Српски родољуб 3.10.2017. 18:28
ОКУПАЦИЈА МАКЕДОНИЈЕ ОД СТРАНЕ СРПСКЕ ВЛАСТИ И ТЕРОР НАД СТАНОВНИШТВОМ
У периоду од 1912. и 1913. године, када цела област Македоније бива разделена на три дела, од којих је Вардарска Македонија припала Србији, почиње терор над македонским становништвом.
Знајући да у Македонији не живи српски, већ македонски народ, за који је српска власт знала само оно што су му говорили поједини српски интелектуалци, који су тврдили да ће моћи да се асимилира и претвори у српски, нова окупациона управа почела је са притиском.
Најпре је почело формално асимилирање Македонаца које се пројавливало кроз преименување - Македонцима су мењана презимена, која су писана са српским наставком -ИЋ. У црквама су форсирана српска национална имена за децу која се крштавају, пошто је Егзархија, Црква која је формално припадала Бугарској, а ипак у великој мери била македонска народна Црква, где је велики број свештенства било македонско, од стране нове српске власти, протерана из Македоније, са свим свештенством. Ко се овом асимилирању супротставио, био би затворен, пребијан или убијен.
1913. године у Македонији подигнуто је два устанка против нове српске власти, у Тиквешу и Охриду, кои су сурово угушени са масакром цивилног становништва, где је убијено преко 2000 људи, без било каквог суда.
Након почетка Првог светског рата, априла 1914. године, након што је окупаторска власт решила да мобилише македонски народ, десио се и велики бунт македонских цивила, које су нове власти хтеле да пошаљу да ратују на нихове фронтове. Бунт се десио у Крагујевцу, где је око скоро 100 македонских цивила требало да даду заклетву српском краљу. Претходно понижавајуче се однесувајући према Македонцима, покушавајући да их убеде да су Срби и пишу српско писмо, спремали су их да дају живот за онога ко је тероризирао нихову земљу. На дан заклетве, 10. априла сви су одбили да понављају речи заклетве коју је изговарао свештеник, и повикали:
"Ура! Нисмо Срби, заклињемо се Македонији!"
Након тога, почео је масакр над младим људима, где је убијено и без гласа нестало више од 50 људи кои су учествовали у бунту.
И ово су само неки бунтови против српске власти након окупације македонске земље.
АГРАРНА ОКУПАЦИЈА
Српска власт је одмах спровела аграрну реформу македонске земље. Она је спроведена упоредо са колонизацијом Срба у Македонијум где су населивани Срби офицери, полицајци из других крајева Југославије. Углавном су то били Срби, којима је давана македонска земља. Њима и оним ретким Македонцима кои су служили српску власт, кои су заедно чиниле мање од 10% житеља Македоније, разделено је скоро 70% најбоље и најплоднија земље, док је осталих 30-35% дато Македонцима, кои су чинили 90% земљорадничког становништва. Пљачка македонског села, де факто и де јуре!
ВОЈНА И ПОЛИЦИЈСКА ОКУПАЦИЈА
У Македонији, према официјалним податоцима, било је преко 11 000 жандара ( данас би то биле специјалне јединице), од укупно 17 000 жандара у целој тадашној Југославији (податак за 1931. годину), као и преко 40 000 војника! То говори о размеру терора кои је у Македонији спроводила српска власт.
Према официјалним подацима, до 1928 године низ српске затворе у Македонији прошло је преко 30 000 људи, Македонаца, од тога скоро 8 000 људи је у затвору остало више година. Према неким проценама само до 1930. године у затворима је преко 25 000 лица добило дугогодишну робију. Новинар Џон Катарџиев, кои је обишао Македонију, писао је да је до 1929. године да је српска и југословенска власт изазвала око 1500 политичких убистава. Око 150 000 људи из Македоније је депортирано од 1912 - 34' године.
Ово су само неки податци кои говоре о природи и суштини српског "ослобођења" Македоније, тачније окупације. Македонци су још 1912. и 1913. године видели шта их под Србијом чека. Зато је, видевши овакво расположение македонског народа, М. Ђуричић, начелник министарства унутрашњих послова Кралевине Србије, након извршеног обиласка Македоније, заедно са Љубом Јовановићем, министром унутрашних послова, М. Драшковићем, минситром грађевинства, закључио: "Нема ни једно македонско око да заплаче ако оду Срби из Македоније!"
- Приложени фајлови
-

„Ја не волим устанак са људима који ће ме напустити при првом неуспеху, ја волим револуцију са грађанима кадрим да поднесу сва искушења једне дуготрајне борбе каква ће, услед жестоких политичких услова, бити и наша - или ћемо водити говеда у касапницу.“ - Гоце Делчев