Источна Крајина

[Српски родољуб]

НЕКОЛИКО РАЗМИШЉАЊА О ГЛИГОРУ СОКОЛОВ/СКОМ/ИЋУ

Војвода Глигор Соколовски рођен је 1870. године у Небрегову у близини Прилепа. Након једног сукоба са Турцима убио је познатог турског зулумћара око своје 20. године (око 1890.године). После тог догађаја, ОН БЕЖИ У БУГАРСКУ, где се 1895. године прикључује ВМРО и постаје четник Дима Деда и Мирче Ацева, све до 1903. године.

Тек тада, после више од скоро 15 година он решава да пређе на српску страну, иако, видимо, никада пре тога није о Србији размишљао или помислио да погебне у њу!

Зашто је Глигор Соколоски, тј. Соколов и најпосле Соколовић, бежао у Бугарску увек, а НИКАДА У СРБИЈУ? Како се одједном сетио да је он уствари Србин?

Нема другог логичног одговора од оног да је, у трци за парама и привилегијама, Глигор био спреман да се одрекне и себе и свог народа, те да је прешао на ону страну која му "више нуди".

[Српски родољуб]

То нису били Срби из Македоније, већ такозвани Србомани, посрбљени Македонци. Као што видимо Соколовић је некада био у ВМРО, па је због интереса постао Србин, као и Бабунски.

Да је све било како тврдиш, власт краљевине СХС не би спроводила онолику репресију. Што значи да се Македонци већински нису сматрали Србима. Самим тим су нашу власт сматрали окупаторском. Нису ни колонизацију тек онако вршили. Очекивали су да се тако промени етнички састав.

[Српски родољуб]

Тиквешки устанак 1913.

Повод за устанак

Повод за устанак је било насиље које су над свештеницима и учитељима Бугарске егзархије а понекад и локалним становништвом вршиле војне и цивилне власти Краљевине Србије у Тиквешком региону.
Наводи се да су представници нове власти истерали све свештенике Бугарске егзархије из цркава и учитеље из школа и на њихово место поставили свештенике и учитеље српске националности.
Они који су желели да задрже своја дотадашња радна места требало је да иду у Београд на курс српског језика.
Када је реч о насиљу над локалним становништвом, углавном се наводе детаљи о насиљу које је уследило приликом гушења устанка.
Убијен је један младић (Александар Видов) који је одречно одговорио на питање да ли се декларише као Србин по националности.
Поручник војске Краљевине Србије Милан Крековић је силовао младу невесту Марију Тодорову два дана после њене удаје.
Била је убијена и Наса Пинџурова, мајка Димитра Пинџуровог, једног од вођа Тиквешког устанка.
Жарко Илиев из Ваташе и многи други становници Тиквешког региона су претучени

-----------

Међу истакнутим војводима су били: Дончо Лазаров, Коце Сеизов, Тодор Камчев, Михаил Шкартов и још десетина других.
Број устаника је износио око 1.000.
Првих дана устанак је имао успехе.Чете које је предвиодио Дончо Лазаров и Михајл Шкартов нападају Српску војску и истерују је из Неготина.
У општини Кавадарци је скинута српска застава и ставља се застава устанка.20 јуна је одржан скуп где је изабрана градска управа од 12 познатик Кавадарчана.

http://regioni.mk/kavadarci-oodbelez...koto-vostanie/
http://www.utrinski.mk/?ItemID=965F4...1CF08D02C71DCA

После седам дана Срби су послали велику војску коју је предводио Василије Трбић, као и Бабунски Јован и Јован Долгачот.
Срби траже помоћ чак из потурченог албанца ЈајаАга који наоружава 250 људи и сви су били доступни доступан Трбићу.

Македонски побуњеници траже помоћ од четврте бугарске армије који су се налазили на другој страни реке Вардар, али због новонастале ситуације она не успева или не жели да помогне.
После борбе са изузетно јаком српском војском Македонски устаници губе борби и цели Тиквешки регион пада под Српску освету.

Данас постоји спомен плоча која сведочи о овом стравичном догађају.

[Српски родољуб]

"Руски официр добровољац у балканском рату који се управо вратио у Москву,
каже да су Српске власти у Македонији у свим школама уклонити слике Светих Словенских просветитеља Ћирила и Методија
и заменили их са српским просветитељем Св. Савом.

Турци ни за пет векова ропства нису учинили такво богохуљење. Азијатски варвари, никада нису дирали македонске праветитеље.
У свим градовима и селима у Македонији су биле црквене поворке са иконама светих браћа из Солуна а турска власт је тада постављала почасну стражу око светих икона.

Уклањање и гажење ногама по иконама Св. Кирила и Методија значи наношење крвничке увреде за народ , након чега је помирење незамисливо, чак и да раде то блиска браћа.
Македонија је из пожара поропала у блато.

