Украјина - Русија, да ли је могло другачије?

[Юрков]

Поводом пет година од преврата у Украјини и ''руског пролећа''.

Последице ових догађаја се чине далекосежне:

-Русија је добила још једног жестоко непријатељског суседа од некадашњег братског народа по језику, менталитету и историји (затирање свега руског, нови плацдарм запада).

-Враћање Крима у састав Русије (осигуран останак Црноморске флоте на Криму, још један дотациони регион за Русију).

Стварање ДЛНР - читај: замрзнутог конфликта (две квази-државе, потпуно зависне од Русије са разореним селима и градовима и преполовљеним становништвом).

Притом ДЛНР држе мање од пола територије Доњецке и Луганске области:


-Санкције запада Русији, пад вредности рубље, рецесија економије.

Ово су по мом виђењу најважније последице а питање је - да ли је могло другачије?

[Српски родољуб]

Пет година је прошло. Време стварно лети... Можда је све могло другачије проћи, али сад не вреди о томе говорити, када се све то издешавало, могу слободно рећи у кратком временском периоду. По мени је овде Русија показала велику слабост, јасно је да она нема толику снагу, да није у стању да заштити свој народ који живи у Доњецку и Луганску.

Крим је судећи по свему завршена прича, он ће остати у саставу Руске Федерације. То су на неки начин и многе западне силе прихватиле као реалност.
Што се тиче Доњецка и Луганска, у неку руку си и сам дао одговор. Две квази-државе, које су потпуно зависне од Русије, а као што видимо Русија је све мање заинтересована за њих. Немају никакву перспективу, у сваком погледу је тамо очајно стање. Будућност је неизвесна. Да не говорим о катастрофалном руководству, војном и цивилном. Екипа врло подсећа на Мартића и екипу која је била на челу тзв. "РСК" до 1995. године. Нека уче на нашим грешкама, и нека прихватају било какав мировни план, уколико им се благовремено буде понудио. Нити ће те две области постати независне државе, а нити ће се прикључити Руској Федерацији.

Русија је изгубила било какав утицај у Украјини, русофобија је досегла алармантне размере. Пре конфликта добар део Украјинаца је припадао званичној Украјинској цркви, која је под патронатом Московске патријаршије. Сада је Русија изгубила и црквени утицај тамо. Питање је времена када ће јој бити одузети храмови, који су били под ингеренцијом Московске патријаршије. И сами видимо да је Васељенска патријаршија доделила Томос о аутокефалности УПЦ.

За Русију може бити велики проблем уколико изгуби и још једног традиционалног савезника, Белорусију! Лукашенко јесте дуго важио за искреног пријатеља, али као што видимо давао је неке не тако позитивне изјаве. Свашта се може десити, па и то да се окрене ка Западу... Не треба занемарити чињеницу да је цела опозиција у Русији изразито прозападно оријентисана. Свестан сам да то у овом тренутку многима изгледа нереално, али ништа није немогуће. Неће бити ни први ни последњи који је променио курс за 180 степени.

[ДејанНационалистa]

Можда и није могло другачије. Нажалост. Украјинци са запада (нпр. Ивано-Франковск, Лавов, Луцк, Ровно, Тернопољ,...), добрим делом баптисти, гркокатолици, римокатолици (и ко зна која све не унијатска жгадија) никада нису ни били Бог зна колико наклоњени Москви и Русима уопште. Толико о томе да су Руси изгубили нешто што заправо тешко да су и имали. Са остатком се наведених ствари се слажем Јурков. Мада, Москви по мом мишљењу овакво стање на истоку Украјине одговара далеко више од евентуалног припајања ДНР и ЛНР, јер би у том случају добили у потпуности непријатељски настројеног суседа. Што им је, ваља признати, потпуно непотребно.
Родољубе, у Лукашенково окретање Западу не верујем. Често он "искочи" са неком изјавом, али нетрпељивости у Белорусији према Русији и Русима ипак нема, као што је случај са Бандериним потомцима.

Иначе:

Пет година је прошло. Време стварно лети...

Да, још увек се сећам, као јуче да је било, када су почели протести на Мајдану у зиму 2013. године. Чини ми се чак да је тема "Кијев суспендовао процес придруживања ЕУ" (била) убедљиво најактивнија на овом форуму...

[Зорад]

Довољно је само погледати мапу и видети да је цела прича временом испада све већи зајеб по Русе, у смислу овога што је Родољуб написао.

Зарад кила меса (анексије Крима и тог малог ћошка Доњецка и Луганска који је тотално прерован), отписана је маса Руса у Украјини, а од те државе створена фанатична антируска творевина. А могли су једноставно да их пусте да уживају у тековинама ЕУ, па би се сами после две-три године освестили и вратили назад.

[ДејанНационалистa]

А могли су једноставно да их пусте да уживају у тековинама ЕУ, па би се сами после две-три године освестили и вратили назад.

На примеру Бугара и Румуна се види како се лако да "вратити назад" из "тековина ЕУ", а тек на примеру Срба како је могуће једну те исту сорту људи бирати на власт (или у твом случају прижељкивати)...

[Зорад]

Мислим да у конкретном случају Украјине не би било тако. Из разлога што је пола Украјине русофоно, што је ту свака врста повезаности са Русијом била далеко већа него нас Балканаца са ЕУ. Уосталом, била је слична прича и 2004. са "наранџастом револуцијом", потрајала је пар година, па су опет дошли проруси на власт. Сада тешко да ће то бити случај после свега што је било, јер се нова Украјина гради на антирусизму као националној основи. То што је било проруса ће се брзо истопити временом (погледај само како се променила политичка топографија Црне Горе за задње две деценије).

