је био у Београду 17 јуна 2001.год.
После потписивања мировног Кумановског споразума на КиМ је прва стигла Руска војска и Путин.12 јуна 1999.год. долазак руских војника на аеродром Приштина. 18 јуна 1999.год. потписан званичан уговор у Хелсинкију о учешћу руских трупа у саставу КФОР . 10 јула 1999.год. 86 руских војника из састава КФОР размештено у Косовској Каменици . 17 јун 2001.год. Путин у Приштини.
Испунила вам се жеља и скинут је Слободан Милошевић а довели сте на власт : Чеду , Тадића , Чанка , Ђинђића , Динкића.....довели сте на власт непријатеље Србије.

Да ли су браниоци Отаџбине узалудно дали своје животе у НАТО агресији?


https://www.vostok.rs/index.php?option= ... -to-odbila