Руската совест не може да се помири со овим. Дужност руске владе је да стави крај ваквом вандализму.“

[Српски родољуб]

ДА ЛИ ЈЕ СРБИЈА 1912. ОСЛОБОДИЛА ИЛИ ОКУПИРАЛА МАКЕДОНИЈУ? ШТА КАЖУ СРПСКЕ ДИПЛОМАТЕ И ЧЕТНИЦИ О ТОМЕ ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА?

Јован М. Јовановић, Пижон, био је српски дипломата и један од најзначајнијих људи Србије повезаних за македонско питање крајем 19. и почетком 20. века. Уз Светислава Симића, био је један најзаслужнијих државних службеника за помагање и организацију српске националне пропаганде и српског четничког покрета у Македонији од 1903. године. У своме делу "Нови Мирминдон - Пред Маћедонским питањем" (1902., Београд) он јасно пише који су разлози побудили Србију да се бори за Македонију:

"Србији је потребно море и она, за сада, то може једино да тражи преко Македоније. Србији је потребна Македонија и она је мора добити макар тамо немало ниједног Србина и она ће се за то борити на живот и смрт са свима и са сваким ко јој стане на пут...

Нама је потребна Македонија и излаз на Егејско море и ми ћемо свим силама радити да то и постигнемо..."

(“Нови Мирмидон – Пред Маћедонским питањем”, Београд, 1902 год. стр. 4-5, 7, 9-10)

[Српски родољуб]

ОКУПАЦИЈА МАКЕДОНИЈЕ ОД СТРАНЕ СРПСКЕ ВЛАСТИ И ТЕРОР НАД СТАНОВНИШТВОМ

У периоду од 1912. и 1913. године, када цела област Македоније бива разделена на три дела, од којих је Вардарска Македонија припала Србији, почиње терор над македонским становништвом.

Знајући да у Македонији не живи српски, већ македонски народ, за који је српска власт знала само оно што су му говорили поједини српски интелектуалци, који су тврдили да ће моћи да се асимилира и претвори у српски, нова окупациона управа почела је са притиском.

Најпре је почело формално асимилирање Македонаца које се пројавливало кроз преименување - Македонцима су мењана презимена, која су писана са српским наставком -ИЋ. У црквама су форсирана српска национална имена за децу која се крштавају, пошто је Егзархија, Црква која је формално припадала Бугарској, а ипак у великој мери била македонска народна Црква, где је велики број свештенства било македонско, од стране нове српске власти, протерана из Македоније, са свим свештенством. Ко се овом асимилирању супротставио, био би затворен, пребијан или убијен.

1913. године у Македонији подигнуто је два устанка против нове српске власти, у Тиквешу и Охриду, кои су сурово угушени са масакром цивилног становништва, где је убијено преко 2000 људи, без било каквог суда.

Након почетка Првог светског рата, априла 1914. године, након што је окупаторска власт решила да мобилише македонски народ, десио се и велики бунт македонских цивила, које су нове власти хтеле да пошаљу да ратују на нихове фронтове. Бунт се десио у Крагујевцу, где је око скоро 100 македонских цивила требало да даду заклетву српском краљу. Претходно понижавајуче се однесувајући према Македонцима, покушавајући да их убеде да су Срби и пишу српско писмо, спремали су их да дају живот за онога ко је тероризирао нихову земљу. На дан заклетве, 10. априла сви су одбили да понављају речи заклетве коју је изговарао свештеник, и повикали:

"Ура! Нисмо Срби, заклињемо се Македонији!"

Након тога, почео је масакр над младим људима, где је убијено и без гласа нестало више од 50 људи кои су учествовали у бунту.

И ово су само неки бунтови против српске власти након окупације македонске земље.

АГРАРНА ОКУПАЦИЈА

Српска власт је одмах спровела аграрну реформу македонске земље. Она је спроведена упоредо са колонизацијом Срба у Македонијум где су населивани Срби офицери, полицајци из других крајева Југославије. Углавном су то били Срби, којима је давана македонска земља. Њима и оним ретким Македонцима кои су служили српску власт, кои су заедно чиниле мање од 10% житеља Македоније, разделено је скоро 70% најбоље и најплоднија земље, док је осталих 30-35% дато Македонцима, кои су чинили 90% земљорадничког становништва. Пљачка македонског села, де факто и де јуре!

ВОЈНА И ПОЛИЦИЈСКА ОКУПАЦИЈА

У Македонији, према официјалним податоцима, било је преко 11 000 жандара ( данас би то биле специјалне јединице), од укупно 17 000 жандара у целој тадашној Југославији (податак за 1931. годину), као и преко 40 000 војника! То говори о размеру терора кои је у Македонији спроводила српска власт.
Према официјалним подацима, до 1928 године низ српске затворе у Македонији прошло је преко 30 000 људи, Македонаца, од тога скоро 8 000 људи је у затвору остало више година. Према неким проценама само до 1930. године у затворима је преко 25 000 лица добило дугогодишну робију. Новинар Џон Катарџиев, кои је обишао Македонију, писао је да је до 1929. године да је српска и југословенска власт изазвала око 1500 политичких убистава. Око 150 000 људи из Македоније је депортирано од 1912 - 34' године.