[Српски родољуб]

Тачно, Зораде. Као што рекох, Русија је до избијања конфликта имала какав-такав утицај у Украјини, УПЦ која је била под патронатом Московске патријаршије имала је доста верника. Сада више то није случај, народ осећа велику мржњу према свему што је руско, па и према цркви. Неће ни на чело Украјине доћи проруски човек, барем не у догледно време.

ЦГ ти је добар пример. Сећаш се да је на референдуму 55 % њих било за одвајање од Србије, а 44 % за опстанак државне заједнице? Сада је стање на терену знатно другачије. Мало ко би био за поновно уједињење за Србијом. Чак ни људи који су те 2006. гласали за СЦГ. Да будем прецизнији, миноран број њих би био за то...

[Зорад]

Можда је све то имало смисла да су Руси улетели далеко одлучније у целу причу.
Па да су лепо откинули све до Дњепра (што и јесте неки прави проруски регион) са све Одесом, а ово ресто одјебали и рекли им да раде шта год хоће. Овако, мислим да су зарад малих добитака сами себе сјебали на дуге стазе.

Цела прича ће се развијати као и са нама и Црном Гором - од "два ока у глави" сада се стигло до отвореног државног апартхејда према онима који се усуде да се изјашњавају као Срби. Украјина ће сигурно ући у НАТО, па ће Русија добити ракете на неколико стотина километара од Москве.

[Српски родољуб]

То да ће Украјина ући у НАТО нема никакве сумње. Једно време су они екстремни десничари из Десног сектора били против уласка тамо. Међутим, након свих ових догађања они су постали заговорници уласка Украјине у НАТО. Сматрају Русију највећим злом. Исто важи за умеренију националистичку партију "Слобода".

[Зорад]

Оно што сам ја временом схватио из целе те приче је да ни ми не треба да се превише поуздамо у Русе да ће нам нешто претерано помоћи око Косова, када они нису у стању да заштите ни своје сународнике које су бандеристи у Одеси живе спаљаивали…
Углавном, мени је тешко замисливо да ће се у догелдној будућности нешто окренути у Украјини. А све и да се окрене, никада више неће Русија тамо имати такав утицај какав је имала до 2013. Исто важи и за нас и Црну Гору.

[Српски родољуб]

Апсолутно. Не требамо очекивати да ће Русија због нас ући у сукоб са целим Балканом, пошто су све земље око нас део НАТО алијансе. Они нити желе, нити имају снаге за тако нешто... А неки фанатици верују да ће Русија Србији вратити изгубљене територије попут "РСК"...

Црна Гора никада више неће бити у заједници са Србијом, то је јасно као дан. Једино је решење да Срби у Црној Гори добију статус мањине, и да се тако боре за своје права. Проблем је што имамо неке људе који и даље мисле да ће ЦГ бити исто оно што је била за време краља Николе. Док они то пропагирају број Срба пада. 2021. ће се то најбоље видети. На попису.

[Част]

Можда је све то имало смисла да су Руси улетели далеко одлучније у целу причу.
Па да су лепо откинули све до Дњепра (што и јесте неки прави проруски регион) са све Одесом, а ово ресто одјебали и рекли им да раде шта год хоће. Овако, мислим да су зарад малих добитака сами себе сјебали на дуге стазе.

Цела прича ће се развијати као и са нама и Црном Гором - од "два ока у глави" сада се стигло до отвореног државног апартхејда према онима који се усуде да се изјашњавају као Срби. Украјина ће сигурно ући у НАТО, па ће Русија добити ракете на неколико стотина километара од Москве.

Управо ово са ракетама је сулудо што нису ушли одмах на почетку. Путин је лупетао на посети у источној Украјини да може се десити већи масакр од Сребреничког, јајарски од њега да од хиљаду масакра он изабрао Сребренички и тиме показао да је вероватно био притисак вршен над њим 2015 да Русија стави вето у УН. Чудновато је како су га Руси примили пријатељски у источној Украјини, он је велеиздајник. Што се тиче Црне Горе, продана г'вна, као што су данас црногорци сутра ће бити Срби кад дођу прави на власт. Русија је на своју штету била међу првима да призна Црну Гору као независну, као да су се утркивали са западом.

[M-91]

Наравно да је могло и боље, али ни ово није тотални промашај.

Наиме, земље без јасно дефинисаних граница НЕ МОГУ у НАТО. Тако да је Путин враћањем Крима и конфликтом у ЛНР/ДНР гурнуо Украјину у пат-позицију, јер Украјина никад не би признала независност тих територија. Тако је спречио улазак Украјине у НАТО и монтирање нуклеарних ракета 100-ак километара од Москве.

Слично и у Грузији - Грузија НЕ МОЖЕ у НАТО управо због питања Абхазије и Јужне Осетије.

Узгред, Русија није у рецесији, већ бележи раст од око +2 % .

[Firewall]

За време Царске Русије Украјина је била само један део Русије. Украјинци (Кијеван Рус) се нису бунили. Кијев је бивша престоница царске Русије. Верујем да не би било сукоба да је данас империјална Русија, а не бивша СССР Република.

[Зорад]

Слично је било и овде. И Скопље нам је било престоница за времена цара Душана.

Као што је Тито направио македонску и црногорску нацију на бази неких регионалних специфичности и историјских посебности развоја, исто је Лењин раније урадио са Украјинцима и Белорусима.