Ово су само неки податци кои говоре о природи и суштини српског "ослобођења" Македоније, тачније окупације. Македонци су још 1912. и 1913. године видели шта их под Србијом чека. Зато је, видевши овакво расположение македонског народа, М. Ђуричић, начелник министарства унутрашњих послова Кралевине Србије, након извршеног обиласка Македоније, заедно са Љубом Јовановићем, министром унутрашних послова, М. Драшковићем, минситром грађевинства, закључио: "Нема ни једно македонско око да заплаче ако оду Срби из Македоније!"

[Коста]

- ало, Бугарине?!

- те тезе о "српском државном терору над недужним Македонцима" чуо сам тек "iуче" - после осамостаљења Македониiе.

- то iе глупава пропаганда. Ако су неког српске власти и "скратиле за главу" у тоi Македониiи - то су били пробугарски елементи.

- са`ће и Црногорци да измишљаiу приче о српском државном терору над недужним Црногорцима.

- задње време дошло: бугарски агитатори на Форуму српских националиста?! Е, iебем те, Србиiо!

[Српски родољуб]

Коста, комуњаро стара, мислиш ли да не знам да си бугарског порекла?! То кријеш као змија ноге. Ти си јаничар сопственог народа, ниси Србин, већ Србоман!

Марш у три лепе, сенилна комуњаро! Иди на Пале код оних твојих чобана. Њима продавај маглу!

[Српски родољуб]

Костино право име је Драган Костић. Некада су се његови презивали Костов. Променили су презиме, додали су ић, како би добили привилегије од српске државе.

[Коста]

- iеди говна, маiмуне. Некада смо се презивали Милосављевић.

- идиоте бугарски!

[Српски родољуб]

[Коста]

- значи, Бугарин? Ич те не разумИм...

[Српски родољуб]

[Српски родољуб]

РАЗБИЈАЊЕ НАЈПОЗНАТИЈЕГ ШОВИНИСТИЧКОГ "ФЕЈКА" И ВЕРОВАТНО НАЈГЛУПЉЕГ

Ова је смешна и тужна прича! Ово је "химна", која се у књигама најчесто зове "Спрем'те се, спрем'те", и за коју одредени српски националистички кругови говоре да је то песма коју је војводи Бабунском и његовим просрпским четницима (уствари плаћеницима из Србије и мали број из Македоније), наводно, испевао македонски народ, заправо је најобичнији фалсификат који је више него "провидан". Ова "македонска" песма, коју у Македонији нико никада није певао, и најнеобразованијем човеку пада у очи због своје неаутентичности и изфабрикованости!

Погледајте тај текст! Бабунски је био најчешће у свом родном Велесу, четовао је највише у том крају и имао је тамо највише присталица (не више од 50-так) и, како се и тврдило од ових ограничених националиста, настала је на територије велеског округа.

Међутим, д али је то тако? Наравно, није! Погледајте само речи, текст те песме! Јасно је да је ову песму смислио неко из Србије, само убацивши одрђене македонске речи како би изгледала као стварно македонска!

ДЕКОНСТРУКЦИЈА ОВОГ ИСТОРИЈСКОГ "ФЕЈКА"

ПРВА СТРОФА

Ако погледамо само прву строфу, одмах видимо да је ово историјски "фејк". Речи "у", "тово", "спрем'те", "да буде", АПСОЛУТНО НЕ ПОСТОЈЕ НИ У ЈЕДНОМ МАКЕДОНСКОМ ДИЈАЛЕКТУ, А ПОСЕБНО НЕ У ВЕЛЕШКОМ! У македонском ове речи би изгледале овако:"в(о)", "то(в)а", "подгответе се" (некад и "спремЕте се", готово никад "спремТе се"), "да биде". Дакле, очито је још од прве строфе колико је ова песма ФЕЈК!

ДРУГЕ СТРОФЕ И ЈЕЗИЧКИ "ФЕЈКОВИ"

Речи "пред четОМ", да је у питању аутентична македонска песма звучале би "пред четата". Форма "четОМ" ни у једном дијалекту не постоји у Македонији (можда само уз саму границу са Србијом). Изрази "за њим" (мак. "по него"), "поче им (мак. "им почНА"), "из куће" (треба - "од куќата"), "чета ће да ми САГОРЕ(!)"(Овде веч умирем од смеа!))))))))))) (треба "четата ќе ми изгори")...

У песмица: "Држите го СЕЛО оздола" уместо "Држете го селоТО оздола"

ЈЕДНОМ РЕЧИ - НАЈОБИЧНИЈИ (НЕ)ИСТОРИЈСКИ ФЕЈК!

ЗАКЉУЧАК: У ово могу да верују само неинформиране, необразоване, крајно индоктриниране и крајно недобронамерне особе!

[origin]

Бугарин против бугарина.
Мојоj срећи нема краја.